ЋИРИЛИЦА | LATINICA | ENGLISH
Menu
LATINICA | ЋИРИЛИЦА | ENGLISH

mikintosh

About mikintosh

https://savetzastampu.rs

Posts by :

Записник са стоте седнице Комисије за жалбе одржане 28.05.2020

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.101
28.5.2020.
Београд

 

ЗАПИСНИК

 

Са 100. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.5.2020. године онлајн.

Учествовали су сви чланови Комисије: Бојан Цвејић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Јелка Јовановић, Снежана Андрејевић, Вида Петровић Шкеро и Оливера Милошевић

 

Дневни ред:

  1. Разматрање жалбе Бранка Вујковића на текстове објављене у “Подринским”
  2. Разматрање жалбе Златка Чобовића на текстове објављене у дневним листовима “Информер” и “Курир” и на порталу “Република.рс”
  3. Разматрање жалбе Весне Лакићевић на текст објављен у “Таблоиду”
  4. Разматрање жалбе телевизије Н1 на текстове објављене у дневном листу “Курир”
  5. Разматрање жалбе портала ГМ Инфо на текст објављен на порталу ГМ Пресс
  6. Разматрање жалбе портал ГМ Инфо због необјављивања одговора на портал ГМ Пресс
  7. Разматрање жалбе Златка Чобовића на текст објављен у дневним листу “Курир”

 

 

Члан Комисије Златко Чобовић био је изузет из расправе и одлучивања о тачкама 2 и 7, пошто је Комисија одлучивала о жалбама које је он поднео.

 

1.Др Бранко Вујковић, в.д.директора Завода за јавно здравље у Шапцу, поднео је укупно трећу жалбу Савету за штампу, овога пута због два текста објављена у онлајн издању „Подринских“, која је оценио као наставак вређања свог угледа и части. Већина чланова Комисије била је сагласна са оценом да се у текстовима износи мишљење, лични став аутора и да, због тога Кодекс није прекршен. Златко  Чобовић је, тако, истакао да постављање питања која су у јавном интересу, а на која нису добијени одговори, као ни изношење мишљења, и писање о томе у тексту који је лични став, није повреда Кодекса. Додао је и да подносилац жалбе није навео које су одредбе Кодекса повређене, односно шта је и због чега нетачно у два текста на која се жалио. Јелка Јовановић је навела и да УО Локал преса указао на злоупотребу претходних одлука Комисије и да би вероватано у некој форми требало скренути пажњу и на то. Љиљана Смајловић се није сагласила са оваквим оценама, сматрајући да је прекршена тачка 2 поглавља Истинитост извештавања, јер,осим овлашних и слободних интерпретација појединих догађаја, није у текстовима нашла доказе ни за делић тих тврдњи, „које су дифаматорне чак и ако се на крај реченице стави упитна интерпункција“. „Колико сам разумела, уредници Подринских оптужују лекара, директора установе за јавно здравље, да не зна свој посао, да не лечи суграђане већ представља опасност и угрожава здравље суграђана, да је део социјалне и политичке структуре које грађани морају да се клоне да би остали незаражени, да крије заражене, да представља крвожедну звер, да се понаша као крвожедна аустроугарска солдатеска која је починила највеће ратне злочине у Првом светском рату, да је зликовац и бараба коју треба на стуб срама или у бајбокану“, навела је и додала да одговор редакције „Подринских“ на жалбу још гори, јер је пун је имена и функција људи које уредници „Подринских“ „цинкаре“ као заражене ковидом, и далеко је од сваког професионализма,а има и неки осветољубиви тон који дезавуише идеју да раде то што раде у јавном интересу.. Оливера Милошевић је рекла да ће бити уздржана. „с једне стране због покушаја злоупотребе Комисије,чему се морамо супротставити, а с друге стране што сматрам да је употреба увредљивих речи попут ’битанга’, па макар то био и лични став, непримерен начин комуникације у медијима и никаква новинарска форма не би требало да га оправда“. Тамара Скрозза је такође рекла да користи право да буде уздржана, јер сматра да је претходна одлука Комисије политички злоупотребљена и да је жалилац искористио у својој кампањи и у рату с локалном самоуправом. „Такви циркуси са Саветом (који се периодично дешавају) дискредитују наше тело, крње његов углед, сврставају нас на једну или на другу страну, те зато као чланица Комисије користим своје право да се уздржим“, истакла је. Комисија је, након дискусије, са осам гласова „за“ једним „против“ и два „уздржана“ одлучила да Кодекс није прекршен.

2. Златко Чобовић, члан Комисије за жалбе поднео је жалбу на наслове у онлајн издањима “Информера” и “Курира”, као и на порталу “Српског телеграфа” “Република.рс” верујући да је спорним насловима заједничко изношење неосноване и нетачне тврдње да је “произведен лек за коронавирус” (Информер), “лек за вирус” који је “ лек против короне” (Курир), да “креће употреба лека за корону” (република.рс), која не одговара истини. Са жалиоцем се сагласила Јелка Јовановић, која је оценила да је Кодекс прекршен у свим тачкама које су наведене у жалби, јер је реч о тенденциозном и неистинитом извештавању. Већина чланова Комисије имала је, међутим, другачији став. Оливера Милошевић је, тако, оценила да су наслови на танкој линији од кршења Кодекса, али да он ипак није прекршен, будући да је реч о леку који се користи за лечење оболелих од корона вируса, те да је сагласна са ставом председавајућег Бојана Цвејића да није потпуно нетачно и када се каже да је реч о „леку за корону“, утолико пре што у текстовима постоји објашњење о каквом леку је реч. Зорица Вишњић је такође сматрала да нема прекршаја Кодекса,  јер у време писања тих текстова није било озбиљних упозорења о евентуално штетним дејствима „Хлорокина“ и додала да је СЗО је тек пре неколико дана  обуставила његову примену. Да ,с обзиром на време објављивања текстова, нема прекршаја Кодекса мислила је и Вида Петровић Шкеро, док је Тамара Скрозза оценила да је кршења Кодекса било. Рекла је да се у спорним насловима, као чињеница наводи нешто што ни Светска здравствена организација, нити било које признато тело није саопштило – да је „Хлорокин“ лек за корона вирус. Због тога је, како је рекла, свакако прекршена тачка 1 Поглавља И, која се односи на истинитост извештавања, тачка 2 Поглавља И која наводи да новинар мора да прави јасну разлику између чињеница и претпоставки, као и тачка 1 Поглавља ИИ, која налаже да наслов мора да одговара садржини текста. „Мислим да у овом случају нема везе када је тачно утврђена штетност хлорокина у третману оболелиих од ковида. Медији на које се Златко жали, објавили су не да тај лек помаже у лечењу, већ да ЛЕЧИ. Што је једноставно неистина – притом врло штетна, јер су многи људи и код нас и у свету на своју руку узимали лек, ’превенције’ ради“, истакла је. Након дискусије, Комисија је са осам гласова „за“ и два „против“ одлучила да „Информер“, „Курир“ и „Република.рс“ нису прекршили Кодекс новинара.

3. Адвокат Весне Лакићевић поднео је жалбу тврдећи да су јој, изношењем неистинитих, непотпуних и увредљивих информација, нарушени част и углед, као и да су прекршене бројне одредбе Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности.  Златко Чобовић је указао да је и одговор на жалбу недоличан и увредљив, и „по томе компатибилан тексту“. Сличног мишљења била је и Тамара Скрозза, која је рекла и да је писмо уредника „Таблоида“ у најмању руку увредљиво, па и да је својеврсна претња.  Јелка Јовановић и Вида Петровић Шкеро су се сагласиле и са оценом да је прекршен Кодекс и са тим да је начин писања увредљив и за Весну Лакићевић и за евентуалне читаоце, а највише за новинарску професију. Чланови Комисије су, на крају, једногласно одлучили да су прекршене све тачке из Поглавља I и тачка 1 Поглавља VII:

4. Југослав Ћосић, програмски директор телевизије Н1, поднео је жалбу Савету за штампу, твдећи да је серијом текстова који су објављени у дневном листу Курир и у њиховом онлајн издању изнесен низ неистина који имају за циљ  нарушавање угледа Н1 телевизије и новинара који раде у овом медију, и да је. што је још опасније, та телевизија је приказана као медиј који ради против интереса своје државе.  Јелка Јовановић је, у току дебате, закључиила да је несумњива намера дискредитације ТВ Н1, њених новинара и уредника и злонамерно довођење у везу са опозиционим политичарима ради постизања додатног ефекта – наводног доказивања да руше систем преко короне. Додала је и да је набрајање личности којима су послата питања “ Курира“ ирелевантно пошто није реч о њима, већ редакцији Н1. Зорица Вишњић је рекла да то што „Курир“ овог пута није одговорио на жалбу упућује на закључак да су врло свесни шта раде. „Осим тога, имам и утисак да је инструментализована изјава Александра. Гајовића која је прилично неодређена па ми можемо само да нагађамо на које је медије, профитере, могуле и тајкуне мислио. Штета што га нису питали да појасни“, додала је. Са тим је сагласила и Тамара Скрозза, која је навела да је чак и злоупотребљена Гајовићева изјава – државни секретар овде није говорио о Н1, већ уопште о понашању медија.  „Иначе, обрачун таблоида са овом медијском кућом у време ванредног стања и пандемије има посебну ’тежину’. По мени, он у тим околностима превазилази уобичајени политичко-медијски рат, јер се на Н1, на уреднике и новинаре, упире прстом као на неког ко доводи у питање здравље и опстанак грађана и грађанки. Дакле, у питању је јако опасна ’игра’“, оценила је.  Љиљана Смајловић је рекла да је Кодекс прекршен слично као у случају „Подринских“, а Комисија је једногласно одлучила да су прекршене све тачке из поглавља Истинитост изверштавања и тачка 1 из поглавља Новинарска пажња.

 

5. и 6. Виолета Поповић, одговорна уредница портала ГМ Инфо поднела је две жалбе на портал ГМ Прес, због објављивања реаговања општинске ПР службе на њихов текст, а да није објављен и садржај самог текста, као и због необјављивања одговора. Комисија је о ове две жалбе водила обједињену расправу. У току расправе, Тамара Скрозза је рекла да је Кодекс прекршен у оба случаја. У спорном тексту ГМ Преса нигде се не види „одакле је и шта је“, а и да се види – имамо, сад већ уобичајени случај, реакције на нешто о чему претходно нема ни речи. Читаоци се тако доводе у заблуду, односно лишени су информације која би могла да утиче на њихов став (тачка 3 поглавље V).  Кад је реч о необјављивању одговора, то је потпуно јасан прекршај и не треба додатно образлагати“, закључила је.  И остали чланови Комисије за жалбе су сматрали да је Кодекс прекршен у оба случаја, па је Комисија једногласно одлучила да су текстом на порталу ГМ Прес прекршене тачке 1 и 3 Поглавља V, а необјављивањем одговора тачка 6 Поглавља IV.

 

7.Златко Чобовић, члан Комисије за жалбе жалио се на текст који је “Курир” објавио у вези са жалбама које је раније поднео због тгекстова објављених у том листу, а у којем га сумњиче да ради у интересу телевизије Н1. У току расправе, Зорица Вишњић је навела да, иако су у тексту стављене извесне ограде од тврдњи попут знака питања у наслову и „како се чини“, „… па се може поставити питање да ли је у спрези са власницима портала Нова и телевизије Н1“, ипак остаје озбиљна и тенденциозна сугестија да Чобовић то јесте. Додала је и да је крајње малициозно истицање НУНС-а у наслову, те да због свега тога сматра да је прекршен Кодекс. Јелка Јовановић је рекла и да је очигледно да постоји намера дезавуисања и Савета и његових чланова и чланица и Комисије кад им не одговарају одлуке, док је Тамара Скрозза оценила да је разумљиво је да се „Курир“ „љути“ због одлуке Комисије, али је недопустиво да на то реагује озбиљним неоснованим оптужбама и да извлачи овакве конструкције. Вида Петровић Шкеро је такође сматрала да је Кодекс прекршен и да су изнете тендециозне и недопустиве сугестије о некој злоупотреби,  које треба да створе утисак да чланови Комисије не треба да користе своја права. Љиљана Смајловић била је, међутим, сасвим супротног мишљења и истакла да редакција има право да посумња у нечију непристрасност и да то, само по себи, није доказ малициозности или извртања чињеница. Снежана Андрејевић је била уздржана. „Ако је Савет нека врста трибунала право на правично судјење из члана 6 Европске конвенције за заштиту људских права би захтевало да не будемо истовремено и тужиоци и судије, јер треба да будемо непристрасни и да пред јавношћу очувамо и тзв.  утисак о независности. Без обзира на прописано право да чланови Савета могу подносити жалбе. Прошли пут сам указала на могуће последице, па се у овој ситуацији опредељујем да будем уздржана“, навела је. Вида Петровић Шкеро је овакво ставновиште оценила као неприхватљиво, јер се члан Комисије у таквом случају изузима из одлучивања. То би значило да судија не би могао да покреће судске поступке. Арбитри се бирају уз претпоставку да могу да независно раде. Донета одлука само мора бити са детаљним разлозима које  ће јавност перцепирати као објективне. Управо овако можемо својим одлукама показати објективност и не дозволити  да нас стране у поступку политизују“, рекла је и подсетила на случај грубог кршења Кодекса кад нико није покренуо поступак против Пинка, као и да би у таквим случајевима деловало би Комисија не реагује јер је пристрасна. Комисија је потом са осам гласова „за“, једним „против“ и једним „уздржаним“ одлучила да су прекршене тачке 1 и 2 Поглавља I и тачка 1 Поглавља V.

 

8.Златко Чобовић је, на крају,  затражио да у записник уђе и његов одговор на коментар Љиљане Смајловић претходној седници, 30. априла. „У односу на трећу тачку дневног реда онлајн седнице Комисије за жалбе од 30.априла 2020. године, у којој, као подносилац жалбе на наслов у листу Политика “Србија је свима добра само кад је тешко”, нисам учествовао ни у дискусији ни у одлучивању, пошто је донета одлука, морам да одговорим на коментар Љиљане Смајловић који је изнела објашњавајући свој став о мојој жалби.Љиљана Смајловић неосновано политизује моју жалбу и приписује ми да “користим Савет за штампу како бих полемисао са Вучићем”, што је нетачно. Жалбу нисам поднео из политичких разлога – да бих “увукао Политику у политичку полемику користећи за то Комисију за жалбе”, “оптужио председника за говор мржње и подстицање на насиље”  и “оптужио Политику”. Поднео сам је због тога што мислим да је наслов у Политици, као цитат извучен из Вучићевог говора, дискриминаторски, супротан Кодексу новинара Србије и, као такав, непримерен за наслов, не улазећи у то да ли би  Политика требало или не да се “противи председниковим тврдњама”, јер то је ствар уређивачке политике тог листа. То није мој политички став, већ моје професионално уверење.Нетачне су и, најблаже речено, апсолутно злонамерне тврдње да “нисам спреман да дозволим другима да другачије мисле”, да  “негирам слободу изражавања”, а посебно “да неко мора политички да мисли као Златко или да се слаже Златком да би био етичан и професионалан новинар”.

 

 

Записник водила                                                                                           Председавајући

Гордана Новаковић                                                                                      Бојан Цвејић

 

Записник са деведесет девете седнице Комисије за жалбе одржане 30.04.2020

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.100
30.4.2020.
Београд

ЗАПИСНИК

 

Са 99. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.4.2020. године онлајн.

Учествовали су сви чланови Комисије: Бојан Цвејић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Јелка Јовановић, Снежана Андрејевић, Вида Петровић Шкеро и Зоран Станојевић

Седницу је пратио и Драгослав Глогоњац, адвокат „Курира“

 

Дневни ред:

1. Разматрање жалбе Удуржења А 11* на текст објављен у “Вечерњим новостима”
2.  Разматрање жалбе Владана Влајковића на текстове објављене у ”Новом Палежу”
3.  Разматрање жалбе Златка Чобовића  на текст објављен у”Политици”
4 -8. Разматрање пет жалби Златка Чобовића на текстове објављене у “Куриру”
9. Разматрање жалбе Златка Чобовића на текст објављен у “Информеру”
10.и 11. Разматрање две жалбе Бранко Вујковића на текстове објављене у “Подринским”
12. Разматрање жалбе Бобана Бирманчевића на текстове објављене у “Подринским”
13. Разматрање жалбе СББ-а на текстове објављене у “Информеру”

 

Чланови Комисије су пре седнице обавештени да је УНС за ову седницу делегирао Зорана Станојевића уместо Оливере Милошевић, која је изузета са седнице јер је запослена у „Политици“, медију на који је поднета жалба.

