Записник са сто пете седнице одржане 29.10.2020
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.106
29.10.2020.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 105. седнице Комисије за жалбе, одржане 29.10.2020. године у 18 сати у Прес центру.
Присутни сви чланови Комисије: Владо Мареш, Тамара Скрозза, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић, Јелка Јовановић, Бојан Цвејић и Оливера Милошевић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе листа „Данас“ на текстове објављене у дневном листу „Српски телеграф“ и на порталу „Република.рс“
2.Разматрање жалбе Миљана Миленковића на текст објављен на порталу „Јужне вести“
3.Разматрање друге жалбе Миљана Миленковића на текст објављен на порталу „Јужне вести“
4.Разматрање жалбе Миљана Миленковића на текст објављен на порталу „Н1 инфо“
5. Разматрање жалбе Миљана Миленковића на текст објављен на порталу „Нова.рс“
6. Разматрање жалбе Миљана Миленковића на текст објављен на порталу „Глас јавности.рс“
7. Разматрање жалбе Миљана Миленковића на текст објављен на порталу „Ало.рс“
8. Разматрање жалбе Миљана Миленковића на текст објављен на порталу „Директно.рс“
9.Разматрање друге жалбе Миљана Миленковића на текст објављен на порталу „Директно.рс“
10.Разматрање жалбе Министарства културе и информисања Републике Србије на текст објављен у дневном листу „Курир“
11.Разматрање друге жалбе Министарства културе и инфомисања Републике Србије на текст објављен у дневном листу „Курир“
12.Разматрање жалбе Игора Жежеља на текст објављен на порталу „Н1 инфо“
13.Разматрање жалбе Павла Јелесијевића на текст објављен на „Медиа Порталу“
14.Разматрање жалбе Министарства културе и инфомисања Републике Србије на текст објављен на порталу „Нова.рс“
Снимак седнице на:
1.Драгољуб Петровић, главни и одговорни уредник листа “Данас”, поднео је жалбу, сматрајући да су “Српски телеграф” и портал тог листа “Република.рс” прекршили тачке 1 и 5 поглавља Истинитост извештавања, објављујући без иједног доказа, да “Данас” лаже и цензурише за Ђиласа”. Зорица Вишњић оценила је да Кодекс јесте прекршен, већ самим насловом. Оно што јој посебно смета је то што текст садржи „класичан спин“ – да не постоје независни медији, већ су или режимски или тајкунски. У том духу су и новинари листа „Данас“ оптужени да су професионалну част подредили интересима тајкуна. Истакла је и да то што је новинарка рекла главном уреднику „Српског телеграфа“ да ће објавити целу његову изјаву, ни на који начин не обавезује уредника „Данаса“ да то мора да уради. Љиљана Смајловић је, међутим, рекла да, према истраживањима које је објавио „Данас“, само 20 одсто грађана верује медијима, јер мисле да медији нису кредибилни. Због тога се не може рећи да је спин кад неко каже да медији лажу, то је дозвољено и рећи и објавити, јер то мисли већина грађана. Додала је и да не може нечије мишљење бити истинито или лажно. Зорица Вишњић је на то одговорила да је она говорила о појави и да је том неповерењу грађана у медије можда допринело баш то стално истицање да су једни медји режимски, а други тајкунски. Јелка Јовановић је рекла да, као неко ко ради у листу „Данас“, сматра да има право да каже да ово јесте прекршај Кодекса, Закона и правила новинарског понашања и да таква врста опхођења према медијима са којима се неки медиј не слаже трује јавност. Она се, потом, изузела из одлучивања о овој жалби. Из дискусије и гласања изузео се и Бојан Цвејић, такође запослен у листу „Данас“. Тамара Скрозза је навела да њој уопште није била јасна преписка између новинарке „Данаса“ и главног уредника „Српског телеграфа“, односно да је то што је новинарка рекла да ће објавити целу његову изјаву схватила, пре као њихову „међусобну пошалицу“, него као званично обећање и нешто што је „уклесано у камену“. Додала је да сматра чудним и да неко тражи да се објави све што каже и да му се то обећа. Љиљана Смајловић јој је одговорила да Тамара вероватно не даје изјаве таблоидима, па нема искуства са њима. Објаснила је да она увек пита колика изјава треба да буде и увек тражи да објаве све и без измена, јер другачије не би ни пристала да им да изјаву. Рекла је и да имамо озбиљан проблем ако такав договор са колегом не можемо сматрати релевантним. Златко Чобовић је, међутим, нагласио да не треба Комисија да се бави поверењем у медије, као ни тиме да ли је „Данас“ изоставио нешто из изјаве уредника „Српског телеграфа“, јер ништа од тога није предмет жалбе. „Српски телеграф“ је могао да због тога поднесе жалбу на „Данас“, па да Комисија расправља о томе. У овом случају, прича о изјави је употребљена као образложење тезе да „Данас“ цензурише у Ђиласово име. „Српски телеграф“ те тврдње није аргументовао и зато је, по његовом мишљењу, прекршен Кодекс новинара. Након расправе, шест чланова Комисије гласало је да је Кодекс „прекршен“, док су три члана била „против“, па за одлуку није било потребне већине од осам гласова.
