Резултати рада Комисије за жалбе и мониторинга поштовања Кодекса новинара у дневним новинама од 1. јула до 31. децембра 2023. године

Извештај о мониторингу поштовања Кодекса новинара Србије у дневним новинама у периоду од 1. јула до 31. децембра 2023. представљен је 13. фебруара 2024. године на трибини под називом „Колико медији поштују Кодекс новинара Србије“ која је одржана у Прес центру Удружења новинара Србије.

Девет дневних листова који се дистрибуирају на националном нивоу направило је 5.551 прекршај Кодекса новинара Србије, а медији који су највише кршили Кодекс у периоду од 1. јула до 31. децембра 2023. године су Ало, Српски Телеграф и Информер. Највише су се кршила поглавља Кодекса која се односе на одговорност новинара и истинитост извештавања, саопштено је на презентацији резултата мониторинга који је спровео Савет за штампу, а која је одржана 13. фебруара 2024. године.

Шестомесечним мониторингом, који су радиле Тамара Скрозза и Вера Дидановић, обухваћено је девет дневних листова који се дистрибуирају на националном нивоу. Евидентиран је 4.141 текст у коме је прекршена бар једна тачка Кодекса, па је забележен укупно 5.551 прекршај.

Највише прекршаја по текстовима имао је Ало (1065), затим следе Српски Телеграф (980), Информер (791), Курир (448), Вечерње новости (430), Блиц (229), Политка (121), Нова (62) и Данас (15).

На почетку презентације извештаја Тамара Скрозза је напоменула да се мониторинг не узима у обзир када је у питању финансирање медија путем медијских конкурса, већ само одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу.

Према мониторингу, медији су највише кршили тачке поглавља 4, које се односи на одговорност новинара и то 1629 пута и тачке поглавља 1, које се односи на истинитост извештавања (1624). Такође, често су кршене и тачке из поглавља 7, које се односи на поштовање приватности (990 прекршаја).

У поглављу 4 медији су највише кршили право на претпоставку невиности, а било је и скривеног оглашавања, као и дискриминације, казала је Тамара Скрозза.

„Оно што је ове године новитет јесте кршење поглавља 1 које је одмах ту поред поглавља 4, а то је истинитост извештавања. Ми смо приметили да је то, пре свега, захваљујући изборној кампањи. Дакле, када је почела изборна кампања, ми смо имали више прекршаја појединачно по текстовима“, навела је.

Она је додала и да је приметно масовно кршење поглавља 7, које се односи на заштиту приватности, а посебно обавеза заштите идентитета малолетника.

О власти све најбоље, о опозицији све најгоре

Ово је први пур за девет година колико Савет за штампу ради мониторинг дневних новина да је период праћења прекршаја Кодекса обухватио целу кампању за парламентарне, покрајинске и локалне изборе у делу градова и општина.

Вера Дидановић је указала на то да је у току предизборне кампање већина медија извештавала о идејама и активностима власти, али уз потпуно прећуткивање и селективно информисање када је реч о оном што је негативно везано за власт.

Она је рекла да су медији готово потпуно затворени за промоцијиу ставова и идеја опозиције, што је у нескладу са обавезом објективног, потпуног истинитог и благоворменог информисања.

„Извештавање о опозицији је углавном негативно и у таблоидима налазимо огроман број непотписаних текстова у којима се износе неистине о опозиционим странкама и њиховим лидерима уз потпуно игнорисање њихових демантија“, објаснила је Вера Дидановић и као пример навела случај „Алексић и таст“ где су медији извештавали о наводним злоупотребама буџетског новца опозиционог лидера Мирослава Алексића и његовог таста потпуно занемарујући његова подсећања да је због таквог писања добио више судских пресуда.

Забележено је и да провладини медији објављују реакције власти на изјаве и ставове опозиције које нису претходно пренели, а било је и наслова са њиховим наводним изјавама, иако то никада стварно нису рекли. Такође, приметно је много текстова којима је циљ био да се унесе раздор међу опозиционе странке.

Кампање против социјалних протеста

Мониторинг је показао и да су бројни медији у извештавању о вишенедељном штрајку Поште истог дана сазнали да иза свега стоје „Ђилас и Шолак“, док у текстовима не постоје никакви докази за те тврдње, што говори много о начину уређивања медија, у смислу да сви добијају информације из једног центра.

Социјални протести грађана (штрајк поште и пољопривредника) у предизборној кампањи су окарактерисани као политички, информације су се објављивале селективно, а  чињенице се прећуткивале.

„Када су се избори завршили онда су таблоиди који су предњачили у оваквом извештавању оптужили Нову и Данас да су кршили изборну тишину и да су навијали за једну одређену страну и били су врло активни у тим оптужбама“, казала је Tamara Скрозза.

Црна хроника – кршење права на приватност деце, нарушавање достојанства жртве и кршење претпоставке невиности

Осим политике, проблематична је, као и обично, била и црна хроника, а Tamara Скрозза је навела неколико карактеристичних случајева.