Члан Комисије Златко Чобовић био је изузет из расправе и одлучивања о тачкама 3,4,5,6,7,8 и 9, пошто је Комисија одлучивала о жалбама које је он поднео.

 

1. Удружење А 11 поднело је жалбу, сматрајући, између осталог, да се текст бави генерализацијом припадника ромске националности, који су окарактерисани као нерадници, односно као врло пасивни у тражењу запослења, јер им је „социјална помоћ сигурнија од радне књижице“. У току дискусије Вида Петовић Шкеро је оценила да  наслов текста, погодује сирењу стереотипа и да није у сагласности са исказом из текста, док је Љилљана Смајловић истакла да је реч о класичном примеру ширења стереотипа, какве Кодекс не трпи. „Роми су угрожена популација. Мислим да је потребно одговорити на питање колеге Зорана Рајића, који хоће да зна да ли је новинар дужан да штити Роме и од предрасуда представнице удружења Рома. Да, дужан је. Не сме да злоупотреби или потенцира њен евентуални недостатак вештине или опреза у комуникацији са медијима“, рекла је. Јелка Јовановић се сагласила са овим предлогом, као и са оценом да је Кодекс несумњиво прекршен, јер је писање листа засновано на стереотипима и предрасудама. Додала је и да је тиме грубо прекршен и Закон о забрани дискиминације. Тамара Скрозза је такође рекла да је сагласна са предлогом Љиљане Смајловић да се на неки начин одговори колеги – „чињеница да је саговорница ангажована на овом или оном пројекту не значи да је аутоматски ослобођена стереотипа, а новинари су обавезни да се од таквих стереотипа у својим прилозима ограде“, нагласила је. Зорица Вишњић је додала и да не може да се отме утиску о врло ружном и непрофесионалном пребацивању одговорности аутора  на саговорницу. По мишљењу Златка Чобовића, цитат  да „Роми не верују у институционално запошљавање“ не значи, нити је смисао ових речи, да је „тешко Роме на посао натерати“, како је изведено у наслову текста и скренуо пажњи и на смерницу 5  у тачки 1 Поглавља II – да наслов не сме да буде у супротности са суштином текста. По завршеку расправе, Комисија је једногласно одлучула да је прекршена тачка 1 Одељка IV.

2. Адвокат Владана Влајковића поднео је жалбу због више текстова објављених у истом броју “Новог Палежа”, са, како је навео, тенденциозним и увредљивим насловима, у којима се не наводи ниједан озбиљан извор информација, нити доказ за неосноване и неистините оптужбе, којима је Влајковић на најгрубљи начин оклеветан. У расправи, чланови Комисије су указали да је реч о више пута поновљеним прекршајима, које је Комисија и раније утврђивала, те да је реч о медију чије је “извештавање” више него проблематично. Љиљана Смајловић је, тако, истакла да треба рећи да реч о медију који по бескрупулозности превазилази све на што смо већ навикли у престоничким таблоидима. „Можда је време да се запитамо како је могуће да се ово наставља и да позовемо колеге из озбиљних медија да проуче овај специмен српског новинарства и представе га широј јавности, као и да претраже евентуалне судске одлуке које га се тичу.“, рекла је, а остали чланови Комисије су се сагласили са тим.  Јелка Јовановић је указала и на то да, осим недопуствих увреда и клевета, прилози крше и одредбе Закона о заштити података о личности, а у том смислу и Кодекса. По окончању расправе, Комисија је једногласно одлучила да листу изрекне јавну опомену због кршења тачака 1,2,3,4 и 5 Одељка I тачке 3 Одељка IV и тачке 1 Одељка VII.

3. Златко Чобовић поднео је жалбу због наслова текста, који, по њему, садржи неосновану, непроверену, увредљиву, дискриминаторску тврдњу која се односи на држављане  Србије који су отишли на привремени рад у иностранство, а због пандемије вируса корона били су приморани да се врате у Србију. Љиљана Смајловић је оценила да нема прекршаја Кодекса, додајући и да мисли да Златко Чобовић, иначе дугогодишњи члан Комисије за жалбе Савета за штампу, погрешно тумачи Кодекс новинара Србије. Рекла је да не зна зашто Чобовић користи Савет за штампу како би полемисао са Александром Вучићем. „Наравно да је слободан да председника оптужи за говор мржње и подстицање на насиље, али мислим да греши када у то увлачи ’Политику’ и оптужује је  да крши Кодекс, шири мржњу и позива на линч, самим тим што председникове тврдње преноси не противећи им се“, истакла је. Додала је и да Златко има право на своје политичке ставове, али да нико не мора политички да мисли као он, или да се слаже са њим, да би био етичан или професионалан новинар, већ, напротив, у новинарству је етичност добрим делом и спремност да се дозволи другима да другачије мисле. Мислити другачије од Чобовића, како је рекла, није ни мржња ни дискриминација. Савет за штампу је ваљда последње место које би смело да негира слободу изражавања. Златко има право и разлога да мисли да се Политика „подредила“ државним органима, али је изабрао погрешан пример да то на делу доказује. Тамара Скрозза је такође мислила да Кодекс није прекршен, иако је сагласна са тим да је „Вучићева изјава језиво дискриминаторна и да не приличи једном председнику“. Али, додала је, није посао новинара који извештава да председника на било који начин „преваспитава“. „По мени, таква и толика дискриминација с врха државе, свакако је легитимна тема неке анализе и осврта, али не известити о овоме – било би драстично кршење не само Кодекса, већ и елементарне функције медија“, истакла је. Сличног мишљења био је и Драган Ђорђевић, који је исто навео да није прекршен Кодекс, иако тако „опасна и непримерена  изјава, посебно у овом тренутку,  баш и није морала да буде у наслову текста и још на насловној страни“. Зорица Вишњић је рекла да је наслов у духу текста и пренете изјаве председника, те да, за разлику од већине других на исту тему „повратници пета колона“, не мирише на линч. Истакла је и да у одлуци треба указати на омаловажавајући однос главног уредника „Политике“ према Савету за штампу. За разлику од њих,  Владо Мареш је рекао да је Кодекс прекршен, јер треба имати на уму контекст – а то је да су се државне новине „Политика“ укључиле у државну кампању производње непријатеља, у овом случају повратника, одрадила тај задатак на свој начин, само мало друкчији од начина на који су то урадили таблоиди. Разлика је, како је објаснио, техничке природе, суштински је нема.  Јелка Јовановић је исто тако мислила да је Кодекс прекршен. Истакла је да није на новинарима да исправљају политичаре, али „начин на који је порука у наслову сугерисана јавности јесте осуда великог дела становника“. Нагласила је и да је одговор Жарка Ракића непримерен и увредљив за савет за Штампу и Комисију. Комисија је, по завршетку расправе, са осам гласова „за“ и два „против“ одлучила да нема прекршаја Кодекса.

 

4.Златко Чобовић навео је у жалби да је у наслову текста изнета неоснована, непроверена и дискриминаторска тврдња да је покојног лекара из Ћуприје  “заразио гастарбајтер” – иако је у тексту наведено “да је то сумња”, “да није познато како је покојни доктор заражен”, и  “да је могуће да се заразио прегледајући пацијенте”. Вида Петровић Шкеро је, у расправи, оценила да је обавеза новинара и  уредника да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки  и нагађања. Јавност има оправдан интерес да зна, али уз поштовање одредби и начина извештавања у коме се претпоставке не могу представити као чињенице. Изостала је, по њој, и професионална пажња у односу у коме постоји и лице за које се тврди да је гастарбајтер и да је заразио доктора који је умро. Мора се и о њему мислити, јер није утврђено да је то чињеница. Тамара Скрозза је такође сматрала да је прекршена тачка 2 поглавља И зато што је претпоставка коју нико не може да докаже (како се и од кога заразио лекар) изнета као необорива чињеница. Рекла је и да је адвокат у праву када каже да није доказано да је та тврдња неистинита, али свакако није доказано ни да је истинита – реч је, дакле, о претпоставци. 

Додала је и да је све то дискриминаторно према људима који су се вратили из иностранства. Јелка Јовановић је нагласила да је у потпуности сагласна са мишлењем подносиоца жалбе. „Читава велика група грађана је стављена на стуб срама. То што је таква порука емитована са највишег, а и нижих, инстанци власти није и не може бити оправдање за дискриминацију, а усудила бих се рећи и за својеврсни лов на вештице на повратнике из иностратсва, грађане Србије“, навела је. Зорица Вишњић је закључила да је у тексту изнета сумња, а у наслову тврдња. Додала је и да је цео текст малициозан, с намером да се укаже на опасност која долази са повратницима из иностранства, а нигде упитаности да ли су толики лекари и медицински радници из Ћуприје били адекватно заштићени. Снежана Андрејевић је, међутим, мислила да Кодекс није прекршен, односно да је приступ кршењу кодекса превише формалан у овом случају. Предлог у жалби о чему  један медиј треба да пише и шта да истражује је, по њеном мишљењу, неприхватљив. Да није прекршен Кодекс гласала је и Љиљана Смајловић. Она је рекла да није одушевљена насловом из „Курира“, али је подсетила чланове Комисије на претходне заједничке одлуке кад су други наслови били у питању, као и на потребу да буду барем донекле конзистентни. „Недавно смо у једном случају решили да би било једнако професионално истом тексту дати наслов ’Србија не верује РТС-у’ и ’Србија највише верује РТС-у’. Ако нам је то стандард, онда нема прекршаја“, оценила је. Љиљана Смајловић је приметила и да је адвокат „Курира“ упозорио да наслове не дају новинари већ уредници, те да можда није упућен да Комисија оцењује управо поступке људи који уређују новине, односно да је баш то посао Савета да се не изјашњава о ауторима, већ о уређивачким потезима. Комисија је, потом, са осам гласова „за“ и два „против“ одлучила да су пчрекршене тачка 2 одељка I и тачка 1 одељка V.

 

5. Златко Чобовић је у жалби која указује на прекршаје више тачака из поглавља I, IV и V Кодекса, између осталог, навео и да наслови и текст садрже неосноване, непроверене и недоказане тврдње да је “неодговорна новинарка Ана Лалић лагала”. Са оценом да је Кодекс прекршен сагласило се у дискусији више чланова Комисије.  Јелка Јовановић је истакла да чак и ако се не узме у обзир у међувремену донета одлука тужилаштва о одбацивању кривичне пријаве против колегинице Лалић (чиме је поредно потврђена исправност њених навода) остаје чињеница да се „Курир“ показао крајње непрофесиналним и да је изнео низ увредна на рачун колегинице, доводећи њен професионални интегритет у питање. „При чему смо ускраћени за информације које је Златко исправно навео у жалби, а посебно о расположивости опреме здравственим радницима у КЦВ“, навела је. Вида Петровић Шкеро је рекла да мисли да је дошло и до повреде одељка IV, тачке 1. „Новинар има обавезу истинитог извештавања. Дебата мимо чињеница, са закључком да неко „лаже“ без утврђења свега битног да би се тако децидно закључивало, по мени, представља кршење кодекса. У таквој ситуацији новинар има одговрност у односу на читаоце ако без утврђења стварних чињеница износи  децидне тврдње“, истакла је. Зоран Станојевић је, међутим, рекао да је у вези свих жалби које се односе на овај случај мишљења да је прекршаја било, али је жалба написана тако да се подразумева да су сви чланови Комисије сагласни да је текст на који се реагује потпуно исправан, а да он ту има резерве. Љиљана Смајловић и Снежана Андрејевић су сматрале да Кодекс није прекршен, а Снежана Андрејевић је нагласила да би претерани формализам у суштини угушио сваку врсту дебате.Тамара Скрозза се сагласила да је потребна јавна дебата, али и да истовремено мисли да свака дебата престаје у тренутку када се неко у старту и без валидних аргумената означи као неодговоран и оптужи да лаже  и да ће гласати да је Кодекс прекршен. Пошто је „за“ одлуку да је Кодекс прекршен гласало седам чланова Комисије, два су била „против“, а један „уздржан“ за одлуку о прекршају није било потребне већине.

6.Златко Чобовић поднео је жалбу као члан Комисије за жалбе, сматрајући да је спорним насловом лист Курир је починио кривично дело изазивање панике и нереда, по члану 343 Кривичног законика Србије, као и да је прекршио више тачака Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања, Новинарска пажња као и тачку која новинару забрањује да међу људе уноси неоправдан страх насловом текста „Почиње пакао људи уразумите се…“  Снежана Андрејевић рекла је да мисли да Кодекс није прекршен и указала на то да се у жалби изричито наводи да је извршено кривично дело, а жалилац није суд да би о томе одлучивао, подсетивши на пресуду Европског суда за људска права у случају Матијашевић против Србије. Вида Петровић Шкеро је такође сматрала да Кодекс није прекршен, јер је реч о таблоидном наслову. Да је реч о типичном таблиодном наслову мислио је и Зоран Станојевић, који је напоменуо да су, на пример, наслови у Великој Британији  гори. Тамара Скрозза је рекла да ће бити уздржана, јер наслов јесте „језив“, али би било нефер да Комисија апострофира „Курир“, кад су се буквално сваки дан таблоиди просто такмичили „ко ће дати грђи наслов, ко ће више престравити своје читаоце и овај лист ту није изузетак“. Владо Мареш је, пак, рекао да је Кодекс прекршен, како је наведено у жалби. Додао је да би волео да се може заиста разговарати о слободном таблоидном давању наслова, али да је, на жалост, и ово само пример „извршавања задатка“ а не информисања грађана. Јелка Јовановић се сагласила са тим да је Кодекс прекршен. „О типологији наслова, не само таблоидних, можемо разговарати на нивоу неке стручне расправе, како о примерима овде, тако и у иностранству. Чињеница да се ’жестоким’ насловима појачава интерес купаца не сме бити оправдање за кршење елементарних норми. У овом случају је, по мом дубоком уверењу, изазвана паника“, истакла је. Зорица Вишњић је рекла да јој се налов не допада, али да ипак мисли да нема прекршаја Кодекса, као и да је наслов у духу панике која је ширена тих дана са највиших места, ваљда с циљем да се грађани испрепадају и остану  код кућа пред ту долазећу пету недељу очекиваног наглог узлета заразе. Како је шест чланова Комсије гласало да Кодекс није прекршен, три да јесте, а један је био уздржан, Комисија није могла да донесе одлуку за коју је било потребно осам гласова.

7. Златко Чобовић је у жалби навео је да је у наслову текста изнета неоснована, непроверена и недоказана тврдња да је “новинарка портала нова.рс објавила лажну вест о КЦВ”  иако ниједан надлежни орган није утрвдио да је Ана Лалић у свом тексту о “КВ Војводине пред пуцањем: без заштите за медицинске сестре”, објављеном 1. априла изнела лажи, односно да су информације које је објавила лажне,  нетачне и неистините. Већина чланова Комисије мислила је да Кодекс јесте прекршен, као и у претходној жалби која се односи на овај случај. Јелка Јовановић је рекла и да се, са великом дозом сигурности, после одлуке тужилаштва о одбацијању пријаве, може рећи да наводи Ане Лалић нису доведени у питање, посебно не на начин на који то ради „Курир“ ,али и мимо тога, очити су сви прекршаји Кодекса побројани у жалби.  Снежана Андрејевић није се сагласила са овим, наводећи да би се све што се ставља на терет „Куриру“ могло рећи и за информацију која је предходно објављена. „Претерани формализам без суштине је кршење права на правично судјење, а Савет је својеврсна врста трибунала који овј принцип Европске конвенције мора да поштује“, истакла је, са чиме се сагласила и Љиљана Смајловић. Зоран Станоевић је био уздржан из разлога које је навео и приликом изјашњвања о претходној жалби која се односила на овај случај. Пошто је за одлуку да је Кодекс прекршен гласало седам чланова Комисије, док су два била против, а један уздржан, није било већине од осам гласова за одлуку.

