СТУДИЈА СЛУЧАЈА: ИЗВЕШТАВАЊЕ О МАСОВНИМ УБИСТВИМА У ООШ “ВЛАДИСЛАВ РИБНИКАР”, МАЛОМ ОРАШЈУ И ДУБОНИ
УВОД
У Србији су се 3. и 4. маја 2023. догодила два масовна убиства, која су шокирала и дубоко потресла читаво друштво. У два одвојена масакра убијено је укупно 19 људи, међу којима је деветоро деце млађе од 14 година, и рањено још осамнаесторо.
Атмосферу страха, очаја и неверице због незабележне трагедије додатно су подгревали сензационалистичко извештавање, манипулисање информацијама, обмањивање спекулацијама, коришћење анонимних извора о току истраге чија се веродостојност не може проверити, фокусирање медијског извештавања на починиоца, “цурење информација” о томе шта починиоци злочина наводно говоре након што су ухапшени, графички прикази и детаљни описи злочина који су додатно трауматизовали грађане.
Упркос бројим упозорењима стручњака да детаљни описи злочина могу допринети понављању злочина, део медија се о та упозорења потпуно оглушио, као и на позиве новинарских удуржења да поштују достојанство жртава и покажу саосећање са њиховим породицама.
У медијском извештавању о овим злочинима прекршени су и закони и Кодекс новинара Србије.
Кршени су чланови Кодекса новинара Србије који се односе на истинитост извештавања, одговорност новинара, новинарску пажњу, однос према изворима информисања и поштовање приватности. Додатно, прекшени су Закон о јавном информисању и медијима и Закон о заштити података о личности.
Основна школа “Владислав Рибникар”
Вишеструко убиство у Огледној основој школи “Владислав Рибникар” догодило се 3. маја, у јутарњим сатима, када је ученик те школе, малолетни починилац злочина, убио девет ученика и радника обезбеђења и ранио пет особа.
Полиција је непосредно након злочина ухапсила малолетног починиоца, а Више јавно тужилаштво у Београду га је идентификовало као тринаестогодишњака, против кога се не може поднети кривична пријава према важећем Закону о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривичноправној зажтити малолетника.
Непосредно након злочина, док родитељи још нису имали информације шта је са њиховом децом која су тог јутра била на настави у школи “Владислав Рибникар”, новинари готово свих редакција су већ били испред школе.
Заустављали су и интервјуисали истраумиране ученике који су излазили из школе и “гурали микрофоне под нос” родитељима у шоку који су чекали децу. Овакво понашање је неспојиво са етичком стандардима доброг новинарства.
Пре него што су надлежне институције саопштиле званичне податке о жртвама масовног убиства, медији су увелико спекулисали о броју убијене деце. Такво понашање медија створило је панику међу родитељима, али и у целокупној јавности.
Већина редакција је са лакоћом прекршла границе одговорног новинарског понашања, по којем су новинари дужни да поштују основна људска права, да поштују и штите права и достојанство деце и жртава злочина и да нарочито избегавају спекулације и преношење непроверених информација и ставова у извештавању о трагедијама у којима има страдалих.
Према Кодексу новинара Србије, новинар је дужан да у оваквим ситуацијама покаже саосећање и дискрецију.Уместо тога, сензационалистичким извештавањем, спекулацијама о жртвама и повређенима, медији су допринели подстицању трауме, страхове и патње.
На конференцији за медије касније тога дана, 3. маја, начелник ПУ за град Београд Веселин Милић саопштио је да је малолетни К.К. месец дана планирао убиство и показао списак са именима ученика школе “Владислав Рибикар”, које је, како је полиција веровала, планирао да убије.
Начелник београдске полиције, тада је показао и скицу школе, која садржи бројеве одељења које похађају ученици школе, а која, како је наведено “подсећа на цртеж из видео-игрица”.
Медији који су поштовали Кодекс новинара Србије нису објавили списак и учинили јавности доступна имена деце. Многи јесу. Списак имена деце се наредних дана појављивао у штампаним издањима неких медија, указујући на недостатак разумевења опасности и озбиљности последица штампања једног таквог списка.
Готово сви медији су потом пренели и речи председника Србије Александра Вучића који је на конференцији за медије саопштио приватне податке о малолетном починиоцу злочина и његовог породици.
На упозорења Савета за штампу и новинарских удружења да, по Кодексу, чак и када државни органи објаве приватне податке о починиоцима или жртвама, као што су имена или детаљи који би га учинили препознатљивим у јавности, међи не смеју да преносе те податке због могућих последица по жртву или починиоца ако се њихов идентитет открије, медији нису реаговали.
Упозоравајући медије, али осврћући се и на понашење званичника, представници новинарских удружења су указивали на неопходност истраге поводом ове грешке.
Одговорност председника никада није утврђивана, док је у марту ове године Повереник за заштиту података о личности утвдио да је Милић поштовао Устав и Закон и да није открио идентитет деце. Као једини кривци су означени медији, који су тај списак учинили доступним јавности и тиме прекршили Закон о јавном информисању и медијима.
Мотив злочина још није познат, али су медији од првог дана о томе спекулисали.
Дубона и Мало Орашје
Наредног дана, 4. маја 2023, у месту Дубона у општини Младеновац (град Београд) и у суседном Малом Орашју у општини Смедерево, у вечерњим сатима, У.Б (21) убио је девет особа, а ранио 13. Окривљени је ухапшен наредног дана у селу Вињиште код Крагујевца.
Већ сутрадан, већина медија је на сличан начин извештавала као и што су извештавали о масовном убиству у школи “Владислав Рибникар”. Сензационалистички, кршећи приватност и достојанство жртва и њихових породица.
Масовна убиства овакве врсте се никада раније нису догодила у Србији. Ово је први пут да је извршилац злочина тринаестогодишње дете и да су жртве деца. Јасно је да су се новинари нашли пред дилемама. Посебан изазов представљало је да ли и како пренети информације које долазе из званичних институција, а њихово објављивање представља кршење Кодекса новинара Србије.