2- 10. Комисија је водила обједињену расправу о свим жалбама које је поднео Миљан Миленковић, с обзиром на то да је садржај текстова веома сличан и да се сви медији углавном позивају на писање „Јужних вести“. Миленковић се жалио да су у свим текстовима објављене непроверене гласине о томе да је писао ласцивне коментаре ученицама и тајно постављао камере у свлачионицама позоришта, те да зато не може бити директор школе. Тамара Скрозза је указала да би Комсија посебно требало да се изјасни о делу жалбе на Н1 инфо који се односи на објављивање фотографије са Фејсбук профила. Снежана Андрејевић је истакла да, какву год одлуку Комисија да донесе, у образложењу мора да се наведе да, кад је у питању рад са малолетном децом у образовању, свака расправа о било коме ко етички може бити проблематичан, јесте у интересу јавности. То је нешто о чему мора да се расправља и мора да се провери, јер на то обавезују и конвенције Уједињених нација о правима детета и одлуке Врховног касационог суда у радним споровима у које су били укључени наставници за које је постојала сумња на неке неетичке поступке. Рекла је и да је обједињена расправа прихватљива, као и Тамарин предлог да се издвоји случај у вези са фотографијом са Фејсбука. Навела је да се, у разговорима са страним стручњацима у току расправе о заштити узбуњивача, поставило питање шта је Фејсбук, односно да ли је то обраћање јавности, те да је мишљење стручњака да јесте обраћање јавности, без обзира на број посетилаца профила. „С друге стране, ако неко убије оца и мајку, не треба да тражи да се утврди да је сироче, дакле ако сам објављујеш своје слике на Фејсбуку сносиш одговорност за то“, рекла је и додала да људи треба да воде рачуна о својој приватности, односно о томе шта чине доступним јавности. Рекла је и да је очигледно да у позадини овога постоји и неки политички обрачун, али да Комисија не треба да улази у то. Навела је да реченица упућена некој девојчици да је „лутка“ може бити и позитивно схваћена и да не мора да има то значење које јој је дато. Кад се говори о истинитости извештавања, проблем је у томе што кад читамо текстове појединачно не можемо да схватимо о чему је реч, него морамо да скупљамо „мрвице“ из свих текстова да бисмо разумели. „Случај јесте комплексан и осетљив, али пре свега треба да утврдимо да ли постоје чинењице које га таквим чине. Да ли је то што се неко пријавио за директора школе довољно да се понавља нешто што се десило пре две године“, додала је. Вида Петровић Шкеро је рекла да је велика дилема шта урадити – реч је о класичном случају укрштања права, с једне стране имамо право јавности да зна, а са друге стране право појединца и треба одлучити шта претеже. Да ли је важнији јавни интерес, односно право грађана, пре свега родитеља деце из основне школе за чијег је директора Миленковић конкурисао, или његово лично право да се то не помиње, јер му повређујемо част и достојанство. Истакла је да из жалбе проистиче да он тврди да није осуђиван, што нигде ни не пише, па му ни на који начин није прекршена претпоставка невиности. Она је објаснила да се, читајући текстове и жалбе, запитала шта би било да њено дете иде у школу коју треба да води неко ко је био умешан у аферу и ко се, не чекајучи исход, тада повукао са места директора позоришта. Да ли родитељи треба да знају ко је кандидат за директора, па да на време реагују, ако треба, или је важније да се о њему ништа не пише, јер га тиме медији можда повређују поново. „Овде се свуда понављају две исте чињенице – његов ласцивни коментар на Фејсбуку тинејџерки за који је велико питање да ли је умесан и постављање камера у Позоришту лутака, за које је служба Повереника за информације од јавног значаја тачно утврдила где су и да је он сам донео ту одлуку и поставио их у току лета, без знања људи који раде у позоришту. Родитељи су реаговали, потписују петицију, а и сама градоначелница је рекла да не подржава његову кандиатуру“, навела је. Вида Петровић Шкеро је истакла да је проучавала праксу наших судова у сличним случајевима и да је, рецимо у случају гимназијских