 

8. Златко Чобовић је у жалби, између осталог, указао да у наслову  “Курир” износи неосновану, непроверену, недоказану тврдњу да је “неодговорна новинарка Ана Лалић лагала”, иако ниједан надлежни орган није званично утврдио да су инфомације које је она објавила 1. априла 2020. године, на порталу нова.рс, у тексту “КЦ Војводине пред пуцањем: без заштите за медицинске сестре”, лажне, нетачне и неистините. У току дискусије, Тамара Скрозза је истакла да „Куриру“ није било довољно да каже како је колегиница лагала и како је неодговорна, па је подигао летвицу и сад ушао у спекулацију да је свесно лагала и с којим тачно циљевима. Са овим се сагласила и Зорица Вишњић , као и Јелка Јовановић, која је рекла и да мисли да овакав интензитет писања и посебно начин и тон могу да се посматрају и као позив на линч Ане Лалић. Комисија је одлуку да су прекршене тачке 4 и 5 одељка I и тачка 1 одељка V донела са девет гласова „за“ и једним „уздржаним“. Зоран Станојевоћ био је уздржан из разлога које је навео у расправи о жалби која је разматрана као пета тачка дневног реда.

9. Златко Чобовић је у жалби Савету истакао да  лист није навео извор тврдње да бар 6000 људи коју су дошли има вирус, као и да је у наслову то наведено као чињеница, док у тексту пише да се “сумња” да их је толико инфицирано. Снежана Андрејевић је, у току дискусије, рекла да мисли да је Кодекс прекршен, додајући да приликом уласка у Србију није вршено тестирање, иако је вероватно било заражених медју њима. Вида Патровић Шкеро се сагласила и додала да сматра да је прекршен Кодекс и у одељку V, тачка 1  Приликом објављивања текста очигледно се није приступило са дужном професионалном пажњом, када је олако утврђивано да је у земљу ушло 100 000, а потом 200 000 хиљада људи. Потом следи у тексту непроверени податак о броју заражених лица која су ушла у земљу…“.који су успели да да побегну из карантина и домогну се Србије“. Овакве паушалне тврдње, по њој, јасно указују на кршење  Кодекса и у погледу новинарске пажње. Зоран Станојевић је закључио да „Информер“ није у свом тексту подацима поткрепио тврдње о броју заражених, иако барата конкретним бројевима и да то сматра кршењем професионалних стандарда, односно неприхватљивим извештавањем. Љиљана Смајловић је, супротно овоме, рекла да је „Информер“ поступио брљаво, али да су веома сличне поруке долазиле и са брифинга Кризног штаба, од ког смо имали право да очекујемо поуздане информације. Тамара Скрозза је рекла да је, по њеном мишљењу, у овом случају прекршен Кодекс, без обзира на чињеницу да је тачна Љиљанина примедба о тезама изнетим на конференцијама Кризног штаба. „Информер“ је, објаснила је, прешао границу тих спекулација стручних лица, као директне кривце означио људе пристигле из иностранства, позивајући грађане да их пријављују полицији. Јелка Јовановић се сагласила, додајући да је овде на делу наглашено тенденциозно „обавештавање“ јавности о главном извору опасности по здравље становништва, без навођења било каквих релевантних извора. Зорица Вишњић је истакла да је реч о прилично опасној манипулацији у духу – нашли смо дежурног кривца, ако се ствари отму контроли. Комисија је са девет гласова „за“ и једним против“ одлучила да су прекршене тачке 2 и 3 одељка I и тачка 8 одељка VI.

10. Др Бранко Вујковић, в.д. директора Завода за јавно здравље у Шапцу, поднео је жалбу због серије текстова објављених у штампаном и онлајн издању „Подринских“, у којима се, како је навео, вређају његова част и углед континуираним изношењем неистина. Зоран Станојевић је, у дебати, рекао да је сагласан да је Кодекс прекршен, уз напомену да мисли да је реч о коментарима код којих је слобода тумачења чињеница нешто већа него код класичног новинарског текста и додао да можда није у праву, јер текстове види ван контекста, односно не знам како изгледају у новинама уз остали садржај, што је веома важно. Тамара Скрозза је рекла да је  Кодекс је прекршен, без обзира што је реч о коментарима и личним ставовима аутора, а сличног мишљења била је и Јелка Јовановић која је оценила да ни форма коментара  не дозвољава увреде и непроверене чињенице и њихову злоупотребу. Владо Мареш је рекао да је уздржан и да треба мало више имати у виду контекст. „У Шапцу је беспоштедна политичка борба, јавни је интерес да се она води и јавни је интерес да грађани о тој борби буду добро информисани. Некако ми се чини да бих се, ако бих друкчије гласао, приклонио једној од страна. Још мање ми се свидја, а бојим се да се може десити, да се нађемо у глупавој ситуацији да се, када су такви политички обрачуни у питању, нашом одлуком и нехотице сврстамо уз једну страну само зато што се та страна прва сетила да нам се жали“, истакао је Мареш. Комисија је, зато, одлуку да су прекршене тачка 6 одељка IV и тачка 1 одељка VII донела са десет гласова „за“ и једним „уздржаним“

11.  Др Бранко Вујковић, в.д.директора Завода за јавно здравље у Шапцу, поднео је нову жалбу због још два текста којима је, како је истакао, настављено вређање његовог угледа и части, континуираним изношењем неистина. Чланови Комисије су у краћој расправи углавном оценили да ово није начин извештавања који треба промовисати, јер се у тексту не прави разлика између чињеница, претпоставки и нагађања, нити је од особе која се оптужује затражена било каква изјава или инфомација. Владо Мареш је рекао да ће бити уздржан из разлога које је навео приликом изјашњавања о претходној жалби. Комисија је са десет гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучила да су прекршене тачке 2 и 4 одељка I.

12. Др Бобан Бирманчевић, повереник Градског одбора Српске напредне странке Шабац, поднео је жалбу због три текста, тврдећи да „Подринске“, континуираним изношењем неистина од увођења ванредног стања због пандемије корона вируса не само да вређају његов углед, већ износе и клевете да чланови СНС- а у Шапцу шире ту заразну болест. У току расправе, Зоран Станојевић је рекао да нема оправдања за овакав речник и приступ, чак ни када неко пише коментар. Јелка Јовановић је нагласила да је сасвим је јасно да постоји низ проблема о којима се мора извештавати, али тон извештавања не сме бити увредљив и заснован на личним уверењима, већ на прецизним чињеницама. Остали чланови Комисије су се сагласили са овим, а Владо Мареш је  рекао да ће приликом гласања бити уздржан из истих разлога као и код претходне две жалбе. Комисија је одлуку да су прекршене тачка 6 одељка IV и тачка 1 одељка VII донела са десет гласова „за“ и једним „уздржаним“.

13. Адвокат Serbia Bradbend – Српске кабловске мреже поднео је жалбу због три текста објављена у штампаном и онлајн издању “Информера”, које сматрају делом негативне медијске кампање коју тај лист већ дуже време спроводи против СББ-а и то тако што износи неистините и непроверене информације, уз прећуткивање битних чињеница, а све како би дискредитовао ту компанију. У краћој расправи чланови Комисије су се сагласили да је СББ требало да одговори на питања или да пошаље одговор на текст. Без обзира на то какав однос или какво искуство имају са „Информером“, то је била њихова обавеза према садашњим и будућим потрошачима. Једногласно је одлучено да текстом „Минут са Бањалуком 26, са Аустралијом 6 динара“ није прекршен Кодекс, док је текстом „Распад система“ прекршена тачка 1 Поглавља V, а текстом „Између два цртаћа рекламе за кондоме и кладионице“, тачка 1 Поглавља I и тачке 1 и 3 Поглавља V.

 

 

Записник водила                                                                                           Председавајући

Гордана Новаковић                                                                                       Бојан Цвејић

Записник са деведесет осме седнице Комисије за жалбе одржане 26.03.2020

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.99
26.3.2020.
Београд

 

ЗАПИСНИК

 

Са 98. седнице Комисије за жалбе, одржане 26.3.2020. године, онлајн.

Учестовавали су сви чланови Комисије: Бојан Цвејић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић, Вида Петровић Шкеро и Снежана Андрејевић

 

Дневни ред:

 

1. Разматрање жалбе Јоване Пешић на текст објављен на сајту НУНС

2. Разматрање жалбе Ђурђа Мечанина на текст објављен на порталу „Озонпресс“

3.Разматрање жалбе Министарства културе и информисања Републике Србије на текст објављен у дневном листу „Српски телеграф“

4. Разматрање жалбе Министарства културе и информисања Републике Србије на текст објављен у дневном листу „Курир“

5. Разматрање друге жалбе Министарства културе и информисања Републике Србије на текст објављен у дневном листу „Курир“

6. Разматрање жалбе Константина Љубомировића на текст објављен на порталу „Тпкнеwс“

7. Разматрање жалбе Синише Јаснића на текст објављен у дневном листу „Блиц“

 

 

1. Чланови Комисије су пре седнице обавештени да је Јована Пешић одустала од жалбе.

2. Ђурђе Мечанин, власник портала „Кабларнет“, поднео је жалбу због, како је навео, „крађе“ текста са тог портала. У току расправе, чланови Комсије су истакли да је „Озонпресс“ навео и извор и потписао и ауторе текста и фотографије, те да се, због тога, не може говорити о „безочној крађи“, како то твди подносилац жалбе. Тамара Скрозза је рекла да да је редакција „Озонпресса“ требало је да траже сагласност, али да нису украли текст, јер су навели су аутора, извор и нису променили контекст или било шта друго. Златко Чобович је нагласио да у овом случају нема прекршаја Кодекса и објаснио да су у пренетом тексту назначени и извор и аутор текста, као и аутор фотографија. „Озонпресс“ је замољен да пренесе текст, а аутор текста не рекламира повреду ауторског права  – коришћење текста без сагласности аутора“, рекао је. Сличног мишљења били су и остали чланови Комисије, с тиме што је закључено и да би редакцији „Озонпресса“ требало препоручити да увек, пре објављивања садржаја из других медија, прибави њихову сагласност, а редакцији „Кабларнета“ да пропише и постави на сајт правила по којима други медији могу преузимати њихове текстове и фотографије.  Комисија је, након расправе, једногласно одлучила да нема прекршаја Кодекса, али да се у одлуци наведу поменуте препоруке редакцијама.

3. Министарство културе и информисања Републике Србије поднело је жалбу наводећи да је текстом који се односи  на изложбу коју је Министарство суфинансирало, а у оквиру које је изложена и слика “;Клопка за птице” Мила Милуновића, прекршено више тачака Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара и Новинарска пажња. У току расправе чланови Комисије сагласили су се да наслов не одговара суштини текста, као и да редакција није поступила са дужном професионалном пажњом. Јелка Јовановић је оценила да је очигледна је намера дискредитације министра, а „аргументи“ су у тексту вештачки повезивани, док је Вида Петровић Шкеро навела да мисли да да има прекршаја из Поглавља И тачке 1 и 4. јер није извештавано ни тачно ни објективно, а није ни обављен разговор са свим лицима која би имала сазнања о теми о којој пишу (са власником слике, лицем од кога ју је купио…). Комисија је зато једногласно одлучила да је прекршена смерница из тачке 1 Поглавља 2, тачка 1 Поглавља В, као и тачке 1 и 4 Поглавља И.

4. Министарство културе и инфомисања жалило се на текст у којем је министар Владан Вукосављевић оптужен је да је финасирао “књигу лажи о Србима”. Зорица Вишњић је истакла да је текст је очигледно тенденциозно написан. Министар би, како је објаснила, могао бити одговоран само за избор некомпетентне комисије, али њена релевантност није доведена у питање, па је овде реч о кршењу Кодекса. Јелка Јовановић је рекла да мисли да је важно рећи како се претенциозним извештавањем о суфинансирању пројеката културе и информисања, као што је овај, шаље погрешна слика о читавом процесу, јер, као да се очекује да министар одлучује уместо да се поштују комисије. Са овим се сагласила Тамара Скрозза, која је додала да је текстом прекршена и пета тачка првог поглавља – која се односи на недоказане оптужбе. „Није министар ништа финансирао (из свог џепа), као што се то представља – да не говоримо како му се ту импутирају лоше намере, све паушално, на основу нечије импресије“, рекла је. Вида Петровић Шкеро је сматрала да је прекршена и тачка 1 Поглавље И, пошто извештавање није било тачно, нити објективно, а ни потпуно. Није објашњено о каквој се личности ради и колико је битно обрадити архивску градју коју поседује и као учесник тих ратова и лице које о томе има  велики број необрадјених података. Оливера Милошевић је нагласила и да је у тексту и прилично једнострано приказан опус историчара, уз све већ наведене прекршаје. Комсија је, по окончању диксусије, једногласно одлучила да су прекршене тачке 1, 2  и 5 Поглавља И, као и тачке 1 и 3 Поглавља В.

5. Друга жалба Министарства културе и информисања на „Курир“ односила се на криктику министра због тога што је био на одмору у време посете представнице Унеска. У вези са овом жалбом вођена је слична расправа као и о претходној. Тамара Скрозза је такође сматрала да је у питању кршење тачке 5 поглавља И, које се односи на недоказане оптужбе: министар се означава, не само као неко ко је „испалио“ представницу УНЕСЦО, већ и као неко ко такве ствари континуирано ради у тренутку када се, ето, боримо да Косово не уђе у ту организацију. Рекла је да мисли да је ово пример веома малициозног таргетирања и да би Комисија на то требало да скрене пажњу. Вида Петровић Шкеро је рекла да је текст  посебно малициозан ако се има у виду када је била посета, како је организована  и временски след поменутих догадјаја у тексту, док је Зорица Вишњић указала да је у сва три случаја на које су поднете жалбе реч о малициозном таргетирању. а Оливера Милошевић је предложила да се гласа и о томе да је прекшена тачка 1 Поглавља И, јер уочена тенденциозност и малициозност нису основни стандарди новинарске професије. Комисија је потом једногласно одлучила да су прекршене тачке 1,2 и 5 Поглавља И.

6. Константин Љубомировић поднео је жалбу због  тога што је портал, како тврди, објавио изјаву коју он заправо никада није ни дао, нити га је ико од новинара контактирао. Златко Чобовић је нагласио да је „прича са свих страна професионало шупља“. Подносилац жалбе тврди да он није дао изјаву, али то није демантовао, а редакција тврди да јесте и да је коштала једно пиће у кафани. Подносилац жалбе своди причу да невердостојност своје изјаве, а суштина  спора није ко је рекао него да ли је тачно оно што је речено – да ће председник општине да утаји део новца за дискотеку. Тај податак, без обзира ко га је дао, редакција је била дужна да позове и председника и надлежне службе у општини и да провери. Вида Петровић Шкеро је оценила да мало више треба у образложењу одлуке указати да се и у ситуацији давања изјаве мора вршити провера. Као и да мисли да у овако спорној ситуацији има места за вођење судских поступака, а да ни једна ни друга страна није етички поступала. По мишљењу Зорице Вишњић, у тексту нису наведени никакви докази за изнете тврдње, све је на рекла-казала, а „плус што је у одговору речено да је власник локала отац председника општине док се у тексту тврди да је власник председник“. Јелка Јовановић је нагласила да је реч о озбиљним парама и оптужбама које не може да потврди један проблематичан извор у кафанском разговору. Као и да не види никакве доказе наводних накнадних провера. Комисија је  на крају једногласно одлучила да су прекршене тачка 4 Поглавља И и тачке 1 и 2 Поглавља В.

