Записник са сто друге седнице одржане 30.07.2020
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.103
30.7.2020.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 102. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.7.2020. године у 18 сати онлајн.
Учествовали су сви чланови Комисије: Тамара Скроза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Снежана Андрејевић, Вида Петровић Шкеро, Зоран Станојевић, Надежда Гаће и Миленко Васовић
Дневни ред:
1. Разматрање жалбе Министарства културе и информисања Републике Србије на текст објављен у дбевном листу “Блиц”
2. Разматрање жалбе удружења Национална агангарда на текст објављен у дневном листу “Данас”
3. Разматрање жалбе Ивана Ивановића и Зорана Кесића на текстове објављене у дневном листу “Српски телеграф” и на порталу “Република.рс”
4. Разматрање жалбе Данице Поповић на текст објављен у дневном листу “Политика”
Снимак Зоом седнице на https://youtu.be/97Rfx6MCq3A
Пре седнице, чланови Комисије су обавештени да је Асоцијација медија одлучила да на овој седници учествују Надежда Гаће и Миленко Васовић уместо Јелке Јовановић и Бојана Цвејића, који су запослени у листу „Данас“, док је УНС одлучио да Зоран Станојевић замени Оливеру Милошевић, запослену у „Политици“.
1.Министар Владан Вукосављевић поднео је жалбу због текста у којем је, како је навео, изнета нетачна тврдња да је угрозио здравље људи организујући скуп на којем је представљен рад Министарства културе и информисања, односно да је новинар, без претходне провере, претпоставио да је на скуп позван већи број људи него што је у време пандемије ковида 19 дозвољено, чиме су на рачун министра изнете тешке оптужбе, са елементима кривичног дела. У току расправе, Надежда Гаће рекла је да мисли да министар културе није у праву, најпре јер се жали на то да је оптужен за кривично дело, иако тога уопште нема, а потом и зато што није у реду да у време епидемије организује скуп на којем је сигурно било доста људи. Зоран Станојевић је навео да је министар жалио на то да у тексту пише да је на скупу било пуно људи, али „Блиц“ се, у текту, који је класичан таблоидни текст, од тога оградио, јер пише да се претпоставља да је било пуно људи. Таблоиди, како је рекао, увек тако пишу – нешто претпостављују, тако да не мисли да је тиме прекршен Кодекс. Тамара Скрозза је такође сматрала да Кодекс није прекршен, додајући да јој је овога пута засметало и то што у жалби није наведено колико је људи било, што наводи на закључак да је „Блиц“ у праву када претпоставља да их је било много, јер би, у супротном, министар то сигурно истакао у жалби. Вида Петровић Шкеро је нагласила да, ако постоји позив, а скупа није било, онда онај ко то тврди мора и да докаже, а уколико је скупа било, лист је имао право да о тме извести, јер заиста није прихватљиво организовати у време епидемије догађаје на које може да дође десет или 50 људи. То заиста угрожава њихово здравље и медиј може о томе да пише. Зорица Вишњић је исто оценила да Кодекс није прекршен и да је министар жалбу поднео више да би спасио своју част, али је додала да је „Блиц“ требало да га позове и да га пита колико је званица било и зашто је било важно да се такав скуп организује у ово време. Насупрот њима, Љиљана Смајловић је нагласила да је овај текст пример кршења Кодекса, јер „Блиц“ заправо ништа није извештавао. Из текста се не сазнаје да ли је скуп одржан, већ само да новинарка сумњичи министра да је прекршио неку Владину меру, што уопште не знамо да ли је тачно. Истакла је да јој је потпуно неприхватљиво да Комисија за жалбе тражи да министар докаже да ништа лоше није урадио и да спекулише