професора који су се жалили на нарушавање приватности, суд заузео став да је веома битно да јавност зна, односно да је право јавности изнад права појединца. По њеном мишљењу, у већини текстова на које се Миленковић жалио није прекршен Кодекс, али јесте појединим насловима који чак немају везе са текстовима, као и објављивањем фотографије са Фејсбука. Тамара Скрозза се сагласила да постоји јавни интерес да се овоме пише, али је истакла да ће гласати да је Кодекс прекршен у сваком медију, јер је прича „надувана преко сваке границе за коју медији имају покриће“. Све је, како је рекла, могло да се напише у пристојнијој форми. Сви медији су претерали и стиче се утисак да је све „хиперболисано“. Текстови су могли да се напишу у сведенијој форми, јер родитељу треба да знају да постоји нерашчишћена афера у вези са неким ко се кандидује за директора школа, али не на такав начин да се човек представља као „троглава аждаја“ од које треба склањати децу на десет метара. Оливера Милошевић је рекла да је имала сличну дилему као Вида Петровић Шкеро, јер ово јесте, и треба да буде, тема за медије и због тога је уредница „Јужних вести“ у праву и да треба да се баве тиме, почевши од тога откуд професор физичког васпитања на челу позоришта, па надаље, али да је сагласна и са Тамаром да је свуда прекршен Кодекс, јер је све произвољно, нема чињеница, већ се износе углавном вредносни судови. Н1 инфо је, по њеном мишљењу, најпрофесионалније урадио текст, било је и у ту спорних момената, али су се уредно позивали на „Јужне вести“, али објављивање фотографије са Фејсбука отежава оцену да су поступили у складу са Кодексом. Бојан Цвејић је такође оценио да је прича могла другачије да се „упакује“, посебно зато што не знамо ни да ли је афера пре две године била „пренапумпана“. Кад је реч о фотографији на Н1 инфо, тачно је да у Смерницама пише да се фотографије приватних лица не могу користити без њихове сагласности, али ова фотографија је таква да се види у позадини и да мисли да су хтели да укажу на тај број 1 на профилној слици, што је број изборне листе СНС, тако да може да се разуме да је то приказано у контексту тога да се види да је члан СНС, а не на то да је на слици са неком девојчицом. Љиљана Смајловић је навела да не види неку нарочиту сложеност овог случаја. Проблем је што су против човека изнете веома крупне оптужбе да је педофил, без доказа. Рекла је да Комисија не одлучује о томе да ли он треба да буде директор школе или не, већ да ли су се медији огрешили о њега. Тачно је да родитељи имају право да знају, али постоји начин да им се каже да има нечег спорног у његовој биографији, а не да се износе овако озбиљне оптужбе, без јаких доказа. Зорица Вишњић је рекла да су најбруталнији били они медији који су у ствари „преписивачи“, који су преузели информације из „Јужних вести“, а онда их додатно „обогатили“ насловима или илустрацијама, као „Глас јавности“, који се послужио манипулацијом и објавио фотографију девојчица од четири, пет, година са насловом „Воли да гледа девојчце, а сада би да води школу“. Колумна коју је објавио портал „Директно.рс“ такође је „језива“, јер се наводи да је његова биографија „застрашујућа“ и „да ниједно дете не заслужује да се нађе у његовој близини“. Златко Чобовић је рекао да је сагласан са Видом Шкеро и да сматра да Кодекс није прекршен, сем у случају Н1 инфо, који је објавио фотографију његовог детета са Фејсбук профила. Јелка Јовановић је истакла да је реч о једном од тежих случајева о којима је Комисија одлучивала и да може да га посматра из три угла – као новинарка и уредница, као грађанка и као мајка. Али, ако гледа само професионално, Кодекс јесте прекршен у свим случајевима. Јавност, како је објаснила, треба да буде обавештена да ли су одређени људи подобни за обављање посла и да, уколико нису, буду одстрањени, али ако је овај човек заиста доведен у сумњу требало је да се покрене неки поступак, па да се на суду утврди да ли је крив или није. „Имамо само сумње, немамо доказ и није у реду да се овако пише, јер се узнемирава јавност“. Драган