7. Адвокат Синише Јаснића поднео је жалбу због „неистинитог, непрофесионалног и тенденциозног текста“, којим су, по њему, прекршене бројне одредбе Кодекса из поглавља Истинитост извештавања, Одговорност новинара, Новинарска пажња и Поштовање приватности. Зорица Вишњић је, у току дискусије, рекла да је Кодекс прекршен још у наднаслову: „Истражују се
нове малверзације бившег директора ЕУС-а“, као и да су одговори су тражени од МУП-а, инвеститора, али не и од Јаснића, који се оптужује за малверзације. Јелка Јовановић је истакла да је Кодекс несумњиво прекршен: “анонимни извор, кршењем претпоставке невиности, нема ни трага од друге стране…“ Оценила је да су такви текстови су високоризични по професију, јер су наводно истраживачки, а заправо су „рекла, казала“. Тамара Скрозза је додала да су изнете озбиљне оптужбе с потенцијално дугорочним последицама, уз занемаривање елементарних професионалних стандарда. Љиљана Смајловић је навела да је утрошила доста времена на читање „Блицовог“ досијеа о Јаснићу, односно кампање против њега. „Можда ми је нешто промакло, али нисам нашла ни једну Јаснићеву изјаву за ’Блиц’, а ни сада не разумем ста се тачно десило“, рекла је, додајући да је чуди што се Јаснић није раније јавио Савету. Објаснила је да је „Блиц“ пре пар година кренуо са оптужбама о марифетлуцима са милионима евра, после годину или две подигнута је  оптужница због око десетак милиона динара наводно ненаменски утрошених за плаћање трошкова помоћу бизнис картица. Извор „Блица“ је увек невероватно прецизан, и увек анониман. „Неупућен читалац мора да закључи да је можда истина да Јаснић има мистериозне заштитнике у власти, али мени се чини да има и мистериозне прогонитеље којим ’Блиц’ годинама штити анонимност“, рекла је, додајући да жели да скрене пажњу на контроверзност континуиране употребе истих  тајних извора. Две или више година је довољно времена да редакција која тражи истину закључи да ли је њен анонимни извор био у свему истинољубив и да ли заслужује толико анонимности. У оваквим случајевима редакција била дужна да мало подробније опише свој анонимни извор и да нам каже да ли постоји разлог за сумњу да и извор, попут мистериозних заштитника, можда има неку корист од кампање коју води, односно од пласирања информација које доставља редакцији а редакција не успева да докаже истинитост свих тих информација. Након тога, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 2,3,4 и 5 Поглавља И, тачка 3 Поглавља ИВ, тачке 1 и 2 Поглавља В, као и тачка 1 Поглавља ВИИ.

 

 

Записник водила                                                                                           Председавајући

Гордана Новаковић                                                                                      Бојан Цвејић

Записник са деведесет седме седнице Комисије за жалбе одржане 27.02.2020

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.98
27.2.2020.
Београд

ЗАПИСНИК

 

Са 97. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.2.2020. године, са почетком у 18 сати, у просторијама Савета за штампу

Присутни чланови Комисије: Бојан Цвејић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Јелка Јовановић, Оливера Милошевић

Одсутни чланови Комисије: Вида Петровић Шкеро и Снежана Андрејевић

Остали присутни: Далиборка Несторовић и Владица Гавриловић, подносиоци жалби, Весна Радојевић, новинарка КРИК-а и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

 

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Јоване Пешић на текст објављен на сајту НУНС

2. Разматрање жалбе Владице Гавриловића на текст и коментаре на порталу „Ozonpress.net“

3.Разматрање жалбе Далиборке Несторовић на коментаре на порталу „Ozonpress.net“

 

Чланови Комисије су пре седнице обавештени да је УНС за нову чланицу Комисије изабрао Оливеру Милошевић, уместо Вишње Аранђеловић, која је поднела оставку због одласка у РЕМ.

 

1.Љиљана Смајловић и Бојан Цвејић предложили су да се расправа о жалби Јоване Пешић одложи за наредну седницу. Љиљана Смајловић је предложила да генерални секретар у међувремену припреми преглед досадашње праксе Комисије у ситуацијама када се подносилац жалбе није најпре обратио редакцији, већ одмах Савету, као и у случајевима када није био задовољан извињењем или неким другим начином на који је редакција исправила грешку. То је, како је објаснила, потребно да би Комисија могла да одлучи о овој  жалби, али и да би се, евентуално, успоставила и будућа пракса у сличним ситуацијама. Бојан Цвејић је рекао да је он одлагање затражио да би у међувремену и Управни одбор могао да утврди правило у вези са тим ко од чланова Комисије (не) може да гласа када жалбе подносе оснивачи Савета једни против других. Комисија је, потом, једногласно прихватила овај предлог.

 

2.Владица Гавриловић поднео је жалбу на текст и коментаре испод текста, сматрајући да су њима прекршене одредбе Кодекса које се односе на обавезу консултовања више извора, забрану дискриминације и поштовање приватности. У расправи, Тамара Скрозза рекла је да је Кодекс несумњиво прекршен коментарима, али да сматра да је и самим текстом прекшена тачка 4 Поглавља И, која предвиђа обавезу консултовања више извора, јер су морали да позову Гавриловића и питају га за тврдње које су додали у текст, иначе преузет са другог портала. Љиљана Смајловић се сагласила са овим и додала да Комисија мора да инсистира да се увек зове „друга страна“. Златко Чобовић је навео да жалба има два дела, у првом делу се односи на текст који је преузет и у који је додат само један пасус. У том делу је питање да ли је аутор требало да тражи Гавриловићеву изјаву у вези са тим да је покрет који води добио финансијску поршку од СНС и оценио да мисли да је у овом случају реч о нечему што је већ познато и због чега не треба звати сваки пут за потврду. Објаснио је да је он сам гуглајући наишао на неколико раније објављених информација у вези са тим: најпре на вест од 8.5.2018. да је Гавриловић напустио Нову Србију и бављење политиком, потом на вест од 11.5. на сајту потом на вест од 11.5. на сајту општинске организације  СНС Прибој да је Гавриловић присуствовао додели признања, где је похвалио хуманитарни рад, а председник општине из СНС му захвалио, онда од 18.7. да је био код министра Зорана Ђорђевића, који подржава рад покрета Три плус, па онда 15.8. да је био и код министарке Зоране Михајловић, која је исто то подржала… Према томе, ако су га сви они подржали, а сви су из СНС-а, онда је то нешто што је опште позната чињеница и није било разлога да га зову да то проверавају. Кад је реч о другом делу жалбе, који се односи на коментаре, неки од коментара су на граници да буду увредљиви и у том делу може да се говори о прекршају Кодекса. Јелка Јовановић је рекла са јој мало смета што оба подносиоца жалбе инсистирају на томе да је Стојан Марковић, власник портала „Озонпресс“ , члан Комисије за жалбе, иако он то месецима већ није. Додала је да не можемо са сигурношћу да утврдимо да неки од послатих кометара нису објављени, како тврди подносилац жалбе, на шта је генерална секретарка рекла да то и није предмет жалбе. По мишљењу Јелке Јовановић, објављени коментари нису пријатни, али човек који одлучи да уђе у политику мора да рачуна и на то. Истакла је да не види никакву дискриминацију на основу политичког опредељења. Зорица Вишњић је рекла да јој је тешко да преломи и да ће зато бити уздржана. Гавриловић је, како је објаснила, јавна личност у малој средини, најавио је учешче на изборима и мора да буде свестан да ће таквих коментара бити још, јер  су Чачани склони да коментаришу и ово није први пут да Комисија разматра такве жалбе“. Навела је да не зна шта би она урадила у таквој ситуацији, односно да њен медиј вероватно не би објавио коментаре о коцкарским дуговима, јер су прејаки, али, ипак, ако неко улази у политику мора да зна да ће читаоци желети да се саопште и овакви детаљи. Тамара Скрозза се, међутим, са овим није сагласила. Истакла је да овде није реч о неким примедбама које би се могле посматрати у контексту – јавне личности имају мање право на приватност и морају да „очврсну“, посебно ако се баве политиком. „Оптужбе да је неко купљен због коцкарских дугова су изузетно озбиљне, то утиче на целу породицу и недопустиво је то објављивати на овакав начин“, рекла је. Љиљана Смајловић је оценила да не мора да се тражи потврда кад је нешто опште позната чињеница, али када некога оптужујемо за нешто, онда не би смело да буде тешко да га позовемо и питамо. Нагласила је да „није најавити излазак на изборе кривично дело, па је онда у реду писати о тој особи шта год хоћемо“. Навела је да не може да се каже – он је јавна личност, мора да поднесе и негативне коментаре, јер је самим тим што хоће на изборе сумњив. Насупрот овоме, Владо Мареш је рекао да мисли да Кодекс ничим није прекршен и да је добро да постоји јавност која тражи да се зна све о некоме ко излази на изборе. Ти коментари на сајту су својсврстан воx попули и ту, наравно, може да буде ствари које нам се не свиђају, али не може наше (не) свиђање да буде пресудно. Ово је била добра прилика да се жалилац обрати редакцији са захтевом за демантијем и то би била „нормална комуникација у заоштреној полтичкој амосфери“. Оваких случајева ће, додао је, бити све више, како се изборна кампања захуктава и ако Комисија већ у овом случају утврди да је Кодекс прекршен, како ће даље одлучивати. Љиљана Смајловић је додала да Комсија у кампањи треба да подигне критеријуме, а не да их спушта, а Тамара Скрозза да и она верује да ће све више бити и оваких и тежих случајева, али да сви треба да се жале Савету и да је добро да Комисија о томе одлучује. Златко Чобовић је додао да избори нису предмет жалбе, да се Гавриловић није жалио на иницијални текст који говори о томе да излази на изборе, већ на пасус који је додат, а говори о томе да је добио финансијску подршку за свој покрет, што ни у жалби није оспорио. Тамара Скрозза је истакла да некоме ко није пажљив читалац као Чобовић, који је пронашао информације о тој подршци, ово што је објављено може изгледати сасвим другачије. Било би добро да је „Озонпресс“ навео те податке које је Чобовић изнео, да подсети на основу чега је извео овакав закључак. Бојан Цвејић се сагласио са овим и рекао да је требало да се образложи изнета тврдња. Драган Ђорђевић је нагласио да су неки од коментара заиста проблематични, али да мисли да у тексту није било разлога за жалбу. Комисија је, по завршетку расправе, о томе да ли је текстом прекршена тачка 4 Одељка И гласала – четири „за“, четири „против“  и један „уздржан“, док је „за“ одлуку да је коментарима прекршена тачка 5 Одељка И гласало шест чланова Комисије, два су била „против“, а један „уздржан“, тако да ни за једну одлуку није било потребне већине од осам гласова. Након овога, реаговао је Владица Гавриловић који је рекао да су чланови Комисије пошли од потпуно погрешне претпоставке да он излази на изборе, што није тачно, на шта му је указано  да то није навео у жалби. Напротив, написао је да на тај део текста који је преузет није имао примедби. Љиљана Смајловић је рекла да он можда није разумео да је то важна информација за одлучивање Комисије, а Гавриловић је рекао да је и без тога Комисија имала много разлога да одлучи да је Кодекс прекршен и да не може да разуме да је дозвољено написати „да је неко човек не би се звао Владица, а кад је Гавриловић ту нема ни ч од човека“, јер је то увреда за све Гавроловиће. Он је посебно замерио Златку Чобовићу да говори неистине, да тврди како је он добијао неке захвалинице од СНС, што је апсолутно нетачно и истакао да је потписао споразуме са 12 од 169 општина, међу којима су и Шабац и Чајетина у којима није на власти СНС. Чобовић је узвратио да није тачно да је рекао да је „Гавриловић добијао неке захвалнице“ , већ да је „присуствовао скупу а да му је председник општине из СНС захвалио“ и показао текст који је пронашао на интернету. Љиљана Смајловић је потом рекла да се осећа постиђеном и да Комисија нема разлога да буде задовољна својим одлучивањем.

 

3.Далиборка Несторовић поднела је жалбу на коментаре испод истог текста на који је жалио Владица Гавриловић. Бојан Цвејић је рекао да су коментари који се односе на њу другачије природе у односу на претходну жалбу. Владо Мареш је оценио да ни у овој случају нема прекршаја Кодекса, већ је само реч о томе нечији лични укус може да се коси са оним што је воx попули, али да лични укус не може бити мера ствари. Комисија је са осам гласова „за“ и једним „потив“ одлучила да Кодекс није прекршен. Далиборка Несторовић је, након гласања, рекла да јој је драго да је у Комисији седам жена, али да не може да разуме како оне (вероватно су све и мајке) гласају да је у реду једну мајку вређати на најружнији начин. Притом је навела неке од коментара који нису ни приложени уз жалбу. Када јој је скренута пажња на то, рекла је да ће их доставити накнадно, те да на сајту Савета није гледала своју жалбу (уз коју су приложена четири коментара, а она тврди да се на њу односило девет), већ да је погледала само одговор редакције и зато није интервенисала пре седнице.

 

Седница је завршена у 18.50 сати.

 

Записник водила                                                                                                                                                          Председавајући

Гордана Новаковић                                                                                                                                                      Бојан Цвејић

Записник са деведесет шесте седнице Комисије за жалбе одржане 30.01.2020

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.97
30.1.2020.
Београд

ЗАПИСНИК 

 

Са 96. седнице Комисије за жалбе, одржане 30.1.2020. године, са почетком у 18 сати, у Прес центру Удружења новинара Србије

Присутни сви чланови Комисије: Бојан Цвејић, Вишња Аранђеловић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Јелка Јовановић, Вида Петровић Шкеро и Снежана Андрејевић

Остали присутни: Лазар Павловић из адвокатске канцеларије „Стојковић“, Ива Ераковић и Божидар Димић из организације Пријатељи деце Србије, Имер Мушкољај из Савета за штампу Косова, Драгана Јовановић („Данас“), Марија Вучић (КРИК), Ненад Нешић (Н1), Ивана Предић (Цензоловка), Александар Коковић (Фонет), Срђан Димитријевић (РТС), Емил Холцер, пројект менаџер Савета за штампу и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

(Снимак седнице може се видети на нашем yоутубе каналу Савет за штампу)

 

Дневни ред:

1. Разматрање жалбе   Министарства културе и информисања Републике Србије на текстове објављене у дневном листу „Блиц“

2. Разматрање жалбе Виде Петровић Шкеро на текст објављен на порталу „Пинк.рс“,

3. Разматрање жалбе Виде Петровић Шкеро на текст објављен на порталу „Информер“

4. Разматрање жалбе Виде Петровић Шкеро на текст објављен на порталу „Србија данас.цом“

5. Разматрање жалбе Виде Петровић Шкеро на текст објављен на порталу „Република.рс“,

6. Разматрање жалбе  Александре и Роберта Каримановића на текст објављен у дневном листу „Ало“

7. Разматрање жалбе  Александре и Роберта Каримановића на текст објављен у дневном листу „Информер“

8. Разматрање жалбе  Александре и Роберта Каримановића на текст објављен у дневном листу “Српски телеграф“

9.Разматрање жалбе  Александре и Роберта Каримановића на текст објављен у дневном листу „Курир“

10.  Разматрање жалбе  Мреже организација за децу Србије објављених у дневном листу „Блиц“

11. Разматрање жалбе  Мреже организација за децу Србије објављених у дневном листу „Српски телеграф“

12. Разматрање жалбе  Мреже организација за децу Србије објављених у дневном листу „Ало“

13. Разматрање жалбе  Мреже организација за децу Србије објављених у дневном листу „Информер”

14. Разматрање жалбе  Мреже организација за децу Србије објављених у дневном листу „Курир”

1. Министарство културе и информисања поднело је жалбу због два текста, којима је, по њиховом мишљењу прекршено више тачака Кодекса новинара Србије из поглавља Истинитост извештавања, Новинарска пажња и Однос према изворима информисања.У току расправе Јелка Јовановић је оценила да јој је ова тачка најспорнија од свих које су на дневном реду, да је пажљиво прочитала одговор адвоката „Блица“ и да не може да се у великој мери не сагласи са њим. Навела је да текстови у професионалном смислу јесу „траљаво написани“, али да је једини прекршај Кодекса који види тачка 3 поглавља Новинарска пажња, која се односи на прећуткивање чињеница које могу битно да утичу на разумевање догађаја. Додала је да не воли нарочито анонимне изворе, али ако нема званичних, онда новинари морају да пишу то што имају. Са њом се сагласила Тамара Скрозза, која је навела да, по њеном мишљењу, није прекршена ниједна друга тачка на коју се Министарство жалило, док је указивање у жалби на то да су текстови изазвали узнемирење грађана „смејурија“. Владо Мареш је рекао да је уздржан, јер жалба Министарства има, како му се чини, неку задњу намеру, „буџи се тврдња да ће то изазвати неку узнемиреност грађана, тако да је то све сумњиво“, а да, с друге стране, постоји јавни интерес да се о овој теми спекулише и пише и добро је да је „Блиц“ о томе писао, иако јесте мало траљаво написано. Након дискусије, Комисија је, са десет гласова „за“ и једним „уздржаним“ одлучила да је прекршена тачка 3 Поглавља В. Комисија се изјашњавала и о прекршају тачке 4 Поглавља И, али, пошто је „за“ одлуку да је прекршена гласало пет чланова Комисије, док је шест било „против“ није било потребне већине од осам гласова ни за једну одлуку.

