ИЗВЕШТАЈ СА ТРИБИНЕ “ДА ЛИ СУ МЕДИЈИ СПРЕМНИ ЗА ИНТЕРНЕ КОДЕКСЕ”
ИЗВЕШТАЈ СА ТРИБИНЕ “ДА ЛИ СУ МЕДИЈИ СПРЕМНИ ЗА ИНТЕРНЕ КОДЕКСЕ”
(одржане 28.јануара 2022.године посредством ЗООМ платформе)
Веома мали број медија у Србији има изјаву о уредничкој мисији, сет принципа или неки сличан документ у вези са принципима уређивачке политике, а за израду интерних етичких кодекса заинтересовани су углавном онлајн медији, од којих би већина прихватила помоћ стручњака у изради и примени таквог документа. Ово су неки од резултата истраживања Савета за штампу, које је представљено на онлајн трибини одржаној 28. јануара 2022. године.
Усвајање и примена интерних кодекса добе новинарске праксе је једна од активности из акционог плана за спровођење медијске стратегије, а Савет за штампу је, како је саопштено, сматрао да је први корак спровођење анкете о томе колико медијских кућа има такве кодексе, да ли их сматрају важним и да ли имају капацитета да их сами израде и примењују, односно каква им је помоћ у томе потребна.
Како је објаснила Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, Кодекс новинара Србије, по којем ради Савет за штампу, усвојен је 2006. године, а Савет је 2016. израдио и посебне Смернице за примену Кодекса у онлај медијима, које су допуњење 2021. године. Без обзира на то, у Савету за штампу и Мисији ОЕБС-а у Србији, која је финансијски подржала овај пројекат, верују да има простора и потребе да и саме медијске куће израде своја интерна правила, пре свега да би се аутономија редакције заштитила од економских и политичких утицаја власника, односно издавача, што је посебно важно за јавне сервисе и медије на језицима националних мањина, који су такође анкетирани.
Резултате анкете представио је Стеван Ристић, председник Управног одбора Савета за штампу и аутор истраживања. Он је навео да је онлајн испитивање спроведено на доступном узорку од 85 власника, директора и главних уредника телевизија, дневних новина, периодичне штампе, радија и онлине медија, међу Којима су оба јавна медијска сервиса и девет медија на језицима мањина. Укупно је одговорило 28 медија, од којих један јавни сервис – Радио-телевизија Војводине, два “мањинска медија” – Хлас Људу и Новинско – издавачка установа Македонски информативни и издавачки центар д.о.о. Панчево, још четири телевизије и пет радио станица, четири издавача периодичне штампе, један дневни лист, један недељник и једна новинска агенција, док су остали портал. На питање да ли имају неки сет принципа који се односи на уређивачку политику или сличан документ позитивно је одговорило више од половине испитаника (52.2%), док би 76% прихватило помоћ у изради тог документа,. Само у 14 одсто случајева медији ту врсту докумената држе јавно доступним.
Мало медија заинтересовано за саморегулацију
Сви медији су одговорили позитивно на питање да ли признају надлежност Савета за штампу, док две трећине испитаних кажу да је информација о признавању надлежности јасно назначена, вињетом или на други начин, у оквиру медија који воде. Свакодневно у свом раду 95.8% испитаних се води Кодексом новинара Србије, док сви испитаници сматрају да је поштовање Кодекса важно. Да Кодекс новинара Србије покрива све важне аспекте одговорног новинарства сматра 91.7 одсто, а исти број испитаних каже да новинаре почетнике упознаје са Кодексом новинара Србије, у случају да им није (довољно) познат. Интересантно је да су у истом проценту испитани одговорили да су у њиховим редакцијама сви ангажовани новинари упознати са Кодексом новинара Србије.
Испитаници из онлајн медији кажу да Смернице за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу користи 81.8% њих. Више од пола испитаних (54.2) одговорило је позитивно на питање „Да ли ваш медиј има капацитета да сам изради интерни етички кодекс“, а 87.5% би прихватило помоћ за израду тог акта. Обуку као врсту потребне подршке наводи највећи број медија (63.6%). Истовремено заинтересовани су и за експертску подршку и разговоре са другим медијима у циљу размене искустава и помоћи у вези са израдом интерног етичког кодекса. На питање „Имате ли у вашем медију правила и процедуре које запослене штите од дискриминације на радном месту” 75% је одговорило са Да, док је на питање „Да ли у вашем медију постоје правила заштите на раду, која укључују и заштиту на раду у непријатељском окружењу (извештавање са насилних протеста или током ратних дејстава)“ 70.8% одговорило са Не. Код око трећине испитаних који су на претходно питање одговорили са Да, тек 29.4% има ангажовану особу која је одговорна за примену тих правила.
