mikintosh

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.106
29.10.2020.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 105. седнице Комисије за жалбе, одржане 29.10.2020. године у 18 сати у Прес центру.

Присутни сви чланови Комисије: Владо Мареш, Тамара Скрозза, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић, Јелка Јовановић, Бојан Цвејић и Оливера Милошевић

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе листа „Данас“ на текстове објављене у дневном листу „Српски телеграф“ и на порталу „Република.рс“

2.Разматрање жалбе Миљана Миленковића на текст објављен на порталу „Јужне вести“

3.Разматрање друге жалбе Миљана Миленковића на текст објављен на порталу „Јужне вести“

4.Разматрање жалбе Миљана Миленковића на текст објављен на порталу „Н1 инфо“

5. Разматрање жалбе Миљана Миленковића на текст објављен на порталу „Нова.рс“

6. Разматрање жалбе Миљана Миленковића на текст објављен на порталу „Глас јавности.рс“

7. Разматрање жалбе Миљана Миленковића на текст објављен на порталу „Ало.рс“

8. Разматрање жалбе Миљана Миленковића на текст објављен на порталу „Директно.рс“

9.Разматрање друге жалбе Миљана Миленковића на текст објављен на порталу „Директно.рс“

10.Разматрање жалбе Министарства културе и информисања Републике Србије на текст објављен у дневном листу „Курир“

11.Разматрање друге жалбе Министарства културе и инфомисања Републике Србије на текст објављен у дневном листу „Курир“

12.Разматрање жалбе Игора Жежеља на текст објављен на порталу „Н1 инфо“

13.Разматрање жалбе Павла Јелесијевића на текст објављен на „Медиа Порталу“

14.Разматрање жалбе Министарства културе и инфомисања Републике Србије на текст објављен на порталу „Нова.рс“

Снимак седнице на:

https://www.youtube.com/watch?v=VENPWtLralo&feature=youtu.be&ab_channel=Savetza%C5%A1tampu&fbclid=IwAR3LKZz-fMK_5y6OCisGlIn3uaKeHCHkuKw67Hjoy8XKuOKjYyPEYj4Qass

1.Драгољуб Петровић, главни и одговорни уредник листа “Данас”, поднео је жалбу, сматрајући да су “Српски телеграф” и портал тог листа “Република.рс” прекршили тачке 1 и 5 поглавља Истинитост извештавања, објављујући без иједног доказа, да “Данас” лаже и цензурише за Ђиласа”. Зорица Вишњић оценила је да Кодекс јесте прекршен, већ самим насловом. Оно што јој посебно смета је то што текст садржи „класичан спин“ – да не постоје независни медији, већ су или режимски или тајкунски. У том духу су и новинари листа „Данас“ оптужени да су професионалну част подредили интересима тајкуна. Истакла је и да то што је новинарка рекла главном уреднику „Српског телеграфа“ да ће објавити целу његову изјаву, ни на који начин не обавезује уредника „Данаса“ да то мора да уради. Љиљана Смајловић је, међутим, рекла да, према истраживањима које је објавио „Данас“, само 20 одсто грађана верује медијима, јер мисле да медији нису кредибилни. Због тога се не може рећи да је спин кад неко каже да медији лажу, то је дозвољено и рећи и објавити, јер то мисли већина грађана. Додала је и да не може нечије мишљење бити истинито или лажно. Зорица Вишњић је на то одговорила да је она говорила о појави и да је том неповерењу грађана у медије можда допринело баш то стално истицање да су једни медји режимски, а други тајкунски. Јелка Јовановић је рекла да, као неко ко ради у листу „Данас“, сматра да има право да каже да ово јесте прекршај Кодекса, Закона и правила новинарског понашања и да таква врста опхођења према медијима са којима се неки медиј не слаже трује јавност. Она се, потом, изузела из одлучивања о овој жалби. Из дискусије и гласања изузео се и Бојан Цвејић, такође запослен у листу „Данас“. Тамара Скрозза је навела да њој уопште није била јасна преписка између новинарке „Данаса“ и главног уредника „Српског телеграфа“, односно да је то што је новинарка рекла да ће објавити целу његову изјаву схватила, пре као њихову „међусобну пошалицу“, него као званично обећање и нешто што је „уклесано у камену“. Додала је да сматра чудним и да неко тражи да се објави све што каже и да му се то обећа. Љиљана Смајловић јој је одговорила да Тамара вероватно не даје изјаве таблоидима, па нема искуства са њима. Објаснила је да она увек пита колика изјава треба да буде и увек тражи да објаве све и без измена, јер другачије не би ни пристала да им да изјаву. Рекла је и да имамо озбиљан проблем ако такав договор са колегом не можемо сматрати релевантним. Златко Чобовић је, међутим, нагласио да не треба Комисија да се бави поверењем у медије, као ни тиме да ли је „Данас“ изоставио нешто из изјаве уредника „Српског телеграфа“, јер ништа од тога није предмет жалбе. „Српски телеграф“ је могао да због тога поднесе жалбу на „Данас“, па да Комисија расправља о томе. У овом случају, прича о изјави је употребљена као образложење тезе да „Данас“ цензурише у Ђиласово име. „Српски телеграф“ те тврдње није аргументовао и зато је, по његовом мишљењу, прекршен Кодекс новинара. Након расправе, шест чланова Комисије гласало је да је Кодекс „прекршен“, док су три члана била „против“, па за одлуку није било потребне већине од осам гласова.

2- 10. Комисија је водила обједињену расправу о свим жалбама које је поднео Миљан Миленковић, с обзиром на то да је садржај текстова веома сличан и да се сви медији углавном позивају на писање „Јужних вести“. Миленковић се жалио да су у свим текстовима објављене непроверене гласине о томе да је писао ласцивне коментаре ученицама и тајно постављао камере у свлачионицама позоришта, те да зато не може бити директор школе. Тамара Скрозза је указала да би Комсија посебно требало да се изјасни о делу жалбе на Н1 инфо који се односи на објављивање фотографије са Фејсбук профила. Снежана Андрејевић је истакла да, какву год одлуку Комисија да донесе, у образложењу мора да се наведе да, кад је у питању рад са малолетном децом у образовању, свака расправа о било коме ко етички може бити проблематичан, јесте у интересу јавности. То је нешто о чему мора да се расправља и мора да се провери, јер на то обавезују и конвенције Уједињених нација о правима детета и одлуке Врховног касационог суда у радним споровима у које су били укључени наставници за које је постојала сумња на неке неетичке поступке. Рекла је и да је обједињена расправа прихватљива, као и Тамарин предлог да се издвоји случај у вези са фотографијом са Фејсбука. Навела је да се, у разговорима са страним стручњацима у току расправе о заштити узбуњивача, поставило питање шта је Фејсбук, односно да ли је то обраћање јавности, те да је мишљење стручњака да јесте обраћање јавности, без обзира на број посетилаца профила. „С друге стране, ако неко убије оца и мајку, не треба да тражи да се утврди да је сироче, дакле ако сам објављујеш своје слике на Фејсбуку сносиш одговорност за то“, рекла је и додала да људи треба да воде рачуна о својој приватности, односно о томе шта чине доступним јавности. Рекла је и да је очигледно да у позадини овога постоји и неки политички обрачун, али да Комисија не треба да улази у то. Навела је да реченица упућена некој девојчици да је „лутка“ може бити и позитивно схваћена и да не мора да има то значење које јој је дато. Кад се говори о истинитости извештавања, проблем је у томе што кад читамо текстове појединачно не можемо да схватимо о чему је реч, него морамо да скупљамо „мрвице“ из свих текстова да бисмо разумели. „Случај јесте комплексан и осетљив, али пре свега треба да утврдимо да ли постоје чинењице које га таквим чине. Да ли је то што се неко пријавио за директора школе довољно да се понавља нешто што се десило пре две године“, додала је. Вида Петровић Шкеро је рекла да је велика дилема шта урадити – реч је о класичном случају укрштања права, с једне стране имамо право јавности да зна, а са друге стране право појединца и треба одлучити шта претеже. Да ли је важнији јавни интерес, односно право грађана, пре свега родитеља деце из основне школе за чијег је директора Миленковић конкурисао, или његово лично право да се то не помиње, јер му повређујемо част и достојанство. Истакла је да из жалбе проистиче да он тврди да није осуђиван, што нигде ни не пише, па му ни на који начин није прекршена претпоставка невиности. Она је објаснила да се, читајући текстове и жалбе, запитала шта би било да њено дете иде у школу коју треба да води неко ко је био умешан у аферу и ко се, не чекајучи исход, тада повукао са места директора позоришта. Да ли родитељи треба да знају ко је кандидат за директора, па да на време реагују, ако треба, или је важније да се о њему ништа не пише, јер га тиме медији можда повређују поново. „Овде се свуда понављају две исте чињенице – његов ласцивни коментар на Фејсбуку тинејџерки за који је велико питање да ли је умесан и постављање камера у Позоришту лутака, за које је служба Повереника за информације од јавног значаја тачно утврдила где су и да је он сам донео ту одлуку и поставио их у току лета, без знања људи који раде у позоришту. Родитељи су реаговали, потписују петицију, а и сама градоначелница је рекла да не подржава његову кандиатуру“, навела је. Вида Петровић Шкеро је истакла да је проучавала праксу наших судова у сличним случајевима и да је, рецимо у случају гимназијских професора који су се жалили на нарушавање приватности, суд заузео став да је веома битно да јавност зна, односно да је право јавности изнад права појединца. По њеном мишљењу, у већини текстова на које се Миленковић жалио није прекршен Кодекс, али јесте појединим насловима који чак немају везе са текстовима, као и објављивањем фотографије са Фејсбука. Тамара Скрозза се сагласила да постоји јавни интерес да се овоме пише, али је истакла да ће гласати да је Кодекс прекршен у сваком медију, јер је прича „надувана преко сваке границе за коју медији имају покриће“. Све је, како је рекла, могло да се напише у пристојнијој форми. Сви медији су претерали и стиче се утисак да је све „хиперболисано“. Текстови су могли да се напишу у сведенијој форми, јер родитељу треба да знају да постоји нерашчишћена афера у вези са неким ко се кандидује за директора школа, али не на такав начин да се човек представља као „троглава аждаја“ од које треба склањати децу на десет метара. Оливера Милошевић је рекла да је имала сличну дилему као Вида Петровић Шкеро, јер ово јесте, и треба да буде, тема за медије и због тога је уредница „Јужних вести“ у праву и да треба да се баве тиме, почевши од тога откуд професор физичког васпитања на челу позоришта, па надаље, али да је сагласна и са Тамаром да је свуда прекршен Кодекс, јер је све произвољно, нема чињеница, већ се износе углавном вредносни судови. Н1 инфо је, по њеном мишљењу, најпрофесионалније урадио текст, било је и у ту спорних момената, али су се уредно позивали на „Јужне вести“, али објављивање фотографије са Фејсбука отежава оцену да су поступили у складу са Кодексом. Бојан Цвејић је такође оценио да је прича могла другачије да се „упакује“, посебно зато што не знамо ни да ли је афера пре две године била „пренапумпана“. Кад је реч о фотографији на Н1 инфо, тачно је да у Смерницама пише да се фотографије приватних лица не могу користити без њихове сагласности, али ова фотографија је таква да се види у позадини и да мисли да су хтели да укажу на тај број 1 на профилној слици, што је број изборне листе СНС, тако да може да се разуме да је то приказано у контексту тога да се види да је члан СНС, а не на то да је на слици са неком девојчицом. Љиљана Смајловић је навела да не види неку нарочиту сложеност овог случаја. Проблем је што су против човека изнете веома крупне оптужбе да је педофил, без доказа. Рекла је да Комисија не одлучује о томе да ли он треба да буде директор школе или не, већ да ли су се медији огрешили о њега. Тачно је да родитељи имају право да знају, али постоји начин да им се каже да има нечег спорног у његовој биографији, а не да се износе овако озбиљне оптужбе, без јаких доказа. Зорица Вишњић је рекла да су најбруталнији били они медији који су у ствари „преписивачи“, који су преузели информације из „Јужних вести“, а онда их додатно „обогатили“ насловима или илустрацијама, као „Глас јавности“, који се послужио манипулацијом и објавио фотографију девојчица од четири, пет, година са насловом „Воли да гледа девојчце, а сада би да води школу“. Колумна коју је објавио портал „Директно.рс“ такође је „језива“, јер се наводи да је његова биографија „застрашујућа“ и „да ниједно дете не заслужује да се нађе у његовој близини“. Златко Чобовић је рекао да је сагласан са Видом Шкеро и да сматра да Кодекс није прекршен, сем у случају Н1 инфо, који је објавио фотографију његовог детета са Фејсбук профила. Јелка Јовановић је истакла да је реч о једном од тежих случајева о којима је Комисија одлучивала и да може да га посматра из три угла – као новинарка и уредница, као грађанка и као мајка. Али, ако гледа само професионално, Кодекс јесте прекршен у свим случајевима. Јавност, како је објаснила, треба да буде обавештена да ли су одређени људи подобни за обављање посла и да, уколико нису, буду одстрањени, али ако је овај човек заиста доведен у сумњу требало је да се покрене неки поступак, па да се на суду утврди да ли је крив или није. „Имамо само сумње, немамо доказ и није у реду да се овако пише, јер се узнемирава јавност“. Драган Ђорђевић је исто рекао да је Кодекс прекршен и да је тема могла много боље да се обради. Додао је да му је жао што је пропао заиста велики труд новинара „Јужних вести“ да добију изјаву од Миљана Миленковића, као и да му није јасно зашто се он тек сада огласио, јер пре две године, када се писало о афери у Позорушту лутака, није реаговао, па вероватно цео случај има и неку политичку конотацију. Љиљана Смајловић је оценила да он нема разлога да верује медијима, јер ко год да је он, доживео је такав третман да није никакво чудо што није желео да им се јави. Нагласила је да су овакви случајеви разлог што постоји Савет за штампу. По завршетку расправе, Комисија је гласала о свакој жалби појединачно. Са осам гласова „за“ и три „против“ одлучено је да су прекршене тачке 2 и 5 Поглавља И и тачка 1 Поглавља В у оба текста „Јужних вести“, као и текстовима на порталу „Глас јавности“. Одлука да су исте тачке прекршене текстом на порталу „Нова.рс“ донета је са девет гласова „за“ и два „против“. Иста одлука донета је и за жалбу која се односи на текст у листу „Ало“. Текстом на порталу Н1 инфо, осим ових, прекршена је и тачка 4 Поглавља ВИИ, односно смерница из поглавља ВИИ, која се односи на обављивање фотографија са друштевних мрежа. Ова одлука донета је једногласно. Кад је реч о жалбама на текстове које је објавио портал „Директно.рс“ са осам гласова „за“ и три „против“ одлучено је да је једним текстом прекршен Кодекс, док у случају текста који представља лични став, одлука није донета, јер је „за“ то да је Кодекс прекршен гласало седам чланова Комисије, а против четири, тако да није било потребне већине од осам гласова.