Међутим, не би требало заборавити да је одговорност за оно што је на крају објављено на страницама дневних листова на уредницима, који су у редакцији. Такође је јасно, а ово истраживање ће то и показати, да многе редакције нису водиле рачуна о поштовању етичких норми професије. И поред бројних апела Савета за штампу, новинарских удружења, као и организација које се баве заштитом деце, свесно су се одлучиле за кршење Кодекса новинара Србије, понашајући се неодговорно, злоупотребљвајући изворе, кршећи приватност, објављујући из дана у дан текстове које директно узнемиравају и породице жртава и целокупну јавност.
О трагедијама су извештавали медији у Србији, региону и у свету. Приликом извештавања о ове две трагедије, медији у региону, такође су кршили етичке кодексе новинара.
Важно је подсетити да су поводом кршење Кодеса новинара Србије у извештавању о две трагедије одмах реаговале “Новинарке против насиља”, Удружење новинара Србије (УНС) и Независно удружење новинара Србије (НУНС).
Савет за штампу, заједно за организацијама „Спасимо децу“ (Save the Children), „Центар за права детета“, „Пријатељи деце Србије“ и „Мрежа организација за децу Србије“, саопштио је да је већина медија заборавила на елементарна правила извештавања у ситуацијама које укључују велики бол и шок.
“Посебно забрињава непоштовање одредби које се односе на заштиту права, приватности и достојанства деце и жртава злочина и апсолутно недопустиво интервјуисање деце, сведока злочина и објављивање имена починиоца или детаља који би га у јавности могли учинити препознатљивим”, истакнуто је у саопштењу Савета за штампу.
Савет за штампу позвао је медије да одмах престану да објављују узнемирујуће, застрашујуће и често бизарне детаље насиља, као и да престану да спекулишу о разлозима насиља и психолошким профилима починилаца, јер то ствара атмосферу страха и додатно трауматизује децу.
Професионално извештавање, са пуним поштовањем права свих који су погођени трагедијом, неопходно како би се деца и одрасли, као и цело друштво, имали прилику да се суоче са траумом коју су доживели, и како би се зауставила страшна ескалација насиља којој сведочимо, подвучено је у саопштењу.
Две незабележене трагедије у историји Србије биле су доминантна тема извештавања медија и у наредним месецима 2023. године, и остали важна тема и годину дана касније, а сензационалистичко извештавање и даље узнемирује јавност и подиже тензије.
Какве поуке можемо да извучемо из медијског извештавања о ова два масакра када је реч о томе како да осигурамо етичко новинарство у јавном интересу?
МЕТОДОЛОГИЈА
Ово истраживање фокусирано је на извештавање штамапних медија у првих месец дана од почињених масовних убистава.
Истраживање је обухватило девет дневних новина са националном покривеношћу, које излазе у Србији: Ало, Блиц, Данас, Информер, Курир, Нова, Политика, Српски телеграф и Вечерње новости.
Текстови коришћени за ову анализу достављени су Савету за штампу из “Ебарт” архиве, а обједињени су по кључним речима “Владислав Рибникар”, “Мало Орашје”, “Дубона”, “трагедија на Врачару” и “масакр у Младеновцу”.
У периоду од 4. маја. до 3. јуна 2023. године девет штампаних медија у Србији обухваћених овом анализом објавило је укупно 2113 страна текстова који су садржали ове кључне речи.
Тих страница у девет штампаних медија било је у следећем броју: Ало – 215 , Блиц – 251, Данас – 281, Информер – 263, Курир – 273, Нова – 180, Политика – 212, Српски телеграф – 237 и Вечерње новости – 199 страница.
О два масовна обиства медији су извештавали на највећем броју страна у штампаним издањима 6. маја када је девет дневних листова о трагичним догађајима известило на 161 страници, од тога Ало (25), Информер (24), Српски телеграф (20), Курир (18), Нова (17), Политика (16), Блиц (15), Данас(13) и Вечерње новости (13).
Не рачунајући 21. мај, дан викенда када излази шест домаћих штампаних издања (а који су о два масовна убиства извештавали на 23 странице), најмање текстова у штампаним медијима објављено је 1. јула 2023. када се девет штампаних издања бавило овим догађајем на укупно 30 страна од тога Данас (6), Нова (5), Политика (4), Блиц (4), Ало (3), Вечерње новости (3), Информер (2), Српски Телеграф (2) и Курир (1).
Иако су у истраживању прегледани сви текстови, прекршаји Кодекса и извештавање медија сагледавани су у првих десет дана од трагедије – дакле, у периоду од 4. до 13. маја и у последњих десет дана месечног оквира, од 25. маја до 3. јуна. Укупно 1507 страна извештаја о овој теми.
Ова методологија је одабрана управо да би се упоредило да ли су апели Савета за штампу, удружења новинара и организација која се баве заштитом деце, као и надлежних институција, имали утицај на промену у етици медија при извештавању о ове две трагедије.
Такође, оцењивани су само текстови који представљају извештаје о масовним злочинима у Основној школи “Владислав Рибникар”, Дубони и Малом Орашју, док прекрашаји Кодекса новинара Србије нису процењивани у текстовима који се односе на политичке последице и ефекте, извештавање са протеста, седница Скупштине Србије и сличних догађаја, чији су повод управо ова два злочина.
За разлику од првих десет дана од два масовна убиства, у последњих десет дана, од 25 маја до 3 јуна, далеко највећи број објављених текстова, чији је повод овај злочин, односи се на реакције власти и опозиције, о чему медији извештавају у складу са својом уређивачком политиком. Ти текстови нису процењивани.
Методологија процене објављених текстова за полазну основу има актуелни Кодекс новинара Србије. Анализиран је сваки објављени текст и процењивано да ли је написан у складу са правилима која прописује Кодекс. Забележен је сваки прекршај одређене тачке и поглавља Кодекса. Таква методологија примењује се и у раду Комисије за жалбе Савета за штампу, као у мониторинзима које је Савет за штампу до сада радио.
КРШЕЊА КОДЕКСА
Девет штампаних медија у Србији о масовним убиствима у Основној школи “Владислав Рибника”, Малом Орашју и Дубони извештавали су на првим странама новина. Текстови су у већини случајева објављивани на две стране.