Ђорђевић је исто рекао да је Кодекс прекршен и да је тема могла много боље да се обради. Додао је да му је жао што је пропао заиста велики труд новинара „Јужних вести“ да добију изјаву од Миљана Миленковића, као и да му није јасно зашто се он тек сада огласио, јер пре две године, када се писало о афери у Позорушту лутака, није реаговао, па вероватно цео случај има и неку политичку конотацију. Љиљана Смајловић је оценила да он нема разлога да верује медијима, јер ко год да је он, доживео је такав третман да није никакво чудо што није желео да им се јави. Нагласила је да су овакви случајеви разлог што постоји Савет за штампу. По завршетку расправе, Комисија је гласала о свакој жалби појединачно. Са осам гласова „за“ и три „против“ одлучено је да су прекршене тачке 2 и 5 Поглавља И и тачка 1 Поглавља В у оба текста „Јужних вести“, као и текстовима на порталу „Глас јавности“. Одлука да су исте тачке прекршене текстом на порталу „Нова.рс“ донета је са девет гласова „за“ и два „против“. Иста одлука донета је и за жалбу која се односи на текст у листу „Ало“. Текстом на порталу Н1 инфо, осим ових, прекршена је и тачка 4 Поглавља ВИИ, односно смерница из поглавља ВИИ, која се односи на обављивање фотографија са друштевних мрежа. Ова одлука донета је једногласно. Кад је реч о жалбама на текстове које је објавио портал „Директно.рс“ са осам гласова „за“ и три „против“ одлучено је да је једним текстом прекршен Кодекс, док у случају текста који представља лични став, одлука није донета, јер је „за“ то да је Кодекс прекршен гласало седам чланова Комисије, а против четири, тако да није било потребне већине од осам гласова.
10. и 11. О жалбама Министарства културе и инфомисања на „Курир“ Комисија је такође водила обједињену расправу. Обе жалбе односиле су се на то да је лист нетачно и тенеденциозно писао о томе да је министар у току пандемије корона вируса склопио милионске уговоре за организацију скупова и семинара, односно посредовање у куповини авио карата, јер је читаоцима сугерисано да је новац већ потрошен, што није тачно.Снежана Андрејевић је рекла да је нетачно да је одлука донета у време ванредног стања. Јер, ванредно стање јесте почело 15. марта, али је одлука о томе донета 20. марта и ретроактивна је, тако да она није донета у реалном времену у време ванредног стања. Осим тога, по Закону о јавним набавкама у буџету морају да се определе средства за едукације и семинаре и евентуална путовања, то је обавеза, та документа се доносе на годину дана и објављују се тендери, а реализација се, онима који победе на тендеру, врши онда када се нешто реализује. Утолико су наводи Министарства који објашњавају поступак у реду, односно није тачно да је новац већ потрошен. Зато такав начин извештавања наводи на то да је прекршен Кодекс, али, свакако, какву год одлуку да Комисија донесе, треба нагласити да расправа о јавним тендерима, висинама планираних и утрошених средстава у држаним органима јесте нешто и чему треба писати, јер је реч о јавним средствима. У таквим текстовима дозвољена је и темпераментнија дискусија, чак и увредљивија, кроз вредносне судове и јаче речи него што је уобичајено и да Савет никако не сме да такву дискусију зауставља. Бојан Цвејић је рекао да му је Снежанино објашњење помогло да донесе одлуку и да би требало размислити о томе да ли је прекршена тачка која забрањује изостављање битних чињеница, односно да ли је требало навести колико троше друга министарства, како би читаоци могли да закључе да ли је министар Вукосављевић расипник или не. Владо Мареш је рекао да новинари треба и морају да се баве оваквим темама и да је добро да се о томе пише и да зато мисли да није прекршен Кодекс. Након дискусије, Комисије је, са десет гласова „за“ и једним „против“, одлучила да су у оба текста прекршене одредбе по којима наслов мора да одговара суштини текста. Реч је о смерници у тачки 1 поглавља ИИ. Јелка Јовановић је на крају додала да јој је драго што Министарство културе и информисања подноси жалбе Савету за штампу, без обзира да ли су или нису у паву, јер је то добар сигнал.
