Годишњи извештај Савета за штампу за 2013. годину

Искуства стечена у току прве године рада Савета за штампу и посебно Комисије за жалбе условила су две значајне промене Статута Савета, усвојене крајем фебруара ове године – надлежност Савета проширена је и на онлајн медије, односно информативне веб портале који немају штампана издања, као и на новинске агенције, док је Комисији за жалбе омогућено да се изјашњава и о томе да ли је прекршен Кодекс новинара у оним медијима који нису прихватили надлежност Савета, што до тада није било могуће. Комисија за жалбе у оваквим случајевима сада изриче јавне опомене, које, истина, медији на које се односе нису у обавези да објаве, али се оне објављују на сајту Савета и достављају медијима.

Истовремено, број штампаних медија који је прихватају надлежност Савета све је мањи, јер је у току 2013. године надлежност Савета прихватило више новина, међу којима и таблоиди Курир и Информер, на које је у претходном периоду било доста жалби о којима Комисија није могла да расправља. Након измена Статута надлежност Савета прихватили су и веб портали Telegraf.rs, Јужне вести и Шумадија прес.

Искуства из праксе Комисије за жалбе коришћена су и приликом писања нових одредби Кодекса новинара Србије и смерница за новинаре, које су усвојили УНС и НУНС, а које су ступиле на снагу у мају ове године.

Очекивање да ће проширење надлежности Савета за штампу омогућити већем броју грађана да оствари своје право на жалбу, показало се исправним, па је, делом и због тога, број жалби ове године два пута већи него у првој години рада Савета.

РАД КОМИСИЈЕ ЗА ЖАЛБЕ

Савету за штампу од јануара до децембра 2013. године упућена је 71 жалба, што је знатно више него у претходној години, када је Савет примио 35 жалби. Од укупног броја жалби, 20 су поднеле институције или удружења,пет медији једни против других, а остатак појединци, међу којима је ове године, за разлику од претходне, било и политичара и естрадних личности. Само две жалбе решене су договором након медијације, што указује да редакције још врло ретко и нерадо признају грешке. Комисија је до краја године донела одлуке о 34 жалбе, а шест жалби упућених крајем прошле године решено је у јануару ове године. У неколико случајева подносиоци су одустајали од жалби, док су остале одбачене јер нису испуњавале формалне услове за разматрање, најчешће због тога што је жалбу поднела особа која није лично оштећена објављеним текстом. Од укупно решенеих 40 жалби, прекршај Кодекса утврђен је у чак 28 случајева, од чега је изречено десет јавних опомена, будући да је реч о медијима који нису прихватили пуну надлежност Савета за штампу. На основу одлука Комисије може се закључити да су огрешења медија о професионалну етику честа и озбиљна, јер је у чак 20 случајева одлучено да је прекршено више тачака Кодекса новинара. Медији су најчешће кршили одредбе из одељка Истинитост извештавања (11 пута) и то углавном тачке које се односе на забрану објављивања неоснованих оптужби, клевета или гласина, као и на обавезу разликовањачињеница од нагађања и претпоставки, затим из одељка Новинарска пажња (девет пута) и то углавном тачку која се односи на забрану „слепог веровања изворима информација“, и одељка Одговорност новинара (најчешће због необјављивања демантија) и одељка о заштити приватности (осам пута).

Иако обавезу објављивања одлука које се односе на њих медији сада избегавају знантно мање него на почетку рада Савета за штампу, проблем и даље постоји, у чему предњаче листови Курир (није објавио чак четири одлуке Комисије) и Информер (две), док Вечење новости то нису урадиле у једном случају. И у другим медијима се, међутим, спорадично дешава да се објаве само кратки делови одлуке, на неадекватном месту, или само у штампаном издању (а не и у онлајн верзији, која је по правилу читанија). Овим проблемом Савет ће морати да се бави и убудуће и да покуша да нађе ефикасно решење. Управни одбор је недавно одлучио да покуша да проблем превазиђе тиме што ће оснивачи Савета на својим сајтовима објављивати одлуке Комисије, уз напомену да их лист на који се односи није објавио.