Реч је о доминантном главном тексту објављеном на две стране, са подтекстовима и антрфилеима. Те целине смо оцењивали као један текст, осим, уколико није реч о другој теми која је објављена у сличном контексту.
У првих десет дана текстове о два масовна убиства медији углавном објављују на страницама ударних вести, док у последњих десет дана месечног оквира, углавном у рубрикама “црне хронике”.
У оба посматрана периода, од 4. до 13. маја и од 25.маја до 3. јуна 2023. године забележено је укупно 1011 прекшаја Кодекса новинара Србије.
Најчешће је кршено поглавље Одговорност новинара (427 пута), затим Новинарска пажња (237 пута) и Поштовање приватности (205).
Првих десет дана
У првих десет дана, у периоду од 4. до 13. маја, у девет штампаних издања, уочено је 197 текстова, у којима су укупно 870 пута прекшени одређени чланови Кодекса.
У том периоду најчешће кршена поглавља Кодекса новинара Србије су поглавље IV – Одговорност новинара – 374 пута, V – Новинарска пажња – 194 пута, поглавље , VII – Поштовање приватности – 182 пута и VI- Однос према изворима информисања – 80 пута.
Највећи број прекршаја Кодекса забележен је 4. маја, дан након масовног убиства у Основној школи “Владислав Рибникар”. Девет штампаних медија је тог дана прекшило Кодекс 172 пута, у 33 објављена текста.
Објављујући информације прикупљене претходног дана, 4. маја су сви дневни листови у Србији прекршили Кодекс новинара Србије, и то: Ало – 36 пута, Блиц – 37 пута, Данас – 2 пута, Информер – 22 пута, Курир – 22 пута, Нова – 10 пута, Политика – 4 пута, Српски телеграф – 26 пута и Вечерње новости – 13 пута.
Тог дана – 4 маја, најчешће су кршене одредбе Кодекса новинара Србије из поглавља о Одговорности новинара – 69 пута и Поштовању приватности – 42 пута.
Огроман број прекшаја односи се на разговоре са престрављеном и истраумтизованом децом која су истрчавала из школе, као и са родитељима који су чекали испред школе, сви у стању шока, бола и неописиве трауме. Са етичким новинарством је неспојива експлоатација малолетника и одраслих у оваквој трагичној ситуацији и осетљивом емотивном стању.
На насловним странама дневних листова у Србији, 4 маја, објављена су имена жртава, име и презиме и фотографија починиоца злочина, фотографије хапшења, фотографије уплаканих родитеља и деце и наслови, којима се јасно крши Кодекс новинара Србије.
На насловним странама објављиване су наводне изјаве извршиоца злочина “Без трунке узбуђења им рекао: Ја сам психопата” (Ало), “Коста К: (13) Побио сам их све јер сам психопата” (Информер), “Дечак монструм: Не кајем се, заслужили су! (Српски телеграф).
Српски телеграф и Вечерње новости су 4. маја 2023. на насловним странама објавиле списак са именима деце које је починилац злочина планирао да убије. Објављивање идентитета малолетних особа је забрањено не само Кодексом новинара Србије, него и законом.
Јасно је колико је оваква уредничка одлука опасна, штетна, узнемирујућа и шокантна и за децу, и за родитеље и за целокупно друштво.
У наредним данима, на насловим странама медији су објављивали непроверене и нетачне информације, описе сцена злочина, бавили су се нагађањем мотива, објављивали цитате деце очевидаца, интервјуисали и децу и родитеље у стању шока.
Важно је имати на уму да су насловне стране видљиве на киосцима и да деца свакако могу да дођу до њих.
Од 25. маја до 3. јуна
У периоду од 25 маја до 3 јуна, број текстова који се баве директним извештавањем о ова два злочина је мањи.
У прегледаним текстовима забележено је 44 са прекршајима Кодекса новинара Србије и укупно 141 прекршајем.
Најчешће кршена поглавља Кодекса новинара Србије у овом периоду су: Одговорност новинара, Поштовање приватности, Однос према изворима информисања и Новинарска пажња.
У овом периоду текстови о масовном убиству у Основној школи “Владислав Рибникар”, Малом Орашју и Дубони медији објављују углавном на страницама рубрика Друштво и Црна хроника.
Дневни лист Српски телеграф је 28. маја објавио додатак са насловом “Све теорије завере о мониструму”, који се бави извештавањем и тог медија о масовном убиству у Основној школи “Владислав Рибникар”. Након што је неке од ових информација у ранијим издањима објављивао као чињенице, сада их наводи као теорију завере. Додатно, понављајући их у пуним цитатима, опет доводи у заблуду читаоце. На свих 11 страна додатка забележени су прекршаји Кодекса.
Без прекршаја
Извештавања о два масовна убиства било је и на страницама спорта, јер је отац једне од убијених девојчица у Основној школи “Владислав Рибникар” познати одбојкаш и одбојкашки тренер.
Новинари свих спортских рубрика девет дневних листова у Србији приликом извештавања о овој теми, водили су се Кодексом новинара Србије. Као и колеге у другим рубрикама, били су притиснути роковима и у шоку од трагедије која је погодила читаво друштво, али нису направили нити једну повреду Кодекса новинара Србије.
О породици и жртви су писали са дужном пажњом, одговорно, са пијететом и уважавајући лични бол и шок, достојанство и приватност породице.
Девет штампаних медија такође има и онлајн издања. Анализе и жалбе које су стизале Савету за штампу наговештавају да је Кодекс новинара Србије чешче кршен у текстовима објављеним на Интернету.
НАЈВЕЋА КРШЕЊА КОДЕКСА
Доминантна већина текстова у којима се крши Кодекс новинара Србије нема потписаног аутора, односно ауторство је приписано редакцији тог дневног листа. Такође, када је реч о фотографијама жртава, готово је немогуће утврдити ко је аутор фотографија.
Иако ово није било експлицитно забрањено претходним, по новом Закону о јавном информисању и медијима, усвојеном крајем октобра 2023. године, сви текстови и фотографије морају имати потписаног аутора.
ИСТИНИТОСТ ИЗВЕШТАВАЊА
Према Кодексу новинара Србије обавеза новинара је да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, поштујући право јавности да сазна истину и држећи се основних стандарда новинарске професије.