10. и 11. О жалбама Министарства културе и инфомисања на „Курир“ Комисија је такође водила обједињену расправу. Обе жалбе односиле су се на то да је лист нетачно и тенеденциозно писао о томе да је министар у току пандемије корона вируса склопио милионске уговоре за организацију скупова и семинара, односно посредовање у куповини авио карата, јер је читаоцима сугерисано да је новац већ потрошен, што није тачно.Снежана Андрејевић је рекла да је нетачно да је одлука донета у време ванредног стања. Јер, ванредно стање јесте почело 15. марта, али је одлука о томе донета 20. марта и ретроактивна је, тако да она није донета у реалном времену у време ванредног стања. Осим тога, по Закону о јавним набавкама у буџету морају да се определе средства за едукације и семинаре и евентуална путовања, то је обавеза, та документа се доносе на годину дана и објављују се тендери, а реализација се, онима који победе на тендеру, врши онда када се нешто реализује. Утолико су наводи Министарства који објашњавају поступак у реду, односно није тачно да је новац већ потрошен. Зато такав начин извештавања наводи на то да је прекршен Кодекс, али, свакако, какву год одлуку да Комисија донесе, треба нагласити да расправа о јавним тендерима, висинама планираних и утрошених средстава у држаним органима јесте нешто и чему треба писати, јер је реч о јавним средствима. У таквим текстовима дозвољена је и темпераментнија дискусија, чак и увредљивија, кроз вредносне судове и јаче речи него што је уобичајено и да Савет никако не сме да такву дискусију зауставља. Бојан Цвејић је рекао да му је Снежанино објашњење помогло да донесе одлуку и да би требало размислити о томе да ли је прекршена тачка која забрањује изостављање битних чињеница, односно да ли је требало навести колико троше друга министарства, како би читаоци могли да закључе да ли је министар Вукосављевић расипник или не. Владо Мареш је рекао да новинари треба и морају да се баве оваквим темама и да је добро да се о томе пише и да зато мисли да није прекршен Кодекс. Након дискусије, Комисије је, са десет гласова „за“ и једним „против“, одлучила да су у оба текста прекршене одредбе по којима наслов мора да одговара суштини текста. Реч је о смерници у тачки 1 поглавља ИИ. Јелка Јовановић је на крају додала да јој је драго што Министарство културе и информисања подноси жалбе Савету за штампу, без обзира да ли су или нису у паву, јер је то добар сигнал.

12. Игор Жежељ се жалио јер је Н1 инфо најпре објавио саопштење Савета за борбу против корупције у којем је отпужен да је извршио притисак на то тело и у којем је позван да објави цело своје писмо које је упутио Савету, што је и учинио, али је Н1 инфо о томе објавио “своју вест у којој се износи само мали сегмент из писма, уз то нетачан, и тумачење које одговара власнику поменутог портала, Јунајтед групи”. Јелка Јовановић је рекла да Кодекс није прекршен и да мора да подсети да је Комисија пре неколико месеци донела одлуку да је „Данас“ прекршио Кодекс јер није објавио цело писмо Ивана Радовановића, те да верује да је Комисија тада погрешила. Истакла је да нико нема обавезу да објави све што неко напише, већ само у оној мери у којој се односи на текст на који реагује. Снежана Андрејевић је указала на то да није реч о истим случајевима, јер је тада Радовановић послао одговор на текст, а Жежељ сада није, те Јелка не може да се позива на досадашњу праксу Комисије. Љиљана Смајловић је објаснила да је контекст такав да је Савет за борбу против корпције послао саопштење само редакцији Н1, која га је објавила. У том саопштењу се од Жежеља тражи да обелодани цело писмо које је посао Савету и зато јој се не чини коректним да се не објави цело писмо (ако су га већ прозвали да га објави) и да се Н1 правда тиме да нема обавезу да то уради. Бојан Цвејић је рекао да га није Н1 позвао да објави писмо, него Савет за борбу против корупције, а Љљана Смајлович је истакла да је овде проблем власништва – Савет је саопштење послао само Н1 и само су га они објавили. Цвејић је рекао да, без обзира на то, сматра да реадакција нема обавезу да објави цело писмо, већ само најважније делове. Зорица Вишњић је истакла да неће улазити у то како се десило да саопштење објави само Н1, јер не знамо шта је претходило томе, али, ако добро разуме, Жежељ није послао писмо редакцији Н1, него га је објавио у „Куриру“. Додала је и да мисли да је пренето оно што је суштина тог писма. Комисија је, потом, једногласно одлучила да није прекршен Кодекс.

13. Павле Јелесијевић поднео је жалбу Савету за штампу, верујући да је „Медиа портал“ прекршио више тачака Кодекса новинара из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности, пишући о њему на увредљив и клеветнички начин и износећи неистините наводе. После краће расправе, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 2 и 5 поглавља И и тачка 6 поглавља ИВ

14. Министарство културе и инфомисања поднело је жалбу јер је портал објавио непроверену и нетачну инфомацију, уз позивање само на анонимни извор, да је Маја Гојковић, која тада још није била изабрана за министарку, послала свој тим у Министарство да „чешља предмете“ и припрема систематизацију. Јелка Јовановић је оценила да је страшно писати без извора, што важи и за овај случај. Додала је да, као новинарка, зна да је ово што је објављено вероватно тачно, али да нема никакве потврде те инфомације и зато медији не могу тако да алармирају јавност. Нагласила је да је недостатак извора оно што уништава новинарство. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 2,3 и 4 поглавља И.

Седница је завршена у 19.40 сати.

Записник водила Председавајући

Гордана Новаковић Владо Мареш

12 новембар 2020

Записник са сто четврте седнице одржане 24.09.2020

mikintosh

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.105
24.9.2020.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 104. седнице Комисије за жалбе, одржане 24.9.2020. године у 18 сати у Прес центру.
Присутни чланови Комисије: Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Снежана Андрејевић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Бојан Цвејић и Зоран Станојевић
Одсутни чланови Комисије: Снежана Андрејевић
Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:
1.   Разматрање жалбе Војина Ракића на текст објављен у дневном листу „Политика“
2.   Разматрање жалбе Војина Ракића на текст објављен у дневном листу „Блиц“
3.   Разматрање жалбе Војина Ракића на текст објављен у дневном листу „Курир“
4.   Разматрање друге жалбе Војина Ракића на текст објављен у дневном листу „Курир“
5.   Разматрање жалбе Војина Ракића на текст објављен у дневном листу „Ало“
6.   Разматрање жалбе Војина Ракића на текст објављен у дневном листу „Дневник“
7.   Разматрање жалбе Војина Ракића на текст објављен на порталу Б92 нет
8.   Разматрање жалбе Војина Ракића на текст објављен на порталу Пинк.рс
9.   Разматрање жалбе Војина Ракића на текст који је објавио Тањуг
10.   Разматрање жалбе Војина Ракића на текст објављен у дневном листу „Информер“
11.   Разматрање жалбе Војина Ракића на текст објављен на порталу „Република.рс“
12.   Разматрање друге жалбе Војина Ракића на текст на порталу „Пинк.рс“
13.   Разматрање друге жалбе Војина Ракића на други текст објављен у дневном листу „Информер“
14.   Разматрање треће жалбе Војина Ракића на трећи текст објављен у дневном листу „Информер“
15.   Разматрање друге жалбе Војина Ракића на текст објављен у дневном листу „Политика“
16.   Разматрање друге жалбе Војина Ракића на текст објављен на Тањугу
17.   Разматрање жалбе Марка Ленса на текст објављен у дневном листу „;Курир“
18.   Разматрање жалбе Марка Ленса на текст објављен у дневном листу „Ало“
19.   Разматрање жалбе Марка Ленса на текст објављен у дневном листу „Вечерње новости“
20.   Разматрање жалбе Мирка Поледице на текст објављен на порталу „Глас западне Србије“
21.   Разматрање жалбе Виолете Марковић на текст објављен на порталу „Глас западне Србије“
22.   Разматрање жалбе Павла Јелесијевића на текст објављен на порталу „Глас западне Србије“
23.   Разматрање жалбе Жељка Дамјановића на текст објављен на порталу „Глас западне Србије“
24.   Разматрање жалбе Биљане Јованић на текст објављен на порталу „Глас западне Србије“
25.   Разматрање жалбе Милене Маслаћевић и Слободана Буса Вукајловића на текст објављен на порталу „Глас западне Србије“

Снимак седнице на: https://www.youtube.com/watch?v=UAorBsx8WxM&t=18s

Пре почетка седнице чланови Комисије су обавештени да је УНС за ову седницу делегирао Зорана Станојевића, уместо чланице Комисије Оливере Милошевић, која је запослена у „Политици“.

Комисија је најпре дискутовала о томе на који начин ће разматрати жалбе Војина Ракића, будући да је садржај неких текстова потпуно идентичан. Владо Мареш је рекао да мисли да се може водити обједињена расправа о свим жалбама које је Ракић поднео јер им је намера иста – како да се наружи и компромитује критичар власти и да је разлика само у начину на који су медији одрадили тај задатак, који је потпуно очигледан. Додао је и да су том смислу покреће нека расправа о томе шта је Унеско, биоетика и слична питања о којима Комисија не може ништа да зна, а која су само одвлачење пажњу на другу страну. Бојан Цвејић је рекао да мисли да треба да се направи разлика између почетног текста „Политике“ и текста који је пренео „Блиц“, у односу на све друге који су врло тенденциозно пренели само онај део који њима одговара, не преносећи, на пример, уопште Ракићеву изјаву, који је „Политика“ имала. Љиљана Смајловић је нагласила да се „радикално“ не слаже да оценим Владе Мареша да – ако је неко критичар власти, он је прогоњен и ту нема о чему даље да се разговара, јер је Војин Ракић одличан пример како и међу критичарима власти има превераната који се лажно представљају и који обмањују и читаоце и новинаре и то врло успешно дуго година.Она је рекла и да је у време док је била главна уредница „Политике“ лист објављивао интервјуе са њим, представљајући га као шефа катедре Унеска, што он, сад је сасвим очигледно, никада није био. Додала је да код нас има људи који су шефови катедри Унеска, попут професорке Драгичевић – Шешић и да она сигурно зна разлику између тога и некога ко је једном био на некој Унесковој конференцији, као и да не постоји Унеско Париз и Унеско Хаифа, већ постоји Унеско и нешто, што у каквој год да је вези било са Унеском, више није, јер ни Израел није у Унеску. Комисија, по њеном мишљењу, треба да се бави тим питањем, тим пре што неки добри медији, као Н1, често ни не кажу Војин Ракић, већ само Унеско и уопште не сматрају да треба да своје читаоце да обавесте о томе да постоји било шта спорно у вези са њим. Јелка Јовановић је рекла да јој је неприхватљиво да се користе тешке речи као обмањивачи и лажни стручњаци, без обзира о коме је реч. Комисија је на крају, једногласно одлучиа да се жалбе поделе у четири групе у оквиру којих ће се водити обједињена расправа.

1.и 2.Комисија је о жалбама на „Политику“ и „Блиц“ водила обједињену расправу, јер је „Блиц“ пренео текст из „Политике“, за који је подносилац жалбе тврдио да садржи неистиниту информацију да се Унеско оградио од њега, као и да је Кодекс прекршен тиме што није објављен његов деманти, односно писмо шефа катедре за биоетику у Хаифи, којим се потврђује да је Ракић шеф катедре за биоетику за Европу. Тамара Скрозза је рекла да, по њеном мишљењу, Кодекс није прекршен, да су јој аргументи изнети у одговору на жалбу доволљни и да је лист урадио све што је у датим околностима могло да се уради. Како Ракић то доживљава је „други пар опанака“ и није на Комисији да се о томе изјашњава. Истог мишљења била је и Зорица Вишњић, која је рекла да постоји оправдан интерес јавности да зна да ли тај човек припада Унеску или не и да је само питање добрих или лоших намера, како је који медиј обрадио ту тему.“Политика“ је имала, како је рекла, веома озбиљан приступ теми, имала је више извора, веома је важно и то што је демантовала писање друигих медија да је против њега покренута истрага, као и да о доброј намери сведочи и то што су му одговори достављени на ауторизацију. Додала је да је ово веома тешка тема, да је потребан огроман рад да се утвди шта је тачно, јер и његови одговори то додатно отежавају. Вида Петровић Шкеро је рекла да је за њу велико правно питање да ли, ако је држава изашла из Унеска, катедра која је у тој држави раније основана постоји или не постоји и да је то питање које ће Комисију мучити све време. Она је такође рекла да ће гласати да Кодекс није прекршен, а да би једини проблем могао бити наслов текста који је „мало јачи“. Љиљана Смајловић је рекла да, када се већ говори о томе да ли је важно да ли су намере новинара добре, ако је оно што пишу истина, треба имати у виду следеће: чак и да се пође од претпоставке да Војин Ракич није знао да није представник Унеска, да је поверовао некоме у Хаифи ко га је обмануо, он је у међувремену обавештен, из Париза му је послат допис у којем га Унеско моли да не користи њихове име, а он и даље тврди да је експерт Унеска и да су сви други лажови. Зоран Станојевић је навео да му је текст у „Политици“ пружио увид у све чињенице и да, као читалац, може да процени на чију страну ће стати. Није, како је, објаснио, приметио да се у тексту читоацима нешто сугерише. Проблем су, међутим, остали текстови у другим медијима, који су пренели само оне делове који нису нетачни, али нису пренели све, па је велики проблем управо то бирање шта ће се пренети. По мишљењу Златка Чобовића Комисија не треба да се бави односом Унеска и Хаифе, већ тиме да ли је „Политика“ овим текстом прекршила Кодекс. Навео је да текст у том листу почиње са тим да им је у Унеску „директно речено“ да не постоји катедра за биоетику за Европу и да Војин Ракић није њен шеф, али је нејасно како је то потвђено – да ли је реч о изјави или о саопштењу, као и да би волео да је у „Политици“ видео факсимил тог дописа, да се виид ко је то потписао. Даље, текст је контрадикторан, „Политика“ је кренула у добром правцу јер је позвала Ракића, али је својим коментарима испод његових одговора скренула са тог пута и онда се догодило да се у тексту најпре констатује да не постоји Унескова катедра за биоетику, а потом аутор текста каже „неспорно је да ова катедра постоји при Универзитету Хаифа, али је није могуће наћи на званичном сајту Унеска“. Ако Унеско не признаје ту катедру, онда она не би смела да користи ни лого, ни име, а на допису из Хаифе видимо да очигледно користи и име и лого. У вези са антрфилеом у којем је објављен деманти, који то заправо није, јер је реч о писма из Хаифе, које је у ствари потврда која има шест тачака, од чега је у „Политици“ објављена једна реченица и то уз коментар да нема објашњења о односу Хаифине катедре и Унеска. Ракић је, дан касније, по Чобовићевом мишљењу оправдано, оценио да има разлога да писмо из Хаифе понуди у виду демантија у целини за објављивање, што лист није урадио, чиме је прекршио не само Кодекс, већ и Закон о јавном информисању и медијима и то чланове 83 и 97, који каже да се одговор објављује у целини и без измена. Владо Мареш је такође сматрао да прекршен Кодекс, те да дели уверење жалиоца да се текст у „Политици“ суштински не разликује од текстова који су објавили таблоиди. Рекао је и да мисли да је читава прича о Унеску и Хаифи „кукавичије јаје“ које се подмеће да одвуче пажњу. Државне новине „Политика“ су, по њему, одрадиле нешто што је било темељна ствар за даље текстове у таблоидима. Након расправе, за одлуку да није прекршен Кодекс гласало је седам чланова Комисије, а три против, па није било потребне већине за одлуку. Јелка Јовановић је указала да се мора наћи механизам да се убудуће избегне ситуација да Комисије не може да донесе одлуку, али је подстила и на то да је, по жалби Ивана Радовановића, раније одлучено да је „Данас“ прекршио Кодекс, јер није објавио цео одговор, па је таква одлука морала бити донета и у вези са овом жалбом, јер „Политика“ такође није објавила цео одговор. Додала је да је то принципијелно питање. Љиљана Смајловић је на то одговорила да овде није реч о демантију на текст, него о томе да је Ракић тражио да се у целини објави допис из Хаифе.
Приликом гласања за то да ли је „Блиц“ прекршио Кодекс, шест чланова Комисије је сматрао да није, а четири да јесте, па ни у овом случају није било потребне већине. Љиљана Смајловић је накнадно истакла и да је Златко Чобовић имао два веома значајна запажања, на које „Политика“ није умела или није хтела да одговори. Рекла је да је свакако требало објавити факсимил дописа из Унеска, као и да је остало нејасно како је Б92 дошао до инфомације да се води истрага. Она је рекла да је упозната са начином рада редакције листа „ПолИтика“, да се текстови најављују и у рубрици и на колегијуму, сада вероватно вибером, да је добар део редакције морао бити упознат са тим да је „Политика“ затражила одговор Унеска на тврдње Војина Ракића и да су многи из „Политике“, и сви уредници, сазнали за деманти из Унеска чим је стигао у редакцију, дакле и пре него што је „Политика“ о томе објавила текст. Неко је из „Политике“ поделио ту инфомацијуса редакцијом Б92 и/или редакцијама других провладиних медија, који су онда одлучили да то први објаве. Објавили су нешто што су начули и тако се, вероватно, у тим другим медијима појавила инфомација о наводној истрази.