12. Игор Жежељ се жалио јер је Н1 инфо најпре објавио саопштење Савета за борбу против корупције у којем је отпужен да је извршио притисак на то тело и у којем је позван да објави цело своје писмо које је упутио Савету, што је и учинио, али је Н1 инфо о томе објавио “своју вест у којој се износи само мали сегмент из писма, уз то нетачан, и тумачење које одговара власнику поменутог портала, Јунајтед групи”. Јелка Јовановић је рекла да Кодекс није прекршен и да мора да подсети да је Комисија пре неколико месеци донела одлуку да је „Данас“ прекршио Кодекс јер није објавио цело писмо Ивана Радовановића, те да верује да је Комисија тада погрешила. Истакла је да нико нема обавезу да објави све што неко напише, већ само у оној мери у којој се односи на текст на који реагује. Снежана Андрејевић је указала на то да није реч о истим случајевима, јер је тада Радовановић послао одговор на текст, а Жежељ сада није, те Јелка не може да се позива на досадашњу праксу Комисије. Љиљана Смајловић је објаснила да је контекст такав да је Савет за борбу против корпције послао саопштење само редакцији Н1, која га је објавила. У том саопштењу се од Жежеља тражи да обелодани цело писмо које је посао Савету и зато јој се не чини коректним да се не објави цело писмо (ако су га већ прозвали да га објави) и да се Н1 правда тиме да нема обавезу да то уради. Бојан Цвејић је рекао да га није Н1 позвао да објави писмо, него Савет за борбу против корупције, а Љљана Смајлович је истакла да је овде проблем власништва – Савет је саопштење послао само Н1 и само су га они објавили. Цвејић је рекао да, без обзира на то, сматра да реадакција нема обавезу да објави цело писмо, већ само најважније делове. Зорица Вишњић је истакла да неће улазити у то како се десило да саопштење објави само Н1, јер не знамо шта је претходило томе, али, ако добро разуме, Жежељ није послао писмо редакцији Н1, него га је објавио у „Куриру“. Додала је и да мисли да је пренето оно што је суштина тог писма. Комисија је, потом, једногласно одлучила да није прекршен Кодекс.
13. Павле Јелесијевић поднео је жалбу Савету за штампу, верујући да је „Медиа портал“ прекршио више тачака Кодекса новинара из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности, пишући о њему на увредљив и клеветнички начин и износећи неистините наводе. После краће расправе, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 2 и 5 поглавља И и тачка 6 поглавља ИВ
14. Министарство културе и инфомисања поднело је жалбу јер је портал објавио непроверену и нетачну инфомацију, уз позивање само на анонимни извор, да је Маја Гојковић, која тада још није била изабрана за министарку, послала свој тим у Министарство да „чешља предмете“ и припрема систематизацију. Јелка Јовановић је оценила да је страшно писати без извора, што важи и за овај случај. Додала је да, као новинарка, зна да је ово што је објављено вероватно тачно, али да нема никакве потврде те инфомације и зато медији не могу тако да алармирају јавност. Нагласила је да је недостатак извора оно што уништава новинарство. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 2,3 и 4 поглавља И.
Седница је завршена у 19.40 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Владо Мареш