2-5. Комисија је о тачкама 2,3,4 и 5 водила обједињењу расправу, будући да је реч о идентичном тексту који је првобитно објављен на порталу „Пинк.рс“, а који су преузела остала три медија. Из расправе и одлучивања била је изузета Вида Петровић Шкеро, која је поднела жалбе. Она је у жалби навела да је Жељко Митровић у свом писму Драгану Ђиласу изнео “непроверене, увредљиве тврдње које грубо повређују част, углед, достојанство и интегритет Драгана Ђиласа. Златко Чобовић се у току дискусије сагласио са оценама које су изнете у жалби и навео да су прекршене све тачке Кодекса на које је указала. Љиљана Смајловић је истакла да када, као у овом случају, онај на кога се текст односи неће да се жали, Комисија треба да се побрине да жалбу поднесе неко од њених чланова, јер би било лоше да не реагује на овако нарочито драстичне случајеве. Додала је да смо сви већ некако навикли на објављивање оваквих увреда, а да не би смело да се дозволи да се не реагује на овакве напада на нечију личност. Рекла је и да јој се чини да је реч о увредама, а не о клеветама. Тамара Скрозза се сагласила да је јако важно што се чланица Комисије жалила, јер смо сви некако већ огуглали на оваква писма овог потписника и на мање – више исту групу људи који су објекти његовог интересовања, која имамо готово сваки други дан и то преносе сви медији. Зато је јако важно да се на то реагује, нарочито што је ово највероватније најдрастичније кршење Кодекса у тим писмима до сада. Снежана Андрејевић је објаснила да су у праву клевете преношење неистинитих чињеница, док се увредљиве речи тичу нечије личности и достојанства, те да у спорном тексту претежу увреде, а да нечије достојанство мора да се штити и по Уставу. Истакла је да сматра да чланови Комисије имају право да реагују на одређене текстове и да свако треба да, када му нешто засмета или мисли да о томе треба да се продискутује, био у праву или не, треба то да изнесе пред Савет. Додала је и да подржава Виду Петровић Шкеро која је поднела жалбу, јер ако чланови Комисије не реагују, зашто би то радио и неко други, као и да сматра да су прекршене све одредбе Кодекса које су наведене у жалбама. По мишљењу Јелке Јовановић већ је постала уобичајена пракса да се на нешто што се објави на Твитеру у ограниченој заједници, реагује а телевизији са националном фреквенцијом, на којој се то чита из сата у сат, тако да овде имамо драстично кршење културе јавног комуницирања, што је можда и већи проблем од самих увреда у тексту, због којих Ђилас може да добије на суду, јер је реч о тровању јавног простора. Зорица Вишњић је приметила да се овде не штити само достојанство личности која је нападнута овим писмом, већ и достојанство грађана који су предуго изложени терору говора мржње у јавном простору до те мере да је то постао друштвено прихватљив манир јавне комуникације. По оконачању расправе, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачка 5 Одељка И, тачке 1 и 6 Одељка ИВ, тачка 4 Одељка В и тачка 1 Одељка ВИИ на порталима „Пинк.рс“, „Информер“, „Република“ и „Србија данас“.

6. Пре почетка расправе о жалбама Александре и Роберта Каримановића на четири медија, генерална секретарка је упознала чланове Комисије да су на иста четири текста и насловне стране тих новина жалбе поднели и Министарство културе и информисања (које су стигле тек дан пре седнице), Аутономни женски центар и десетак грађана, који, по правилима рада Савета за штампу, не могу да буду формални подносиоци жалби, јер нису лично оштећени, као и да се Савету јавио велики број људи, те да би Комисија требало да узме у обзир и то да су спорни текстови очигледно узнемирили јавност.

У току расправе о жалби родитеља девојчице које је била жртва отмице на текст који је објавио лист „Ало“, Бојан Цвејић је рекао да предлаже да се, уз две тачке Кодекса на које су се родитељи жалили, гласа и о тачки 5 Одељка ИВ, по којој је новинар дужан да права и достојанство деце и жрвата злочина. Тамара Скрозза је предложила да се Комисија изјасни и о тачки 2 Одељка И, о обавези новинара да праве јасну разлику између чињеница, претпоставки и нагађања. Објаснила је да су објављене информације које, наводно, потичу из истраге и подсетила да смо већ имали такву ситуацију пре извесног времена у случају силовања и убиства девојчице, па је Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности тада утврдио да података који су објављени у списима из истраге нема, те да би се могло испоставити да је то случај и овога пута. Вида Петровић Шкеро је рекла да ће део онога што ће рећи бити општи коментар на текстове о овом случају, док, кад је реч о овом конкретном тексту, сматра недопустивим да се адвокат у одговору на жалбу, злоупотребљавајући своје стучно знање, користи истим манипулацијама као и медији када објављују овакве текстове, јер он поставља питање легитимације родитеља да поднесу жалбу, што је у овој ситуацији апсолутно недопустиво. Следећа теза из одговора је да је улога медија била „круцијална“ у проналажењу и спашавању детета, што чак и да је тачно, није ни у каквој вези са спорним текстом који је настао након тога. Како је истакла, овде је реч о ужасно грубом кршењу свих дечјих права и приватности детета које је, срећом, живо и треба да настави да живи и о ужасним злоупотребама зарад голог сензационализма. На првом месту, по њеном мишљењу јесте заштита права детета и његове будућности, али је озбиљан проблем и то што медији немају право да објављују било шта што су сазнали у фази поступка која претходи подизању оптужнице. То је, нагласила је, кажњиво и Кривичним законом и Закоником о кривичном поступку, те новинар то никако не би смео да објави све и да је све најтачније и да су добили и транскрипт, што би сваки новинар морао да зна. Јелка Јовановић је рекла да је нема спора да је законом кажњиво објављивати детаље из истраге, а да су и сви медији прекршили и претпоставку невиности осумњиченог, па тиме и његова права, а не само права жртве. Кад је реч о отетој девојчици, док је трајала потрага за њом морала је бити објављена њена фотографија (док чак ни име није било нужно), али чим је пронађена, није било више разлога да се објављују ни фотографије, ни други приватни подаци. Снежана Андрејевић се сагласила са претходним дискутантима и додала да адвокату свакако треба одговорити да су родитељи процесно легитимисани да штите интересе детета, да судови дете третирају као „скривену странку“, коју заступају родитељи. Посебно је, како је рекла, неприхватљива алузија адвоката да је требало укључити центар за социјални рад, јер у овом случају интереси родитеља нису супротни интересима детета. Детету је, истакла је, нанета ненадокнадива штета за цео живот и то се ничим не може отклонити. Интерес девојчице је да њен лик буде заборављен у јавности. Додала је и да, ако су процурели детаљи из предистражног, односно истражног поступка, пријава повереника Мариновића не иде у правцу да се санкционишу медији, него да се утврди да ли је то тачно и ко је одговоран што су те информације процуреле. Зато и полиција која даје саопштења и сви други органи морају да воде рачуна о томе да је одређене податке неопходно објавити само док траје потрага за девојчицом, док је све након тога чиста виктимизација. Златко Чобовић је предложио да се у образложењу одлуке наведу и смернице из тачака 1 и 4 из одељка ВИИ, које прецизирају шта не сме да се ради, а што је све прекршено у спорном тексту. Коментаришући одговор на жалбу, истакао је да је такав да је боље да га није би било. Додао је и да је симптоматично да медији по правилу не схватаји шта је интернет и да не разумеју да све што се једном стави на сајт остаје заувек и чак и да и „Ало“ и сви други медији измене или уклоне све текстове, они су се већ проширили мрежом и никада неће нестати. Љиљана Смајловић се осврнула на то да је више чланова Комисије указало на то да је ужасан проблем цурење информација из истражног поступка. Нагласила је да деца морају посебно да се штите, али да се не слаже са тим да Савет за штампу треба да каже да се то не сме објављивати, јер пише у закону, јер можда државни органи не смеју да то доставе медијима, али може да се деси да постоји интерес јавности да се нешто из истраге објави, иако закон забрањује истражним органима да то доставе медијима. Она је подсетила на случај убиства Кашогија, за које се сазнало тако што је Ердоган одлучио да плански пусти да информације континуирано„цуре“ у јавност и рекла да би зато издвојила мишљење о овој теми. Тамара Скрозза је рекла да ту не види издвојено мишљење, јер је у случају о којем Комисија расправља суштина у томе да не постоји јавни инетерес да се објаве инфомације из истражног поступка, са чиме се Љиљана Смајловић сагласила. Вида Петровић Шкеро је рекла да ће можда у овом тренутку можда свако рећи – моје дете је то видело, сазнало, па је то све имало едукативну функцију, али да морамо да размишљамо о пропорционалности – шта смо урадили овом детету објављујући, рецимо, његову слику после проналажења, која је веома потресна. Навела је и да може да претпостави да ће медији једног дана када се деси нешто слично да крену да је „јуре“ као што се сада десило са једном бившом жртвом, коју је исти човек силовао кад је имала 12 година, а коју су новинари сада питали како се осећа. Тако нешто више ниједној девојчици не сме да се деси. Морамо да штитимо свако дете и сваки новинар мора да мисли на конкретно дете, јер то може да се деси сваком нашем дететом, рекла је. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачка 2 Одељка И, тачка 5 Одељка ИВ и тачке 1 и 4 Одељка ВИИ.

7. и 8.  Чланови Комисије су закључили да све што је претходно речено важи и за текстове објављене у „Информеру“ и „Српском телеграфу“, па је у одвојеним гласањима, такође једногласно одлучено да су прекршене тачка 2 Одељка И, тачка 5 Одељка ИВ и тачке 1 и 4 Одељка ВИИ.

9. У току дискусије о жалби која се односила на текст објављен у „Куриру“, Вида Петровић Шкеро је прокоментарисала одговор адвоката тог листа који је навео да, ако медиј буде „кажњен“ мораће да се запитају да ли ће убудуће поново сарађивати у проналађењу несталог детета и запитала се да ли је нормално да се Савету сада поручује – немојте случајно да нас казните, јер нећемо више никад помоћи у откривању некога ко је отео дете. Љиљана Смајловић је указала да није свако писање о злочинима над децом забрањено и подсетила на то да је „Курир“ у мају прошле године направио интервју са отмичарем, који је тада пуштен из затвора због претходног сличног дела. Из тог интервјуа је било врло јасно да он сматра да ништа лоше није урадио, да је неправдено осуђен и, практично је најавио да ће то опет да уради. И да је „Курир“ стварно хтео да се бави заштитом деце и да ради у друштвеном интересу, то је могло да се употреби за озбиљне разговоре са неким судијама и да се запита зашто је тај човек на слободи и да ли је то профил повратника. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачка 2 Одељка И, тачка 5 Одељка ИВ и тачке 1 и 4 Одељка ВИИ.

10- 14. Мрежа организација за децу Србије поднела је јединствену жалбу на пет медија, од којих је сваки објавио између 15 и 20 текстова у вези са отмицом девојчице, а којима је, по мишљењу подносиоца жалбе, прекршен Кодекс новинара Србије објављивањем садржаја који имају штетан утицај на сву децу. Комисија је водила обједињену расправу, а изјаснила се о сваком медију посебно. У току дискусије у вези са жалбом на „Блиц“ Вида Птровић Шкеро је указала на то да је адвокат редакције, између осталог, одоворио да је реч о новинама које нису намењене деци и оценила да је такав одговор недопустив, те да медији морају да размишљају да деца увек могу да виде те новине, јер су им доступне и јер родитељи не могу да их не воде у продавнице или да на други начин избегну сваки контакт са њима. Тамара Скрозза је ово илустровала својим примером – њено дете је тих дана требало да у школу понесе два примерка новина за нешто што су правили и она је могла да му да само „Данас“ и „Полиику“, јер тамо није било „малчанског берберина“ и свега осталог. Када је касније питала шта су друга деца донела, добила је одговор да су сви донели те исте новине.

Комисија је једногласно одлучила да је „Блиц“ текстовима „Моника стигла у болницу, умотана у ћебе, ошишане косе, родитељи једва чекају први сусрет“ „Малчнски берберин описао отмицу деовјчице: Моника покушала да побегне, а он јој је рекао да ће јој убити оца!“ „Моника је спавала поред своје маме: Отета девојчица ноћ је провела у болници, лекари настављају са анализама“, „Девет дана неописиве драме: Малчански берберин девојчицу отео на путу до школе, па је данима крио по скровиштима, напуштеним кућама и гробљима док су за њима јурили полиција, војска, БИА и грађани“, „Моника пронађена жива, отмичар у бекству: Девојчица свесна, али исцрпљена, малчански берберин наоружан, полиција блокирала све излазе из села“, „Доктори: Моника има лакше телесне повреде и огреботине, али није животно угрожена, сада јој је потребан мир“, прекршио тачке 5 Одељка ИВ И тачке 1 и 4 Одељка ВИИ.. Текстовима „Веровали смо све време да је жива – брат отете девојчице: мајка је стално плакала, тата и ја смо тражили Монику сваког дана”,  и “Буди храбра пиле мамино, верујем да можеш да издржиш: родитељи отете Монике девојчици послали емотивну поруку” прекршена је и тачка 7 Одељка ВИ.

Комисија се изјашнавала само о насловним странама „Српског телеграфа“, будући да уз жалбу нису достављени текстови и једногласно одлучила да су насловном страном од 30. 12. “Нађена Моника, злостављана, ошишана и мучена” прекршене тачке 5 Одељка ИВ И тачке 1 и 4 Одељка ВИИ и тачка 7 Одељка ВИ.

Једногласном одлуком Комисије тачке 5 Одељка ИВ И тачке 1 и 4 Одељка ВИИ „Ало.рс“ прекршио је текстом “Малчански берберин признао”, а лист „Ало“ насловима на насловним странама “Манијак ошишао малу Монику и држао је у земуници”, “Монику нашли живу у напуштеној викендици” и 8.1. “Да ли ћу трунути на доживотној”, док је тачка 4 Одељка ИВ  прекршена текстом “Комшија открио најболеснију ствар о малчанском берберину…”ж 13.

Информер је тачке 5 Одељка ИВ И тачке 1 и 4 Одељка ВИИ прекршио текстовима: “Успела је да се отргне, али сам је стигао”, ”Младен Мијатовић открио у каквом је стању мала Моника Каринамовић”,  “Била је без капи крви у лицу, рекла ми је само једну реченицу”, “Моника открила како ју је манијак отео”, “Монструм ипак није силовао малу Монику?“, “Родитељи мале Монике добили дозволу да виде ћерку у болници”, “Ево како сада изгледа мала Моника Каримановић”, “Зовите моју маму!”, “Пронађена мала Моника Каримановић у селу Пасјача“, а текстом “Моника испричала језиве детаље о отмици”, осим ове три тачке, прекршена је и тачка 7 Одељка ВИ. Ова одлука такође је донета једногласно.

Курир је, једногласном одлуком Комисије, тачке 5 Одељка ИВ И тачке 1 и 4 Одељка ВИИ прекршене су тестовима “Берберин до детаља описао шта је радио Моники”, “Моника ме два пута гађала камењем и бежала, па сам је ошишао”, “Малчански берберин девојчицу држао у кућу своје мајке”, “Утврђује се да ли је малчански берберин злостављао Монику”, “Малчански берберин тукао дете и ошишао је до главе”.Осим ове три тачке, текстовима “Моника не памти детаље мучења, као да је избрисала сећање”, “Моника чека Божић у болници, стрепи за мајку”, и “Мала Моника честитала Нову годину из болнице” прекршена је и тачка 7 Одељка ВИ.