2. Комисија је водила обједињену расправу и о две жалбе на „Курир“. Курир је такође објавио инфомацију да је против Ракића покренута истрага, али и његов деманти. Он је, међутим, поднео и другу жалбу, јер је у новом тексту поновљено да се лажно представаља. Златко Чобовић је рекао да ће у случају првог текста гласати да нема прекршаја Кодекса, због тога што је објављен деманти. Са њим се сагласила већина чланова Комисије, али је за одлуку да Кодекс није прекршен гласало седморо чланова Комисије, док су три била против, па није било потребне већине за одлуку. Већине није било ни за одлуку о другој жалби, јер је по пет чланова Комисије гласало и „за“ и „против“.Тамара Скрозза је оценила да је проблем што је Комисија добила јако велики број и жалби и Ракићевих писама, да је јако тешко снаћи се у том галиматијасу, те да би убудуће требало увести нека ограничења у погледу тога како жалбе треба да изгледају. Љиљана Смајловић је додала да је проблем и у томе што Ракић у сваком писму дода по неку нову лаж, док је Златко Чобовић навео да су све жалбе типске и да су понегде погрешни и називи медија и датуми кад су текстови објављени. Вида Петровић Шкеро је рекла да у треба нагласити да је Комисија у ситуацији да не може да донесе одлуке јер се злоупотребљава право на жалбу и да подносиоцу треба скренути пажњу да у свакој жалби мора да прецизира на шта се жали, а не да у 17 жалби наводи само поглавља Кодекса, јер Комисија није истражни суд и овако долази у ситуацију да мишљења остају подељена.

5-9. Комисија је обједињену расправу водила о овим тачкама, јер је свим текстовима заједничко то да преносе делове текста из „Политике“, али уз тврдњу да се против Ракића у Унеску води истрага. Зоран Станојевић је рекао да је њему проблематично то што се у сваком од ових текстова додаје још по нешто, а да је сасвим легитимно да се медији баве тиме да се он лажно представља или не. У овим случајевима је нејасно о чему је заправо реч када се напише истрага, да ли је то употребљено само колоквијално, јер суштински Унеско ни не може да води истрагу против некога ко и није из те организације, могао би евентуално да га тужи што злоупотребљава њихово име. Љиљана Смајловић је рекла да медиј који је први објавио ту инфомацију Б92 нет није то могао да сазна, већ су вероватно нешто начули. Вида Петровић Шкеро је поставила питање – шта је Тањуг, односно да ли Комисија треба да одбаци жалбу на медиј који не постоји, али је већина сматрала да о томе мора да се одлучује јер Тањуг објављује инфомације, то утиче на некога и може некога да повреди. Комисија је, по завршетку дискусије, једногласно одлучила да су свим овим текстовима прекршене тачке 1,2, 4 и 5 Поглавља 1 и тачка 3 Поглавља 5.

10-14. Пошто је реч о жалбама које садрже тврдње изнете у тексту у Информеру о којем је Комисија одлучивала на претходној седници, Комисија је једногласно одлучила да су прекрешене исте тачке Кодекса као у том тектсту.

15-16. Обједињена расправа вођена је и о текстовима којима се преноси изјава Александра Вучића о томе да се Војин Ракић лажно представља. Зоран Станојевић је рекао да није свеједно чија се изјава преноси, да ли је реч о неком грађанину кога цитирамо само да би потврдио оно што новинар жели да каже, или о државном званичнику, чија изјава треба остане забележена, између осталог и да касније не би могао да каже – ја то никад нисам рекао. Јелка Јовановић је рекла да је само делимично сагласна са овим ставом, јер је сваки медиј одговоран за све што објављује, без обзира о чијој је изјави реч, пошто се избором онога што ће се пренети сугерише нешто и утиче на јавно мњење. Владо Мареш је рекао да се ово ништа не разликује од сад већ уобичајеног манира да се из медија председнику добаци неко питање, а он реагује – или је тај лопов или лажов…. Он тако комуницира са јавношћу, а медији не реагују на ту „инфантилну бруталност која нам се сервира“. Зоран Станојевић је рекао да има изјава које би неки волели да нису изговорили, да су неки људи смењени због нечега што су рекли, те да је јако важно да се све те изјаве забележе и да остану за историју. Комисија је потом са осам гласова „за“ и два „против“ одлучила да није прекршен Кодекс.

17-19. Комисија је у обједињеној дискусији разматрала жалбе Марка Ленса који се жалио због начина на који су медији извештавали о смрти његове мајке. Комисија није имала никакву дилему да су и он и његова мајка у тексту учињени препознатљивим и да им је тиме нарушена приватност. Комисија је зато једногласно одлучила да су у сва три текста прекршене тачка 5 Одељка ИВ и тачке 1 и 2 Одељка 7.

20-25. О шест жалби које се односе на укупно три текста, Комисија је расправљала заједно, одлучивши да се одлуке доносе за сваки од три текста, а не за сваку жалбу, будући да се оне односе на исте текстове. Бојан Цвејић је рекао да су текстови толико непрофесиолани да је сувишно и расправљати о њима, док је Златко Чобовоћ додао да је у односу на Виолету Марковић Кодекс прекршен и тиме што њен деманти није објављен у складу са Кодексом новинара и чланом 97 Закона о јавном инфорисању и медијама, јер је скраћен и „препакован“. Тамара Скрозза је рекла да је она у оваквим случајевима традиционално уздржана, јер не жели да учествије у том локалном рату, који већ доста дуго траје и где унапред зна да сад следи шест жалби друге стране. Владо Мареш је рекао да ће он, из истог разлога, гласати да Кодекс није прекршен и да ће то радити увек у оваквим ситуацијама, јер је то једини начин та такве жалбе престану да стижу. Комисија је са осам гласова „за“, једним „против“ и једним“уздржаним“ одлучила да су прекршене тачке 2,4 и 5 Поглавља и тачка 6 Поглавља 4.

Чланови Комисије су указали и на то да би Управни одбор Савета за штампу требало да реагује на претње власника портала „Глас западне Србије члановима Комисије- да ће их тужити уколико не донесу одлуку у његову корист.

Седница је завршена у 19.55 сати.

Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Владо Мареш

12 новембар 2020

Записник са сто треће седнице одржане 27.08.2020

mikintosh

САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.104 27.8.2020.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 103. седнице Комисије за жалбе, одржане 27.8.2020. године у 18 сати онлајн.
Учествовали су сви чланови Комисије: Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Снежана Андрејевић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић, Бојан Цвејић и Оливера Милошевић
Остали присутни: Милош Стојковић, адвокат Н1,Владица Илић из Београдског центра за људска права, Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

1.   Разматрање жалбе Заштитника грађана на текст објављен на порталу „Нова.рс“
2.   Разматрање жалбе Виолете Степановић на текст објављен на порталу „Инфоцентрала“
3.   Разматрање жалбе Николе Миновића на текст објављен на порталу „Озонпресс“
4.   Разматрање жалбе Курира на текст објављен на порталу Н1 инфо
5.   Разматрање друге жалбе Курира на текст обвјављен на порталу Н1 Инфо
6.   Разматрање жалбе Војина Ракића на текст објављен у дневном листу „Информер“

Снимак Зоом седнице на: https://youtu.be/Dksj0Ybha7w

1.Заштитник грађана Зоран Пашалић поднео је жалбу наводећи да је спорним текстом, који се односи на поступке службеника те канцеларије у току демонстрација у Београду, прекршено више тачака Кодекса из поглавља Истинитост извештавања и Новинарска пажња. У току расправе Бојан Цвејић је рекао да мисли да Кодекс јесте прекршен јер нема више извора, а из текста не види оно што је новинарка навела у одговору на жалбу – да је покушала да добије инфомацију у канцеларији омбудсмана, док је Оливера Милошевић мислила да је, сем ове одредбе Кодекса, прекршена и тачка која каже да новинар не сме слепо да верује извору информација. Вида Петровић Шкеро се није сагласила са овим, јер је, истакла је, новинарка покушала да то провери, позвала је прес службу омбусмана, јер до њега вероватно није могла ни да дође, они нису желели да се оглашавају, због чега је потпуно оправдано објавити овакав текст. Портал је накнадно објавио и изјаву заштитника грађана, којом он објашњава шта су службеници видели и предузели и он је практично потврдио оно што се десило, а што је наведено у тексту. Додала је и да је Београдски центар за људска права велика и значајна организација и да је њихово мишљење важно, а да је оно поткрепљено снимцима који потврђују да службеници заштитника грађана нису пружили помоћ повређеном грађанину, односно да ништа нису предузели. Јелка Јовановић је рекла да је очигледно да новинарка није добила изјаву никога из службе заштитника грађана и да портал Нова.рс није могао да уради ништа више од овога што су урадили, а да је у ситуацијама као што су демонстрације у којима је полиција брутално поступила, институција заштитника грађана морала да реагује и сасвим је оправдано указати на то.

Очигледно је да се нису снашли и да нису урадили све како треба. Владо Мареш се сагласио са њом, наводећи да се у ситуацијама као што су демонстрације не може очекивати савршено понашање ни службе омбудсмана, ни новинара, те да не треба „цепати длаку на двоје“. Рекао је да новинар мора да пише о овоме и мора да покуша да добије иноформацију од омбудсмана, јер је то у интересу јавности, али је додао и да се он понашао мало охоло у овом случају. Златко Чобовић се у свему сагласио са Видом Петровић Шкеро и рекао да сматра да није прекршен Кодекс. Он је оценио лицемерним навод у жалби да службеници омбудсмана који су пратили протесте нису видели пребијање, али су – када су уочили човека који лежи на тротоару – позвали полицију како би она обезбедила медицинску помоћ.Тамара Скрозза је, међутим, рекла да ће бити уздржана приликом гласања, јер је донекле сагласана и да онима који мисле да је Кодекс прекршен и са онима који верују да није. Навела је да је представник Београдског центра за људска права, који је саговорник у тексту, обавио већи новинарски посао него редакција Нова.рс, јер је сав објављени материјал прикупио он, док се не види да је редакција показала било какву иницијативу.

„Немам грађански проблем са тим, али имам новинарски“, рекла је. Снежана Андрејевић се сагласила са њом, додајући да је и она у недоумици, иако јој се чини да је „пре прекршен Кодекс него да није“. Она је рекла да је сагласна и са Видом Петровић Шкеро – да је довољно да новинар позове прес службу, не мора да зове самог омбудсмана ако већ постоји прес служба, али да у тексту не постоји информација о томе да је било ко позван. То је наведено тек у одговору на жалбу и нема никакве потврде за то, а за Комисију је најважније да утврди чињенице. Љиљана Смајловић подржала је предлог Оливере Милошевић. Рекла је и да је сагласна да је мишљење Београдског центра за људска права релевантно, али да не разуме зашто онда у тексту није наведено да људи из те организације тврде да омбудсманова служба ништа није урадила, а не да новинарка потпише то као свој текст, а да ништа није предузела.

Зорица Вишњић је рекла да ће и она бити уздржана, јер јој је веома тешко да се одлучи. Истакла је да не сумња да је новинарка звала службу омбудсмана за изјаву, али да уважава и оно на шта је указала Тамара Скрозза – да је новинарка ставила свој потпис испод материјала који је прикупио неко други, те да је могла да се заштити тако што би навела – према тврдњама Београдског центра за људска права.С друге стране, и канцеларија омбудсмана је имала прилику да се огласи у вези са овим случајем, што није урадила. Драган Ђорђевић је рекао да има исту дилему, али да сматра да је важно да су у тексту саопштене чињенице – да су два службеника била присутна када је полиција претукла демонстранта, али да недостаје информација о томе да је редакција звала прес службу, тим пре што у жалби не постоји потврда онога што је изнето у одговору на жалбу. Након расправе, за одлуку да је Кодекс прекршен гласала су четири члана Комисије, исо толико њих је било против, док су три члана остала уздржана, па није било потребне већине од осам гласова ни за једну одлуку.