о његовом стању свести, односно разлозима за подношење жалбе. У тексту се све кампање које је лист водио до сада против њега проглашавају за неспорне чињенице и тврди се да је он крв, као што је крив и за догађај за који не знамо ни да ли га је било, а да сам мнистар није ни позван да нешто каже. Она је апеловала да Комисија оцењује уређивачке потезе медија, а не да ли је неко умео да напише жалбу, додајући да то што министар не разуме у чему је прекршен Кодекс, није разлог да Комисија одлучи да прекршаја нема. Владо Мареш је рекао да Кодекс није прекршен, јер није важно да ли је скуп одржан, него то што је најављен. „То је етичко питање, јер ако министар најави такав скуп, а дужан је да, са позиције на којој је, даје пример грађанима како да се понашају, онда није нормално да се организује скуп, све и да су гости заштићени свим могућим мерама, то је ризично понашање и сведочи о бахатости министра“, рекао је. Миленко Васовић је нагласио да је министар поднео жалбу Савету, а да се није претходно обратио редакцији и да није покушао ништа да демантује, нити је на било који начин реаговао да се исправи евентуална грешка у тексту. Осим тога, поднео је жалбу, а организовао је догађај, док су истовремено други људи плаћали казне због кршења мере самоизолације. Због тога све то треба ставити у шири контекст, а посебно је проблематично да један министар информисања, који треба да штити медије, реагује као „увређена тетка“, бранећи своју сујету. Комисија је, потом са десет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да „Блиц“ није прекршио Кодекс.
2. Национална авангарда обратила се Савету за штампу, незадовљна поступцима листа „Данас“, који, како су навели, најпре није објавио њихове одговоре на питања која им је редакција послала, а потом их је са закашнењем објавила и уз неодговарајућу опрему. Генерална секретарка је објаснила да је предложено да се, уколко Кмисија донесе одлуку да Кодекс није прекршен, редакцији ипак скрене пажња да би требало да саговорницима унапред каже до када треба да доставе одговоре, као и да им се препоручи да напишу да одговоре нису добили до закључења броја, а не да саговоник није желео да одговори, ако заиста немају потврду за то. Са оваквим предлогом су се сагласили Љиљана Смајловић, Златко Чобовић и Вида Петровић Шкеро. Надежда Гаће је такође рекла да Кодекс није прекршен, јер је „Данас“ објавио одговоре у београдском издању, а сутрадан и у основном, као и да јој је прихватљиво објашњење да у ПДФ издању није одмах исправљено јер новинари и уредници раде од куће, пошто из сопственог искуства зна колики је проблем када стижу стотине мејлова у исто време, али је истакла и да се треба бавити тиме како ће новинар да заврши текст, да ли је треба да напише – нисмо добили одговоре до краја издања, али ћемо можда добити, јер то већ улази у домен спекулација. Навела је и да припада старој школи новинарства, по којој наслове дају уредници и зато не може Национална авангарда да одлучује о томе какав ће бити наслов текста у којем су наведени њихови одговори, јер је то у домену уређивачке политике, као и да не мисли да је насловом промењен смисао одговора које су послали. Драган Ђорђевић је рекао да је „Данас“ све учинио да исправи грешку и да је објаснио како је до ње дошло, док је Зорица Вишњић рекла да је из одговора и поступка редакције јасно да лист није имао никакву лошу намеру, али да дневне новине скакако треба да назначе рок до којег саговорници треба да им доставе одговоре. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да Кодекс није прекршен, али да се у одлуци наведу и напомене изнете у расправи.
