Записник са сто шездесет осме седенице одржане 26.2.2026.
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.169
26.2.2026.
Београд
ЗАПИСНИК
Са 168. седнице Комисије за жалбе, одржане 26. 2. 2026. године у 18 сати у просторијама Савета за штампу.
Присутни сви чланови Комисије: Милена Васић, Надежда Будимовић, Филип Шварм, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Злата Куреш (уместо Тамаре Скроззе), Златко Чобовић, Родољуб Шабић, Јелена Петковић, Сања Павловић и Ана Мартиноли.
Остали присутни: Милош Костић из Министарства информисања и телекомуникација РС, Александра Ничић са портала УНС Онлајн и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу.
Дневни ред:
.
1.Разматрање жалбе Лазара Илића на садржај објављен на порталу „Telegraf.rs“
- Разматрање жалбе Министарства информисања и телекомуникација због неодговарајућег објављивања одговора на порталу „УНС Онлајн“
- Разматрање жалбе Лазара Стојаковића на текст објављен на portalu „Informer.rs“
- Разматрање жалбе Милана Катића због текстова објављених у дневним листу „Политика“
- Разматрање жалбе Верана Матића због текстова објављених на порталима „Informer.rs“, „Srbija Данас“, „Alo.rs“, „Паланачке вести“, „Глас Аранђеловца“, „Стара Пазова уживо“, „Нова Пазова уживо“, „Србија на истоку“, „Подунавље уживо“, „Књажевачка хроника“, „Војводина уживо“, „Лучани уживо“, „НС уживо“,„РТВ Панчево“, „Новосадска ТВ“, „24 седам“, „Dnevnik.rs“, „025.rs“, „Градске инфо“, „Dunavtelevizija.rs“, „РТВ Бап“, „Sremskevesti.rs“, „025info.rs“, „Дрина инфо“, „Моја Бачка Топола“ i „024info.rs“.
6.Разматрање жалбе Зорана Зарића на текст објављен на порталу „Разоткривач“
Чланови Комисије су пре почетка седнице обавештени да ће одсутну чланицу Комисије Тамару Скроззу на овој седници, одлуком НУНС-а, заменити Злата Куреш, као и да ће од наредне седнице Комисији председавати Надежда Будимовић.
1.Администратор Инстаграм профила „Мој Београд“ Лазар Илић поднео је жалбу јер је редакција „Телеграфа“ директно линковала садржај са Инстаграм профила, без његове сагласности „као аутора и власника садржаја“. Истакао је да није дао дозволу за коришћење, преношење, ембедовање нити линковање садржаја у оквиру новинског чланка. Јелена Петковић је рекла да мисли да Кодекс није прекршен и да је ово можда добра прилика да направи разлика између ембедованог садржаја и постављања хиперлинка ка одређеном садржају. Да је садржај ембедован, односно да је видљив на порталу „Телеграф“ то би значило да остварује профит на тај начин и било би основа да се говори о прекршају Кодекса, али како је у овом случају Инстаграм страница линкована, верује да је то у складу са Кодексом. Филип Шварм је указао на то да, по Кодексу, медиј има обавезу да наведе извор и аутора (што је и урадио) и да поштује правила коришчења медија са којег преузима садржаје, али да у овом случају није реч о медију, него о Инстаграм страници, која таква правила нема. Међутим, како је касније оценио, медиј је био у обавези да спорни садржај уклони када је то Илић затражио. Суштина је да се не може објављивати нешто уколико је изричито речено да се то не ради. Због тога је, по његовом мишљењу, прекршен дух Кодекса, односно тачке 1 Поглавља IX. Оливера Милошевић је такође рекла да постоји етички прекршај. Истина је да страница „Мој Београд“ није медиј, али има велик број пратилаца и може се сматрати медијем у смислу ауторства, које мора да се поштује. У овом случају је нечији садржај искоришћен у комерцијалне сврхе и то без његове сагласности. Правила за преузимање садржаја су вероватно додата када је тај садржај већ пренет, али, како је додала, неко ко није медиј има право да не зна да мора да има правила за преузимање садржаја и да их дода накнадно. Златко Чобовић је оценио да је прекршена тачка 1 поглавља IX, односно