Чланови Комисије су, по оконачњу дискусије и гласања о жалбама, одговарали на питања  присутних.

Седница је завршена у 19.30 сати.

Записник водила                                                                                           Председавајући

Гордана Новаковић                                                                                       Бојан Цвејић

Записник са деведесет пете седнице Комисије за жалбе одржане 26.12.2019

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.96
26.12.2019.
Београд

ЗАПИСНИК

 

Са 95. седнице Комисије за жалбе, одржане 26.12.2019. године, са почетком у 18 сати, у просторијама Савета за штампу

Присутни сви чланови Комисије: Вишња Аранђеловић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Вера Дидановић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић и Филип Шварм

Остали присутни: Јована Пешић из Удружења новинара Србије, Бојан Цвејић, уредник онлајн издања листа „Данас“ и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

 

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Радиотелевизије Србије на на текст објављен у онлајн издању листа „Данас“

2.Разматрање жалбе Тијане Мандић на текст објављен у дневном листу „Ало“

3.Разматрање прве жалбе Адама Сантовца на текст објављен на порталу „Прессонлионе.рс“

4.Разматрање друге жалбе Адама Сантовца на текст објављен на порталу „Прессонлионе.рс“

 

На почетку седнице чланови Комисије су обавештени да је Асоцијација медија одлучила да на овој седници Вера Дидановић и Филип Шварм замене чланове Комисије Јелку Јовановић и Бојана Цвејића, који раде у листу „Данас“ и не би могли да одлучују о тој жалби.

1.Генерални директор РТС-а Драган Бујошевић жалио се на текст у којем су, по њему, нетачно интерпретирани резултати истраживања фондације Конрад Аденауер о поверењу грађана у медије и то тако да је наведено да „Србија не верује РТС-у“, иако је поверење у све друге медије знатно мање. У току расправе, Тамара Скроза рекла је да наслов јесте „помало исконструисан“, али не у тој мери да би могло да се каже да не одговара садржају текста. Навела је да наслов није „скандалозан“ да би могло да се каже да је прекршен Кодекс и додала да је легитиман када се узму у обзир резултати истраживања. Вида Петовић Шкеро је била сличног мишљења, посебно указавши на то да је „Данас“ објавио одговор РТС-а, који су видели у другим медијима, иако га нису добили од РТС-а. Поводом навода у жалби зашто се у наслову није истакло да је веће неповерење у друге медије него у РТС, рекла је да јавни сервис има већи значај за грађане од осталих медија, као и да су другом тексту објављени подаци и о осталим јавним сервисима из региона, што је, такође, била замерка подносиоца жалбе. Насупрот томе, Љиљана Смајловић је оценила је да је наслов малициозан и да је реч о типичном примеру наслова који наводи читаоце на погрешан закључак, јер заправо грађани више верују РТС-у него било којој другој телевизији. Истакла је да би тексту једнако одговарао и наслов „Србија највише верује РТС-у“ или „Србија верује РТС-у више него другим телевизијама“, из чега произилази да се редакција одлучила за малициозан наслов. Вида Петровић Шкеро је, међутим, рекла да је њој убедљиво објашњење из одговора уредника на жалбу – да се цео текст бави јавним сервисом јер је то најзначајнији медиј, а да, ако 67 одсто грађана каже да нема поверења у РТС, може се рећи да им „Србија не верује“, без обзира што не верује ни осталима. Додала је да нису написали да је „РТС најгори“. Љиљана Смајловић је рекла да би било тачно да је писало да највише грађана верује РТС-у, док је Тамара Скрозза додала да је чест случај са истраживањима да се резултати различито представљају у различитим медијима. Снежана Андрејевић рекла је да није било разлога да се у наслову и у тексту „апострофира“ РТС, те да целокупан текст, а не само наслов, није најкоректније написан, али је додала и да је све то „бенигно“.

Златко Чобовић је истакао да Кодекс није прекршен и да је наслов могао да буде другачији, али да овакав какав је одржава суштину текста и није с њом у супротности.Нагласио је и да се РТС у жалби позива на поштовање критеријума који нису обавезујући, већ пожељни, кад је реч о подацима о броју испитаника, наручиоцу истраживања, времену истраживања и питањима постављеним испитаницима, а да их сам не примењује када објављује анкете. Као примере навео је два прилога објављена у централном Дневнику РТС 9.12.2019. године о истраживањима о корупцији и о поштовању људских права. Говорећи о појединачним наводима у жалби, додао је: да објављивање процената о политичком утицају на државне ТВ у земљама у окружењу није од утицаја јер не би променило утврђени проценат политичког утицаја на РТС у Србији, да је непримерено упоређивати писане и електронске медије јер нису исти, као и да објављвање резултата истраживања не представља нарушавање угледа РТС, као што се тврди у жалби, већ је реч о објављивању чињеница које су утврђене у истраживању, али не одговарају подносиоцу жалбе. Након дискусије, Комсија је са девет гласова „за“ и два „против“ одлучила да нису прекршене тачке 1 и 2 Одељека И Кодекса, док је одлука да није прекршена тачка 2 Одељка ИИ донета једногласно.

2. Професорка Тијана Мандић поднела је жалбу Савету за штампу због текста на порталу листа „Ало“ у којем се функционерка Савеза за Србију Ана Стевановић оптужује за „сумњив“ докторат, док се професорка Мандић, која јој је била менторка, сумњичи да је за то награђена позицијом у истој партији. Љиљана Смајловић је рекла, у току расправе, да је ово драстичан случај кршења Кодекса и да Савет за штампу и постоји због због заштите оваквих појединаца, који немају никакву друптвени моћ, нити било какву подршку, нпр. страначку. Професорка Тијана Маднић је, како је истакла, колатерална штета, јер се текст заправо бави Аном Стевановић. Оним што је објављено јој је уништен живот, а да је нико из редакције није ни позвао да је било шта пита. Са овим се сагласио и Златко Чобовић, док је Вида Петровић Шкеро додала да би у одлуци требало навести све што је објављено, а није истина – рецимо да странка није ни постојала у време када је Ана Стевановић докторирала, да Тијана Мандић није у председништву Ђиласове странке итд. По завршетку расправе, једногласно је донета одлука да је „Ало“ прекршио тачке 1, 2, 4 и 5 Одељка И, тачку 1 Одељка В и тачку 1 Одељка ВИИ Кодекса.

3. Чланови Комисије водили су обједињену расправу о два текста на која се новинар телевизије Н1 Адам Сантовац жалио, јер је садржај веома сличан – оба текста односе се на његов документарни филм „Мега дипломац“ и, по тврдњама подносиоца жалбе, садрже низ увреда на његов рачун, којима су му повређени част, углед и достојанство. Након краће дискусије, у којој је, између осталог, примећено и да су у спорним текстовима изречене бројне увреде и на рачун других људи, а не само подносиоца жалбе, чланови Комисије за жалбе једногласно су одлучили да су у оба текста прекршене тачке 2 и 5 Одељка И , тачка 2 Одељка ИИ, тачке 1 и 6 Одељка ИВ, тачка 1 Одељка В  и тачка 1 Одељка ВИИ Кодекса новинара Србије.

Седница је завршена у 18.45 сати.

 

Записник водила                                                                                           Председавајућа

Гордана Новаковић                                                                                      Вишња Аранђеловић

Записник са деведесет четврте седнице Комисије за жалбе одржане 28.11.2019

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.95
28.11.2019.
Београд

ЗАПИСНИК

 

Са 94. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.11.2019. године, са почетком у 18 сати, у Прес центру Удружења новинара Србије

Присутни сви чланови Комисије: Вишња Аранђеловић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Вера Дидановић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић и Филип Шварм

Остали присутни: Јована Пешић из Удружења новинара Србије, Емил Холцер, пројект менаџер Савета за штампу и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу

(Снимак седнице може се видети на нашем youtube каналу Савет за штампу)

Дневни ред:

1.Разматрање жалбе „Јужних вести“ на текст објављен на Градском порталу 018

2.Разматрање жалбе Душка Нединића на текстове објављене на порталу „Тпкнеwс“ 3.Разматрање жалбе Ивана Радовановића због одговора у листу „Данас“

 

Чланови Комисије су на почетку седнице обавештени да је Асоцијација медија одлучила да на овој седници Вера Дидановић и Филип Шварм замене чланове Комисије Јелку Јовановић и Бојана Цвејића, који раде у листу „Данас“ и не би могли да одлучују о тој жалби.

 

1.Гордана Бјелетић, главна и одговорна уредница “Јужних вести” поднела је жалбу јер је, како је навела,“Градски портал 018” објавио коментар у оквиру којег је преписана вест објављена на “Јужним вестима” дан раније, а без навођења извора. У току расправе, Зорица Вишњић је указала да је вест преписана са портала „Јужне вести“ од речи до речи, са чиме се сагласио и Златко Чобовић, који је рекао и да у тексту пише како преносе „поједини медији“, али да би било фер да се наведе који су то медији и да је требало да наведу то. Он је објаснио да члан 43 Закона о аторским и сродним правима дозовољава коришћење вести, без тражења дозволе, уколико је реч о текућем догађају, што овде није случај. Додао је и да „Јужне вести“ имају правила за преузимање инфомација са тог сајта, у којима јасно пише да за сваки садржај који се преузима мора да буде назначено да је преузет са „Јужних вести“, тако да Градски портал 018 није ни то уважио. Због свега тога, сматра да је прекршена тачка 2 Поглавља Поштовање ауторства. Вишња Аранђеловић је прокоментарисала да би волела да је Чобовић био тако строг и када се одлучивало о жалби „Недељника“ на Тањуг, када је рекао да није било прекршаја Кодекса, на шта је он одговорио да су случајеви различити, и да он може, уколико остали чланови Комисије желе и имају стпрљења да упореди све претходне случајеве да се јасно види како се изјашњавао. Љиљана Смајловић је рекла је да се сматра добром новинарском праксом на западу да се наведе ко је први објавио информацију, те да би волела да то буде и стандард Комисије за жалбе, али да јој се чини да Комисија није до сада одлучивала тако. Додала је да треба да постоји пракса Комисије, што, наравно, не значи да та пракса не може и да се промени, али да треба да се објасни зашто се та пракса мења. Владо Мареш је оценио да у сва три случаја која су на овој седници пред Комисијом постоји исти проблем – покушај да се застраше они који пишу и да им се затворе уста, односно да је реч о маниру – немој да пишеш оно што видиш, него оно што ти ја кажем да пишеш. Рекао је да Кодекс у овом случају јесте прекршен, док је Филип Шварм навео да мисли да је Кодекс прекршен зато што је реч о коментару у коме не може да стоји „поједини медији“, јер се односи на конкретан текст. Тамара Скрозза је такође рекла да је извор морао да се наведе, чак и да се стави линк, јер морају да постоје стандарди кад је у питању преузимање садржаја других медија. Вида Петровић Шкеро је нагласила да је Кодекс прекршен у делу коментара у којем је пренета вест, која је преписана од речи до речи. Снежана Андрејевић је, међутим, рекла да има проблем да се сагласи са тиме да је Кодекс прекршен јер је реч о садржају који је емитован уживо на Фејсбуку, па је можда свако могао да то види и опише на исти начин, те да је у таквом случају тешко претендовати на комплетно ауторство. Рекла је и да је за то да се ауторска права штите и у граничним случајевима, као и да неће гласати против већинског става, али да не зна колико је ово добар пример за постављање стандарда. Драган Ђорђевић је истакао је да овај случај има другачију конотацију, ако се узме у обзир да је власник портала и уредник члан одбора за медије СНС-а у Нишу, те да није сигуран који је мотив за објављивање коментара. Указао је и на то да је Комисија већ више пута утврдила да је „Градски портал 018“ кршио ауторска права, а да они нису ни одговарали на жалбе. На ово је реаговала Снежана Андрејевић, апелујући на све чланове Комисије да се држе начела непристрасности и да се предмети не смеју посматрати на основу тога ко је у којој странци. Нагласила је да Комисија треба да утврди да ли је прекршен Кодекс и каква је пракса Савета и у том контексту је потпуно сувишна информација о страначкој припадности било кога и зато не жели ни да зна тако нешто. Рекла је да никада није, нити ће, учествовати у тако поларизованим телима где се одлучује у зависности од тога ко припада којој политичкој опцији. Љиљана Смајловић је подржала овакав став, рекавши да чланови Комисије треба да се уздржавају од свега што би „некоме са стране“ могло да делује пристрасно. Драган Ђорђевић је одговорио да је само желео да пружи додатну информацију, јер у Кодексу пише да је новинарство неспојиво са чланством у партији. Владо Мареш је рекао да он није за то да Комисија само утврђује принципе, већ да свака жалба мора посебно да се посматра, ако је могуће, са што више знања, и да се увек мора узети у обзир и контекст, а не да се игнорише чињеница да живимо у „жестоко поларизованом друштву“, „на нас који силно желимо да новинари буду слободни и независни“ и оне који не дозвољавају слободно новинарство. Након расправе, Комисија је са осам гласова „за“, два „против“ и једним „уздржаним“ одлучила да је прекршена тачка 2 одељка ИX.

2. Душко Нединић, председник Општине Петровац на Млави упутио је жалбу Савету због пет текстова, односно због тога што, како је навео, портал „Тпкнеwс“ води медијску хајку против њега, његових сарадника и породице, износећи лажи, доводећи у заблуду грађане и ширећи панику да је мост у центру Петровца који се реконструише, „попуцао“ и „утонуо“. Тамара Скрозза је рекла да је Кодекс прекршен у два текста, јер без обзира што је тема важна, не може се о томе извештавати супротно Кодексу. Додала је и да има разумевања за проблеме које редакција има у комуникацији са општинском влашћу, али да се свеједно на може писати на такав начин. Сличног мишљења био је и Филип Шварм, који је рекао да се становишта Кодекса та два текста не могу бранити, без обзира на то са чим се портал суочава. Владо Мареш је навео да не може да се сагласи са овим, јер постоји јавни интерес да се пише о тој теми, те да је, истина, било неких ружних речи у комуникацији са општином, које се нама не свиђају, али то наше „несвиђање“ не би смело да утиче на одлуку. Вера Дидановић је рекла да је тема од великог јавног интереса, али да је утолико горе што је овако обрађена, јер је тиме девалвирана. Златко Чобовић је такође оценио да тема јесте од јавног интереса, али да није од јавног интереса да се у наслов стави „фашисти“, „будале“ и сл. и додао да је и из одговора редакције јасно да су и они свесна да тако не треба да се ради. По завршетку дискусије, Комсија је са десет гласова „за“ и једним „против“ одлучила да је текстом“Преплиће језиком: Како су Нединић и његове фашистичке будале насамарили грађане Петровца” прекршена је тачка тачка 6 Одељка ИВ,  а текстом “Утонуо 6 центиметара: Одложено отварање моста ‘Господар Велики’ у Петровцу на Млави тачка 4 Одељка И и тачка 1 Одељка В. Комисија је једногласно одлучила да у остала три текста није било прекршаја Кодекса.