2. Виолета Степановић .жалила се да јој је повређена приватност тиме што је портал објавио информацију да је позитивна на корона вирус, уз изјаву анонимне раднице да је поступала неодоговорно и болесна долазила на посао. У тексту није наведено њено има, али, будући да живи у малом месту сви су препознали о коме је реч. Јелка Јовановић је, у дискусији, рекла да је, можда и више него кад је реч о претходној жалби, ово „гранични случај“. Текст је релативно коректан и информација је тачна. С једне стране, потребно је објавити да се корона вирус појавио у вртићу, али је такође потребно и сакрити идентитет заражене оспбе, јер су подаци из здравствених картона заштићени. Златко Чобовић је рекао да је он пошао од тога шта је тачно а шта није тачно у овом тексту. Тачно је да је запослена била заражена, што и она потврђује у својој жалби, тачно је да је долазила на посао, што она, такође, потврђује, тачно је да у тексту није наведено њено име и презиме, тачно је да је у јавном интересу да се о оваквим темама пише, а није тачнан навод у жалби да се ова тема политизује, јер није политизација ако је аутор текста покушао да ступи у контакт са директорком вртића, али није успео.Бојан Цвејић је рекао да је постоји јавни интерес да се зна да је неко у вртићу заражен вирусом, али да нема никакве потребе улазити у детаље, који могу да утичу на нечији живот и да доведу до тога да буде „осуђен“ у тој средини. Додао је да му то личи на текст из црне хронике, кад се износе непотребни детаљи из нечијег приватног живота.

Вишњић је такође оценила да је Кодекс прекршен, да није било разлога наводити ни занимање заражене особе, довољно је било написати да се вирус „појавио“ у обданишту. Овакво извештавање „вуче на сензационализам коме нема места у овом случају“, а читацима се сугерише да постоји одговорност оболеле особе – да је знала да је заражена и да је „сејала заразу“ по вртићу. Оливера Милошевић је рекла да је Кодекс несумњиво повређен, анонимни извор, који је у тексту наведен, потпуно је беспотребан, а оптужује некога као кривца за ширење заразе у вртићу. Истакла је да је реч о малој средини у којој сви знају о коме је реч и да може само да претпостави какве су последице оваквог текста и са чиме се се суочила таког тога Виолета Степановић. Са овим се потпуно сагласила Тамара Скрозза, нагласивши да је било потребно да се јавност обавести, али да је апсолутно недопустиво да се објави било који податак који упућује на идентитет заражене особе. Потпуно је небитно шта мисли анонимна куварица, а жена је преношењем њене изјаве стављена на стуб срама, рекла је. Снежана Андрејевић је такође рекла да је повређена приватност заражене жене и чланова њене породице. Златко Чобовић је додао да остаје при свему што је претходно рекао, а да су га чланови Комисије убедили да је повређен Кодекс у делу који се односи на заштиту приватности, и да ће гласати да је прекршен Кодекс.По окончању дискусије, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 Поглавља 7.

3. Никола Миновић поднео је жалбу тврдећи да је Озон Пресс неовлашћено преузео његов текст објављен на сајту Кошаркашког клуба „Борац“ и порталу „Кабларнет“. Златко Чобовић је у расправи указао да то да је ово још један случај, каквих је и раније било пред Саветом, „локалног обрауна два портала“, додајући да то није битно за одлучивање. Он је рекао да нема никаквог прекршаја Кодекса, јер ауторско-правни однос постоји између Миновића и портала Нова.рс, који је преузео његов текст, док је Озон Пресс преузео текст са Нове.рс, не знајући да су га они пренели мимо Закона и мимо Кодекса. Он је указао да је занимљиво да је Миновић уз жалбу доставио свој оригинални текст, као и као и и дентичан текст објављен на порталу Моззартспорт, али са потписима два коаутора, од којих је један Миновић. Тиме се отвара питање да ли је подносилац жалбе аутор или коаутор текста, јер је у случају да је коаутор био дужан да каже у којој је мери аутор текста, колико дела…Предлаже, међутим, да Комисија пређе преко овога и да одлучи да Кодекс није прекршен, јер је Кодекс прекршила Нова.рс, а пондосилац жалбе је одустао од жалбе против њих, а жали се на Озон Пресс, који формално није прекршио Кодекс и Закон о ауторским и сродним правима. Снежана Андрејевић је такође рекла да нема индиција да је Озонпресс могао знато да је Нова.рс преузела туђ текст супротно закону. Чланови Комсије потом су једногласно одлучили да Озонпресс није прекршио Кодекс новинара Србије.

4.и 5. О две жалбе одговорног уредника Курира на портал Н1 инфо Комисија је водила обједињену расправу. Љиљана Смајловић је рекла да је против тога да се чланови Комисије буду уздржани, јер од тога они који су се жалили немају никакву корист и не занима их колико се Комисија мучи да преломи. Рекла је да ће она гласати да је Кодекс прекршен и да мисли да су га прекршили и Курир и Н1 инфо. Бојан Цвејић је навео да не зна како треба да се посматра овај „рат саопштењима“ између две редакције, односно да није сигуран да ли званична саопштења власника уопште треба посматрати као вести, односно садржај који подлеже Кодексу или као саопштење било које фирме. Љиљана Смајловић је, међутим, истакла да у Кодексу управо пише да интереси власника не смеју да утичу на уређивачку политику. Пословни интереси издавача, никако не могу бити оправдање за кршење Кодекса, чак ни у случајевима када и друга страна крши Кодекс. Владо Мареш је рекао да Комисија не сме да затвара очи пред чињеницом да је „Курир“ на задатку, да и једни и други заступају интересе својих власника и да је овде реч о бесмисленој „тучи два медија“ за публику у којој Комисија треба да помогне једном да јаче удари оног другог, те да у таквој ситуацији, Комисија не може да уради ништа добро, па би најбоље било да једноставно каже да нема прекршаја Кодекса, јер ово превазилази оквире рада Савета за штампу. Златко Чобовић је нагласио да је реч о два потпуно и у сваком погледу различита медија, која заступају пословну политику својих власника и објављују њихова саопштења. Информације које објављују су различите јер су и интереси њихових издавача различличити, а посао Комисије није да утврђује шта је истина.

Зато мисли да у овом случају нема прекршаја Кодекса. Тамара Скрозза је објаснила да у овој ситуацији мора да остане уздржана, јер уопште није разумела ни жалбу, ни одговор редакције на ту жалбу, те да ће евентулано променити мишљење ако јој неко од чланова Комисије протумачи о чему је реч. По мишљењу Јелке Јовановић и ово случајеви су „на ивици ножа“. Она је поставила питање да ли треба расправљати о томе да ли је нешто новинарски обрађено, ако постоји право на одговор. Рекла је да није сагласна са оценама из жалбе и да ће гласати да Кодекс није прекршен. Додала је и да јој се не допада ова врста „рата“ која се води из свих оружја и оруђа, а посебно то што „Курир“ кампању води „за наше паре“. Вида Петровић Шкеро је подсетила да никада до сада није била удржана приликом гласања, јер верује да чланови Комисије треба да одлучују, али да у овом случају мисли да се Саветом манипулише. Рекла је да је сагласна са Љиљаном Смајловић да су Кодекс кршиле обе стране, уколико је уопште било прекршаја, будући да овде није реч о повреди људских права, већ о неким правима неких супротстваљених интереса, које не разуме. Рекла је да је реч о нечему што превазилази сферу интересовања Комисије у примени етичког кодекса и рекла да је њена дилема само то да ли о оваквом случају треба сви чланови Комисије да буду уздржани. Снежана Андрејевић је истакла да, иако је расправа обједињена, треба разлучити временски след текстова у оба медија – прва жалба „Курира“ односи се на саопштење УГ, које јесте мањкаво, јер се из њега види шта мисли онај ко га је написао, али не и на шта се оно односи. Ако посматрамо само то, Кодекс јесте прекршен, а тек онда следи све остало о чему је Комсија до сада причала – тек из текстова наког тога видимо да су се дописивали, да су једни другима скраћивали одговоре…
Комисија је прво одлучивала о томе да ли да се сви чланови уздрже од гласања, како би тиме исказали свој став о оваквим жалбама, али о томе није постигнута сагласност. Љиљана Смајловић је затражила да се у записник унесе да се она категорички противи томе да се чланови Комисије изасне да мисле да их неко злоупотребљава када тражи да се изјасне о нечему због чега постоје. Након тога, Комисија је гласала о томе да ли је Н1 Инфо прекршио Кодекс. Кад је реч о првој жалби, за су била два члана Комисије, против четири, док је пет чланова било удржано. У случају друге жалбе, за прекршај Кодекса је гласао један члан, против је било пет, колико и уздржаних чланова, тако да ни у једном од ова два случаја није било потребне већине за дношење одлуке.

6.Војин Ракић поднео је жалбу због текста у којем се износе детаљи из приватног живота његова породице, верујући да је тиме прекршено више тачака Кодекса из поглавља: Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности. Зорица Вишњић је оценила да је текст веома бруталан и да га је мучно читати. Објаснила је да, чак и да је све што је написано тачно, не види због чега би то требало да читамо у новинама, посебно због тога што је посредно откривен и идентитет деце. Вида Петровић Шкеро је рекла да су текстом прекршена људска права и жалиоца и његове деце, али и њихове мајке, којој сигурно није ни мало пријатно да ово чита. Снежана Андрејевић се сагласила са овим, истакавши да је у оваквим предметима доделе стратељства над децом на суду јавност искључена и такве ствари не смеју да се преносе. Текстом су, како је рекла, прекршена људска права свакога ко је учествовао у овом судском поступку, јер је тако нарушено њихово право да ништа од онога што је изнето на суду не доспе у јавност. По завршетку дискусије, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 Поглавља И, тачка 4 Поглавља 4, тачка 1 Поглавља 5 и тачке 1 и 4 Поглавља 7.

Седница је завршена у 19.45 сати.

Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Владо Мареш

12 новембар 2020

Записник са сто друге седнице одржане 30.07.2020

mikintosh

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.103

30.7.2020.

Београд

ЗАПИСНИК

Са 102. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.7.2020. године у 18 сати онлајн.

Учествовали су сви чланови Комисије: Тамара Скроза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Снежана Андрејевић, Вида Петровић Шкеро, Зоран Станојевић, Надежда Гаће и Миленко Васовић

Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Министарства културе и информисања Републике Србије на текст објављен у дбевном листу “Блиц”

2. Разматрање жалбе удружења Национална агангарда на текст објављен у дневном листу “Данас”

3. Разматрање жалбе Ивана Ивановића и Зорана Кесића на текстове објављене у дневном листу “Српски телеграф” и на порталу “Република.рс”

4. Разматрање жалбе Данице Поповић на текст објављен у дневном листу “Политика”

Снимак Зоом седнице на https://youtu.be/97Rfx6MCq3A

Пре седнице, чланови Комисије су обавештени да је Асоцијација медија одлучила да на овој седници учествују Надежда Гаће и Миленко Васовић уместо Јелке Јовановић и Бојана Цвејића, који су запослени у листу „Данас“, док је УНС одлучио да Зоран Станојевић замени Оливеру Милошевић, запослену у „Политици“.

1.Министар Владан Вукосављевић поднео је жалбу због текста у којем је, како је навео, изнета нетачна тврдња да је угрозио здравље људи организујући скуп на којем је представљен рад Министарства културе и информисања, односно да је новинар, без претходне провере, претпоставио да је на скуп позван већи број људи него што је у време пандемије ковида 19 дозвољено, чиме су на рачун министра изнете тешке оптужбе, са елементима кривичног дела. У току расправе, Надежда Гаће рекла је да мисли да министар културе није у праву, најпре јер се жали на то да је оптужен за кривично дело, иако тога уопште нема, а потом и зато што није у реду да у време епидемије организује скуп на којем је сигурно било доста људи. Зоран Станојевић је навео да је министар жалио на то да у тексту пише да је на скупу било пуно људи, али „Блиц“ се, у текту, који је класичан таблоидни текст, од тога оградио, јер пише да се претпоставља да је било пуно људи. Таблоиди, како је рекао, увек тако пишу – нешто претпостављују, тако да не мисли да је тиме прекршен Кодекс. Тамара Скрозза је такође сматрала да Кодекс није прекршен, додајући да јој је овога пута засметало и то што у жалби није наведено колико је људи било, што наводи на закључак да је „Блиц“ у праву када претпоставља да их је било много, јер би, у супротном, министар то сигурно истакао у жалби. Вида Петровић Шкеро је нагласила да, ако постоји позив, а скупа није било, онда онај ко то тврди мора и да докаже, а уколико је скупа било, лист је имао право да о тме извести, јер заиста није прихватљиво организовати у време епидемије догађаје на које може да дође десет или 50 људи. То заиста угрожава њихово здравље и медиј може о томе да пише. Зорица Вишњић је исто оценила да Кодекс није прекршен и да је министар жалбу поднео више да би спасио своју част, али је додала да је „Блиц“ требало да га позове и да га пита колико је званица било и зашто је било важно да се такав скуп организује у ово време. Насупрот њима, Љиљана Смајловић је нагласила да је овај текст пример кршења Кодекса, јер „Блиц“ заправо ништа није извештавао. Из текста се не сазнаје да ли је скуп одржан, већ само да новинарка сумњичи министра да је прекршио неку Владину меру, што уопште не знамо да ли је тачно. Истакла је да јој је потпуно неприхватљиво да Комисија за жалбе тражи да министар докаже да ништа лоше није урадио и да спекулише о његовом стању свести, односно разлозима за подношење жалбе. У тексту се све кампање које је лист водио до сада против њега проглашавају за неспорне чињенице и тврди се да је он крв, као што је крив и за догађај за који не знамо ни да ли га је било, а да сам мнистар није ни позван да нешто каже. Она је апеловала да Комисија оцењује уређивачке потезе медија, а не да ли је неко умео да напише жалбу, додајући да то што министар не разуме у чему је прекршен Кодекс, није разлог да Комисија одлучи да прекршаја нема. Владо Мареш је рекао да Кодекс није прекршен, јер није важно да ли је скуп одржан, него то што је најављен. „То је етичко питање, јер ако министар најави такав скуп, а дужан је да, са позиције на којој је, даје пример грађанима како да се понашају, онда није нормално да се организује скуп, све и да су гости заштићени свим могућим мерама, то је ризично понашање и сведочи о бахатости министра“, рекао је. Миленко Васовић је нагласио да је министар поднео жалбу Савету, а да се није претходно обратио редакцији и да није покушао ништа да демантује, нити је на било који начин реаговао да се исправи евентуална грешка у тексту. Осим тога, поднео је жалбу, а организовао је догађај, док су истовремено други људи плаћали казне због кршења мере самоизолације. Због тога све то треба ставити у шири контекст, а посебно је проблематично да један министар информисања, који треба да штити медије, реагује као „увређена тетка“, бранећи своју сујету. Комисија је, потом са десет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да „Блиц“ није прекршио Кодекс.