С друге стране, сада се прилично ретко догадја да редакције не одговоре на жалбу (што је у почетку био чест случај), чак и када је реч о медијима који нису прихватили надлежност Савета. Стиче се, међутим, утисак да је медијима важно да се „одбране“ пред Саветом, али да, нажалост, касније слабо примењују оно на шта их је Комисија својом одлуком упозорила.Тако се догађало да медији крше на исти начин и исте одредбе Кодекса за које су били поменути и чак и објавили ту одлуку Комисије. Чланови Комисије и Савета уопште савесни су да је реч о процесу едукације који сигурно неће бити брзо завршен.

ЖАЛБЕ ПОДНЕТЕ ОД ЈАНУАРА ДО ДЕЦЕМБРА 2013.

Факултет политичких наука – Сведок, Таблоид -одбачена (медији нису прихватили надлежност Савета за штампу)
О.Ш . Јожеф Атила – Вечерње новости -одбачена ( није обезбеђена сагласност директора школе, подносилац жалбе била је ПР служба)
Поштар РС – Е-новине – одбачена (медиј није прихватио надлежност Савета)
Ана Милановић – Telegraf. rs. – одбачена (медиј није у надлежности Савета, текст се не односи на подносиоца жалбе)

У фебруару је промењен Статут па је Комисија почела да изриче опомене медијима који нису прихватили пуну надлежност Савета за штампу

Синиша Спасојевић – ББ глас – жалба прихваћена, изречена јавна опомена
Центар за права детета – Блиц – прекршен Кодекс (одлука објављена)
Сунчица Вучај – Telegraf.rs – одбачена (текст се не односи на подносиоца жалбе)
Ана Зрењанин – Telegraf.rs – подносилац одустао од жалбе
Горица Григоријевић – Курир -подносилац одустао од жалбе
Министарство финансија и привреде – Наше новине – прихваћена, изречена јавна опомена
ДИПОС – АЛО -жалба није прихваћена, нема повреде Кодекса
Ненад Чанак – Курур – прихваћена, прекршен Кодекс (одлука није објављена)
Љубан Ковачевић – Ало, Курир -одбачена (текстови се не односе на подносиоца жалбе)
Предраг Павловић – Ало – одбачена (није у надлежности Савета, жалба се односила на коменатер на ФБ страници листа)
СНП Наши – НИН -одбачена ( жалбу је поднела неовлашћена особа)
Драган Ђилас – Курир – прихваћена, прекршен Кодекс (одлука није објављена)
Зоран Радовановић – Вечерње новости – прихваћена, прекршен Кодекс (одлука објављена)
Нино Брајовић – Политика – прихваћена, прекршен Кодекс (одлука објављена)
Мирослава Михаиловић- Блиц, Курир – одбачена (текст се не односи на подносиоца жалбе)
Иван Ивановић – НИН -одбијена, нема повреде Кодекса
Нови глас комуне (Апатин) – редакција сама затражила мишљење Комсије – није прекршен Кодекс
Иван Нинић – Дневник – жалба решена договором
Горан Поповић – Курур -прихваћена, прекршен Кодекс (одлука објављена)
Новица Тончев – Вечерње новости – жалба решена договором
Драган Жебељан – Ало – прихваћена, прекршен Кодекс (одлука објављена)
Ана Радмиловић – Нова српска политичка мисао – прихваћена, изречена јавна опомена
Владимир Геориев – Курир – делимично прихваћена, прекршен Кодекс (одлука објављена)
Блиц – Информер – прихваћена, прекршен Кодекс (одлука није објављена)
Љуба Пантовић Суботић – Ало -прихваћена, прекршен Кодекс (одлука објављена)
Ваишнавска верска заједница – Правда.рс – подносилац одустао од жалбе
Ваиншнавска верска заједница –Србин.нфо – подносилац одустао од жалбе
Удружење љубитеља железнице – Курир – одбијена, нема прекршаја Кодекса
Милан Црнчевић – Блиц – одбачена ( не односи се на конкретан текст)
Љуба Пантовић Суботић – Курир – прихваћена, прекршен Кодекс (одлука није објављена)
Љуба Пантовић – Суботић – Сцандал – прихваћена, изречена јавна опомена
Љуба Пантовић – Суботић – Стар – прихваћена, изречана јавна опомена
ЈП Путеви Србије – Блиц – одбијена, нема повреде Кодекса
Љуба Пантовић – Суботић – Сцандал – одбачена (односи се на текст објављен пре више од 90 дана)
Зоран Спасојевић – ББ глас – одбачена (текст се не односи на подносиоца жалбе)
ГЛИЦ – Наше новине -одбачена (текст се не односи на подносиоца жалбе)
Сања Турлаков – Блиц – одбијена, нема повреде Кодекса
Мирјана Радошевић – Информер – одбачена (текст се не односи се на подносиоца жалбе)
Драгана Бољевић – Блиц – прихваћена, прекршен Кодекс (одлука објављена)
Радованка Предраговић Стеванић – Глас западне Србије – прихваћена, изречена јавна опомена (одлука објављена иако медиј није имао ту обавезу)
Весна и Златибор Лончар – Ало – прихваћена, прекршај Кодекса (одлука објављена)
Делта холдинг – Блиц – подносилац одустао од жалбе
Јужне вести – Народне новине – прихваћена, изречена јавна опомена
Вељко Лалић – Вечерње новости – прихваћена, прекршај Кодекса (одлука није објављена)
Захтев листа Зрењанин да Комисија оцени кршење Кодекса – подносилац одустао од жалбе
Share fondacija – Телепромптер – прихваћена, изречена јавна опомена
Петар Јеремић – Информер – подносилац одустао од жалбе
Јелена Тинска – Youtube – одбачена (друштвене мреже нису у надлежности Савета)
Елвис Бериша – Вечерње новости – одбачена (текст се не односи на подносиоца жалбе)
Драган Ђилас – Курир – прихваћена, прекршен Кодекс (одлука није објављена)
Хелсиншки одбор за људска права – Блиц – одбијена, нема кршења Кодекса
Хелсиншки одбор за људска права – Политика – одбијена, нема кршења Кодекса
Хелсиншки одбор за људска права – Вечерње новости – делимично прихваћена жалба
Хелсиншки одбор за људска права – Информер – прихваћена, прекршен Кодекс (одлука није објављена)
Милка Тадић Мијовић – Е-новине – прихваћена, изречена јавна опомена
Гојко Раичевић – Е- новине – одбачена (текст се не односи на подносиоца)
Драган Марић – Курир – одбијена, нема кршења Кодекса
Завод за хитну медицинску помоћ Нови Сад – Блиц – прихваћена, прекршен Кодекс
Небојша Базић – Курир – подносилац одустао од жалбе
Јоргованка Табаковић – 021 – одбачена (текст уклоњен пре подношења жалбе)
Јоргованка Табаковић – Наше новине – одбијена, нема кршења Кодекса
Јоргованка Табаковић – Е-избори – одбачена (текст уклоњен пре подношења жалбе)
Јоргованка Табаковић – Kontra press – одбијена, нема кршења Кодекса
Јоргованка Табаковић – Autonomija.info – одбијена, нема кршења Кодекса
Јоргованка Табаковић – РТВ Војводина – одбачена (медиј није у надлежности Савета)
Тања Максић – Блиц, Информер – одбачена (текст се не односи на подносиоца жалбе)
Наше Новине – Танјуг – прихваћена, изречена јавна опомена

