Анализа процеса суфинансирања пројеката производње медијских садржаја у Србији у 2026. години

(Извор: УНС/АНЕМ) Асоцијација независних електронских медија (АНЕМ) објавила је анализу процеса суфинансирања пројеката производње медијских садржаја у Србији у 2026. години.

Пројектно суфинансирање производње медијских садржаја у 2026. години показало је да систем није само пропустио да оствари сврху због које је успостављен, већ да се од ње готово потпуно удаљио.

Након дванаест година примене овог модела и годину дана од последњих измена Закона о јавном информисању и медијима и Правилника о пројектном суфинансирању, јасно је да проблем више није у недовољно прецизним прописима, већ у њиховој селективној примени, одсуству институционалне контроле и потпуном изостанку одговорности за очигледне злоупотребе.

Анализа спровођења конкурса у 2026. години показује да готово ниједан од кључних проблема идентификованих претходних година није отклоњен. Напротив, многи су додатно продубљени. Кашњења у расписивању конкурса и доношењу одлука, накнадно мењање података у Јединственом информационом систему, неуједначена примена прописа, вишеструко ангажовање истих чланова комисија, игнорисање очигледних сукоба интереса, финансирање медија основаних непосредно пред расписивање конкурса, као и концентрација јавног новца код малог броја издавача блиских власти, више се не могу посматрати као појединачни пропусти. Они представљају образац функционисања система.

Посебно забрињава чињеница да су измене регулаторног оквира из 2025. године послужиле пре свега као привид реформе. Иако су представљене као одговор на усклађивање са европским препорукама, оне нису отклониле узроке највећих злоупотреба. Предлози релевантних новинарских и медијских удружења, усмерени на унапређење транспарентности, спречавање манипулација при избору комисија и ефикаснији рад Јединственог информационог система, нису прихваћени. Резултат таквог приступа је да је 2026. година потврдила све оно на шта је стручна јавност упозоравала годинама – да формалне измене прописа без политичке воље за њихову доследну примену не могу произвести суштинске промене.

Подаци представљени у овој анализи показују и да пројектно суфинансирање све мање служи остваривању јавног интереса, а све више постаје механизам за расподелу јавног новца унапред фаворизованом кругу медија и издавача.

Истовремено, професионални локални и независни медији, који кроз овај систем годинама уназад добијају подршку за производњу садржаја од јавног интереса, остају без средстава или добијају симболичне износе, често упркос дугогодишњем раду, професионалним референцама и значају за локалне заједнице.

Први пут од увођења пројектног суфинансирања догодило се да на конкурсима Министарства информисања и телекомуникација ниједан пројекат релевантних новинарских и медијских удружења и организација није добио подршку, док су средства додељена организацијама и медијима блиским власти.

Истовремено, чињеница да су АНЕМ, УНС и друга релевантна удружења били принуђени да успостављају сопствене регистре конкурса, базе резултата и регистре чланова комисија како би јавност уопште могла да прати процес, представља најбољи доказ да Јединствени информациони систем није испунио основни циљ због којег је уведен.

Уместо инструмента транспарентности, ЈИС је постао још једна препрека ефикасном јавном надзору над трошењем готово две милијарде динара јавног новца.

Посебно забрињава то што на велики број документованих неправилности током читавог пројектног циклуса нису реаговале институције које су за то надлежне. Када су новинарска и медијска удружења указивала на сукобе интереса чланова комисија, незаконитости у раду органа јавне власти или очигледна кршења прописа, реакције су углавном изостајале.

Таква пракса додатно урушава поверење у законитост читавог система.

Због свега наведеног, може се закључити да је 2026. година представљала најдрастичнији пример обесмишљавања института пројектног суфинансирања од његовог увођења 2015. године.

Систем који је требало да подстиче медијски плурализам, професионално новинарство и остваривање јавног интереса, у великој мери постао је инструмент политички мотивисане расподеле јавних средстава.

Без да се обезбеди доследна примена прописа, ефикасан надзор над радом органа јавне власти и конкурсних комисија, као и стварна одговорност за злоупотребе, пројектно суфинансирање ће изгубити и оно мало смисла који је до данас сачувало.

Тиме неће бити угрожен само опстанак великог броја професионалних, нарочито локалних медија, већ и право грађана да буду информисани у складу са јавним интересом, због којег је овај систем и успостављен и који је заиста, уз приватизацију медија, био једна од најважнијих медијских реформи спроведених у Србији након 2000. године.

Цела анализа може се преузети на овом линку.

Анализа је настала у оквиру пројекта Асоцијације независних електронских медија „Партиципативно праћење реализације процеса суфинансирања пројеката“ који је подржан од стране холандског Министарства спољних послова кроз програм МАТРА. За садржину анализе искључиво је одговоран АНЕМ и та садржина нужно не изражава званичне ставове Краљевине Холандије.

Анализа је настала у сарадњи са Удружењем новинара Србије (УНС). Ауторка анализе је главна и одговорна уредница сајта УНС-а Кристина Ковач Настасић.