3. Адвокати Ивана Ивановића и Зорана Кесића поднели су жалбу због два текста објављена у „Српском телеграфу“ и једног на порталу „Република.рс“ , сматрајући да су прекршене бројне тачке Кодекса новинара Србије.Тамара Скрозза је, у току дебате, навела да је текстовима свакако прекршена тачка Кодекса која се односи на етику и културу јавне речи, али и тачка 3 поглавља Новинрска пажња, која се односи на изостављање чињеница битних за разумевање догађаја. Објаснила је да новинар није морао да, пре објављивања интервјуа са Лукасом, провери да ли је тачно то што он тврди да су Кесић и Ивановић позивали на непоштовање мера у току епидемије ковида 19, али да су, касније, када су већ наставили о томе да пишу, морали да наведу да је то демантовано, јер они не да нису рекли то што је Лукас тврдио, него су, управо супротно, позивали старије људе да не излазе, што читоци „Српског телеграфа“ и „Републике“ уопште нису могли да сазнају. Снежана Андрејевић се сагласила са њом, додајући да је поптуно непримерено да овакви текстови уопште буду објављени, док је Вида Петровић Шкеро предложила да Комисија усвоји и одлуку да су прекршене и тачка 1 Поглавља 4., као и тачка 1 Поглавља 5., јер је реч заиста о грубом прекшају Кодекса, пошто је новинар који је пустио саговорника да говори овакве ствари саучесник у томе. По мишљењу Надежде Гаће, ни све друге тачке Кодекса које су наведене нису мање важне, али оно што је доминатно у текстовима је то што је апсолутно изостала свака пристојност и култура језика, јер је употребљен говор који је ужасно увредљив, пун мржње и „пљувачки“. Зоран Станојевић је рекао да није забрањено објавити некад и претње, јер јавност треба то да зна и неко би требало на то да реагује, али би новинар морао да се огради од тога. Ако већ објављују да је Лукас то рекао и да, као јавна личност, излази са тим у јавност, њихова дужност је била да кажу да не подржавају такве ставове. Миленко Васовић је рекао да не види како би они могли да се ограде од таквог нечег, јер то – или бациш у корпу или урадиш тако наопако као они. То што су урадили је, по његовом мишљењу, повреда јавног морала и она је већа и тежа од повреде осећања подносилаца жалбе. Станојевић је на то рекао да не разуме у чему био био проблем да је новинар Аци Лукасу рекао – да ли знате да је то што сте сад рекли кривично дело и да можете за то ићи у затвор и да онда он каже да је спреман да иду затвор, јер је то што је рекао најава да је спреман да изврши кривично дело. Медиј би онда морао да објави и реаговање Кесића и Ивановића, али и Тужилаштва, које би вероватно одмах реаговало да су претње изречене неком другом. Васовић је рекао да су новинари Лукасу „набацили лопту на смеч“ и да су тиме прекршили Кодекс. Тамара Скрозза је навела да је Зоран Станојевић у праву, али да се од „Српског телеграфа“ тешко може очекивати да се огради од оваквим изјава, када свакодневно објављује сличне текстове. Владо Мареш је навео да ово види као још један у низу обрачуна са критичарима система и да је „Српски телеграф“ тај задатак одрадио на најгори могући начин, да су буквално „испљували“ Ивановића и Кесића. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су прекршене тачка 3 Поглавља 5., тачка 6 Поглавља 4. и тачка 3 Поглавља 5. Одлука да су прекршене и тачка 1 Поглавља 4. и тачка 1 Поглавља 5. донете су са десет гласова „за“ и једним „против“. Љиљана Смајловоћ је рекла да Иван Ивановић такође спроводи дискриминацију и на најгори могући начин говори о колегама, тако да не би улазила у то да је он дискриминисан.