Такође, право медија је да имају различите уређивачке концепте, али је обавеза новинара да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања.
Новинар је дужан и да назначи извор информација које преноси. Само у случају нужности и изузетних ситуција од интереса за јавност, новинари могу посегнути за анонимним изборима.
У анализираним текстовима, утисци анонимних и неименованих извора, који су наводно разгововарали са починиоцем злочина, осим што узнемиравају и трауматизују јавност и нарушавају достојанство жртава и њихових породица, доприносе и ширењу теорија завере.
Управо те теорије завере, које потичу од таквих “анонимних извора” додатно виктимизују и породице жртава и штетно утичу на целокупно друштво. Овакво извештавање може да утиче на перцепцију јавности и може да има утицај на приступ правди и за жртве и за починиоца злочина.
Медији су кршили етички кодекс објављујући и наводне исказе малолетног извршиоца злочина, за чиме није постојао никакав интерес јавности. Напротив.
Такве садржаје медији су пласирали и на насловним странама, узнемирујући и трауматизујући, пре свега породице страдале деце, ширећи штетан утицај на децу, али и на целокупну јавност.
Реч је о насловима попут – “Не кајем се, заслужили су”( Српски телеграф, насловна страна 4. маја), ”Није ми било тешко да их побијем! Кад сам упуцао портира, страх је нестао, после тога је све ишло лако, убијао сам их редом”, (Информар, насловна – 5. мај) и других.
Кодексом новинара Србије забрањено је објављивање и истинитих информација, ако је реч о поверљивим информација. Изузетак за објављивање таквих информација је само уколико интерес јавности претеже у односу на поверљивост података.
Прекршаји истинитости извештавања
У првих десет дана након два масовна злочина, истинитост извештавања је прекршена 36 пута, а у периоду од 25. маја до 3. јуна 9 пута.
Када је реч о медијима, ову одредбу су највише кршили: Српски телеграф (19), Информер (15) и Ало (9).
Огроман број неименованих извора “блиских истрази”, “блиских тужилаштву”, “блиских полицији”, “упознати са истрагом”, социјалних радника и слично који се појавио у медијима, изазвао је огорчење у јавности. Полицији су упућени јавни апели да се са таквом праксом “достављања информација” медијима престане. Као и да обезбеде званичне информације на одговоран начин.
Државни секретар МУП Жељко Бркић, изјавио је за Инсајдер ТВ да Министарство унутрашњих послова (МУП) не може да преузме одговорност за цурење информација на дан напада у Основој школи “Владислав Рибникар” у Београду, јер нису били једини који су тада интервенисали и имали информације о том случају. “Постоји читав ланац различитих субјеката који су по природи својих послова и интервенција могли да дођу у посед неке информације”, рекао је Бркић. Подвукао је и да МУП предузима дисциплинске мере када утврди злоупотребу и несавесно располагање информацијама.
Жалбе
Овде су забележена само кршења Кодекса новинара Србије, која се ван сваке сумње могу подвести под одредбе Кодекса новинара Србије о истинитости извештавања. Међутим, тачан број вести чија је истинитост упитна био би јасно видљив тек на основу конкретних жалби Савету за штампу поводом извештавања медија о ова два масовна убиства. Због вештог писања често се у самом тексту не може јасно утврдити да ли је реч о прекршају истинитости извештавања, односно измишљању, да ли је реч о томе да до медија “цуре” информације из полиције, тужилаштва, социјалних служби или здравствених установа, или новинар злоупотребљава незнање извора.
На пример, најновија жалба упућена Савету за штампу (априла 2024. године) против Српског телеграфа, у којој жалилац тврди да је тај дневни лист објавио измишљено сведочење његовог сина. Отац у жалби истиче да његов син никада није био саслушан у истражном поступку, нити је било где „сведочио“”, па тако медиј никако није могао да дође до његовог наводног исказа. Лист је наводно сведочење дечака објавио позивајући се само на “обавештени извор”.
Осим кршења истинитости извештавања, овакво понашање медија повлачи са собом и кршења других одредаба Кодекса новинара Србије. Када је реч о извештавању о злочинима, свака оваква спекулација има штетан утицај на целокупно друштво, а нарочито штетан утицај на децу. Такође и на функционисање владавине права.
ОДГОВОРНОСТ НОВИНАРА
Резултати ове анализе указују да су медији у ова два случаја интерес редакције да сензационалиситчким извештавањем повећају читаност стављали испред интереса јавности.
Сензационализам на насловним странама и у текстовима није престао ни у данима жалости од 5. до 7. маја, које је прогласила Влада Србије.
У периоду од 4. до 13. маја поглавље Кодекса новинара Србије о одговорности новинара је прекршено 373 пута, а у периоду од 25 до 3 јуна 53 пута.
Укупно, поглавље Кодекса новинара Србије које се односи на одговорност новинара је прекршено 427 пута, а када је реч о медијима највећи број кршења зебележен је у Спском телеграфу (109), Информеру (80) и листу Ало (72).
Према Кодексу новинара Србије, новинар је пре свега одговоран својим читаоцима. Ту одговорност не сме да подреди интересима других, а посебно интересима издавача, владе и других државних органа. Новинар мора да се супротстави свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације.
Према Кодексу новинара Србије новинару је забрањено и да користи непримерене, узнемиравајуће, порнографске и све друге садржаје који могу имати штетни утицај на децу. Такође, новинар је дужан да поштује и штити права и достојанство деце, жртава злочина, особа са хендикепом и других угрожених група.
Ипак, у извештавању о ова два злочина, осим што су користили сензационалистичке наративе, попут “крвави пир”, “крвави поход”, “крвави догађај”, “покољ”, “масакр какав се не памти” и сличне, медији су објављивали непотребне и неприхватљиве описе злочина, описе сцена, спекулисали и нагађали о мотивима злочина.