Стеван Ристић је истакао да је очигледно да је само мали број, од укупно око 2500 медија у Србији, заинтересован за саморегурегулацију, као и да упитник није ни послат оним медијима који свакодневно крше Кодекс новинара Србије, а који од тога имају корист, јер се пројектно суфинансирање медјског садржаја претворило у то да држава обилато дотира послушничке медије. Рекао је и да се код нас углавном говори о поларизацији друштва на начин да један део медија подржава власт, а други је критикује или подржава опозицију, али да је заправо подела таква да постоје професионални медији који одговорно раде свој посао и због тога трпе последице и они који, зарад финансијског благостања, раде непрофесионално.
Мирослав Јанковић, представник ОЕБС-а је рекао да је реализација једне од активности из акционог плана које се односи на интерене кодексе, пре свега у јавним сервисима и у медијима на језицима националних мањима, била добар повод да се провери колико су и остали медији заинтересовани за израду и примену таквих докумената, а да је посебно важно и то што је Србија у изборној години, због чега би медији требало да прихвате и разумеју да имају додатну одговорност за квалитет јавне речи, наравно уз поштовање њихове уређивачке политике. Он је најавио да би друга фаза пројекта била рад са медија који су изразили интересовање за израду интерних кодекса на изради тих прописа, што би требало да буде реализовано ове године.
Процедуре за непријатељско окружење
Учесници трибине су указали на важност саморегулаторних механизама и улогу који Савет за штампу има у томе, али и на потребу да се медији који професионално обављају свој посао додатно оснаже и кроз усвајање додатних интерних правила и процедура. Зорица Вишњић, уредница Лозничких новости, је, тако, посебно истакла да би тој редакцији, а вероватно и другима, биле потребна правила за поступање новинара у непријатељском окружењу (нпр. приликом насилних протеста), јер се сада ослањају искључиво на своја претходна искуства, што, како се прибојава, у будућности неће бити довољно. Додала је и да би те новине радо прихватиле експертску помоћ у том делу. Петар Јеремић, менаџер за етику у Адриа медиа групи је такође указао на важност саморегулаторних правила и процедура, као и на потребу за сталном едукацијом новинара и уредника за примену етичких кодекса, истакавши да то не иде ни брзо, ни лако, али да се, после неког времена, помаци ипак виде. Стојан Марковић из Озонпресса је рекао да је важно да се новинари придржавају Кодекса и да поштују одлуке Савета за штампу, али је додао да мисли да ипак није неопходно да сваки мали медиј има свој интерни кодекс, јер Кодекс новинара даје сасвом добар основ за професионално поступање. Подсетио је да је у медијску стратегију унета одредба да је услов да медији добију средства на конкурсима за пројектно суфинансирање да прихвате надлежност Савета за штампу и да се нада да ће тако бити и у новом закону о јавном информисању. Више учесника је указало на проблем државног финансирања медија који континуирано крше Кодекс, а Драган Кремер је подсетио да страни донатори све чешће, као критерујум за добијање средстава, постављају услов да медиј поштује професионалне стандарде и прихвата надлежност Савета за штампу, као саморегулаторног тела. Рекао је да има локалних медија који су већ израдили интерне процедуре, које би могле бити употребљене као полазна основа и за израду етичких правила и за друге медије, да не би морао сваки да их израђује из почетка, јер је јасно да за то немају ресурсе и да је анализа која је урађена добра полазна основа за утрђивање потреба медија.
Закључци:
• Анкетно истраживање показало је да медији који прихватају надлежност Савета за штампу имају потребу и за интерним кодексом и другим документима којима би ближе (само)регулисали свој новинарски посао, као и добили јасне процедуре и правила за ванредне догађаје везане за обављање посла
• Подаци добијени анкетирањем биће употребљени за састављање листе медија којима је потребна помоћ за израду интерних кодекса и процедура
• Савет за штампу и ОЕБС ће у току ове године реализовати другу фазу пројекта, која подразумева пружење помоћи, пре свега локалним медијима, за израду кодекса добре новинарске праксе
• Забрињава податак да Јавни сервис РТС нема интерни Кодекс, нити је одговорио на упитник, док је одзив медија на језицима националних мањина такође био лош
Охрабрује то што 95.8% испитаника каже да се у свом послу води Кодексом новинара Србије, као и податак да сви испитаници сматрају да је поштовање Кодекса важно.