3. Иван Радовановић поднео је жалбу Савету за штампу због тога што му је, како је навео, ускраћено право на одговор, односно јер је објављена само петина тог одговора, а уз потпис је додато да је колумниста’Информера’. У току расправе, Тамара Скрозза је рекла је не види разлог зашто није објављен цео Радовановићев одговор, јер није био ни предугачак, нити ишта грубљи ни од иницијалног текста, ни од ранијих Радовановићевих реаговања. Додала је да ју је новинарски изнервирало то што су извукли и објавили само реченицу из одговора, чиме је цела ствар потпуно обесмишљена. Владо Мареш се није сагласио са тим да је Кодекс прекршен, нагалашавајући да чланови Комисије за жалбе често позивају на „чвршћи избор уредника“, на јачу модерацију, односно на то да више пазе шта објављују, па је ово добар пример поступања уредника са дужном новинарском пажњом. Истакао је да је Радовановић део „тајне дружине председника државе, коју води Беба Поповић, а која хоће да кроји медије и новинарство“, а коју Лекић покушава да  демаскира, да је реч о службенку председника државе, који повремено збаци службенички мантил, обуче новинарско одело и објављује нешто по „информерима и алоима, итд.“. Додао је и да је уредник исправно објавио само онај део одговора који се односи на текст Славише Лекића. По мишљењу Виде Петровић Шкеро, међутим, то што је „Данас“ објавио није одговор, него симулирање одговора. Ако хоћемо да развијемо полемику, онда треба објавити одговор барем у довољној мери да то изазове полемику, јер ако „објавим само реченицу и то по мом избору, онда нема полемике“. Некоректним је оценила и то што је Радовановић потписан онако како се сам није потписао и додала да се и тиме само једној страни даје могућност да полемише, а другој не. Филип Шварм је такође сматрао да је Кодекс прекршен, истакавши да је једна од важних ствари за новинарску слободу да свако има право да одговори, без обзира да ли ће се тај одговор свидети редакцији или неће. Рекао је да је право на одговор „светиња“ и да ни новинари нису безгрешни, али да би могли да критикују, да раде у јавном интересу, износе ставове, морају да буду спремни да уђу  у полемику и да објаве мишљења с којим се не слажу и то цена посла. Додао је и да не види зашто је Радовановићев одговор требало да се скрати тако да се обесмисли. Златко Чобовић је, насупрот овоме, рекао да мисли да то што је Радовановић послао није прави одговор и да га није ни требало тако објавити, јер је реч о мишљењу и могао је бити објављен као лични став. Он је објаснио да је, по Закону о јавном информисању и медијима, тачније члану 83, уредник дужан да објави одговор осим у случајевима ако постоје разлози да то не учини. Ти разлози су наведени у члану 97 и то су, између осталог, ако се не односи на информацију на коју подносилац тврди да одговора, ако не садржи тврдњу о чињеницама већ мишљење или ако се не оспорава истинитост,  потпуност или тачност. Ово што је „Данас“ објавио од Радовановићевог демантија једино је што се може довести у везу са две реченице у тексту Славише Лекића у којима је он поменут. Рекао је и да се не може сматрати преиначењем одговора то што је Радовановић потписан као колумниста „Информера“, јер он то јесте и не треба да га буде срамота због тога. Вера Дидановић је истакла  да члан 97 Закону о јавном информисању и медијима каже да се одговор објављује без измена, изостављања и допуна, као и да је кратак Радовановићев одговор могао бити објављен, а ако нису желели да га објаве, могли су да му га врате и да кажу да га неће објавити јер не испуњава услове за то. Свођење релативно кратког текста на две реченице, јесте, рекла је,  кршење Кодекса, што, иначе, није карактеристично за „Данас“. Љиљана Смајловић је рекла да не мисли да ово није карактеристично за „Данас“, јер јој се чини да су они доста либерални у објављивању увреда на рачун других људи, а кад треба да се објави одговор, онда кажу да не дозвољавају да се вређају њихови аутори. Она је упитала Златка Чобовића да ли би као судски вештак ово исто рекао на суду и да ли би он одбио да објави одговор и рекла да јој се чини да се неки чланови Комисије опредељују на основу критеријума који нису новинарски. Чобовић је рекао да не зна шта би он урадио, вероватно би му вратио одговор и рекао да напише поново, али да је то сад „шта би било, кад би било“, као и да је он погрешна адреса за питање зашто је „Данас“ објавио само једну реченицу, јер то не зна. Он верује да одговор не испуњава законске услове да буде објављен. Чобовић је рекао да Иван Радовановић има право да одговори на оно што се односи на њега – на два навода у којима је он поменут. Овакав одговор, какав је дао, не може се сматрати одговором. Он у одговору нигде не помиње наводе који се односе на њега, а одговара на прозивке на свој рачун. То може да буде лични став, мишљење и да тако буде и објављено, да то буде полемика.Љиљана Смајловић је оценила да пристојан уредник не би објаво текст у којем некога оптужују да је некоме написао књигу, дакле износи тешке оптужбе без трунке доказа, а да се онда позива на то да по закону не може да објави одговор. Јер, шта је онда са оним поштено и правично из лога Савета за штампу? Рекла је и да Комисија треба да се бави тиме шта је посао уредника, односно какав је уреднички поступак, а не какав је Иван Радовановић, коме мора бити омогућено да одговори „све и да је најгори на свету“. По мишљењу Вишње Аранђеловић, одговор Радовановића могао да се објави, подсетивши и да је „Данас“ објавјивао и много непристојније текстове, рецимо Лекићеве или Басарине. Рекла је и да је промена потписа Ивана Радовановић такође веома лоша, не зато што сматра да је срамота бити колумниста „Информера“, него зато што није у реду да се уз нечији потпис било шта додаје. По окончању расправе, Комисија је са девет гласова „за“ и два „против“ одлучила да је „Данас“ прекршио тачку 6 Одељка ИВ.

Седница је завршена у 19.15 сати.

Записник водила                                                                                           Председавајућа

Гордана Новаковић                                                                                      Вишња Аранђеловић

Записник са деведесет треће седнице Комисије за жалбе одржане 31.10.2019

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.94
31.10.2019.
Београд



ЗАПИСНИК

Са 93. седнице Комисије за жалбе, одржане 31.10.2019. године, са почетком у 18 сати, у просторијама Савета за штампу

Присутни сви чланови Комисије: Вишња Аранђеловић, Тамара Скрозза, Владо Мареш, Љиљана Смајловић, Драган Ђорђевић, Златко Чобовић, Зорица Вишњић, Јелка Јовановић, Вида Петровић Шкеро, Снежана Андрејевић и Бојан Цвејић

Остали присутни: Јована Пешић из Удружења новинара Србије и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу


Дневни ред:

1.Разматрање жалбе „Јужних вести“ на текст објављен у дневним новинама „Српски телеграф“

2.Разматрање жалбе Марка Вукобрата на текст објављен у недељнику „Кикиндске“

3.Разматрање жалбе Вука Јеремића на текст објављен у дневним новинама „Курир“

4.Разматрање жалбе Жељка Бодрожића на текстове објављене у недељнику „Нове кикиндске новине“

5. Разматрање жалбе Златка Чобовића на текст објављен у дневним новинама „Информер“

 

1. Директор портала “Јужне вести” поднео је жалбу тврдећи да је текст у “Српском телеграфу” настао једноставним преписивањем два текста објављена на “Јужним вестима“, као и да, не само да нигде није наведено да је текст преузет из другог медија, него је као аутор потписана екипа “Српског телеграфа“. У току расправе Јелка Јовановић је нагласила да је „Српски телеграф“ морао да наведе извор, односно за који медиј су дате изјаве које су пренели, док је Снежана Андрејевић приметила да нема ни самосталности у креирању текста на основу изјава, па је тако, чак и под претпоставком да изјаве нису преузете из „Јужних вести“, неспорно да је остали део текста преписан. Златко Чобович је рекао да у спорном тексту нема никакве ограде, односно позивања на извор, само су неки од цитата из „Јужних вести“ мало препичани, док је све остало скоро дословно преписано, па је зато неспорно да је Кодекс прекршен. Драган Ђорђевић, који је иначе и један од саговорника у тексту „Јужних вести“, рекао је да га нико из „Српског телеграфа“ није звао за изјаву, да, колико му је познато, нису звали ни колегиницу која је такође цитирана у тексту, док је чак и нетачно пренето оно што је рекао „Јужним вестима“. Он је нагласио да су „Јужне вести“ тему обрадиле на најбољи и најпофесионалнији начин и да су се заиста потрудили да дођу до свих релевантних саговорника, док је „Српски телеграф“ починио тешку повреду Кодекса. Вида Петровић Шкеро рекла је да у образложењу одлуке Комисије треба да се истакне да „Српски телеграф“ није ни  одговорио на жалбу,  што такође говори о њиховој професионалности. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да је прекршена тачка 1 одељка ИX .

2. Марко Вукобрат  је жалбу Савету поднео због текста у којем се поставља неколико питања која се тичу његових примања и начина запошљавања, као и због тога што на текст није објављен одговор. Одговор је објављен у наредном броју, али је подносилац жалбе остао при томе да се Комисија изјасни о повреди Кодекса. Тамара Скрозза је рекла да ће у овом случају бити уздржана приликом гласања, јер сматра да је реч о злоупотреби Савета, који не сме да буде средство расправе између „Кикиндских“ и кикиндских напредњака и подсетила да је исти став имала и када су два портала из Чачка наизменично подносила жалбе један против другог. Објаснила је да је на претходној седници гласала да су „Кикиндске“ прекршиле Кодекс, али да се то сада наставља, те да верује да се жалбе подносе са идејом да се дисквалификују „Кикиндске“ и да, због одлука Савета за штампу да су кршиле Кодекс, не би могле да добију средства на пројектном суфинансирању. Скрозза је рекла и да ће овога пута гласати о жалби коју је поднео Бодрожић на „Нове кикиндске“, јер је претходни пут гласала о жалби на „Кикиндске“, али да ће, уколико и он настави да подноси жалбе, убудуће бити уздржана и у тим случајевима. Додала је да све ово превазилази причу о Кодексу и да мора да се узме у обзир и контекст. Вида Петровић Шкеро рекла је да је цео текст „Кикиндских“ постављен као отворено питање, односно позив да се на та питања одговори, те да је подносилац жалбе одговорио кроз деманти. Навела је да новинар има право да јавној личности постави питања како је добио посао и колику плату прима, као и да то у тексту није наведено као констатација, него као питање. Вишња Аранђеловић је, међутим, истакла да се дубоко не слаже са овим, додајући да не зна где би новинарство отишло кад би сви јавно постављали питања, уместо да позову саговорнике да их то питају. Љиљана Смајловић је Виду Пертовић Шкеро питала да ли би имала исти став и када би у ТВ дневнику неко поставио питање да ли је она, рецимо, педофил, док је Снежана Андрејевић рекла да је у интересу јавности да се новинари баве овом темом, али на такав начин да поштују Кодекс. Нагласила је да је суштина којим Комисија треба да се бави у вези са овом жалбом – да ли је новинар пре објављивања текста требало да предузме одређене кораке или не. Подсетила је и да претходне одлуке Комисије иду у том правцу и да би сада требало добро објаснити зашто Комисија мења став. Тамара Скрозза је навела да је све то тачно, али у идеалном свету, а не и у свету у којем функционишу „Кикиндске“, које само чудом уопште и опстају. Бодрожић је, нагласила је, требало да их зове пре објављивања текста, али у идеалном свету у којем локални функционери одговарају на питања, не крше закон и не дискриминишу медије. У овом случају реч је о рату до истребљења, а Савет се злоупотребљава да би доносио одлуке да „Кикиндске“ крше Кодекс, да би их тако дискредитовали. Љиљана Смајловић је приметила да то лако може да се избегне тиме што „Кикиндске“ неће кршити Кодекс и што ће звати за изјаве људе о којима пишу. По мишљењу Јелке Јовановић, Вукобратов одговор на текст у „Кикиндским“ је  непристојан и увредљив,  а питања постављена у тексту нису. Додала је да би боље било да је Бодрожић послао питања Вукобрату или локалној власти, сачекао одговоре, па ако их не добије, да објави јавно питања, те да је реч о граничном случају, али да, без обзира што јој се ова форма не свиђа, ипак мисли да Кодекс није прекршен. Јер, новинар има право да поставља питања која су од јавног интереса. Вишња Аранђеловић је рекла да новинар има право и треба да поставља питања, али саговорнику, и никако у форми оптужбе, те да случај није граничан, већ сасвим јасан. Љиљана Смајловић је нагласила да је новинар дужан да позове особу о којој пише пре објављивања текста и истакла да ће последица овакве расправе бити да  Комисија није у стању да донесе одлуку о очигледном прекршају Кодекса. Комсија је, по окончању дискусије, једногласно одлучила да није прекршена тачка 6 одељка ИВ, која се односи на објављивање одговора. Није, међутим, успела да усагласи одлуку о томе да ли су прекршене тачке 1,2,3,4 и 5 одељка И и тачка 1 одељка В, јер су „за“ гласала четири члана Комсије, шест је било „против“, а један „уздржан“, па није било потребне већине од осам гласова.

3. Вук Јеремић обратио се Савету за штампу због текста којим му је, како је наведено, повређена част и нарушен углед тиме што су објављене „неистине, непотпуне и увредљиве информације“. Снежана Андрејевић истакла је да је овај случај сличан претходном, јер се у тексту постављају питања о ономе шта се наводно догодило, а да се, када је реч о кршењу претпоставке невиности пракса Европског суда за људска права доста променила“ и да су стандарди „пооштрени до крајњих граница“. Додала је и да је доста чудно да „Курир“ није уопште позвао Јеремића да одговори на тврдње које износе у тексту. Зорица Вишњић је рекла да се текст бави искључиво претпоставкама и нагађањима, као и да је веома упитно колико је кредибилан извор који не зна тачно о колико новца је реч, него наводи више стотина хиљада евра, као и да ли је реч о поклону или позајмици. Јелка Јовановић  је рекла је да је текст „чист спин“, написан на основу претпоставки, док је Тамара Скрозза рекла да не мисли да је прекршена тачка 1 одељка И, јер Комисија не може да утврди да ли је то што пише тачно или није, већ само да нису поштована професионална правила. Чланови Комисије су се сагласили и да Јеремићу ни на који начин није повређена приватност. Комисија је потом једногласно одлучила да су прекршене тачке 2,3,4 и 5 одељка И тачка 3 одељка ИВ, као и тачке 1 и 2 одељка В.

4. Жељко Бодрожић поднео је жалбу због два текста у којима се преносе саопштења локалног одбора СНС у Кикинди, односно УО ОФК „Кикинда 1909“, а која садрже „увредљиве квалификације и неистине“. Златко Чобовић је рекао да су медији одговорни за све што објављују, те да могу да преносе у целости и страначка саопштења, али да тиме ризикују да прекрше Кодекс ако та саопштења садрже неосноване оптужбе, клевете или увреде. Он је прокоментарисао и тврдњу редакције „Нових кикиндских новина“ да је Бодоржић могао да пошаље деманти, рекавши да то није обавеза него право које особа о којој се пише може, али и не мора да искористи. Љиљана Смајловић је истакла да није све тако једноставно и да је некада саопштење вест коју редакција треба да објави, али да редакција има и начина да се од тога огради, да каже, рецимо, да су „у саопштењу изнете непоткрепљене оптужбе, за које нису понуђени никакви докази“. Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачке 4 и 5 одељка И тачка 3 одељка ИВ и тачка 1 одељка ВИИ.

5. Златко Чобовић поднео је жалбу  јер је „Информер“, у основном издању,  објавио наслов да су се Алаксандар Вучић и Ангела Меркел састали у Вашингтону и шта је он њој том приликом рекао, иако је састанак одржан дан након објављивања текста. Златко Чобовић је био изузет из расправе и одлучивања о овој жалби. Вишња Аранђеловић је нагласила да не сматра да је у питању лажна вест, већ да је „Информер“ слепо веровао извору и унапред припремио вест, не проверивши да ли је састанак одржан како је било најављено. Додала је да верује да није постојала намера да се читаоци обману. Вида Петровић Шкеро је истакла је вест нетачна, као и да није сигурна да није било намере. Јер, да је тако, редакција би написала да је погрешила и извинила се читаоцима због тога. Да су то урадили, ово би била само грешка, овако је нетачна вест. Љиљана Смајловић се сагласила са тим да начин на који редакција исправља грешку показује намеру, односно колико је тај медиј професионалан. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 одељка И и тачке 1 и 2 одељка В Кодекса новинара.

Седница је завршена у 19.35 сати.