2. Национална авангарда обратила се Савету за штампу, незадовљна поступцима листа „Данас“, који, како су навели, најпре није објавио њихове одговоре на питања која им је редакција послала, а потом их је са закашнењем објавила и уз неодговарајућу опрему. Генерална секретарка је објаснила да је предложено да се, уколко Кмисија донесе одлуку да Кодекс није прекршен, редакцији ипак скрене пажња да би требало да саговорницима унапред каже до када треба да доставе одговоре, као и да им се препоручи да напишу да одговоре нису добили до закључења броја, а не да саговоник није желео да одговори, ако заиста немају потврду за то. Са оваквим предлогом су се сагласили Љиљана Смајловић, Златко Чобовић и Вида Петровић Шкеро. Надежда Гаће је такође рекла да Кодекс није прекршен, јер је „Данас“ објавио одговоре у београдском издању, а сутрадан и у основном, као и да јој је прихватљиво објашњење да у ПДФ издању није одмах исправљено јер новинари и уредници раде од куће, пошто из сопственог искуства зна колики је проблем када стижу стотине мејлова у исто време, али је истакла и да се треба бавити тиме како ће новинар да заврши текст, да ли је треба да напише – нисмо добили одговоре до краја издања, али ћемо можда добити, јер то већ улази у домен спекулација. Навела је и да припада старој школи новинарства, по којој наслове дају уредници и зато не може Национална авангарда да одлучује о томе какав ће бити наслов текста у којем су наведени њихови одговори, јер је то у домену уређивачке политике, као и да не мисли да је насловом промењен смисао одговора које су послали. Драган Ђорђевић је рекао да је „Данас“ све учинио да исправи грешку и да је објаснио како је до ње дошло, док је Зорица Вишњић рекла да је из одговора и поступка редакције јасно да лист није имао никакву лошу намеру, али да дневне новине скакако треба да назначе рок до којег саговорници треба да им доставе одговоре. Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да Кодекс није прекршен, али да се у одлуци наведу и напомене изнете у расправи.

3. Адвокати Ивана Ивановића и Зорана Кесића поднели су жалбу због два текста објављена у „Српском телеграфу“ и једног на порталу „Република.рс“ , сматрајући да су прекршене бројне тачке Кодекса новинара Србије.Тамара Скрозза је, у току дебате, навела да је текстовима свакако прекршена тачка Кодекса која се односи на етику и културу јавне речи, али и тачка 3 поглавља Новинрска пажња, која се односи на изостављање чињеница битних за разумевање догађаја. Објаснила је да новинар није морао да, пре објављивања интервјуа са Лукасом, провери да ли је тачно то што он тврди да су Кесић и Ивановић позивали на непоштовање мера у току епидемије ковида 19, али да су, касније, када су већ наставили о томе да пишу, морали да наведу да је то демантовано, јер они не да нису рекли то што је Лукас тврдио, него су, управо супротно, позивали старије људе да не излазе, што читоци „Српског телеграфа“ и „Републике“ уопште нису могли да сазнају. Снежана Андрејевић се сагласила са њом, додајући да је поптуно непримерено да овакви текстови уопште буду објављени, док је Вида Петровић Шкеро предложила да Комисија усвоји и одлуку да су прекршене и тачка 1 Поглавља 4., као и тачка 1 Поглавља 5., јер је реч заиста о грубом прекшају Кодекса, пошто је новинар који је пустио саговорника да говори овакве ствари саучесник у томе. По мишљењу Надежде Гаће, ни све друге тачке Кодекса које су наведене нису мање важне, али оно што је доминатно у текстовима је то што је апсолутно изостала свака пристојност и култура језика, јер је употребљен говор који је ужасно увредљив, пун мржње и „пљувачки“. Зоран Станојевић је рекао да није забрањено објавити некад и претње, јер јавност треба то да зна и неко би требало на то да реагује, али би новинар морао да се огради од тога. Ако већ објављују да је Лукас то рекао и да, као јавна личност, излази са тим у јавност, њихова дужност је била да кажу да не подржавају такве ставове. Миленко Васовић је рекао да не види како би они могли да се ограде од таквог нечег, јер то – или бациш у корпу или урадиш тако наопако као они. То што су урадили је, по његовом мишљењу, повреда јавног морала и она је већа и тежа од повреде осећања подносилаца жалбе. Станојевић је на то рекао да не разуме у чему био био проблем да је новинар Аци Лукасу рекао – да ли знате да је то што сте сад рекли кривично дело и да можете за то ићи у затвор и да онда он каже да је спреман да иду затвор, јер је то што је рекао најава да је спреман да изврши кривично дело. Медиј би онда морао да објави и реаговање Кесића и Ивановића, али и Тужилаштва, које би вероватно одмах реаговало да су претње изречене неком другом. Васовић је рекао да су новинари Лукасу „набацили лопту на смеч“ и да су тиме прекршили Кодекс. Тамара Скрозза је навела да је Зоран Станојевић у праву, али да се од „Српског телеграфа“ тешко може очекивати да се огради од оваквим изјава, када свакодневно објављује сличне текстове. Владо Мареш је навео да ово види као још један у низу обрачуна са критичарима система и да је „Српски телеграф“ тај задатак одрадио на најгори могући начин, да су буквално „испљували“ Ивановића и Кесића. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су прекршене тачка 3 Поглавља 5., тачка 6 Поглавља 4. и тачка 3 Поглавља 5. Одлука да су прекршене и тачка 1 Поглавља 4. и тачка 1 Поглавља 5. донете су са десет гласова „за“ и једним „против“. Љиљана Смајловоћ је рекла да Иван Ивановић такође спроводи дискриминацију и на најгори могући начин говори о колегама, тако да не би улазила у то да је он дискриминисан.

4.Даница Поповић, професорка Економског факултета поднела је жалбу због текста у којем се, између осталог тврди да је испитивање њеног наводног „плагирања“ уџбеника преведеног са енглеског језика „добило епилог“, будући да је стручна комисија Универзитета у Београду доставила свој извештај Етичкој комисији Економског факултета. Зорица Вишњић је, у току расправе, рекла да има утисак да је текст писан „са предумишљајем“ и да јој је посебно занимљив одговор ауторке текста у којем наводи да је не интересује мишљење наводне плагијаторке, али је врло занима мишљење некога ко је само дисциплински опоменут због клеветања своје професорке. Златко Чобовић је, такође, рекао да је Кодекс прекршен из више разлога – прво, у наслову је као тврдња наведено нешто што је претпоставка, затим се нетачно наводи да је „случај добио епилог“, онда су за саговорника звали декана факутета, а не некога од чланова Етичке комисије. Даницу Поповић нису уопште позвали, већ су цитирали шта је раније рекла, али су нашли за сходно да зову Јакшића, који је заправо небитан за текст. Додао је и да ово није први пут да „Политика“ у насловима износи тезе као тврдње и да објављује текстове којима се неко или нешто омаловажава. Надежда Гаће је рекла да давно није прочитала овако злонамеран текст, који није „пљувачки“ као онај који се односи на Касића и Ивановића, али је такође ужасно тенденциозан, само што се то саопштава бираним речима. Истакла је да новинарка није поштовала елементарна правила да мора да има више извора у тексту и да би редакција „Политике“ требало да разговара са њом о томе како ради свој посао. Тамара Скрозза је рекла да је сагласна са свим што је рекао Златко Чобовић и додала да њој највише смета наслов. Она је посебно указала на то да јој није јасно у ком се својсву Александар Јакшић обратио Комисији, те да његово писмо доживљава као притисак. Ако би још некако и могло, врло натегнуто, да се прихвати да је имао потребу да члановима Комисије нешто објасни, иако он уопште није страна у поступку, апсолутно је неприхватљиво то што се у допису бави приватношћу чланова Комисије, наводећи да су неки он њих блиски пријатељи Данице Поповић и да раде у медијима који никада од њега нису тражили изјаве. Уопште није пријатно и потпуно је нечувено да се на такав начин обраћа члановима Комисије и бави се њиховом моралношћу, истакла је. Снежана Андрејевић се сагласила да то јесте нека врста притисака и да су, посебно новинари чланови Комисије, доведени у непријатну ситуацију, јер Јакшић има опсесивну потребу да свуда и на сваком месту објашњава случај своје професорке. Зоран Станојевић је, међутим, рекао да је њега управо то писмо убедило да постоји нека намера. Да није тога, могао би да мисли да је просто текст површно написан, али је сада добио доказ више да постији нека спрега, јер је, колико му је познато, сасвим неуобичајено да се саговорник обраћа Савету да би бранио рад новинара. Саговорник може да брани своје ставове, али његове ставове нико ни не доводи у питање, он има права да говори шта хоће, сваки пут кад га неко то пита, Комисија за жалбе се бави тиме како је новинар урадио свој посао. И то што се он јавио да брани новинара, говори да има неки мало јачи интерес од тога да је само саговорник у причи. Љиљана Смајловић је реаговала на изјаву Надежде Гаће, наводећи да је погрешна перцепција да би „Политика“ требало да разговара са ауторком текста, која је у ствари „обична жртва лоше уређивачке политике“ .Она је подсетила да се Комисија изјашњава о уређивачким одлукама редакција, а не о конкретним новинарима или о томе да ли је једна новинарка научила да се мора консултовати друга страна, јер су такве одлуке у крајњој линији у рукама уредника и претпоставка је да је нешто што се појавило у новинама израз уређивачке политике. Владо Мареш је рекао да је њему овај текст „јако ружан“ и да не разликује много од текста у „Српском телеграфу“, јер је и у овом случају одрађен исти задатак.Вида Петровић Шкеро је нагласила да новинар који пише о овоме зна, или бар треба да зна, процедуру – ко и када доноси одлуку и да, чак и да извештај није враћен, не би смело да се напише да је случај завршен, јер је он тек у фази добијања стручног мишљења од тела које не доноси одлуку и то новинар који се упустио да о томе пише мора да зна. Додала је да не зна шта је горе – да ли да је реч о потпуном незнању или о злонамерном кршењу нечије презумпције невиности. Драган Ђорђевић је рекао да је њега одговор новинарке убедио да је ово злонамерно написано, јер не види зашто би новинар иначе посебно наглашавао да мисли како неко не заслужује да га зову. Комисија је, по окончању расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 4 Поглавља 1. и тачке 2 и 3 Поглавља 5.

Седница је завршена у 19.15 сати.

Записник водила Председавајући

Гордана Новаковић Владо Мареш

12 новембар 2020

Записник са сто прве седнице Комисије за жалбе одржане 26.06.2020

mikintosh

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.102
25.6.2020.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 101. седнице Комисије за жалбе, одржане 25.6.2020. године у 18 сати у Прес центру УНС.

Присутни чланови Комисије: Бојан Цвејић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Јелка Јовановић, Вида Петровић Шкеро и Оливера Милошевић

Одсутни чланови Комисије: Снежана Андрејевић

Остали присутни: Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

Дневни ред:

Разматрање жалбе Београдског центра за људска права на коментаре на Фејсбук профилу“Блица”
Разматрање друге жалбе Београдског центра за људска права на коментаре на Фејсбук профилу“Блица”
Разматрање треће жалбе Београдског центра за људска права на коментаре на Фејсбук профилу“Блица”
Разматрање четврте жалбе Београдског центра за људска права на коментаре
на Фејсбук профилу“Блица”
Разматрање жалбе Београдског центра за људска права на коментаре на Фејсбук профилу портала “Србија данас”
Разматрање жалбе Београдског центра за људска права на Фејсбук профилу “Курира”
Разматрање друге жалбе Београдског центра за људска права на коментаре на Фејсбук профилу “Курира”
Разматрање жалбе Снежане Милетић на текст објављен у “Блицу”

10. Разматрање жалбе Новосадске бициклистичке иницијативе на текст објављен у магазину САТ Плус

1-5.Комисија је водила обједињењу расправу о четири жалбе које су се односиле на “Блиц”, као и о жалби на портал “Србија данас”. Београдски центар за људска права поднео је жалбе због коментара на Фејсбук профилима ових медија, објавлејних испод текста о упаду аутомобилом у Прихватни центар за мигранте, а који су, по њима, дискриминаторни, шире мржњу и позивају на насиље. У току расправе Вида Петровић Шкеро рекла је да у одлуци треба навести да, без обзира што су текстови коректни, редакције морају много да пазе кад су у питању коментари, јер се њима крше „разноразна људска права“ и да они подстичу ширење заблуда које већ постоје кад је реч о избеглицама – да одмах добијају држављанство, да су привилеговани приликом добијања посла и сличне ствари, које уопште нису тачне. Говори се и како силују жене, како нападају људе, да би се утврдило да учествују у крађама хране, јер, како је рекла, распитивала се и сазнала да су ти људи више од недељу дана добијали само хлеб. Зато се посебно мора указати новинарима да воде рачуна о оваквим коментарима којима се шире заблуде и говор мржње у јавном мњењу. Редакције знају који текстови могу да изазову такве реакције и требало би да обрате посебну пажњу и да такве коментаре уклањању. Бојан Цвејић је рекао да, из личног искуства, зна да је јако тешко контролисати све коментаре, посебно на Фејсбуку и још ако неко коментарише после два, три дана, то је практично немогуће испратити. Тако да је сасвим могуће да такви коментари промакну, јер се на Фејсбуку не може радити ни премодерација, нити могу да се искључе коментари, али ако неко већ укаже на њих, онда је заиста недопустиво да се не уклоне. Јелка Јовановић је рекла да, кад неко има толико пратилаца на Фејсбуку то је озбиљан извор прихода и зато би морали да ангажују модераторе који би то пажљиво пратили. Комисија је,

потом, гласајући о свакој жалби посебно, утврдила да су у свих пет случајева прекршене тачка 1 Поглавља ИВ и тачка 4 Поглавља В, које се односе на забрану дискриминације и говора мржње.

