Извештај са трибине „Медијска етика у дигиталном добу“ одржане 28. новембра 2023. године у Медија центру

Право на заборав и садржаји креирани вештачком интелигенцијом биће у будућности велики изазов

Савет за штампу представио је истраживање „Изазови медијске саморегулације у дигиталном добу“. Истраживање се, између осталог, односи на знање новинара о медијској етици и саморегулацији, као и на изазове који произилазе из дигитализације. Такође, анализиране су одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу које се односе на онлајн медије.

Истраживање је спроведено путем анкете и интервјуа са новинарима, а други део је студија случаја урађена на основу одлука Комисије за жалбе Савета за штампу.

На трибини су говориле ауторке истраживања Тања Максић и Тања Јакоби, као и председавајућа Комисији за жалбе Надежда Будимовић, а модераторка је била генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.

На почетку излагања Тања Јакоби је навела да је у истраживању коришћен приступ који је примењен приликом истраживања које су радили европски савети за штампу, а који је прилагођен домаћим темама.

Први део истраживања односи се на знање новинара о медијској етици и саморегулацији, као и на изазове који произилазе из дигитализације, а други део је анализа одлука и праксе Савета за штампу, посебно кад је реч о Смерницама за примену Кодекса новинара у онлајн сфери. Други део разматра и узроке повреда Кодекса, капацитете Савета за штампу и будућност саморегулације у дигиталној сфери. Ауторке су истраживале и на који начин може да се пружи подршка Савету за штампу у прилагођавању изазовима дигиталног доба.

Тања Јакоби је рекла да је посебан фокус у истраживању био на праву на забрав и на коришћењу вештачке интелигинције (ВИ) и нагласила да медији не саопштавају коришћење ових технологија јер сматрају да то није нешто што би читаоци волели да знају.

„Право на заборав има изразито јаку друштвену думензију. Чињеница је да, када говоримо о насиљу, то насиље иде преко медија. Ми имамо јако пуно људи који су захваљујући неодговорном писању медија погођени и то не само у времену када се о њима писало, него су погођени доживотно, јер садржаји који су у онлајн окружењу остају доживотно. Такво писање остаје као жиг срамоте за медије, али ми не видимо да они због тога мењају своје понашање. Међутим, ако бисте питали било ког новинара да ли сте заиста желели то да урадите, рекао би да веровантно није постојала таква намера, али ни свест о томе“, појаснила је Тања Јакоби.

Новинари мисле да је потребно унапредити Кодекс

Говорећи о резултатима истраживања Тања Максић је рекла да новинари користе ресурсе Савета за штампу, највише Кодекс и Смернице. Баш зато што користе Кодекс у свом раду половина испитаника каже да Кодекс треба дорадити и прилагодити га новим технлогијама.

„Четрдесет одсто испитаника ради у медијима који имају интерни етички кодекс. Једна трећина нема такав документ и они се ослањају на културу у редакцијама, комуникацију са уредницима или колегама новинарима, док се једна трећина ослања на своје знање и искуство“, навела је Максић и додала да су испитаници већином били из редакција у којима се више цени провера чињеница у односу на брзину објављивања информација и да имају одговорност према преузетом садржају.

Када је у питању однос новинара према друштвеним мрежама она је рекла да новинари сматрају да имају право да се идентификују на друштвеним мрежама где могу да изразе своје ставове, те да предлажу да се тим делом њховог рада не бави Савет за штампу, већ да се та област уреди интерним етичким правилима.

Већина испитаника је става да извори на друштвеним мрежама захтевају додатну проверу.

Што се тиче вештачке интелигенције (ВИ) испитаници су мишљења да тај садржај мора бити адекватно обележен.

„Они сматрају да овај садржај треба да подлеже истим уредничким принципима као и остали медијски садржаји. Дакле, мора да постоји неки људски надзор. Али новинари стидљиво експериментишу са вештачком интелигенцијом и нема масовне употребе. То су најчешће квизови, забавни садржаји и поигравање са насловима“, објаснила је Тања Максић.

Провера информација које долазе са друштвених мрежа и оних садржаја који су креирани вештачком интелигенцијом биће изазов у будућности.

Испитаници кажу да треба да се поштује ауторско право, а половина њих каже да је било у ситуацији да је њхов садржај неовлашћено преузет. Половина медија из којих долазе има прописане услове за преузимање њихових садржаја.

Већина жалби је оправдана

Анализа одлука Комисије за жалбе обухватила је 125 случајева из 2021. и 2022. године, који се односе на онлајн медије.

Највећи број притужби поднесен је против највећих и најутицајнијих таблоида, али многи од њих не признају надлежност Савета за штампу. Истраживање показује да су жалбе углавном основе, јер је већина жалби решена корист жалилаца.