СЕМИНАРИ ЗА ПРЕДСТАВНИКЕ ПРАВОСУЂА

Како је један од дугорочних циљева Савета за штампу смањење судских спорова који се воде против медија, са радом Савета и посебно са одлукама Комсије за жалбе упознато је током ове године више од стотину представника правосудних органа. Партнери Савета на овом пројекту: Удружење новинара Србије, Независно удружење новинара Србије и Локал прес организовали су, уз помоћ Мисије ОЕБС-а у Србији, шест семинара за судије и тужиоце из свих већих градова у Србији. Семинари су одржани у априлу у Нишу и на Златибору, у октобру у Лозници и у новембру у Крагујевцу, Новом Саду и Београду. Присуствовале су им судије из основних, виших и апелационих судова, као и тужиоци. У семинарима су учествовали и новинари локалних медија, који су и извештавали о овим скуповима.

Судијама и тужиоцима су представљени најинтересантнији случајеви о којима је Комисија за жалбе одлучивала, као и случајеви из, иначе доста неуједначене, судске праксе. Судијама је препоручено и да грађане упућују на Савет за штампу, као и да приликом одлучивања о материјалној надокади коју подносиоци тужбе траже од медија, узму у обзир и то да ли је та особа претходно од редакције тражила да објави исправку информације која јој је нанела штету и да ли се обратила Савету за штампу.Заједничка оцена учесника свих скупова била је да је оваква сарадња неопходна и да би требало да се одвија континуирано.