6.и 7. Генерална секретарка је обвестила чланове Комисије да је у међувремену редакција “Курира” уклонила спорне коментаре и да те две жалбе више нису у процедури. Вида Петровић Шкеро је рекла да свеједно мисли да је неприхватљиво да су спорни коментари стајали више од месец дана пре него што су уклоњени, те да се поставља питање да ли је у реду да Комисија сада каже да су они поступили боље, ако су сви у исто време добили обавештење, још 15. маја. Љиљана Смајловић је рекла да је недавно питала генералног секретара норвешког савета за штампу да ли они прихватају да редакције повуку или уклоне коментаре, на шта је одговорио -да, уколико се то уради у одређеном року, као и да се прихватљивим роком кад су дневне новине у питању сматра сутра. Додала је да код нас такав стандард не постоји, као и да не препоручује баш тај норвешки, али да Комисија свакако треба да обавести све редакције да треба да реагују што пре. Тамара Скрозза је такође истакла да “Курир” треба упозорити да морају неупоредиво брже да уклоне коментаре на које им неко укаже и да оволико одуговлачење није прихватљиво.

8.Снежана Милетић, новинарка портала “021” поднела је жалбу, јер је, како је навела, “Блиц”, без њеног знања, дозволе, потписа и извора објавио њен текст, само са другим насловом и фотографијама. Златко Чобовић је рекао да је прекршен Кодекс новинара, који у члану 1 Поглавља ИX каже да су новинари у обавези да поштују важеће законодатвство, те да је ово класичан пример кршења и закона. У Закону о ауторским и сродним правима постоји, како је објаснио, поглавље које предвиђа нека ограничења ауторског права, односно случајеве у којима је могуће користити туђе ауторско дело без сагласности и без плаћања накнаде, али и у тим случајевима је нужно навести име и презиме аутора, као и извор, док “Блиц” није навео име аутора, а извор је навео накнадно. У том поглављу постоји и члан 43, који каже да је дозвољено користи ауторско дело без сагласности аутора и без плаћања накнаде, ако је реч о извештавању са дневног догађаја и само у обиму који одговара том начину извештавања. У овом случају није реч о текућем догађају, а посебно не о томе да је текст преузет у одговарајућем обиму пошто је цео преписан. У члану 49 истог закона, који се односи на право цитирања, каже се да је могуће без сагласности ибез плаћања накнаде пренети краће делове текста, а у овом случају је пренет цео текст, који је и потписан иницијалима новинара “Блица”. Комисија је, након тога, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 поглавља ИX.

9. Марко Трифковић, председник Удружења грађана Новосадаска бициклистичка иницијатива, поднео је жалбу у име тог удружења, верујући да је спорим текстом прекршено више тачака Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања и Новинарска пажња. Јелка Јовановић је, у току дискусије, рекла да је сагласна са оценама подносиоца жалбе, да не сумња у добре намере аутора, али да текст „врви од произвољности и манипулација“. Истакла је да су бициклисти недопустиво таргетирани као кривци за саобраћајне несреће. Зорица Вишњић је навела да није стекла такав утисак и да мисли да је текст озбиљно и професионално написан.Врло је важан податак да је за 65 одсто повећан број несрећа у којима су страдали бициклисти, те да нема утисак да су они тергетирани, јер се у тексту указује и на одговорност возача аутомобила. Додала је да мисли да је редакција хтела да укаже на проблем и да сваки возач зна колико је тешко на време реаговати ако бициклиста није довољно опрезан. Вероватно су и пренаглашеним насловом хтели да укажу на проблем, на то да нема бициклистичких стаза и на опасности којима су изложени у саобраћају. Јелка Јовановић је рекла да, ако су већ навели за колико је повећан проценат страдалих бициклиста, требало да се изнеси и подаци о томе колико је последњих година повећан промет, тачније број бициклиста, да би могло да се упоређује да ли сада страдају ћешће. Бојан Цвејић је оценио да нема прекршаја Кодекса и нагласио да је важно да се о овом проблему пише и да се свима скрене пажња, укључујући и надлежне органе, колико је опасно возити бицикл када нема бициклистичких стаза. Вида Петровић Шкеро је рекла да се и њој чини да текст указује на проблем и упозорава све грађане, јер све више бициклиста учествује у саобраћају. Кроз Војводину, рецимо, возе магистралним путевима. Овакав наслов, додала је, каже – ти вози пажљивије, а онај ко мора да води рачуна о томе нек примети шта се дешава и нек предузме нешто. Навела је и да није сигурна ни да је реч „камиказа“ грубо употребљена, јер се тиме каже „буди опрезан, немој да си камиказа, вози пажљиво“. Тамара Скрозза је рекла да се њој израз „камиказа“ не допада, да јој се не допада ни у примерима које је редакција навела у одговору на жалбу, али да не види да постоји прекршај Кодекса. Она је предложила и да се редакцији магазина САТ Плус мало објасни улога Савета за штампу и да се позову да признају надлежност Савета. Комисија је, по завршетку расправе, са девет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да Кодекс није прекршен.

Комисија је, на крају седнице, за председавајућег у наредних шест месеци изабрала Влада Мареша.

Седница је завршена у 18.45 сати.

Записник водила Председавајући

Гордана Новаковић Бојан Цвејић

12 новембар 2020

Записник са стоте седнице Комисије за жалбе одржане 28.05.2020

mikintosh

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.101
28.5.2020.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 100. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.5.2020. године онлајн.

Учествовали су сви чланови Комисије: Бојан Цвејић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Јелка Јовановић, Снежана Андрејевић, Вида Петровић Шкеро и Оливера Милошевић

Дневни ред:

Разматрање жалбе Бранка Вујковића на текстове објављене у “Подринским”
Разматрање жалбе Златка Чобовића на текстове објављене у дневним листовима “Информер” и “Курир” и на порталу “Република.рс”
Разматрање жалбе Весне Лакићевић на текст објављен у “Таблоиду”
Разматрање жалбе телевизије Н1 на текстове објављене у дневном листу “Курир”
Разматрање жалбе портала ГМ Инфо на текст објављен на порталу ГМ Пресс
Разматрање жалбе портал ГМ Инфо због необјављивања одговора на портал ГМ Пресс
Разматрање жалбе Златка Чобовића на текст објављен у дневним листу “Курир”

Члан Комисије Златко Чобовић био је изузет из расправе и одлучивања о тачкама 2 и 7, пошто је Комисија одлучивала о жалбама које је он поднео.

1.Др Бранко Вујковић, в.д.директора Завода за јавно здравље у Шапцу, поднео је укупно трећу жалбу Савету за штампу, овога пута због два текста објављена у онлајн издању „Подринских“, која је оценио као наставак вређања свог угледа и части. Већина чланова Комисије била је сагласна са оценом да се у текстовима износи мишљење, лични став аутора и да, због тога Кодекс није прекршен. Златко Чобовић је, тако, истакао да постављање питања која су у јавном интересу, а на која нису добијени одговори, као ни изношење мишљења, и писање о томе у тексту који је лични став, није повреда Кодекса. Додао је и да подносилац жалбе није навео које су одредбе Кодекса повређене, односно шта је и због чега нетачно у два текста на која се жалио. Јелка Јовановић је навела и да УО Локал преса указао на злоупотребу претходних одлука Комисије и да би вероватано у некој форми требало скренути пажњу и на то. Љиљана Смајловић се није сагласила са оваквим оценама, сматрајући да је прекршена тачка 2 поглавља Истинитост извештавања, јер,осим овлашних и слободних интерпретација појединих догађаја, није у текстовима нашла доказе ни за делић тих тврдњи, „које су дифаматорне чак и ако се на крај реченице стави упитна интерпункција“. „Колико сам разумела, уредници Подринских оптужују лекара, директора установе за јавно здравље, да не зна свој посао, да не лечи суграђане већ представља опасност и угрожава здравље суграђана, да је део социјалне и политичке структуре које грађани морају да се клоне да би остали незаражени, да крије заражене, да представља крвожедну звер, да се понаша као крвожедна аустроугарска солдатеска која је починила највеће ратне злочине у Првом светском рату, да је зликовац и бараба коју треба на стуб срама или у бајбокану“, навела је и додала да одговор редакције „Подринских“ на жалбу још гори, јер је пун је имена и функција људи које уредници „Подринских“ „цинкаре“ као заражене ковидом, и далеко је од сваког професионализма,а има и неки осветољубиви тон који дезавуише идеју да раде то што раде у јавном интересу.. Оливера Милошевић је рекла да ће бити уздржана. „с једне стране због покушаја злоупотребе Комисије,чему се морамо супротставити, а с друге стране што сматрам да је употреба увредљивих речи попут ’битанга’, па макар то био и лични став, непримерен начин комуникације у медијима и никаква новинарска форма не би требало да га оправда“. Тамара Скрозза је такође рекла да користи право да буде уздржана, јер сматра да је претходна одлука Комисије политички злоупотребљена и да је жалилац искористио у својој кампањи и у рату с локалном самоуправом. „Такви циркуси са Саветом (који се периодично дешавају) дискредитују наше тело, крње његов углед, сврставају нас на једну или на другу страну, те зато као чланица Комисије користим своје право да се уздржим“, истакла је. Комисија је, након дискусије, са осам гласова „за“ једним „против“ и два „уздржана“ одлучила да Кодекс није прекршен.

2. Златко Чобовић, члан Комисије за жалбе поднео је жалбу на наслове у онлајн издањима “Информера” и “Курира”, као и на порталу “Српског телеграфа” “Република.рс” верујући да је спорним насловима заједничко изношење неосноване и нетачне тврдње да је “произведен лек за коронавирус” (Информер), “лек за вирус” који је “ лек против короне” (Курир), да “креће употреба лека за корону” (република.рс), која не одговара истини. Са жалиоцем се сагласила Јелка Јовановић, која је оценила да је Кодекс прекршен у свим тачкама које су наведене у жалби, јер је реч о тенденциозном и неистинитом извештавању. Већина чланова Комисије имала је, међутим, другачији став. Оливера Милошевић је, тако, оценила да су наслови на танкој линији од кршења Кодекса, али да он ипак није прекршен, будући да је реч о леку који се користи за лечење оболелих од корона вируса, те да је сагласна са ставом председавајућег Бојана Цвејића да није потпуно нетачно и када се каже да је реч о „леку за корону“, утолико пре што у текстовима постоји објашњење о каквом леку је реч. Зорица Вишњић је такође сматрала да нема прекршаја Кодекса, јер у време писања тих текстова није било озбиљних упозорења о евентуално штетним дејствима „Хлорокина“ и додала да је СЗО је тек пре неколико дана обуставила његову примену. Да ,с обзиром на време објављивања текстова, нема прекршаја Кодекса мислила је и Вида Петровић Шкеро, док је Тамара Скрозза оценила да је кршења Кодекса било. Рекла је да се у спорним насловима, као чињеница наводи нешто што ни Светска здравствена организација, нити било које признато тело није саопштило – да је „Хлорокин“ лек за корона вирус. Због тога је, како је рекла, свакако прекршена тачка 1 Поглавља И, која се односи на истинитост извештавања, тачка 2 Поглавља И која наводи да новинар мора да прави јасну разлику између чињеница и претпоставки, као и тачка 1 Поглавља ИИ, која налаже да наслов мора да одговара садржини текста. „Мислим да у овом случају нема везе када је тачно утврђена штетност хлорокина у третману оболелиих од ковида. Медији на које се Златко жали, објавили су не да тај лек помаже у лечењу, већ да ЛЕЧИ. Што је једноставно неистина – притом врло штетна, јер су многи људи и код нас и у свету на своју руку узимали лек, ’превенције’ ради“, истакла је. Након дискусије, Комисија је са осам гласова „за“ и два „против“ одлучила да „Информер“, „Курир“ и „Република.рс“ нису прекршили Кодекс новинара.

3. Адвокат Весне Лакићевић поднео је жалбу тврдећи да су јој, изношењем неистинитих, непотпуних и увредљивих информација, нарушени част и углед, као и да су прекршене бројне одредбе Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности. Златко Чобовић је указао да је и одговор на жалбу недоличан и увредљив, и „по томе компатибилан тексту“. Сличног мишљења била је и Тамара Скрозза, која је рекла и да је писмо уредника „Таблоида“ у најмању руку увредљиво, па и да је својеврсна претња. Јелка Јовановић и Вида Петровић Шкеро су се сагласиле и са оценом да је прекршен Кодекс и са тим да је начин писања увредљив и за Весну Лакићевић и за евентуалне читаоце, а највише за новинарску професију. Чланови Комисије су, на крају, једногласно одлучили да су прекршене све тачке из Поглавља I и тачка 1 Поглавља VII:

4. Југослав Ћосић, програмски директор телевизије Н1, поднео је жалбу Савету за штампу, твдећи да је серијом текстова који су објављени у дневном листу Курир и у њиховом онлајн издању изнесен низ неистина који имају за циљ нарушавање угледа Н1 телевизије и новинара који раде у овом медију, и да је. што је још опасније, та телевизија је приказана као медиј који ради против интереса своје државе. Јелка Јовановић је, у току дебате, закључиила да је несумњива намера дискредитације ТВ Н1, њених новинара и уредника и злонамерно довођење у везу са опозиционим политичарима ради постизања додатног ефекта – наводног доказивања да руше систем преко короне. Додала је и да је набрајање личности којима су послата питања “ Курира“ ирелевантно пошто није реч о њима, већ редакцији Н1. Зорица Вишњић је рекла да то што „Курир“ овог пута није одговорио на жалбу упућује на закључак да су врло свесни шта раде. „Осим тога, имам и утисак да је инструментализована изјава Александра. Гајовића која је прилично неодређена па ми можемо само да нагађамо на које је медије, профитере, могуле и тајкуне мислио. Штета што га нису питали да појасни“, додала је. Са тим је сагласила и Тамара Скрозза, која је навела да је чак и злоупотребљена Гајовићева изјава – државни секретар овде није говорио о Н1, већ уопште о понашању медија. „Иначе, обрачун таблоида са овом медијском кућом у време ванредног стања и пандемије има посебну ’тежину’. По мени, он у тим околностима превазилази уобичајени политичко-медијски рат, јер се на Н1, на уреднике и новинаре, упире прстом као на неког ко доводи у питање здравље и опстанак грађана и грађанки. Дакле, у питању је јако опасна ’игра’“, оценила је. Љиљана Смајловић је рекла да је Кодекс прекршен слично као у случају „Подринских“, а Комисија је једногласно одлучила да су прекршене све тачке из поглавља Истинитост изверштавања и тачка 1 из поглавља Новинарска пажња.

5. и 6. Виолета Поповић, одговорна уредница портала ГМ Инфо поднела је две жалбе на портал ГМ Прес, због објављивања реаговања општинске ПР службе на њихов текст, а да није објављен и садржај самог текста, као и због необјављивања одговора. Комисија је о ове две жалбе водила обједињену расправу. У току расправе, Тамара Скрозза је рекла да је Кодекс прекршен у оба случаја. У спорном тексту ГМ Преса нигде се не види „одакле је и шта је“, а и да се види – имамо, сад већ уобичајени случај, реакције на нешто о чему претходно нема ни речи. Читаоци се тако доводе у заблуду, односно лишени су информације која би могла да утиче на њихов став (тачка 3 поглавље V). Кад је реч о необјављивању одговора, то је потпуно јасан прекршај и не треба додатно образлагати“, закључила је. И остали чланови Комисије за жалбе су сматрали да је Кодекс прекршен у оба случаја, па је Комисија једногласно одлучила да су текстом на порталу ГМ Прес прекршене тачке 1 и 3 Поглавља V, а необјављивањем одговора тачка 6 Поглавља IV.