Од првог дана, стручњаци су упозоравали да овакво извештавање може бити веома штетно, јер не само да додатно узнемирује јавност, већ може довести и до величања, па и копирања злочина. Тако је, на пример, дечији психијатар Роберто Грујичић са Института за ментално здравље, у разговору за Раскрикавање, говорећи о утицају сензационалистичког извештавања на емоције и психу грађана, детаљно објаснио да код жртава то може да доведе до поновне трауматизације, а код публике до панике, јер сензационализам у читавој јавности ствара осећај угрожене безбедности, те изазива “колективни страх, анксиозност, узнемиреност, повлачење“.
Међутим, та упозорења су на већину медија имала мало утицаја.
На пример, лист Информер у броју од 4. маја цитира криминолога Марка Ницовића (стр. 8) који између осталог каже “Поред трагедије, опасан је и утицај медија, који у оваквим ситуацијама до детаља описују масакр. Ви тако утичете на свест младих људи, која тек треба да се формира и они тада хоће да буду познати по било коју цену”.
Дакле, лист Информер је свестан штетности таквог извештавања. Ипак, у истом броју “Пуцао ко у видео-игрици” (стр. 4-5), и у објавама у наредним данима, одбацује такво упозорење и описује злочине до детаља, кршећи више чланова Кодекса новинара Србије.
Реконструкција злочина се појављује у већини медија. Детаљно се описује кретање и једног и другог убице. Опет, позивајући се на изворе из истраге, описује се сваки њихов корак, па чак и њихова наводна осећања у тренутку чињења језивих злочина. Па и називају “мапом смрти”.
Уз опис извршења злочина, лист Ало (стр. 3) даје опис кретања извршиоца злочина, са фотографијом школе и “путањом” где је све убијао жртве.
Лист Блиц (стр. 3) објављује хронологију, наводећи као “корак 1, 2, 3, 4” редослед извршења злочина. У “кораку 1” Блиц пише “на вратима је ушао у расправу са чуваром који је покушао да га смири, али овај почиње да шутира све око себе, а затим вади пиштољ и пуца му у главу”. Лист Блиц и на страницама 4. и 5. детаљно описује злочин.
Лист Курир (стр. 2-3) под насловом “Дечак испланирао злочин као у видео игрици” читаоцима такође описује детаље злочина. Док, Српски телеграф (стр. 2-3) објављује “хронологију” злочина у 9 тачака, а такође детаљно га описује на тој и наредним странама. Вечерње новости (стр. 2), позивајући се на свој извор, такође реконструишу извршење злочина.
Списак
На конференцији за медије 3. маја 2023. године начелник полиције управе ПУ Града Београда Веселин Милић је изнео у јавност списак деце коју је малолетни починилац злочина намеравао да убије и наводни план убиства, односно распоред учионица, који је сачинио малолетни извршилац злочина.
Наредног дана, већина штампаних медија је објавила тај списак и план.
У атмосфери шока и трагедије, Вечерње новости су на насловној и на унутрашњим страницама (стр. 3) објавиле нецензурисан списак имена деце које је малолетни починилац злочина планирао да убије, описујући га као “списак ученика које је планирао да ликвидира по разредима”.
Српски телеграф је исти списак објавио и на насловној и на унутрашњим страницама (стр. 2 и 4) листа. Српски телеграф је и у наредним данима објављивао списак са именима деце, укључући и на насловној страни у дану жалости – 6. маја 2023.
За одлуке уредништва да објаве спискове имена малолетника и још тако да су јасно видљива и читљива, медији никада нису преузели одговорност. Нису их ни објаснили, нити образложили, нити се извинили породицама жртава и преживелих.
Дневни листови Ало (стр. 2), Блиц (стр. 4) и Информер (стр. 3) списак деце које је малолетни убица намеравао да убије објавили су са блурованим именима.
Уз опис “план упада у школу који је направио Коста” објављује Информер (стр. 3), са потписом “план злочина“. “План злочина: Распоред учионица и одељења која су била на мети нападача”, објављује и Курир (стр. 3).
Лист Нова објавио је (стр. 4) тај план без потписа, али у тексту се цитирају речи начелника ПУ за град Београд Веселина Милића: “Скица изгледа као из неке видео игрице или хорор филма, што указује да је детаљно смишљао како да уђе у школу и у ком броју убије из VII-2, VII-3, VII-4”. Бројеви разреда се јасно виде на свакој објављеној слици.
Према Кодексу новинара Србије, апсолутно је недопустиво и не постоји никакав јавни интерес да медији објављују списак деце коју је окривљени малолетник наводно планирао да убије, па чак и када полиција јавно објави ту информацију.
Смернице Кодекса новинара Србије су врло јасне када је реч о заштити идентитета и приватности жртава, посебно малолетника: Новинари морају да буду свесни моћи медија и могућих последица у случају оваквог откривања идентитета. Чак и ако надлежни државни органи објаве податке који спадају у домен приватности, медији то не смеју да преносе. Грешка државних органа не подразумева „дозволу“ за кршење етичког кодекса професије зарад интерес редакције да сензационалиситчким извештавањем повећа читаност.
Уницеф наводи да су последице штетног извештавања инспирисање имитатора који у починиоцу виде узор или хероја, додатно трауматизовање преживелих, породица и локалне заједнице.
Друштвене мреже
Мало након првог злочина, на друштвеним мрежама су се појавили језиви снимци глорификовања малолетног починиоца злочина. Аутори тих снимака су углавном деца.
Извештавање о овој теми јесте од интереса јавности, али једино ако је у складу са Кодексом новинара Србије.
Непрофесионално извештавајући, односно од речи до речи преносећи шта су ти малолетници говорили о жртвама, а реч је о језивим увредама чије је објављивање директно кршење одредбе о етици јавне речи и достојанству жртве, и застрашујућим подршкама починиоцу злочина, медији су кршили више чланова Кодекса новинара Србије.
А, пре свега, нису показали пијетет према страдалима и њиховим породицама.
Медији су такође интегрално објављивали поруке подршке убици, а шокантан снимак малолетне девојчице која глорификује убицу је у неким медијима пренесен у целости.
На пример, Ало у издању од 6. маја цитира девојчицу, а Блиц од 8.маја чак објављује и наслов “Он ће да изађе, али они из сандука никада неће”. У тексту “Шири се вирус зла”, Српски телеграф у издању од 5. маја објављује поруке глорификовања убице преузете са друштвених мрежа, као и слику дечака који држи уперен пиштољ.
