Брзо, бесплатно и правично за све

Током јуна 2014. године Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Савет за штампу организовал су три округла стола о улози и начину рада овог саморегулаторног тела, као и о томе како организације цивилног друштва могу да га користе право на жалбу Савету.

Током дискусија одржаних у Београду, Нишу и Новом Садупредставници организација цивилног друштва, Савета за штампу и НУНС-аразговарали су о коришћењу механизама Савета за штампу који могу допринети развоју недискриминаторног, коректног и објективног извештавања у медијима, а самим тим и помоћи у остваривању права различитих категорија становништва.

На питања учесника одговарала је Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу а модераторка свих дискусија била је Тамара Скрозза, новинарка у недељнику „Време“ и чланица Комисије за жалбе Савета за штампу.

Своја искуства и коментаре са колегама поделили су Ведрана Лацмановић, из Мреже Жене против насиља, Марко Васиљевић из Регионалног центра за мањине, Мирјана Трипковић из Виктимолошког друштва Србије, Ђорђевић Биљана из Удружења дистрофичара из Ниша, Катица Ранђеловић из Центра за самостални живот особа са инвалидитетом,и други присутни учесници.

На почетку сваког догађаја, Тамара Филиповић-Стевановић из Независног удружење новинара Србије је подсетила да је НУНС у претходних неколико недеља организовао сет неформалних састанака са представницима организација цивилног друштва у истим градовима како би од њих сазнао колико су упознати са радом и надлежностима Савета, као и проблемима које ове организације имају у вези са начином извештавања медија о њиховим корисницима.

Током разговора представници ОЦД су потврдили да су слабо информисани о Савету за штампу, што објашњава зашто је од 150 жалби колико је Савет примио од свог оснивања до јуна 2014. године, тек 13 дошло од ових организација. Прилика је, како је рекла Гордана Новаковић, нажалост било много више.

Ко се може обратити Савету за штампу

После краћег увода о Савету за штампу, Гордана Новаковић је објаснила да организације цивилног друштва могу да поднесу жалбе Савету уколико су медији прекршили Кодекс извештавајући о њиховим корисницима. Она је, као пример добре праксе, издвојила сарадњу са Регионалним центром за мањине и Мрежом Жене против насиља.

На догађају у Београду, 18.06.2014. Марко Васиљевић (Регионални центар за мањине) је поставио питање обавезе медија да објаве одлуку Савета за штампу. Гордана Новаковић је објаснила да они медији који прихватају надлежност Савета имају обавезу да одлуку објаве, док се медијима који нису прихватили пуну надлежност Савета изричу јавне опомене. Све одлуке и опомена Савет поставља на свој сајт.

Искуство Савета за штампу показује да понекад жалбе послате од стране ОЦД не испуњавају формалне услове, те да због тога морају бити одбијене. Како би превазишли овај проблем, Савет је увео пружање помоћи подносиоцима жалби. Запослени у Савету су отворени за питања у вези са писањем жалби и спремни су да пруже помоћ уколико приспела жалба треба да се допуни.

Санкционисање непрофесионалних медија

Представници ОЦДу свим градовима су се сложили да је велики проблем то што не постоји могућност санкционисања медија који је прекршио Кодекса. Гордана Новаковић је објаснила да је Савет за штампу саморегулаторно тело и да као такво не може да санкционише медије, да представља тело које омогућава медијацију између медија и грађанина који је оштећен писањем медија.

Мирјана Трипковић из Виктимолошког друштва Србије питала је да ли се одлука Савета може користити као аргумент на суду. Гордана Новаковић је објаснила да је Савет формиран с идејом да се избегну судски процеси, који су дуготрајни и скупи и за подносиоца жалбе и за медије, те да у Савету за штампу верују да је то што медиј објављивањем одлуке „призна“ да је погрешио довољна морална сатисфакција за подносиоца жалбе. Догодило се, међутим до сада два пута да су саме редакције, против којих су поднете тужбе суду затражиле од Савета да оцени да ли су прекршиле Кодекс новинара. У једном случају суд је уважио одлуку Комисије за жалбе Савета да је лист поступио у складу са етичким правилима професије.

При закључивању дискусија, Тамара Скрозза је наглашавала да досадашње искуство Комисије за жалбе показује да је медијима стало до мишљења Комисије. Објаснила је да је у питању суд њихових колега и позвала представнике организација цивилног друштва да, уместо великог броја саопштења поводом писања медија, пишу жалбе Савету за штампу.

Информација о Савету за штампу на језицима националних мањина

Осим округлих столова и неформалних разговора са представницима организација цивилног друштва, у овог оквиру пројекта информативна брошура о Савету за штампу преведена је на језике националних мањина, одштампана и дистрибуирана.

Преведене информативне брошуре можете преузети на сајту НУНС-а.

Округли столови „Брзо, бесплатно и правично за све“  одржани су у оквиру истоименог пројекта који спроводи Независно удружење новинара Србије уз подршку Канцеларије за људска и мањинска права и пројекта Савета за штампу који поџава Амбасада Краљевине Норвешке. Циљ пројекта је да рањиве групе и њихове представнике информише о Савету за штампу да би могли да му се обрате уколико сматрају да су писањем неког медија њихова права угрожена.

Слика 1: Гордана Новаковић и Тамара Скрозза на округлом столу у Београду, фото: МЦ

Слика 2: Учесници дискусије у Нишу, фото: МЦ Ниш