да није релеватно да ли је реч о медију или не, али је чињеница да је на тој Инстаграм страници објављено нешто и да је то ауторско дело преузето без дозволе. Када је аутор замолио уредника портала да то уклони, он је одбио и тако, упркос противљењу аутора, користио његово ауторско дело. Надежда Будимовић је рекла да је и она ближа томе да Кодекс јесте прекршен, него да није и објаснила да су и друштвене мреже нека врста медија, те да је портал могао да искористи ту информацију да направи своју вест, уместо да линкује садржај објављен на Инстаграм страници, као и да нису хтели да уклоне садржај када је то од њих затражено. Додала је да би у одлучивању могла да помогне и тачка 5 Поглавља VIII, по којој друштвене мреже треба третирати као и сваки други извор, те да када извор повуче своју сагласност за објављивање нечега, уредник то мора да поштује. Милена Васић је истакла да је небитно да ли је садржај преузет од медија или од физичког лица, јер је ово пример „паразитирања” портала на нечему што објављују грађани или мањи медији, као и да је додатни проблем то што нису хтели да то на захтев уклоне. По њеном мишљењу, то што су правила за преузимање постављена касније ништа не мења, јер аутор има право да у сваком тренутку повуче своју антиципирану сагласност. Са њима се није сагласила Ана Мартиноли, која је навела да у тренутку када је Илић тражио да се уклони садржај нису постојала правила која су јасна за све и да Комисија не може да одлучује на основу разговора који је он имао са уредником, нити на основу тога што су накнадно написана нека правила. Такође, Комисија треба да се изјашњава о томе да ли је прекршена нека тачка Кодекса, а не да тумачи да ли је нешто „у духу” те тачке. Родољуб Шабић је такође имао резерву због тога што забране преношења није било када је „Телеграф” објавио садржај. Ипак, на његову одлуку утицало је то што је, када је жалитељ изричито захтевао да се садржај уклони, уредник одбио да то учини. Након дуже расправе, Комисија је, са девет гласова за и два против, одлучила да је прекршена тачка 1 Поглавља IX.
2.Министарство информисања и телекомуникација Републике Србије поднело је жалбу зато што је портал УНС Онлајн одговор који су доставили објавио у рубрици Вести, а не Саопштења, у којој је објављен текст на који су послали деманти. Из расправе и одлучивања изузеле су се представнице УНС-а у Комисији Оливера Милошевић и Јелена Петковић, иако немају никакве везе са радом портала на који се односи жалба. Оливера Милошевић је рекла да не жели да било ко постави питање њене евентуалне пристрасности, будући да је потпредседница УНС- а, док је Јелена Петковић навела да ће се изузети ради очувања интегритета удружења. У току расправе, Милена Васић је истакла да је крајње време да се у 21.веку направи разлика између начина на који се пласира садржај у штампи и у онлајн медијима и да би можда требало променити и Закон о јавном информисању и медијима у том делу. По њеном мишљењу, нема никаквог значаја то што текст није објављен у истој рубрици, јер је био видљив и истакнут и на самом сајту и на насловној страни. Додала је да је ова жалба облик шиканирања портала јер је извештавао о теми која се није свидела Министарству. Златко Чобовић је рекао да је у свему сагласан са оним што је написано у одговору УНС-а и додао да је текст заправо објављен у читанијој рубрици, пошто је рубрика са оригиналним вестима увек „јача” него одељак са саопштењима и да се Министарство практично жалило јер је деманти објављен у бољој рубрици. Родољуб Шабић је додао да је одговор објављен у складу са Кодексом, а да уколико министар мисли да је повређен Закон, треба да иде на суд, јер Савет за штампу не може о томе да одлучује. Комисија је потом једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.