То су само неки од примера. Језиви цитати у овој анализи нису пренети, пре свега, због поштовања достојанства жртава и њихових породица.
Спекулације
Ван сваког јавног интереса, од првог дана злочина у Основној школи “Владислав Рибникар”, медији објављују спекулације о мотивима злочина. Објављујући неутемељене спекулације, медији улазе у опасну зону несвесног “разумевања” злочина, чиме додатно виктимизују жртве, наносе додатни шок и бол и њиховим породицама.
Неки од примера спекулација су:
Лист Ало (4. мај, стр. 2) спекулише насловом: “Убица био жртва вршњачког насиља”.
Лист Блиц (4. мај, стр. 3) пише: “како су тврдили неки ђаци који познају помахниталог тинејџера, ’окидач’ је наводно био ’кец’ из историје, мада је касније та теза побијена”.
Лист Курир (4. мај, стр. 6) у тексту “Мистерија мотива” цитира и родитеља и неименованог ђака, који спекулишу о оба претходна мотива.
Лист Нова (4. мај, стр. 2), позивајући се на изјаву министра просвете Бранка Ружића пише да је починилац злочина “Био жртва вршњачког насиља”. Под насловом “Одличан ђак, тих и повучен“ (4 мај, стр, 3) Нова наводи да је “Цео крвави пир почео је управо због његовог беса према наставници историје, коју је ранио”.
Сахране
Супротно Кодексу новинара Србије и духу саосећања, извештавајући са сахрана убијене деце и младих, већина медија је показала безобзирност, погазила достојанство породица и прибегла сензационализму.
Извештавање са сахрана није у јавом интересу.
Осим дневног листа Политика, на свим насловним странама 7. маја (реч је о недељи, када излазе Ало, Блиц, Курир, Вечерње новости, Политика и Српски телеграф) објављене су фотографије са сахрана деце убијене у школи „Владислав Рибникар“ и Малом Орашју, које укључују фотографије уплаканих и тугом поломљених родитеља, родбине и пријатеља. Медији су цитрали запомагање мајки, изјаве пријатеља и комшија.
На насловним странама: “Јауци на Ђурђевдан” (Ало), “Отпор злу” (Блиц), “Пред злом не смемо ћутати” (Курир), “Најцрњи Ђурђевдан” (Вечерење новости), “Анђели наши су одлетели у рај” (Српски телеграф), док Политика на четвртој страни објављује “Последњи испраћај жртава у Београду и Малом Орашју”.
Листови Данас и Нова нису извештавали са сахрана.
Извештавање са сахрана је постало грозно “правило” новинарске таблоидне праксе у Србији, а нарочито када су жртве деца и млади.
Однос према жртвама и њиховом породицама, када их медији фотографишу у најрањивјим и најтрагичнијим моментима у животу, а од ожалошћене родбине и пријатеља траже “изјаву за новине”, превазилази непрофесионално новинарство и улази и у домен непоштовања основних људских вредности.
Предлог новог Кодекса новинара Србије, који је у време писања овог извештаја на јавној расправи, доноси ново поглавље – Поштовање достојанства и тачку 5, по којој “Новинар не извештава са сахрана, осим у случају високи профилисаних јавних личности”.
Стручњаци
Поводом масовног кршења Кодекса приликом извештавања о два масовна злочина у Србији, Савет за штампу и организације “Спасимо децу”, “Центар за права детета”, “Пријатељи деце Србије” и “Мрежа организација за децу Србије” позвали су медије да више извештавају о начинима заштите психолошког здравља и да дају простор стручњацима који ће на конструктиван и разумљив начин говорити о суочавању са траумом и о томе како да се поступа и разговара са децом изложеној трауми.
Под насловом “Како разумети злочин детета”, дневни лист Политика је 4. маја објавио разговор са школским психологом Марином Надејин (стр. 8), а у тексту се подсећа и на феномен који се у психологији назива “Вертеров ефекат”, “назван по великом броју самоубистава младих људи, до којих је дошло након објављивања књиге “Јади младог Вертера”, у којој Јохан Волфганг Гете пише о несрећној љубави младог човека, његовом бегу од скучености средине и осећању изгубљености”.
Сутрадан, Политика је објавила и интервју са психологом Биљаном Лајовић и лист је у том тону наставио да извештава и у наредним данима.
На жалост, медији су објавили велики број текстова у којима су се психолози упуштали у спекулације о менталном здрављу починилаца злочина, њиховим мотивима и проналажењу “кривца”. Пример за то су објаве спекулација у првим данима извештавања да је малолетни убица био жртва вршњачког насиља, а поједини стручњаци такву тезу коментарисали су као да је чињеница.
У овакве оцене су се упуштали и стручњаци од великог угледа у јавности.
Поглавље о одговорности новинара Кодекса новинара Србије, укључује и тачку 3 која истиче да је новинар дужан да поштује правило претпоставке невиности и не сме никога прогласити кривим до изрицања судске пресуде. Медији су дужни да поштују право претпоставке невиности и да штите приватност и идентитет осумњиченог или починиоца, чак и у случају признања кривице.
Чак и у случају признања кривице, медији су у обавези да извештавају са дужном пажњом.
НОВИНАРСКА ПАЖЊА
Кодекс новинара Србије је јасан да је новинар обавезан да приступа послу са дужном професионалном пажњом.
Када је реч о овој одредби, готово свим текстовима укљученим у ову анализу прекршена је ова одредба Кодекса. У текстовима објављеним у пероду од 4. до 13. маја обавеза новинара да послу приступа са дужном новинарском пажњом прекршена је 194 пута, а у периоду од 25. маја до 3. јуна – 43 пута. Укупно 237 пута је прекршено поглавље Кодекса новинара Србије о Новинарској пажњи.
ОДНОС ПРЕМА ИЗВОРИМА ИНФОРМИСАЊА
Према Кодексу новинара Србије, новинар никада не сме да злоупотреби емоције других људи, њихово незнање или недовољну способност расуђивања.