„Од 125 жалби, 95 је решено у корист подносилаца жалбе и Комисија је изрекла јавне опомене. Најчешће се крше поглавља Кодекса која се тичу одговорности новинара, истинитости извештавања и поштовања приватности“, навела је Тања Максић.

Комисија за жалбе је у више случајева стала на становиште да се уредничка одговорност протеже не само на портале медија, већ и на коментаре читалаца.

Када је у питању заштита приватности малолетних лица и права на заборав, анализа је показала да се на перфидан начин задире у приватност малолетника што ће им представљати проблем у каснијем животу.

Кодекс се крши са намером или из незнања

Истраживање је показало да су политички актери заинтересовани да се кроз медије постигну политички циљеви, али и да власници медија излазе у сусрет таквим жељама из простог разлога што су главни извори финансирања медијски конкурси на државном нивоу.
Тања Јакоби је рекла да је све мање новинара који су спремни да се супротставе објављивању садржаја који је у супротности са Кодексом.
„У питању је намерна одлука зато што су потребни кликови и ту се питање Кодекса не поставља. Са друге стране, Кодекс се крши и ненамерно због непознавања професионалних етичких норми. То се дешава због урушавања новинарске професије и појаве много непрофесионалних медија, где не постоји искуство које се преноси и нема идеје да се поштује Кодекс“, навела је Тања Јакоби.

Још један разлог кршења Кодекса су велике недоумице у ситуацијама са којима се новинари раније нису сусрели, попут масовних убистава која су се десила у мају ове године.

Када је у питању однос новинара према Савету за штампу, истраживање показује да Савет ужива велики углед и да транспарентност његовог рада иде у прилог томе. Не постоји сумња да су у Комисији за жалбе људи који се заиста баве својим послом на професионалан начин и чије одлуке су засноване на аргументима.
„Оно што смо пронашли током интервјуа је да је потребна обука члановима Комисије. Они редовно читају литературу и туђе праксе, али када говоримо о вештачкој интелигенцији, то превазилази знања чланова Комисије. Они не треба да постану стручњаци за вештачку интелигенцију, али морају да имају начин да то прате, а са друге стране морају имати неки ресурс коме могу да се обрате у тренутку када имају такву сумњу“, појаснила је Тања Јакоби.

Она је такође поменула да држава треба да помогне угледу саморегулације, не мешајући се у делокруг рада Савета за штампу.
Потребно је јачати капацитете Савета за штампу
Кршење Кодекса највише је изражено у онлајн издањима традиционалних медија или у медијима који функционишу искључиво у онлајн форми. Кршење је посебно изражено, јер се овакви садржаји мултипликују и трајно остају на Интернету.

„У тренуцима недоумица јасно је да новинари консултују Кодекс и смернице за онлајн и одлуке Комисије за жалбе, али потребно је јасније повезивање са Саветом за штампу и Комисијом као једним телом које ће да буде ресурс центар за разне дилеме”, навела је Тања Максић.

Охрабрује чињеница да расте број медија који прихватају надлежност Савета за штампу.

Тања Јакоби је рекла да постоји велики капацитет Савета да унапреди своје добре односе са медијском заједницом, цивилним сектором, академском заједницом и грађанима.

Поред тога препорука је да се ојачају унутрашњи капацитети Савета за штампу усавршавањем чланова Комисије за жалбе и формирањем одговарајуће експертизе у вези са коришћењем нових технологија. Такође, потребно је ојачати везе оснивача и Савета за штампу и развити методологију за унапређивање и увођење смерница у области онлајн медија.

Ове године 117 жалби Савету за штампу

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић и председавајућа Комисији за жалбе Надежда Будимовић говориле су на трибини о раду ових тела.

Гордана Новаковић је навела да је од марта ове године примљено 97 жалби, а од почетка године укупно 117.

„Договором је решено 16 жалби и у 18 случајева је Комисија утврдила да Кодекс није прекршен. У 13 случајева је донета одлука да је Кодекс прекршен. Овде је реч о медијима који су прихватили надлежност Савета за штампу и у 19 случајева су медији који је нису прихватили. Њима су изречене јавне опомене. У броју јавних опомена предњачи Информер са шест, затим Нова.рс са три и портал Решетка са две. Највише одлука о прекршају Кодекса донето је за Блиц – три, док су се по две одлуке односиле на портале Директно, Новости, Ало и Курир“, навела је Гордана Новаковић.

Она је додала да су најчешће кршене одредбе поглавља И, ИВ и ВИИ, с тим што су у порасту прекршаји који се односе на право на приватност и новинарску пажњу, односно, недостатак професионалне пажње новинара.

Надежда Будимовић је рекла да је претходни период био изазов за Комисију за жалбе, пре свега кад је реч извештавању медија о масовним убиставима у мају ове године.