7.Златко Чобовић, члан Комисије за жалбе жалио се на текст који је “Курир” објавио у вези са жалбама које је раније поднео због тгекстова објављених у том листу, а у којем га сумњиче да ради у интересу телевизије Н1. У току расправе, Зорица Вишњић је навела да, иако су у тексту стављене извесне ограде од тврдњи попут знака питања у наслову и „како се чини“, „… па се може поставити питање да ли је у спрези са власницима портала Нова и телевизије Н1“, ипак остаје озбиљна и тенденциозна сугестија да Чобовић то јесте. Додала је и да је крајње малициозно истицање НУНС-а у наслову, те да због свега тога сматра да је прекршен Кодекс. Јелка Јовановић је рекла и да је очигледно да постоји намера дезавуисања и Савета и његових чланова и чланица и Комисије кад им не одговарају одлуке, док је Тамара Скрозза оценила да је разумљиво је да се „Курир“ „љути“ због одлуке Комисије, али је недопустиво да на то реагује озбиљним неоснованим оптужбама и да извлачи овакве конструкције. Вида Петровић Шкеро је такође сматрала да је Кодекс прекршен и да су изнете тендециозне и недопустиве сугестије о некој злоупотреби, које треба да створе утисак да чланови Комисије не треба да користе своја права. Љиљана Смајловић била је, међутим, сасвим супротног мишљења и истакла да редакција има право да посумња у нечију непристрасност и да то, само по себи, није доказ малициозности или извртања чињеница. Снежана Андрејевић је била уздржана. „Ако је Савет нека врста трибунала право на правично судјење из члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права би захтевало да не будемо истовремено и тужиоци и судије, јер треба да будемо непристрасни и да пред јавношћу очувамо и тзв. утисак о независности. Без обзира на прописано право да чланови Савета могу подносити жалбе. Прошли пут сам указала на могуће последице, па се у овој ситуацији опредељујем да будем уздржана“, навела је. Вида Петровић Шкеро је овакво ставновиште оценила као неприхватљиво, јер се члан Комисије у таквом случају изузима из одлучивања. То би значило да судија не би могао да покреће судске поступке. Арбитри се бирају уз претпоставку да могу да независно раде. Донета одлука само мора бити са детаљним разлозима које ће јавност перцепирати као објективне. Управо овако можемо својим одлукама показати објективност и не дозволити да нас стране у поступку политизују“, рекла је и подсетила на случај грубог кршења Кодекса кад нико није покренуо поступак против Пинка, као и да би у таквим случајевима деловало би Комисија не реагује јер је пристрасна. Комисија је потом са осам гласова „за“, једним „против“ и једним „уздржаним“ одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 Поглавља I и тачка 1 Поглавља V.

8.Златко Чобовић је, на крају, затражио да у записник уђе и његов одговор на коментар Љиљане Смајловић претходној седници, 30. априла. „У односу на трећу тачку дневног реда онлајн седнице Комисије за жалбе од 30.априла 2020. године, у којој, као подносилац жалбе на наслов у листу Политика “Србија је свима добра само кад је тешко”, нисам учествовао ни у дискусији ни у одлучивању, пошто је донета одлука, морам да одговорим на коментар Љиљане Смајловић који је изнела објашњавајући свој став о мојој жалби.Љиљана Смајловић неосновано политизује моју жалбу и приписује ми да “користим Савет за штампу како бих полемисао са Вучићем”, што је нетачно. Жалбу нисам поднео из политичких разлога – да бих “увукао Политику у политичку полемику користећи за то Комисију за жалбе”, “оптужио председника за говор мржње и подстицање на насиље” и “оптужио Политику”. Поднео сам је због тога што мислим да је наслов у Политици, као цитат извучен из Вучићевог говора, дискриминаторски, супротан Кодексу новинара Србије и, као такав, непримерен за наслов, не улазећи у то да ли би Политика требало или не да се “противи председниковим тврдњама”, јер то је ствар уређивачке политике тог листа. То није мој политички став, већ моје професионално уверење.Нетачне су и, најблаже речено, апсолутно злонамерне тврдње да “нисам спреман да дозволим другима да другачије мисле”, да “негирам слободу изражавања”, а посебно “да неко мора политички да мисли као Златко или да се слаже Златком да би био етичан и професионалан новинар”.

Записник водила Председавајући

Гордана Новаковић Бојан Цвејић

12 новембар 2020

Записник са деведесет девете седнице Комисије за жалбе одржане 30.04.2020

mikintosh

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.100
30.4.2020.
Београд

ЗАПИСНИК

Са 99. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.4.2020. године онлајн.

Седницу је пратио и Драгослав Глогоњац, адвокат „Курира“

Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Удуржења А 11* на текст објављен у “Вечерњим новостима”
2. Разматрање жалбе Владана Влајковића на текстове објављене у ”Новом Палежу”
3. Разматрање жалбе Златка Чобовића на текст објављен у”Политици”
4 -8. Разматрање пет жалби Златка Чобовића на текстове објављене у “Куриру”
9. Разматрање жалбе Златка Чобовића на текст објављен у “Информеру”
10.и 11. Разматрање две жалбе Бранко Вујковића на текстове објављене у “Подринским”
12. Разматрање жалбе Бобана Бирманчевића на текстове објављене у “Подринским”
13. Разматрање жалбе СББ-а на текстове објављене у “Информеру”

Чланови Комисије су пре седнице обавештени да је УНС за ову седницу делегирао Зорана Станојевића уместо Оливере Милошевић, која је изузета са седнице јер је запослена у „Политици“, медију на који је поднета жалба.

Члан Комисије Златко Чобовић био је изузет из расправе и одлучивања о тачкама 3,4,5,6,7,8 и 9, пошто је Комисија одлучивала о жалбама које је он поднео.

1. Удружење А 11 поднело је жалбу, сматрајући, између осталог, да се текст бави генерализацијом припадника ромске националности, који су окарактерисани као нерадници, односно као врло пасивни у тражењу запослења, јер им је „социјална помоћ сигурнија од радне књижице“. У току дискусије Вида Петовић Шкеро је оценила да наслов текста, погодује сирењу стереотипа и да није у сагласности са исказом из текста, док је Љилљана Смајловић истакла да је реч о класичном примеру ширења стереотипа, какве Кодекс не трпи. „Роми су угрожена популација. Мислим да је потребно одговорити на питање колеге Зорана Рајића, који хоће да зна да ли је новинар дужан да штити Роме и од предрасуда представнице удружења Рома. Да, дужан је. Не сме да злоупотреби или потенцира њен евентуални недостатак вештине или опреза у комуникацији са медијима“, рекла је. Јелка Јовановић се сагласила са овим предлогом, као и са оценом да је Кодекс несумњиво прекршен, јер је писање листа засновано на стереотипима и предрасудама. Додала је и да је тиме грубо прекршен и Закон о забрани дискиминације. Тамара Скрозза је такође рекла да је сагласна са предлогом Љиљане Смајловић да се на неки начин одговори колеги – „чињеница да је саговорница ангажована на овом или оном пројекту не значи да је аутоматски ослобођена стереотипа, а новинари су обавезни да се од таквих стереотипа у својим прилозима ограде“, нагласила је. Зорица Вишњић је додала и да не може да се отме утиску о врло ружном и непрофесионалном пребацивању одговорности аутора на саговорницу. По мишљењу Златка Чобовића, цитат да „Роми не верују у институционално запошљавање“ не значи, нити је смисао ових речи, да је „тешко Роме на посао натерати“, како је изведено у наслову текста и скренуо пажњи и на смерницу 5 у тачки 1 Поглавља II – да наслов не сме да буде у супротности са суштином текста. По завршеку расправе, Комисија је једногласно одлучула да је прекршена тачка 1 Одељка IV.

2. Адвокат Владана Влајковића поднео је жалбу због више текстова објављених у истом броју “Новог Палежа”, са, како је навео, тенденциозним и увредљивим насловима, у којима се не наводи ниједан озбиљан извор информација, нити доказ за неосноване и неистините оптужбе, којима је Влајковић на најгрубљи начин оклеветан. У расправи, чланови Комисије су указали да је реч о више пута поновљеним прекршајима, које је Комисија и раније утврђивала, те да је реч о медију чије је “извештавање” више него проблематично. Љиљана Смајловић је, тако, истакла да треба рећи да реч о медију који по бескрупулозности превазилази све на што смо већ навикли у престоничким таблоидима. „Можда је време да се запитамо како је могуће да се ово наставља и да позовемо колеге из озбиљних медија да проуче овај специмен српског новинарства и представе га широј јавности, као и да претраже евентуалне судске одлуке које га се тичу.“, рекла је, а остали чланови Комисије су се сагласили са тим. Јелка Јовановић је указала и на то да, осим недопуствих увреда и клевета, прилози крше и одредбе Закона о заштити података о личности, а у том смислу и Кодекса. По окончању расправе, Комисија је једногласно одлучила да листу изрекне јавну опомену због кршења тачака 1,2,3,4 и 5 Одељка I тачке 3 Одељка IV и тачке 1 Одељка VII.

3. Златко Чобовић поднео је жалбу због наслова текста, који, по њему, садржи неосновану, непроверену, увредљиву, дискриминаторску тврдњу која се односи на држављане Србије који су отишли на привремени рад у иностранство, а због пандемије вируса корона били су приморани да се врате у Србију. Љиљана Смајловић је оценила да нема прекршаја Кодекса, додајући и да мисли да Златко Чобовић, иначе дугогодишњи члан Комисије за жалбе Савета за штампу, погрешно тумачи Кодекс новинара Србије. Рекла је да не зна зашто Чобовић користи Савет за штампу како би полемисао са Александром Вучићем. „Наравно да је слободан да председника оптужи за говор мржње и подстицање на насиље, али мислим да греши када у то увлачи ’Политику’ и оптужује је да крши Кодекс, шири мржњу и позива на линч, самим тим што председникове тврдње преноси не противећи им се“, истакла је. Додала је и да Златко има право на своје политичке ставове, али да нико не мора политички да мисли као он, или да се слаже са њим, да би био етичан или професионалан новинар, већ, напротив, у новинарству је етичност добрим делом и спремност да се дозволи другима да другачије мисле. Мислити другачије од Чобовића, како је рекла, није ни мржња ни дискриминација. Савет за штампу је ваљда последње место које би смело да негира слободу изражавања. Златко има право и разлога да мисли да се Политика „подредила“ државним органима, али је изабрао погрешан пример да то на делу доказује. Тамара Скрозза је такође мислила да Кодекс није прекршен, иако је сагласна са тим да је „Вучићева изјава језиво дискриминаторна и да не приличи једном председнику“. Али, додала је, није посао новинара који извештава да председника на било који начин „преваспитава“. „По мени, таква и толика дискриминација с врха државе, свакако је легитимна тема неке анализе и осврта, али не известити о овоме – било би драстично кршење не само Кодекса, већ и елементарне функције медија“, истакла је. Сличног мишљења био је и Драган Ђорђевић, који је исто навео да није прекршен Кодекс, иако тако „опасна и непримерена изјава, посебно у овом тренутку, баш и није морала да буде у наслову текста и још на насловној страни“. Зорица Вишњић је рекла да је наслов у духу текста и пренете изјаве председника, те да, за разлику од већине других на исту тему „повратници пета колона“, не мирише на линч. Истакла је и да у одлуци треба указати на омаловажавајући однос главног уредника „Политике“ према Савету за штампу. За разлику од њих, Владо Мареш је рекао да је Кодекс прекршен, јер треба имати на уму контекст – а то је да су се државне новине „Политика“ укључиле у државну кампању производње непријатеља, у овом случају повратника, одрадила тај задатак на свој начин, само мало друкчији од начина на који су то урадили таблоиди. Разлика је, како је објаснио, техничке природе, суштински је нема. Јелка Јовановић је исто тако мислила да је Кодекс прекршен. Истакла је да није на новинарима да исправљају политичаре, али „начин на који је порука у наслову сугерисана јавности јесте осуда великог дела становника“. Нагласила је и да је одговор Жарка Ракића непримерен и увредљив за савет за Штампу и Комисију. Комисија је, по завршетку расправе, са осам гласова „за“ и два „против“ одлучила да нема прекршаја Кодекса.

4.Златко Чобовић навео је у жалби да је у наслову текста изнета неоснована, непроверена и дискриминаторска тврдња да је покојног лекара из Ћуприје “заразио гастарбајтер” – иако је у тексту наведено “да је то сумња”, “да није познато како је покојни доктор заражен”, и “да је могуће да се заразио прегледајући пацијенте”. Вида Петровић Шкеро је, у расправи, оценила да је обавеза новинара и уредника да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања. Јавност има оправдан интерес да зна, али уз поштовање одредби и начина извештавања у коме се претпоставке не могу представити као чињенице. Изостала је, по њој, и професионална пажња у односу у коме постоји и лице за које се тврди да је гастарбајтер и да је заразио доктора који је умро. Мора се и о њему мислити, јер није утврђено да је то чињеница. Тамара Скрозза је такође сматрала да је прекршена тачка 2 поглавља И зато што је претпоставка коју нико не може да докаже (како се и од кога заразио лекар) изнета као необорива чињеница. Рекла је и да је адвокат у праву када каже да није доказано да је та тврдња неистинита, али свакако није доказано ни да је истинита – реч је, дакле, о претпоставци.