„О убиству седамнаестогодишње Ное Миливојев медији су детаљно извештавали кршећи сва могућа правила. Прекршено је право на претпоставку невиности. Ми смо истог дана имали фотографију, име и презиме и адресу осумњиченог. Прекршено је право на достојанство жртве тиме што је детаљно изношен начин на који је осумњичена особа наводно уништавала делове њеног тела. Тиме су се медији бавили данима, недељама и месецима. Ни то није било довољно па су се укључиле фамозне комшије“, рекла је Скрозза i напоменула да ’комшије’ нису релевантни сведоци и извори, иако су биле врло заступљене у црним хроникама.

У посматраном периоду нарочито је било запажено да су се појављивали читави серијали о малолетном убици из Рибникара. Према речима Тамаре Скроззe ovakavo извештавање ремети друштвени консензус читаве ствари и додатно узнемирава породице жртава јер је од тог дечака направљена нека врста медијске звезде.

„Имамо друге теме којима би медији требали да се баве када је у питању масакр у Рибникару. Тиме се медији нису бавили, суштином ствари, феноменом , узроцима итд. него су се бавили стањем у психијатријској болници. То није извештавање у јавном интересу“, навела је она.

На естради (скоро) ништа ново

Када је реч о естради, оно што је занимљиво је да фокус није више само на ријалитију, него се круг естрадних личности проширио на људе непознатих занимања, а који су породица, пријатељи и наводни љубавници људи који се појављују у ријалитијима.

„Тако да сад имамо велики број људи који до сада нису уопште били познати, а онда додатно имамо и њихове ближње који су још мање познати и за које још мање знамо шта представљају и зашто су ту где су. Тако да су читаве странице естраде које су на почетку наших монигторинга пре девет година биле посвећене овом или оном певачу, па сад нама може да се свиди или не свиди, сада је посвећено анонимним личности које једино причају прљавштине из спаваћих соба једни о другима. То је општа тема“, објаснила је Скрозза.

 „Када се све сабере, ситуација није весела. Мислим да треба за историју да остане забележено како се у овом времену писало и извештавало“, закључила је.

Комисији стигло 125 жалби током прошле године

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић представила је рад Комисије за жалбе током посматраног периода.

Она је рекла да је током претходне године стигло 125 жалби, од чега 50 у периоду мониторинга. Комисија је разматрала укупно 30 жалиби. У 12 случајева је одлучено да Кодекс није прекршен, док је у осталим случајевима чак 51 пут је прекршено поглавље 1, које се односи на истинитост извештавања. Затим следи поглавље 5 – новинарска пажња- које је прекршено 33 пута, поглавље 4 – одговорност новинара – 22 пута, а приватност 14 пута.

„Оно што је и у жалбама и у мониторингу присутно је да је најчешће у овим текстовима прекршено више тачака Кодекса. Никад није у питању само једна тачка или само једно поглавље“, додала је Гордана Новаковић.

Она је навела и да су се први пут током предизборне кампање, али и након избора Комисији за жалбе обраћали политички актери, како странака на власти тако и из опозиције.

Закључци :

– У односу на претходни мониторинг, забележен је известан раст просечног месечног броја прекршаја Кодекса, али ипак није достигнут рекорд из 2021. године, када је забележена највећа месечна учесталост кршења Кодекса у последњих пет година.

– И даље таблоиди предњаче у кршењу Кодекса. Највећи број прекршаја ове године направио је Ало, а као најпрофесионалнији и ове године показао се Данас.

– Укупно је забележен 4141 текст у коме је прекршена бар једна тачка Кодекса, али се не може говорити о јасном тренду раста или пада уоченог броја прекршаја Кодекса.

– Као и ранијих година, Кодекс се најчешће крши у извештавању о домаћим политичким темама, кривичним делима и естрадним темама.

– Најчешће су кршене тачке поглавља 4, које се односе на одговорност новинари  поглавља 1, које се односи на истинитост извештавања. У веома великом броју крше се и тачке из поглавља 7, које се односи на поштовање приватности.

– Већина медија је током предизборне кампање исцрпно извештавала о активностима и кампањи власти, уз потпуно прећуткивање свега што је негативно у њеном раду. Истовремено уочљива је потпуна затвореност за промоцију ставова и идеја опозиције.

– Извештавање о опозицији углавном је изразито негативно.

– Грађански протести који су одржани током предизборне кампање окарактерисани су као политички, „у организацији Драгана Ђиласа и Драгана Шолака“.

– У извештајима о кривичним делима најчешће су кршене тачке о обавези поштовања права на претпоставку невиности, заштити малолетника и достојанства жртве.

– У случају масовног убиства у београдској школи ”Владислав Рибникар”, медији се нису бавили суштином, пропустима система, последицама по друштво, већ ефемерним аспектима трагедије.

– Термин ”естрада” је далеко шири него раније: то више нису само певачи и ријалити звезде, већ бивши учесници ријалитија, њихови брачни партнери, бивши партнери, љубавници и љубавнице, пријатељи.

– Настављена је пракса детаљног преношења догађаја из ријалити програма – с експлицитним описима секса, свађа и насиља, али и онога што се дешава учесницима, а формално не спада у ријалити.