Најинтересантнији случајеви о којима је у првој години рада одлучивала Комисија за жалбе Савета за штампу објављени су и у брошури која је подељена представницима правосудја. У „Водичу кроз праксу Комисије за жалбе“ представљено је девет одлука Комисије које се односе на обавезу поступања са дужном новинарском пажњом, објективност извештавања, приватност „обичних грађана“, критику јавних личности, права мањинских група и заштиту ауторских права, предвиђених Кодексом новинара Србије.

ОКРУГЛИ СТО О САМОРЕГУЛАЦИЈИ ОНЛАЈН МЕДИЈА

Савет за штампу је печетком децембра у сарадњи с Мисијом ОЕБС-а организовао велики скуп под називом „Саморегулиши се: Перспективе саморегулације у онлајн медијима“, који је окупио четрдесетак представника онлајн медија из више градова Србије и невладиних организација које се баве медијским слободама. Скуп је организиван да би се веб портали упознали са проширењем надлежности Савета за штампу, односно са предностима саморегулације.

Послеподневни панел био је посвећен коментарима читалаца на текстове у онлајн медијама, као и питањима одговорности, анонимности и постојећим моделима модерације.

САРАДЊА СА САВЕТОМ ЕВРОПЕ

Крајем године успостваљена је сарадња са Канцеларијом Савета Европе у Београду. Прва заједничка активност била је организовање састанка чланова Комисије за жалбе Савета за штампу и колега из Норвешке, Холандије и Босне и Херцеговине, на којем су размењена искуства у одлучивању о жалбама грађана. Ова целодневна радионица одржана је у оквиру пројекта Савета Европе „Унапређење слободе изражавања и информисања и слободе медија у југоисточној Европи“, који се реализује уз финансијску подршку Министарства спољних послова Краљевине Норвешке. За чланове Комисије за жалбе била су веома драгоцена искуства савета који имају дугу традицију и богату праксу, а највише је било речи о заштити приватности, начину извештавања о трагедијама или несрећама, о томе колико Кодекс штити јавне личности и о одговорности редакција за онлајн коментаре читалаца.

Савет Европе финансира и штампање измењеног Кодекса новинара Србије са прилогом који садржи случајеве из праксе Комисије за жалбе. Биће штампано три хиљаде примерака најкасније до краја јануара 2014.

ОСТАЛЕ АКТИВНОСТИ

У току 2013, године чланови Управног одбора и Комисије за жалбе учествовали су у телевизијским дебатама на десет локалних ТВ станица у: Ужицу, Новом Пазару, Суботици, Кикинди, Апатину, Шапцу, Нишу, Пироту, Врању и Лозници. Ове актвности су планиране због тога што у првој години рада није било жалби на локалне медије из чега је закључено да грађани у мањим срединама нису довољно упознати са радом Савета за штампу. Ове године Савет је примио дестак жалби на локалне, углавном онлајн медије, што је, вероватно, делимично резултат и ових гостовања.

Савет је успоставио и сарадњу са Републичком радиодифузном агенцијом. У априлу је одржан први заједнички састанак на којем је договорено да се све представке које грађани упуте РРА на садржај штампаних медија прослеђују Савету за штампу, као и да се од Министарства културе и информисања затражи да реагује у ситуацијама када је садржај и начин дистрибуције штампаног јавног гласила такав да може да нашкоди моралном, интелектуалном, емотивном или социјалном развоју малолетника, у складу са својим надлежностима. Посредством РРА Савет је касније добио три жалбе, али ниједна није испуњавала формалне услове да би се о њој могло одлучивати.

Савет за штампу је ове године успоставио и сарадњу са организацијом UNESCO, па су представници Савета говорили на два скупа посвећена саморегулацији онлајн медијима, у мају у Београду и у октобру у Сарајеву.

Представници Савета учествовали су и на годишњој скупштини Алијансе независних савета за штампу Европе (AIPCE) у коју је учлањен већ прве године рада, одржаној у спетембру у Тел Авиву, као и на регионалнон скупу одржаном у мају у Будви. На том скупу је договорено оснивање неформалне мреже саморегулаторних тела југоисточне Европе, у оквиру које ће земље региона убудуће ближе сарадјивати.