„Говоримо о масовном кршењу Кодекса у готово свим медијима у широком дијапазону, од дужне новинарске пажње, преко кршења претпоставке невиности, заштите приватности, идентитета и починилаца и жртава, па до поштовања и заштите достојанства деце жртава насиља, изношења непримерених и узнемирујућих садржаја, све до истинитости извештавања“, казала је Будимовић.

Она је рекла да је та ситуација била изазов и за Комисију, али да се јасно видела разлика између оних медија који намерно крше Кодекс и оних који то раде зато што се нису снашли.

„У њиховим објавама нашли су се и детаљан план кретања починилаца, имена деце коју је починилац у школи имао намеру да убије, његови искази и животопис на више страна, фотографије жртава и крви са места жлочина у Младеновцу. У таквим објавама предњачили су Информер, Ало и Курир, а у том друштву су се нашли и Блиц и Вечерње новости“, објаснила је Будимовић.

Недуго потом, медији су писали о случају девојчице коју је злостављао отац.

„Овде су медији поступили још горе него у првом случају. Они су у наставцима развлачили судбину те девојчице. Објавили су фотографије зграде и стана кроз кључаоницу, каде у којој је девојчица седела, фотографију оца девојчице, имена детета и оца, податке о њеном здравственом стању, алузије и претпоставке шта јој се све дешавало, како ће се касније развијати и какве ће све то последице оставити по њено ментално здравље“, описала је ситуацију чланица Комисије.

Девојчица је добила назив „девојчица из каде“ и то је вероватно за цео живот јер садржаји на интернету остају заувек.

Надежда Будимовић је рекла да је тај случај један од најдрастичнијих примера како неодговорно новинарство које не поштује приватност, достојанство и интегритет људи може потпуно уништити њихову будућност.

Она је говорила и о томе како новинари све чешће користе садржаје са друштвених мрежа како би написали вест, као и о томе да велики број медија не ради модерацију коментара читалаца на порталима и друштвеним мрежама. То се дешава, како је навела, услед недостатка капацитета медија, али и како би покренули хајке против једне или више особа због њиховог политичког уверења или политичког деловања.

На крају је поменула да је потребно додатно тумачење и уједначавање ставова о томе да ли и у ком контексту медији могу користити фотографије са званичних страница и сајтова организација, политичких партија и покрета.

Закључци:
– Медији се користе као средства за обрачун са политичким противницима и наметање сопствених вредности као општих вредности у друштву, а медијски професионалци пружају слаб отпор таквом утицају;
– Кршење Кодекса је посебно изражено у онлајн издањима традиционалних медија или у медијима који функционишу искључиво у онлајн форми;
– У тренуцима недоумица новинари консултују Кодекс, дигиталне смернице, одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу, или чланове Комисије, али не постоји јасно артикулисана сарадња медија и Савета у ситуацијама у којима је медијима потребна додатна подршка у ситуацијама са којима се у пракси нису сусретали;
– Охрабрује чињеница да расте број медија који прихватају надлежност Савета за штампу;
– Кодекс се најчешће крши са намером ради већег броја “кликова”, али постоје и ненамерне грешке што је посебно изражено у „младим“ медијима;
– Потребан је нови приступ решавању питања права на заборав;
– Слично је и са позитивним друштвеним акцијама, као што је увођење „Амбер алерт-а“;
– Потребно је да чланови Савета за штампу у потпуности разумеју технолошке аспекте примене нових технологија и њихове реперкусије на питање поштовања етичких норми;
– Савет за штампу је унутар медијске заједнице, у академским и експертским круговима и у међународној заједници, препознат као тело са високим стандардима рада и неупитним, професионалним капацитетима;
– Ресурси Савета су јавно доступни свим заинтересованим странама и бесплатни су за грађане;
– Савет је успоставио добру сарадњу са НВО;
– Потребно је даље оснаживање грађана да самостално користе услуге Савета;
– Постоји значајан простор за унапређење комуникације Савета и медија у домену пружања савета медијима у тренутку када се суочавају са искуствима које до тада нису имали;
– Савет би требало да унапреди обим, интензитет и методе комуницирања са јавношћу;
– Доношење Смерница за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу и њихово иновирање представља добар пример реаговања Савета на промене;
– Постоји потреба за организованим приступом усавршавању и посебно за именовањем једног или више експерата или стручног тела у области дигиталних технологија, које би чланови Комисије по потреби могли да консултују у случају када се суоче са недоумицама;
– Улога Савета поново је препозната у новом Закону о медијима и јавном информисању;
– Улога оснивача у процесу креирања будућности Савета за штампу није довољно препозната. Савет би требало да буде у позицији да може више да се ослања на експертизу и ресурсе оснивача.