Грађани, односно извори информација са којима новинар разговара, нису увек свесни моћи медија и последица које њихове изјаве могу да имају по њих лично, као и по људе о којима говоре. С новинарском професијом неспојива је свесна злоупотреба, али и непажња чија би могућа последица била злоупотреба саговорника.
Такође, према Кодексу новинара Србије, по правилу, малолетници се могу интервјуисати једно уз присуство или уз сагласност родитеља, односно старатеља. Забрањено је фотографисање и снимање деце.
У извештавању о два масовна убиства медији су одредбе Кодекса које се односе на однос према изворима информисања прекршили 85 пута.
У периоду од 4. до 13. маја ове одредбе су прекршена 80, а у периоду од 25. маја до 3. јуна 6 пута.
Разговори са децом
Кршећи и Закон о јавном информисању и медијима и Кодекс новинара Србије и смернице Уницефа за извештавање о деци, медији нису поштовали ни њихову приватност, ни достојанство, нити су уважили трагичност и трауматичност тренутка у којем су се деца нашла.
Новинари су децу која су излазила из школе “Владислав Рибникар”, иструмирану и уплакану, покушавали да интервјуишу, постављали питања без присуства родитеља, а затим њихове изјаве дате у таквом стању објављивали у медијима.
Сутрадан, 4. маја, “Дошао и уперио пиштољ у нас” најављује Блиц на насловној страни, а затим преноси на трећој страни изјаву дечака, сведока злочина, за тај лист, а за кога наводе и да је био у стању шока.
Трагедија на Врачару потресла је све, а ученици ове школе рекли су за Курир “након масакра да је сцена била језива”, објављује тај лист на трећој страници, 4. маја, као и цитат девојчице додајући да је “ученица која се у току покоља срела очи у очи са убицом описала језу коју је видела”.
Лист Ало објављује (стр. 4-5) цитат дечака који је како пише “успео да избегне масакр иако је био на списку за одстрел који је направио К.К.”
Лист Информер преноси речи девојчице “која је ишла у разред” са малолетним извршиоцем. Лист Српски телеграф цитира (стр. 6) шта су новинарима тог листа испричали ученици, очевици масовног убиства.
Лист Вечерње новости, у тексту под насловом “Деца нема у црнини и тишини” од 5. маја, док извештава о грађанима који су дошли да запале свеће и положе цвеће испред Основне школе “Владислав Рибникар”, пише о томе да су њихови репортери питали три ученице (наводећи њихова имена, без презимена) и другарице једне од убијених девојчица, да ли су познавале малолетног убицу:
“Дрхте беле руке за белину детињства. – Јесте ли познавале Косту?- питамо. – Ја.. Ја јесам – одговара само… “, објављују Вечерње новости.
Опис понашању медија даје лист Данас у броју од 4. маја.
“До мањег инцидента је дошло када је сниматељ једне телевизије наместио камеру како би снимио уплакану девојчицу, која је на белом џемперу имала трагове крви. “Па дај човече, немој да снимаш децу. Где ти је емпатија?”, напала га је наставница те девојчице. Сниматељ је склонио камеру”, објавио је Данас.
Разговори са одраслим особама у стању шока
Извештавајући о масовном убиству у Основој школи “Владислав Рибникар”, медији су објавили сведочења чланова породице док су у паници и неописивом страху покушавали да испред школе и болница сазнају шта се догодило са њиховом децом.
Медији су објављивали реченице родитеља, бака и дека и описе како су изгледали када су сазнали да им је дете преминуло.
Приликом извештавања о масовном убиству у Малом Орашју, медији су преносећи изјаве мештана, на најбруталнији начин злоупотребили емоције ожалошћених чланова породице, родитеља, фамилије, који су у стању неописивог бола и шока изговарали.
И новинари и уредници су били свесни да ти људи у стању тешке трауме након ужасне трагедије и изузетно рањивом емотивном стању.
Чак и у ситуацији, када чланови породице нису желели да разговарају са новинарима, поједини медији су тај детаљ наводили у тексту. Када нису могли да разговарају са члановима породица, медији су злоупотребљавали емоције њихових комшија.
Требало је имати на уму да се трагедија управо догодила и да су чланови породице у стању шока и језиве трауме и да је бол још јако свежа. У духу Кодекса новинара Србије, новинар никада не сме да злоупотреби емоције других, а нарочито породица жртава које су такође жртве злочина.
Породицама је требало дати времана, а након тога, интервју и разговори са њима уз добру новинарску намеру и поштовање Кодекса новинара Србије, могу бити корисни за читаво друштво.
ПОШТОВАЊЕ ПРИВАТНОСТИ
Према Кодексу новинара Србије новинар поштује приватност, достојанство и интегритет људи о којима пише. Приликом извештавања о несрећама и кривичним делима, није дозвољено објављивање имена и фотографија жртава и починилаца које их јасно идентификују. Такође, није дозвољено ни објављивање било каквих података који могу да открију идентитет било жртве, било починиоца, пре него што надлежни орган то званично саопшти.
Новинар мора да има свест о моћи медија, односно о могућим последицама по жртву или починиоца уколико се открије њихов идентитет. Посебно мора да има у виду тежину могућих последица у случају евентуалне грешке/погрешне претпоставке у извештавању.
Чак и ако надлежни државни органи објаве податке који спадају у домен приватности починиоца или жртве, медији ту информацију не смеју да преносе.
Новинари и уредници нарочито треба да избегавају спекулације и преношење недовољно проверљивих статова у извештавању о несрећама и трагедијама у којима има страдалих или су тешко погођени материјални и други интереси грађана.
Према Кодексу новинара Србије у извештавању о догађајима који укључују лични бол и шок, новинар је дужан да своја питање прилагоди тако да одражавају дух саосећања и дискреције.
Новинар је обавезан да осигура да дете не буде угрожено или изложено ризику због објављивање њеховог имена, фотографије или снимка са његовим ликом, кућом, заједницом у којој живи или препознатљивом околином.
Информације добијене од лекара, социјалних радника, васпитача, које директно или индиректно упућују на идентитет малолетника не смеју да буду објављене.