Додала је и да је све то дискриминаторно према људима који су се вратили из иностранства. Јелка Јовановић је нагласила да је у потпуности сагласна са мишлењем подносиоца жалбе. „Читава велика група грађана је стављена на стуб срама. То што је таква порука емитована са највишег, а и нижих, инстанци власти није и не може бити оправдање за дискриминацију, а усудила бих се рећи и за својеврсни лов на вештице на повратнике из иностратсва, грађане Србије“, навела је. Зорица Вишњић је закључила да је у тексту изнета сумња, а у наслову тврдња. Додала је и да је цео текст малициозан, с намером да се укаже на опасност која долази са повратницима из иностранства, а нигде упитаности да ли су толики лекари и медицински радници из Ћуприје били адекватно заштићени. Снежана Андрејевић је, међутим, мислила да Кодекс није прекршен, односно да је приступ кршењу кодекса превише формалан у овом случају. Предлог у жалби о чему један медиј треба да пише и шта да истражује је, по њеном мишљењу, неприхватљив. Да није прекршен Кодекс гласала је и Љиљана Смајловић. Она је рекла да није одушевљена насловом из „Курира“, али је подсетила чланове Комисије на претходне заједничке одлуке кад су други наслови били у питању, као и на потребу да буду барем донекле конзистентни. „Недавно смо у једном случају решили да би било једнако професионално истом тексту дати наслов ’Србија не верује РТС-у’ и ’Србија највише верује РТС-у’. Ако нам је то стандард, онда нема прекршаја“, оценила је. Љиљана Смајловић је приметила и да је адвокат „Курира“ упозорио да наслове не дају новинари већ уредници, те да можда није упућен да Комисија оцењује управо поступке људи који уређују новине, односно да је баш то посао Савета да се не изјашњава о ауторима, већ о уређивачким потезима. Комисија је, потом, са осам гласова „за“ и два „против“ одлучила да су пчрекршене тачка 2 одељка I и тачка 1 одељка V.

5. Златко Чобовић је у жалби која указује на прекршаје више тачака из поглавља I, IV и V Кодекса, између осталог, навео и да наслови и текст садрже неосноване, непроверене и недоказане тврдње да је “неодговорна новинарка Ана Лалић лагала”. Са оценом да је Кодекс прекршен сагласило се у дискусији више чланова Комисије. Јелка Јовановић је истакла да чак и ако се не узме у обзир у међувремену донета одлука тужилаштва о одбацивању кривичне пријаве против колегинице Лалић (чиме је поредно потврђена исправност њених навода) остаје чињеница да се „Курир“ показао крајње непрофесиналним и да је изнео низ увредна на рачун колегинице, доводећи њен професионални интегритет у питање. „При чему смо ускраћени за информације које је Златко исправно навео у жалби, а посебно о расположивости опреме здравственим радницима у КЦВ“, навела је. Вида Петровић Шкеро је рекла да мисли да је дошло и до повреде одељка IV, тачке 1. „Новинар има обавезу истинитог извештавања. Дебата мимо чињеница, са закључком да неко „лаже“ без утврђења свега битног да би се тако децидно закључивало, по мени, представља кршење кодекса. У таквој ситуацији новинар има одговрност у односу на читаоце ако без утврђења стварних чињеница износи децидне тврдње“, истакла је. Зоран Станојевић је, међутим, рекао да је у вези свих жалби које се односе на овај случај мишљења да је прекршаја било, али је жалба написана тако да се подразумева да су сви чланови Комисије сагласни да је текст на који се реагује потпуно исправан, а да он ту има резерве. Љиљана Смајловић и Снежана Андрејевић су сматрале да Кодекс није прекршен, а Снежана Андрејевић је нагласила да би претерани формализам у суштини угушио сваку врсту дебате.Тамара Скрозза се сагласила да је потребна јавна дебата, али и да истовремено мисли да свака дебата престаје у тренутку када се неко у старту и без валидних аргумената означи као неодговоран и оптужи да лаже и да ће гласати да је Кодекс прекршен. Пошто је „за“ одлуку да је Кодекс прекршен гласало седам чланова Комисије, два су била „против“, а један „уздржан“ за одлуку о прекршају није било потребне већине.

6.Златко Чобовић поднео је жалбу као члан Комисије за жалбе, сматрајући да је спорним насловом лист Курир је починио кривично дело изазивање панике и нереда, по члану 343 Кривичног законика Србије, као и да је прекршио више тачака Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања, Новинарска пажња као и тачку која новинару забрањује да међу људе уноси неоправдан страх насловом текста „Почиње пакао људи уразумите се…“ Снежана Андрејевић рекла је да мисли да Кодекс није прекршен и указала на то да се у жалби изричито наводи да је извршено кривично дело, а жалилац није суд да би о томе одлучивао, подсетивши на пресуду Европског суда за људска права у случају Матијашевић против Србије. Вида Петровић Шкеро је такође сматрала да Кодекс није прекршен, јер је реч о таблоидном наслову. Да је реч о типичном таблиодном наслову мислио је и Зоран Станојевић, који је напоменуо да су, на пример, наслови у Великој Британији гори. Тамара Скрозза је рекла да ће бити уздржана, јер наслов јесте „језив“, али би било нефер да Комисија апострофира „Курир“, кад су се буквално сваки дан таблоиди просто такмичили „ко ће дати грђи наслов, ко ће више престравити своје читаоце и овај лист ту није изузетак“. Владо Мареш је, пак, рекао да је Кодекс прекршен, како је наведено у жалби. Додао је да би волео да се може заиста разговарати о слободном таблоидном давању наслова, али да је, на жалост, и ово само пример „извршавања задатка“ а не информисања грађана. Јелка Јовановић се сагласила са тим да је Кодекс прекршен. „О типологији наслова, не само таблоидних, можемо разговарати на нивоу неке стручне расправе, како о примерима овде, тако и у иностранству. Чињеница да се ’жестоким’ насловима појачава интерес купаца не сме бити оправдање за кршење елементарних норми. У овом случају је, по мом дубоком уверењу, изазвана паника“, истакла је. Зорица Вишњић је рекла да јој се налов не допада, али да ипак мисли да нема прекршаја Кодекса, као и да је наслов у духу панике која је ширена тих дана са највиших места, ваљда с циљем да се грађани испрепадају и остану код кућа пред ту долазећу пету недељу очекиваног наглог узлета заразе. Како је шест чланова Комсије гласало да Кодекс није прекршен, три да јесте, а један је био уздржан, Комисија није могла да донесе одлуку за коју је било потребно осам гласова.

7. Златко Чобовић је у жалби навео је да је у наслову текста изнета неоснована, непроверена и недоказана тврдња да је “новинарка портала нова.рс објавила лажну вест о КЦВ” иако ниједан надлежни орган није утрвдио да је Ана Лалић у свом тексту о “КВ Војводине пред пуцањем: без заштите за медицинске сестре”, објављеном 1. априла изнела лажи, односно да су информације које је објавила лажне, нетачне и неистините. Већина чланова Комисије мислила је да Кодекс јесте прекршен, као и у претходној жалби која се односи на овај случај. Јелка Јовановић је рекла и да се, са великом дозом сигурности, после одлуке тужилаштва о одбацијању пријаве, може рећи да наводи Ане Лалић нису доведени у питање, посебно не на начин на који то ради „Курир“ ,али и мимо тога, очити су сви прекршаји Кодекса побројани у жалби. Снежана Андрејевић није се сагласила са овим, наводећи да би се све што се ставља на терет „Куриру“ могло рећи и за информацију која је предходно објављена. „Претерани формализам без суштине је кршење права на правично судјење, а Савет је својеврсна врста трибунала који овј принцип Европске конвенције мора да поштује“, истакла је, са чиме се сагласила и Љиљана Смајловић. Зоран Станоевић је био уздржан из разлога које је навео и приликом изјашњвања о претходној жалби која се односила на овај случај. Пошто је за одлуку да је Кодекс прекршен гласало седам чланова Комисије, док су два била против, а један уздржан, није било већине од осам гласова за одлуку.

8. Златко Чобовић је у жалби, између осталог, указао да у наслову “Курир” износи неосновану, непроверену, недоказану тврдњу да је “неодговорна новинарка Ана Лалић лагала”, иако ниједан надлежни орган није званично утврдио да су инфомације које је она објавила 1. априла 2020. године, на порталу нова.рс, у тексту “КЦ Војводине пред пуцањем: без заштите за медицинске сестре”, лажне, нетачне и неистините. У току дискусије, Тамара Скрозза је истакла да „Куриру“ није било довољно да каже како је колегиница лагала и како је неодговорна, па је подигао летвицу и сад ушао у спекулацију да је свесно лагала и с којим тачно циљевима. Са овим се сагласила и Зорица Вишњић , као и Јелка Јовановић, која је рекла и да мисли да овакав интензитет писања и посебно начин и тон могу да се посматрају и као позив на линч Ане Лалић. Комисија је одлуку да су прекршене тачке 4 и 5 одељка I и тачка 1 одељка V донела са девет гласова „за“ и једним „уздржаним“. Зоран Станојевоћ био је уздржан из разлога које је навео у расправи о жалби која је разматрана као пета тачка дневног реда.

9. Златко Чобовић је у жалби Савету истакао да лист није навео извор тврдње да бар 6000 људи коју су дошли има вирус, као и да је у наслову то наведено као чињеница, док у тексту пише да се “сумња” да их је толико инфицирано. Снежана Андрејевић је, у току дискусије, рекла да мисли да је Кодекс прекршен, додајући да приликом уласка у Србију није вршено тестирање, иако је вероватно било заражених медју њима. Вида Патровић Шкеро се сагласила и додала да сматра да је прекршен Кодекс и у одељку V, тачка 1 Приликом објављивања текста очигледно се није приступило са дужном професионалном пажњом, када је олако утврђивано да је у земљу ушло 100 000, а потом 200 000 хиљада људи. Потом следи у тексту непроверени податак о броју заражених лица која су ушла у земљу…“.који су успели да да побегну из карантина и домогну се Србије“. Овакве паушалне тврдње, по њој, јасно указују на кршење Кодекса и у погледу новинарске пажње. Зоран Станојевић је закључио да „Информер“ није у свом тексту подацима поткрепио тврдње о броју заражених, иако барата конкретним бројевима и да то сматра кршењем професионалних стандарда, односно неприхватљивим извештавањем. Љиљана Смајловић је, супротно овоме, рекла да је „Информер“ поступио брљаво, али да су веома сличне поруке долазиле и са брифинга Кризног штаба, од ког смо имали право да очекујемо поуздане информације. Тамара Скрозза је рекла да је, по њеном мишљењу, у овом случају прекршен Кодекс, без обзира на чињеницу да је тачна Љиљанина примедба о тезама изнетим на конференцијама Кризног штаба. „Информер“ је, објаснила је, прешао границу тих спекулација стручних лица, као директне кривце означио људе пристигле из иностранства, позивајући грађане да их пријављују полицији. Јелка Јовановић се сагласила, додајући да је овде на делу наглашено тенденциозно „обавештавање“ јавности о главном извору опасности по здравље становништва, без навођења било каквих релевантних извора. Зорица Вишњић је истакла да је реч о прилично опасној манипулацији у духу – нашли смо дежурног кривца, ако се ствари отму контроли. Комисија је са девет гласова „за“ и једним против“ одлучила да су прекршене тачке 2 и 3 одељка I и тачка 8 одељка VI.

10. Др Бранко Вујковић, в.д. директора Завода за јавно здравље у Шапцу, поднео је жалбу због серије текстова објављених у штампаном и онлајн издању „Подринских“, у којима се, како је навео, вређају његова част и углед континуираним изношењем неистина. Зоран Станојевић је, у дебати, рекао да је сагласан да је Кодекс прекршен, уз напомену да мисли да је реч о коментарима код којих је слобода тумачења чињеница нешто већа него код класичног новинарског текста и додао да можда није у праву, јер текстове види ван контекста, односно не знам како изгледају у новинама уз остали садржај, што је веома важно. Тамара Скрозза је рекла да је Кодекс је прекршен, без обзира што је реч о коментарима и личним ставовима аутора, а сличног мишљења била је и Јелка Јовановић која је оценила да ни форма коментара не дозвољава увреде и непроверене чињенице и њихову злоупотребу. Владо Мареш је рекао да је уздржан и да треба мало више имати у виду контекст. „У Шапцу је беспоштедна политичка борба, јавни је интерес да се она води и јавни је интерес да грађани о тој борби буду добро информисани. Некако ми се чини да бих се, ако бих друкчије гласао, приклонио једној од страна. Још мање ми се свидја, а бојим се да се може десити, да се нађемо у глупавој ситуацији да се, када су такви политички обрачуни у питању, нашом одлуком и нехотице сврстамо уз једну страну само зато што се та страна прва сетила да нам се жали“, истакао је Мареш. Комисија је, зато, одлуку да су прекршене тачка 6 одељка IV и тачка 1 одељка VII донела са десет гласова „за“ и једним „уздржаним“

11. Др Бранко Вујковић, в.д.директора Завода за јавно здравље у Шапцу, поднео је нову жалбу због још два текста којима је, како је истакао, настављено вређање његовог угледа и части, континуираним изношењем неистина. Чланови Комисије су у краћој расправи углавном оценили да ово није начин извештавања који треба промовисати, јер се у тексту не прави разлика између чињеница, претпоставки и нагађања, нити је од особе која се оптужује затражена било каква изјава или инфомација. Владо Мареш је рекао да ће бити уздржан из разлога које је навео приликом изјашњавања о претходној жалби. Комисија је са десет гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучила да су прекршене тачке 2 и 4 одељка I.

12. Др Бобан Бирманчевић, повереник Градског одбора Српске напредне странке Шабац, поднео је жалбу због три текста, тврдећи да „Подринске“, континуираним изношењем неистина од увођења ванредног стања због пандемије корона вируса не само да вређају његов углед, већ износе и клевете да чланови СНС- а у Шапцу шире ту заразну болест. У току расправе, Зоран Станојевић је рекао да нема оправдања за овакав речник и приступ, чак ни када неко пише коментар. Јелка Јовановић је нагласила да је сасвим је јасно да постоји низ проблема о којима се мора извештавати, али тон извештавања не сме бити увредљив и заснован на личним уверењима, већ на прецизним чињеницама. Остали чланови Комисије су се сагласили са овим, а Владо Мареш је рекао да ће приликом гласања бити уздржан из истих разлога као и код претходне две жалбе. Комисија је одлуку да су прекршене тачка 6 одељка IV и тачка 1 одељка VII донела са десет гласова „за“ и једним „уздржаним“.

13. Адвокат Serbia Bradbend – Српске кабловске мреже поднео је жалбу због три текста објављена у штампаном и онлајн издању “Информера”, које сматрају делом негативне медијске кампање коју тај лист већ дуже време спроводи против СББ-а и то тако што износи неистините и непроверене информације, уз прећуткивање битних чињеница, а све како би дискредитовао ту компанију. У краћој расправи чланови Комисије су се сагласили да је СББ требало да одговори на питања или да пошаље одговор на текст. Без обзира на то какав однос или какво искуство имају са „Информером“, то је била њихова обавеза према садашњим и будућим потрошачима. Једногласно је одлучено да текстом „Минут са Бањалуком 26, са Аустралијом 6 динара“ није прекршен Кодекс, док је текстом „Распад система“ прекршена тачка 1 Поглавља V, а текстом „Између два цртаћа рекламе за кондоме и кладионице“, тачка 1 Поглавља I и тачке 1 и 3 Поглавља V.

Записник водила Председавајући

Гордана Новаковић Бојан Цвејић

«‹ 4 5 6 7 ›»