 

Записник водила                                                                                           Председавајућа

Гордана Новаковић                                                                                      Вишња Аранђеловић

Записник са деведесет друге седнице Комисије за жалбе одржане 26.09.2019

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.93
26.9.2019.
Београд


ЗАПИСНИК

Са 92. седнице Комисије за жалбе, одржане 26.9.2019. године, са почетком у 18 сати, у просторијама Савета за штампу

Присутни чланови Комисије: Вишња Аранђеловић, Владо Мареш, Драган Ђорђевић, Лиљана Смајловић, Тамара Скрозза, Златко Чобовић, Снежана Андрејевић, Вида Петровић Шкеро, Јелка Јовановић и Бојан Цвејић

Одсутни чланови Комисије: Зорица Вишњић

Остали присутни: Јована Пешић из Удружења новинара Србије и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу


Дневни ред:

1.Разматрање жалбе др Татјане Вешовић на текстове објављене на порталу „Еврсац.рс“

2.Разматрање жалбе Нинослава Чујића на текстове објављене у „Кикиндским“

 

Генерална секретарка је на почетку седнице обавестила чланове Комисије да је, грешком, на дневни ред била стављена и жалба Владана Влајковића на текст објављен у листу „Палеж“ , те да је жалба у међувремену одбачена из формалног разлога, јер је устекао прописани рок од 90 од објављивања текста.

 

1.Татјана Вешовић поднела је жалбу Савету за штампу јер су, како је навела, у пет објављених текстова, на њен рачун изнете озбиљне увреде,“неистине, обмане и измишљотине”, којима су јој повређени част, углед и достојанство. У току расправе, Владо Мареш је рекао да овакви написи нису новинарски текстови, већ пропагнадни и да се на овај начин медији злоупотребљавају да би се неко дискредитовао. Додао је да је несхватљиво да се адвокат портала позива на јавни интерес, јер јавни интерес не може бити да се објављују измишљотине. Вида Петровић Шкеро истакла је да портал дискредитује др Вешовић, као лекарку и начелницу клинике, као стручњака у својој професији, јер она је у Вршцу јавна личност много више због тога, него зато што је председница ГО ДС. Много је важнија њена стручност у професији од њеног политичког деловања и зато се оваквим текстовима руши њена репутација стручњака, што доводи то тога да грађани губе поверење и у њу и у болницу у којој ради. Она је подсетила и да новинар има обавезу да информише благовремено, а не да пише о кривичној пријави три године након што је поднета. Љиљана Смајловић је истакла да члан Кодекса који се односи на заштиту приватности управо треба да заштити углед, стручност и репутацији особе о којој се пише. Нашим медијима, рекла је, то углавном није познато, а суд у Стразбуру управо инсиситира на томе да су неприхватљиви напади на репутацију и својим одлукама је штити. Вида Петровић Шкеро је рекла да је приватност Татјане Вешовић повређена и објављивањем кривичне пријаве, јер то не би смело да буде доступно јавности. За кривичну пријаву не сме да зна нико сем страна у поступку. Тамара Скрозза је додала и да је у нашим медијима доста често, као и у овом случају, да се то што је поднета кривична пријава узима као „доказ“ да је неко крив (иако пријаву може свако да поднесе), са намером да се дискредитује и прогони због свог политичког  ангажмана. Након дискусије, Комисија је једногласно одлучила да је портал „Евршац“ прекршио тачке 1,2, 4 и 5 Поглавља И, тачку 2 Поглавља ИИ, тачку 4 Поглавља ИВ и тачку 1 Поглавља ВИИ Кодекса новинара Србије и изрекла јавну опомену.

 2. Нинослав Чујић поднео је жалбу због тога што су он и његова супруга, у спорном тексту, означени као “СНС ботови”, као и због тога што му није објављен деманти. Љиљана Смајловић је, у дискусији, указала да постоји нешто што повезује „Евршац“ и „Кикндске“, а што је новинарски неприхватљиво, а то је да ни једни ни дуги нису пружили прилику другој страни да се изјасни о „непријатним оптужбама“. Истакла је да је несхватљиво да су у локалном СНС-у 2016. рекли да неће да дају изјаве за „Кикиндске“, а да уредник Бодрожић не сматра да треба да их позове ни 2019. године и додала да то што су они о њему говорили не може да буде оправдање за кршење Кодекса. Он нема никакве доказе, сем што тврди да има изворе у тој странци, не пружа им прилику да одговоре, не поштује обавезу да се чује и друга страна, рекла је. Јелка Јовановић је нагласила да би да је, као уредник, добила овакав текст, тражила од новинара да наведе извор и да позове људе о којима пише, додајући да, без обзира на њихов однос према медијима, новинар мора да бар покуша са ступи у контакт са људима о којима пише. Златко Чобовић је, међутим, рекао да је Бодрожић објавио одговор, да се у тексту позвао на „Јужне вести“, да је имао извор у СНС-у, или је и сам био извор, те да не види да је нешто погрешно урадио. Истакао је да бити „бот“ није притивзаконито, те да не разуме зашто тим људима не смета да то раде, али им смета кад се то објави, додајући и да су и одговори које су послали „ботовски“, сви „као под индигом“ – поносим се што сам члан СНС-а, али нисам бот. Упитао је и да ли би се нешто променило да их је позвао, на шта је Љиљана Смајловић рекла да је обавеза да са позове друга страна и да нема смисла расправљати о томе шта би било да их је позвао. Са њом се сагласила Тамара Скрозза, која је рекла да су морали да их зову, макар да испоштују форму, што таблоиди стало раде, али да свакако треба узети у обзир и то да локални челници владајуће странке дискриминишу „Кикиндске“ одбијајући да им дају изјаве, што је супротно закону. Навела је да је таква дискриминација честа и да се и сама сваки дан среће са тим, јер јој се нико од „напредњака“ не јавља. Смајловић је рекла да сви новинари таблоида на суду нуде доказе да су покушали да ступе у контакт са неким и пажљиво чувају доказе о томе. Нагласила је да је концепт Савета за штампу да су појединци са именима и презименима важнији од групе којој припадају, па је тако и у овом случају Чујић повређен као човек, и не сме се рећи –„ма, нема везе, он је ионако у СНС-у, који нам се замерио“, не сме он да трпи због тога како се понаша његова странка. Јелка Јовановић је оценила да се они не стиде тога што су ботови, јер да је тако не би ни били у СНС-у, већ је проблем у томе што се финансирају из државног буџета, а раде за партију, а да је то тешко доказати.Снежана Андрејевић рекла је да је новинар дужан да позове за изјаву особу о којој пише и да о томе има доказ. Лош је, истакла је, одговор уредника „Кикиндских“да их нису контактирали јер су пре три године одлучили да прекину комуникацију са њима људи који сада више можда и нису на иситим местима и оно што се дешавало пре три године више не мора да буде релевантно. Вишња Аранђеловић подсетила је на 86. седницу Комисије за жалбе, када се жалила група грађана која је на порталу „Петровац инфо“ означена као локални тим СНС ботова. Случај је био веома сличан, сем што су тада објављене и њихове фотографије са Фејсбук профила, а сам Бодрожић је тада, као члан Комисије, рекао да је објављивање таквог списка „пример како неко ко не зна, трчи за пет минута славе“. Владо Мареш је нагласио да је овде реч о томе да је однос између локалне власти у Кикинди и „Кикиндских“ ескалирао дотле да је власт, из крајње себичних, политичких разлога, одлучила да се обрати Савету. Годинама, рекао је траје то „надмудривање, препуцавање и ломљење медија од стране острашћене и иживљене власти, која мисли да може све да ради“, и која се сада обраћа Савету да би им, својом одлуком, помогао да још мало сломе „Кикиндске“, које су већ једним делом отерали из Кикинде. Додао је да у овом случају нема „ни трунке прекршаја Кодекса“, да му је убедљиво Бодрожићево објашњење да је грешком пропустио да објави одговор и да није хтео да по хиљадити пут зове оне који не желе са њим да разговарају. Љиљана Смајловић је реаговала на ово, као и на оцену Јелке Јовановић, истакавши да је то испољавање политичке пристрасности којој нема места у Савету за штампу и да би било добро да се седнице снимају управо због оваких неприхватљивих иступа чланова Комисије. Мареш је, међутим, рекао да нема разлога да се било шта снима, седнице су јавне и сви знају ко је шта рекао, као и да је његова ствар шта ће да говори. Он је цитирао Орвела који је рекао да је слобода ако можеш да кажеш нешто што други не желе да чују, и додао да новинари имају и обавезу да говоре оно што други не желе да чују. Љиљана Смајловић је одговорила да у Кодексу пише да је са новинарством неспојиво отворено сврставање уз једну политичку опцију. „Ако је неспојиво са новинарством, неспојиво је и са нашом улогом овде. Отворено испољавање политичке пристрасности дискредитује и Савет и нашу могућност да будемо непристрасни“, рекла је. Вида Петровић Шкеро је оценила да су се чланови Комисије сагласили са тим да је новинар морао да позове чланове странке о којима је писао, али да Комсија мора, водећи рачуна о принципу пропорционалности, да узме у обзир и оно што је уредник навео у одговору у вези са начином комуникације са локалним властима, јер он крши првила професије, а они закон када одбијају да дају изјаве за тај лист, као и да такав начин комуникације урушава углед и новинара и новина. Сличног мишљења била је и Снежана Андрејевић, која је нагласила да чланови Комисије морају да се изјашњавају на основу чињеница и да одлуку заснују на ономе што произилази из непоштовања Кодекса, односно из тога да није позвана друга страна, али сразмерно целој ситуацији. Треба, свакако, додала је, прокоментарисати и однос локалне власти према „Кикиндским“, јер то није по закону, а начин на који се те новине уништавају је страшан и мора да се укаже и на то. По завршетку дебате, Комсија је једногласно одлучила да није прекршена тачка 6 Одељка ИВ, која се односи на необјављивање демантија. Одлука да су прекршене тачке 3 и 4 Поглавља И донета је са осам гласова „за“ и два „против“.

Седница је завршена у 19.15 сати.

Записник водила                                                                                                Председавајућа

Гордана Новаковић                                                                                            Вишња Аранђеловић

Записник са деведесет прве седнице Комисије за жалбе одржане 29.08.2019

САВЕТ ЗА ШТАМПУ

Комисија за жалбе

Бр.92
29.8.2019.
Београд


ЗАПИСНИК

Са 91. седнице Комисије за жалбе, одржане 29.8.2019. године, са почетком у 18 сати, у просторијама Савета за штампу

Присутни сви чланови Комисије: Вишња Аранђеловић, Стојан Марковић, Владо Мареш, Вера Дидановић, Драган Ђорђевић, Лиљана Смајловић, Ивана Стјеља, Тамара Скрозза, Вукашин Обрадовић, Невена Кривокапић и Златко Чобовић

Остали присутни: Дејана Укропина и Невена Драшкић, адвокатице које заступају „Тањуг“ и Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу


Дневни ред:

1.Разматрање жалбе Лазара Човса на текстове објављене у дневним листовима „Ало“ и „Информер“

2.Разматрање жалбе редакције „Недељника“ на текст који је објавио „Тањуг“

 

 

1.Новинар Лазар Човс поднео је јединствену жалбу због два текта објављена на порталу „Ало.рс“, као и због коментара у једном од њих, и због текста у листу „Информер“, верујући да су њима прекршене одредбе из поглавља Истинитост извештавања, Новинарска пажња и Одговорност новинара. У току расправе, чланови Комисије су се сагласили да не треба да одлучују о томе да ли су прекршене одредбе Кодекса које се односе на истинитост извештавања, тачније да не могу да оцењују да ли су тачне твдње које је Човс изнео на Твритеру, па самим тим ни да ли су „Инфомер“ и „Ало“ тачно закључили да он није у праву. Тамара Скрозза је рекла да мисли да је прекршена одредба на коју се Човс није жалио, а по којој политички и економски интереси издавача не би смели да утичу на уређивачку политику на та начин да се о одређеној теми извештава непрофесионално. Рекла је и да мисли да је прекршена и одредба која изостављање информација које могу битно да утичу на став читаоца изједначава са изношењем лажи. Скрозза је нагласила да су оба листа текстовима покушала да скрену пажњу са теме којом се Човс бавио, на њега. Вера Дидановић је рекла да је за њу проблематично и то што је исти текст објављен у два различита медија, али да не зна која би тачка Кодекса могла бити прекршена тиме. Златко Чобовић је, насупрот овоме, рекао да мисли да нема прекршаја Кодекса и да не види ништа спорно ни у томе што је Човс назван „Ђиласовцем“, јер можда то и јесте. Скрозза је, међутим, поставила питање како је успостављена та веза између Човса и Ђиласа и истакла да је недопустиво такво лепљење „етикета“, без икаквих доказа. Владо Мареш је рекао да Комисија не би смела да не санкционише овакво писање таблоида, које је постало манир. Нагласио је да су оба, идентична, текста бесмислена и написана само са намером да се дисквалификује човек који пише оно што се њима не допада. Он има право да пише, а они то право покушавају да му ускрате, јер препознају себе као некога ко мора одмах да реагује сваки пут кад замисле да нешто није по вољи неком замишљеном господару, што је апсолутно неприхватљиво. Након расправе, Комисија је једногласно одлучила да је „Ало.рс“ прекршио тачку 5 Поглавља И, како самим текстовима, тако и коментарима у оквиру текста, док је одлуку да су прекршене тачка 2 Поглавља ИИ и тачка 3 Поглавља В донела са осам гласова „за“ и три „против“. Одлука у вези са делом жалбе који се односи на текст у „Информеру“  није донета, јер је „за“ одлуку да Кодекс није прекшен гласало седам чланова Комисије, док су против била четири, па није било потребне већине од осам гласова.

2. Редакција „Недељника“ жалила се због тога што је агенција „Тањуг“, без навођења извора, пренела њихову информацију да је бивша премијерка Тајланда, која је у својој земљи осуђена на пет година затвора, одлуком Владе Србије добила српско држављанство. У расправи и одлучивању о овој жалби није учествовала Љиљана Смајловић, колумнисткиња „Недељника“. Тамара Скрозза је, у дискусији, истакла да је абецеда новинарства да мора да се објави да је вест преузета из другог медија, те да је у овом случају реч о безобразлуку, за који не постоји објашњење. По њеном мишљењу, „Тањуг“ ништа не би изгубио да је навео „Недељник“ као медиј који је први објавио информацију. Овако како је „Тањуг“ објавио информацију као да је намерно покушао да створи погрешну перцепцију да је Влада Србије саопштила ту инфомацију, иако је заправо она била сакривена. Додала је и да озбиљни медији објаве када преузму инфомацију из другог медија и да би се заштитили, да не би били одговорни ако се испостави да је инфомација неистинита, али да је „Тањуг“ то овога пута могао то да избегне пошто је реч о Владиној одлуци. Вукашин Обрадовић је рекао да је професионални стандард, посебно кад је реч о агенцијама, да се наведе извор, што у овом случају може бити „Службени гласник“, али и да је то први објавио „Недељник“. „Недељникова“ вест је била екскузивна и агенција је морала да наведе то да је први известио, јер овако они који су преузели агенцијску вест нису могли да знају ко је први то објавио. Златко Чобовић је рекао да није сагласан са њима. Уз примедбу да кад год се „Тањуг“ нађе пред Комисијом за жалбе треба напоменути да је реч о правно непостојећој фирми која не постоји већ четири године, истакао је да са ауторско- правног становишта одлука Владе није ауторско дело. „Недељник“ је ту одлуку пронашао у „Службеном гласнику“ и на основу ње направио аналитички текст. „Тањуг“, међутим, није преузео ниједан фрагмент тог текста, већ само инфомацију из јавног документа, тако да се не може говорити о кршењу ауторских права новинара „Недељника“. Стојан Марковић се већим делом сагласио са овим, али је приметио да у „Тањуговој“ вести постоји и инфомација о томе да је бивша тајланска премијерка осуђена на пет година затвора, чега у „Службеном гласнику“ нема, а део је вести у „Недељнику“. Чобовић је потом рекао да ће само због тог дела реченице гласати да је Кодекс прекршен. По завршетку расправе, Комисије је једногласно одлучила да је прекршена тачка 1 Поглавља ИX, док је „за“ одлуку да је прекршена тачка 3 Поглавља ВИИ гласало девет чланова Комисије, а „против“ је био један.  

Седница је завршена у 18.55 сати.

 

Записник водила                                                                                           Председавајућа

Гордана Новаковић                                                                                      Вишња Аранђеловић

«‹ 5 6 7 8›»