Како да препознате лажне вести и медије који газе новинарску етику?

(Извор: Крушевац Прес) Док таблоидно новинарство и сензационализам свакодневно померају границе доброг укуса, поставља се питање где је граница између слободних и неодговорних медија. Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић за наш портал говори о хиљадама забележених етичких прекршаја у штампаним и онлајн медијима, новом феномену „копирања“ проблематичних текстова на локалним порталима, али и о томе како сваки грађанин може лако да препозна кршење новинарског кодекса.

Савет за штампу је независно, саморегулаторно тело које окупља издаваче, власнике штампаних и онлајн медија и професионалне новинаре. Основан је да би пратио поштовање Кодекса новинара и новинарки Србије у штампаним и онлајн медијима и решавао жалбе појединаца и институција на садржаје штампаних медија.

У надлежности Савета је и медијација између оштећених појединаца, односно институција, и редакција, као и изношење јавних опомена за кршење етичких стандарда утврђених Кодексом новинара и новинарки Србије.

Са Горданом Новаковић, генералном секретарком Савета за штампу, разговарали смо о томе колико често и који медији крше одредбе Кодекса новинара и новинарки Србије, како оштећени могу поднети представке и жалбе Савету за штампу и како грађани могу да разлику професионалне медије од оних који крше правила.

-Колико често медији у Србији крше Кодекс и који медији то најчешће чине?
Ми радимо мониторинг само девет дневних новина са националном покривеношћу шест месеци годишње (од почетка јула до краја децембра). Прошле године је тих девет новина за шест месеци прекршило Кодекс укупно 7.346 пута, а најчешће су то радили Ало, Информер и Курир. Пратили смо и извештавање ових новина у предизборној кампањи ове године, у току које је забележено 1.474 прекршаја, највише у Куриру, листу Ало и Српском телеграфу. Кад је реч о жалбама које добијамо, односно одлукама Комисије о прекршајима Кодекса, прошле године је највише одлука (по 19) донето против портала Alo.rs И Informer.rs, а затим против портала Novosti.rs (14).

-Који од локалних медија најчешће крше Кодекс?
Број жалби које добијамо у вези са локалним медијима је знатно мањи у поређењу са националним медијима, али оно што је у последње две године забележено као посебан феномен јесте истовремено објављивање идентичних текстова (проблематучног садржаја сличнијег политичким памфлетима, него новинарским текстовима) на неколико локалних портала, не увек истог власника. Али, не бих могла да посебно издвојим неки од тих медија, пошто смо углавном имали по две или три жалбе на сваки од њих.

-Како грађани могу поднети представке Савету за штампу?
Жалбу на садржаје штампаних и онлајн медија, као и новинских агенција, за које верују да су у супротности са одредбама Кодекса новинара и новинарки Србије, може поднети сваки појединац, организација или институција, који су директно погођени објављеним садржајем на који се жале. Жалбу у име неког другог могуће је поднети само уз писану сагласност те особе. Уколико објављени садржај повређује права одређене групе људи, жалбу може поднети организација која се бави заштитом људских права.
Жалба се може поднети попуњавањем обрасца на сајту Савета за штампу, имејлом или поштом.
За грађане је важно да знају и да је поступак пред Саветом јаван и да ће жалба коју пошаљу бити доступна јавности.

-Како грађани могу најлакше препознати етичке прекршаје у текстовима и медијским објавама?
Мислим да су и онима који никада нису читали новинарски етички кодекс познати основни принципи професионалог новинарства – да се мора извештавати тачно, објективно, непристрасно и благовремено, да се информације морају саопштавати у одговарајућем контексту, да се мора навести извор информације, консултовати више извора, поверити инфромација, да се чињенице морају јасно разликовати од претпоставки И нагађања. И свако може да примети да у одређеном тексту или прилогу нешто од тога недостаје. Осим тога, требало би да знају и да је новинарима И уредницима забрањено да вређају и дискредитују људе, да их дискриминишу на основу расе, пола, националности, социјалност статуса…, да не смеју да користе говор мржње, да морају да поштују приватност људи о којима пишу, као и да Кодекс прописује посебну заштиту деце, жртава насиља и дургих угрожених група, али да медији морају да поштују и право на претпоставку невиности свих који нису правноснажно осуђени.
Наравно, уколико нису сигурни да ли је одређени медиј урадио нешто погрешно, грађани увек могу да погледају наш Кодекс и провере да ли је тако.