- Адвокати Лазара Стојаковића навели су у још једној жалби Савету за штампу да су спорним текстом прекршене тачке 1, 2, 4 и 5 Поглавља I, тачке 1, 2, 3 и 4 Поглавља III, тачка 3 Поглавља V и тачка 1 Поглавља VI и подсетили да Стојаковић, као учесник студентских протеста, од почетка протеста трпи медијски линч, нарушавање приватности и најгнусније увреде. Јелена Петковић је истакла да је реч о ко зна којој по реду жалби јер се против Стојаковића води несхватљива политичка кампања, додајући и да је овакво таргетрање веома опасно. Јелка Јовановић је такође оценила као недопуство да се против једног младог човека, али и против његове породице води страшна кампања. Сања Павловић је указала и на то да је жалба могла да буде детаљније образложена, да су неке тврдње изнете без објашњења, па није могуће утврдити повреду Кодекса у том делу. Чланови Комисије су, по завршеку дискусије, једногласно одлучили да су прекршене тачке 1, 2 и 3 Поглавља I, тачке 1, 2 и 3 Поглавља III, тачка 3 Поглавља V и тачка 3 Поглавља VIII.
- Милан Катић је жалбу поднео због ауторског текста у Културном додатку, у којем је објављена репродукција (скен) фотографије преузете из његове књиге, без његове сагласности, као и због тога што његово реаговање није објављено на одговарајући начин. Из расправе и одлучивања била је искључена Оливера Милошевић, запослена у „Политици“. Милена Васић је рекла да Комисија може да се изјашњава о евентуалном прекршају тачке 6 поглавља III, која се односи на објављивање одговора, док у причу о ауторским правима на фотографије старе сто година, за које је редакција имала неку сагласност за објављивање, Комисија не може да улази, јер је то питање за суд. Злата Куреш је такође оценила да је фотографија снимљена пре више од 70 година, да не постоје ауторска права на њу, аутор књиге тврди да је он рестауриао ту фотографију, али за то је потребно вештачење за које Комисија није надлежна. Филип Шварм је истакао да свака фотографија мора да се обради пре објављивања у књизи или новинама, јер је другачије није могуће објавити. Рекао је да је жалба бесмислена у том делу, а да реаговање редакција уопште није морала да објави, јер није реч о одговору, нити се њиме било шта демантује. И Златко Чобовић је оценио да Комисија не може да се изјашњава о ауторским правима, јер нема елемената на основу којих би могла да одлучује, али је додао да можда постоји прекршај Кодекса зато што је реаговање на текст из Културног додатка, објављен у рубрици Међу нама. Други чланови Комисије су указали на то да се Катић није жалио на то где је текст објављен, него да је промењен наслов и да је текст скраћен, па је Комисија на крају једногласно одлучила да Кодекс није прекршен.