4.Даница Поповић, професорка Економског факултета поднела је жалбу због текста у којем се, између осталог тврди да је испитивање њеног наводног „плагирања“ уџбеника преведеног са енглеског језика „добило епилог“, будући да је стручна комисија Универзитета у Београду доставила свој извештај Етичкој комисији Економског факултета. Зорица Вишњић је, у току расправе, рекла да има утисак да је текст писан „са предумишљајем“ и да јој је посебно занимљив одговор ауторке текста у којем наводи да је не интересује мишљење наводне плагијаторке, али је врло занима мишљење некога ко је само дисциплински опоменут због клеветања своје професорке. Златко Чобовић је, такође, рекао да је Кодекс прекршен из више разлога – прво, у наслову је као тврдња наведено нешто што је претпоставка, затим се нетачно наводи да је „случај добио епилог“, онда су за саговорника звали декана факутета, а не некога од чланова Етичке комисије. Даницу Поповић нису уопште позвали, већ су цитирали шта је раније рекла, али су нашли за сходно да зову Јакшића, који је заправо небитан за текст. Додао је и да ово није први пут да „Политика“ у насловима износи тезе као тврдње и да објављује текстове којима се неко или нешто омаловажава. Надежда Гаће је рекла да давно није прочитала овако злонамеран текст, који није „пљувачки“ као онај који се односи на Касића и Ивановића, али је такође ужасно тенденциозан, само што се то саопштава бираним речима. Истакла је да новинарка није поштовала елементарна правила да мора да има више извора у тексту и да би редакција „Политике“ требало да разговара са њом о томе како ради свој посао. Тамара Скрозза је рекла да је сагласна са свим што је рекао Златко Чобовић и додала да њој највише смета наслов. Она је посебно указала на то да јој није јасно у ком се својсву Александар Јакшић обратио Комисији, те да његово писмо доживљава као притисак. Ако би још некако и могло, врло натегнуто, да се прихвати да је имао потребу да члановима Комисије нешто објасни, иако он уопште није страна у поступку, апсолутно је неприхватљиво то што се у допису бави приватношћу чланова Комисије, наводећи да су неки он њих блиски пријатељи Данице Поповић и да раде у медијима који никада од њега нису тражили изјаве. Уопште није пријатно и потпуно је нечувено да се на такав начин обраћа члановима Комисије и бави се њиховом моралношћу, истакла је. Снежана Андрејевић се сагласила да то јесте нека врста притисака и да су, посебно новинари чланови Комисије, доведени у непријатну ситуацију, јер Јакшић има опсесивну потребу да свуда и на сваком месту објашњава случај своје професорке. Зоран Станојевић је, међутим, рекао да је њега управо то писмо убедило да постоји нека намера. Да није тога, могао би да мисли да је просто текст површно написан, али је сада добио доказ више да постији нека спрега, јер је, колико му је познато, сасвим неуобичајено да се саговорник обраћа Савету да би бранио рад новинара. Саговорник може да брани своје ставове, али његове ставове нико ни не доводи у питање, он има права да говори шта хоће, сваки пут кад га неко то пита, Комисија за жалбе се бави тиме како је новинар урадио свој посао. И то што се он јавио да брани новинара, говори да има неки мало јачи интерес од тога да је само саговорник у причи. Љиљана Смајловић је реаговала на изјаву Надежде Гаће, наводећи да је погрешна перцепција да би „Политика“ требало да разговара са ауторком текста, која је у ствари „обична жртва лоше уређивачке политике“ .Она је подсетила да се Комисија изјашњава о уређивачким одлукама редакција, а не о конкретним новинарима или о томе да ли је једна новинарка научила да се мора консултовати друга страна, јер су такве одлуке у крајњој линији у рукама уредника и претпоставка је да је нешто што се појавило у новинама израз уређивачке политике. Владо Мареш је рекао да је њему овај текст „јако ружан“ и да не разликује много од текста у „Српском телеграфу“, јер је и у овом случају одрађен исти задатак.Вида Петровић Шкеро је нагласила да новинар који пише о овоме зна, или бар треба да зна, процедуру – ко и када доноси одлуку и да, чак и да извештај није враћен, не би смело да се напише да је случај завршен, јер је он тек у фази добијања стручног мишљења од тела које не доноси одлуку и то новинар који се упустио да о томе пише мора да зна. Додала је да не зна шта је горе – да ли да је реч о потпуном незнању или о злонамерном кршењу нечије презумпције невиности. Драган Ђорђевић је рекао да је њега одговор новинарке убедио да је ово злонамерно написано, јер не види зашто би новинар иначе посебно наглашавао да мисли како неко не заслужује да га зову. Комисија је, по окончању расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 4 Поглавља 1. и тачке 2 и 3 Поглавља 5.
Седница је завршена у 19.15 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Владо Мареш