Свесни ситуације, у овој анализи сузили смо оцену поштовања приватности првенствено на малолетнике. И поред тога, медији су масовно кршили ову одредбу.
У извештавању о два масовна убиства у Основној школи “Владислав Рибникар”, Малом Орашју и Дубони, медији су одредбе Кодекса које се односе на поштовање приватности прекршили укупно 205 пута. У периоду од 4. до 13. маја 182, а у периоду од 25, маја до 3. јуна 23 пута.
Фотографије
Од насловних до унутрашњих страна, медији су објављивали фотографије жртва и починилаца злочина, њихова пуна имена и презимена. Неки медији су покушали да сакрију њихове идентитете, док други нису ни покушали.
Тако су се фотографије жртва нашле на насловим странама дневних новина, чак и када је реч о малолетницима. Готово све фотографије малолетних жртава су непотписане, што отвара и питање како су медији дошли до њих.
Овакво објављивање фотографија је довело и до опасних грешака. Вечерње новости су издању од 5.маја објавиле фотографије жртава злочина, а међу њима и погрешну фотографију детета. Како су навели у извињењу у штампаном издању наредног дана (стр.10) “објављена је слика девојчице, која, на срећу, није настрадала у масакру, а коју је неко поставио уз остале ученике и поделио на друштвеним мрежама”.
Међународни фонд за децу и омладину је истакао да медији не би требало да стављају слику починиоца поред слике његове жртве, нити да превише објављују слику починиоца, нарочито у накнадним причама. Изузетак, како кажу, био би само у случају када полиција још трага за починиоцем или за жртвама.
Медији су кршили и ову препоруку.
Извештавајући о два масовна убиства, готово на свим насловним странама објавили су фотографије деце. То такође представља нарушавање приватности и кршење Кодекса новинара Србије.
Преношење детаље из здравствених картона
У обраћању медијима министарка здравља Даница Грујичић и други лекари давали су информације о здравственом стању рањених. Иако није забележено да су прекршили право на приватност саопштавајући медијима њихова имена и презимена, у интересу јавности није било да до најситнијих детаља зна какве су све интервенције лекари предузели.
Многи медији су то разумели и пренели су најопштије инфромације о здравственом стању рањених. Међутим, требало би имати на уму да овакво извештавање подразумева цео уреднички увид у извештавање тога дана. Без обзира што се име повређеног неће открити у извештају о здравственом стању, уредник мора да се побрине да се на другим странама и удругим текстовима рањена особа не учини препознатљивом, односно да се заштити њена приватност.
ЗАКЉУЧЦИ
Извештавање о два масовна убиства у Основној школи “Владислав Рибникар”, Малом Орашју и Дубони, најкраће се може описати као доминација неетичког, непрофесионалног, неквалитетног и извештавања уз одуство емпатије.
У складу са јавним интересом било би да медији укажу на могуће узроке трагичних догађаја како би се спречиле сличне трагедије у будућности, затражила решења за помоћ породицама.
Опет, када је реч о јавном интересу било би извештавање које би помогло опоравку целог друштва од ове две језиве трагедије, али такве врсте уредничког приступа нема у штампаним медијима у Србији, а који се хвале највећим тиражима. Оваквог извештавања има у веома малом броју, али би оно морало бити видљивије и доминантно.
Разлика у извештавању медија могла би се искључиво тумачити у разлици у уређивачкој политици медија, међутим, приметно је да медији који имају секторски образована новинаре, попут Политике и Данаса, нису правили најгрубље прекшаје Кодекса новинара Србије.
Један од главних проблема је “цурење информација” из институција, често информација које нису ни од каквог јавног интереса, а које су непроверљиве и додатно узнемиравају јавност.
Важно је истаћи да ни у једној редакцији посматраних штампаних медија новинари спортских рубрика нису прекшили Кодекс новинара Србије извештавајући о два масовна убиства.
Приметно је да су се медији много више бавили трагедијом у у Основној школи “Владислав Рибникар”, него убиствима у Малом Орашју и Дубони. Такође, већина текстова која се бави малолетним убицом, ставља фокус управо на њега. Према мишљењу стручњака, такво извештавање је изузетно штетно и само доприноси ретрауматизацији преживелих, породица жртава и читавог друштва.
ПРЕПОРУКЕ
Масовна убиства су трагедија која погађа читаво друштво. Медији морају тога да буду свесни и да ураде све што је у њиховој моћи да не подстичу даљи страх, панику и узнемиреност грађана. Пре свега, морају да воде рачуна о хуманом односу према жртвама и њиховом породицама.
Новинари морају да извештавају са дужном пажњом, без сензационализма, поштујући достојанство деце, жртава и њихових породица у складу са Кодексом новинара Србије. За такав рад морају имати подршку уредника.
Садржаји узнемирујућег садржаја никако не би смели да се појављују на насловим странама.
Новинари не смеју да упуштају у спекулације о мотивима и узроцима злочина, да не подстичу и шире дезинформације и да не постичу саговорнике да то чине. Медији морају да објасне користећи чињенице и проверене информације.
Када разговарају са саговорницима и користе фотографије, новинари морају да то чине у складу са Кодексом новинара Србије.
Преношење садржаја са друштвених мреже или из других медија не одбације одговорност новинара и уредника. Медији морају бити свесни и водити рачуна да и на тај начин крше Кодекс новинара Србије, али и закон.
Медији морају да консултују експерте који ће им помоћи да на одговорно известе о масовним убиствима.
Медији би морали да се окрену извештавању које ће умирити јавност и који ће дати савете и смернице грађанима како да затраже помоћ.
У извештавању о масовним убиствима медији не смеју да у фокусу имају починиоца злочина. Фокус медија када извештавају о масовним убиствима, а у складу са временском дистанцом, пијететом и посебном осетљивошћу требало би да буде на приче жртава и њихових породица.
Надлежне институције би требало да ураде све што је у њиховој моћи да зауставе “цурење информација” било да је реч о полицији, тужилаштву, здравственим или установама социјалне заштите, а нарочито када је реч о подацима који се односе на децу.
Неопходно је да Савет за штампу добије подршку да организује едукације о томе како медији да извештавају о овако великим трагедијама. Та подршка би морала бити континуирана.