5.Веран Матић, председник УО АНЕМ-а и члан Сталне радне групе за безбедност новинара, поднело је жалбу против више медија који су пренели текстове о њему, у којима се, како је навео, износи низ неистина, чињенице су изврнуте и стављене у негативни контекст, изнете су неосноване оптужбе, без икакве могућности да се чује „друга страна“, чиме му је нарушена репутација и угрожена безбедност, јер се у свим текстовима наводи да је страни плаћеник, издајник и слично. Сања Павловић је на почетку расправе нагласила да постоје заправо три типа текстова у медијима на које се жалба односи и сви су објављени у два дана након емитовања филма Центра за друштвену стабилност о Матићу. Заправо су различити медији објавили дужу или краћу верзију тврдњи које су тамо изнете, али су сваким текстом прекршене све тачке Кодекса на које се Матић жалио. Додала је да би требало узети у обзир и где је све ембедован филм и додала да је то урадило бар 20 од укупно 26 портала на које се жалба односи. Јелка Јовановић је рекла да је потпуно сагласна са жалиоцем, да не види неку посебну разлику у текстовима и да се очигледно режим, преко својих пратилаца, обрачунава са Вераном Матићем и то на најокрутнији начин, који угрожава његову безбедност. Сами текстови немају никакве везе са професионалним новинарством и представљају огољену политичку пропаганду. Јелена Петковић се сагласила са њом, додајући да се ови текстови не могу посматрати појединачно, већ као део кампање, јер су сви настали из такозваног документарног филма, који је опасан и угрожава Матићеву безбедност, будући да му се на терет ставља „све најгоре што неко може да помисли“, а да га чак нису ни позвали да било шта каже. Истакла је и да је била веома потресена тим филмом, јер је подсетио на филм о Оливеру Ивановићу, емитован непосредно пре него што је убијен. Сви тексови на које се жалио, без обзира како били форматирани, део су исте кампање и сви ови новосновани мали локални медији су само продужена рука да се дође и до оног дела публике који није гледао филм. Филип Швам је рекао да није спорно да је у овом случају прекршен цео Кодекс, али да ће указати посебно на прекршај тачке 4 Поглавља III, по којој су уредници одговорни за сав садржај који објављују, јер не постоји ниједан новинарски разлог да се обајављује овакво нешто, сем ако то није део капамање. Због тога сви ови медији сносе одговорност, јер уколико и нису били део кампање, преношењем текста су се у њу укјучили. Оливера Милошевић је истакла да је циљ кампање био веома перфидан – овера читаности, пошто је очигледно постојала сумња у ефекат самог филма, па је требало све додатно „спустити на локални ново“, тако да је очигледна намера аутора садржаја, који се назива „критиком“. Нагласила је и да се у одговорима на жалбу инсистира на томе да Кодекс није прекршен, али нуде уклањање текста – зашто ако нису прекршили Кодекс, а лицемерно је и позивање на „мирно решење“ . Надежда Будимовић је рекла и да је неприхватљиво и то што медији нуде да објаве деманти, иако је потпуно нејасно како је уопште могуће демантовати овакву „лавину лажи и страшних оптужби“. Додала је да је фасцинантан број медија који је објавио једну од три верзије промо текста за филм „Зло доба 2“, а занимљиво је и да постоје породице медија са истим називима, који су рапоређени плански по Србији. Златко Чобовић је констатовао да је извор ове кампање исти као и кад је реч о жалби Лазара Стојаковића, да је реч о истој матрици и да је објављују пропагандна гласила режима. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да су свим текстовима прекршене тачке 1, 2 и 3 Поглавља I, тачка 2 Поглавља II, тачке 2, 3 и 4 Поглавља III, тачка 3 Поглавља V и тачка 3 Поглавља VIII.
- Зоран Зарић је жалбу поднео због, како је навео, драстичног кршења Кодекса, посебно поглавља која се односе на истинитост извештавања и одговорност новинара. Нарочито је указао на агресиван тон текста, хушкачки наслов и коментаре испод текста на Фејсбук страни портала. Део чланова Комисије имао је дилему да ли је реч о сатиричном порталу, с обзиром на тон текстова, али и на одговор редакције, која је инсистирала на томе да је реч о страначком гласилу које прати рад општинског одбора СНС-а. Злата Куреш је поставила питање да ли Савет за штампу уопште треба да се бави унутарстаначким обрачуном, док је Златко Чобовић рекао да Комисија мора да се изјасни јер има жалбу и споран текст, а да је потпуно небитно да ли је реч о сукобу страначких фракција или не, јер су и страначка гласила медији. Сања Павловић је указала на то да текст представља заиста драстичан прекршај Кодекса, пошто се жалиоцу директно прети, што превазилази све о чему је Комисија до сада одлучивала и да мора да се одговори на то. Комисија је, после расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2 и 3 Поглавља I, тачка 2 Поглавља II, тачке 2 и 3 Поглавља III и тачка 3 Поглавља VIII.
Седница је завршена у 20.10 сати.
Записник водила Председавајућа
Гордана Новаковић Сања Павловић