Резултати рада Комисије за жалбе и мониторинга поштовања Кодекса новинара у дневним новинама од 1. јула до 31. децембра 2024. године

Извештај о мониторингу поштовања Кодекса новинара Србије у дневним новинама у периоду од 1. јула до 31. децембра 2024. представљен је 23. јануара 2025. године на трибини под називом „Колико медији поштују Кодекс новинара Србије“ , која је одржана у Прес центру Удружења новинара Србије.

Девет дневних новина које се дистрибуирају на националном нивоу прекршило је Кодекс новинара Србије 5.978 пута у другој половини 2024. године, а медији са највише прекршаја су Ало, Информер и Српски телеграф. Највише су кршена поглавља Кодекса која се односе на истинитост извештавања, поштовање приватности и одговорност новинара.

Резултате мониторинга који Савет за штампу спроводи десету годину за редом, представили су новинарка Вера Дидановић и новинар Бојан Цвејић, који су протеклих шест месеци пратили извештавање новина, док је генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић говорила о раду Комисије за жалбе.

Мониторинг дневних листова с националном покривеношћу показао је да су Ало, Блиц, Данас, Вечерње новости, Информер, Курир, Политика, Нова и Српски телеграф прекршили Кодекс укупно 5978 пута у 4110 текстова.

Као и прошле године, прва три места, према броју прекршаја етичких и професионалних стандарда, заузели су Ало са 1605 прекршаја у 1133 текстова, Информер са 1314 у 805 текстова и Српски телеграф са 1167 у 701 тексту. Најмање одступања од Кодекса новинара и ове године бележи лист Данас са 20 таквих примера, те новине Нова са 95 забележених случајева.

Бојан Цвејић је рекао да су медији у посматраном периоду највише кршили прво поглавље Кодекса новинара Србије које се односи на истинитост извештавања.

 „Ту бележимо 2426 прекршаја и ту је приметан драстичан раст у односу на претходни мониторинг. Следи седмо поглавље  које се односи на поштовање приватности са 1399 прекршаја, те четврто поглавље 4 Одговорност новинара са 1231 прекршајем“, појаснио је Цвејић.

Медији су нешто мање кршили  пето поглавље – Новинарска пажња(544 прекршаја), затим шесто поглавље – Однос према изворима информисања (224), а поглавље Независност од притиска прекршено је 152 пута.

Цвејић је рекао и да није приметан пад укупног броја прекршаја етичких и професионалних стандарда иако је у последњем мониторнигу забележено мање текстова у којима је Кодекс прекршен.

„Прошле године смо имали 4141 текст у којима су медији кршили Кодекс, али је зато доста повећан број прекршаја у текстовима. Прошле године је било око 5550, сада их има скоро 6000,  више од 400 прекршаја више у односу на прошлу годину“, навео је Цвејић.

Када су у питању конкретне тачке Кодекса, Цвејић наводи да је највише кршена тачка 2 поглавља Истинитост извештавања која се односи на разликовање коментара, спекулација и нагађања од чињеница. Овај прекршај забележен је 1556 пута. На другом месту је тачка 1 у оквиру поглавља Право на приватност, која се односи на откривање идентитета осумњичених и жртава злочина, као и непоштовање достојанства личности, и ту је забежено 1246 прекршаја. Lledi тачка 1 поглавља Истинитост извештавања. која је прекршена 579 пута, а на четвртом месту је непрописно обележавање ПР и промо садржаја са 520 прекршаја.

„Као и прошле године највећи број прекршаја забележен је на странама које се баве политичким темама, потом на странама ’црне  хронике’ и странама које се односе на естрадне теме “, додао је Цвејић.

Новинарка Вера Дидановић је навела да се у политичким темама традиционално највише крше одредбе о истинитости извештавања.

„Ухватили су се тога само да се дочепају власти“

Дидановић је рекла да је приметно да су правила Кодекса изразито често кршена у извештавању о два велика циклуса протеста, односно извештавању о протестима против рударења литијума и протестима који су почели након рушења надстрешнице у Новом Саду, а који још увек трају.

Она је указала да је извештавање о тим догађајима селективно и уз прећуткивање чињеница.

„Рецимо, приликом извештавања о протестима поводом рударења литијума, често се тврдило да опозиција није против рударења литијума, него да само жели да преузме власт. Говорило се и о припремању ’Мајдана у срцу Београда’, учесници се редовно етикетирају, па смо током лета имали ’лажне екологе’, а сада ’лешинаре’, ’хејтере’, ’антисрпске протесте’ и веома широк дијапазон етикета и увреда“, објаснила је новинарка.

Она је додала да се врло често изјаве актера тенденциозно искриве и да су протести представљени у негативном светлу тако што су без аргумената повезивани са појединцима или групама које у друштву имају статус непријатеља.

„Гледамо ових дана тај полурат против Хрватске. Имали смо, рецимо, наслове у новинама: ’Шиптарски медији хвале протесте против литијума’, ’Усташе снажно уз оне који би да руше Србију’, ’Очигледна синхронизација протеста са Куртијевим изазивањем криза на Косову, циљ је дестабилизација Србије’ и све у том смислу“, појаснила је Дидановић.

Вера Дидановић је поменула и тему која се стално враћа и доноси велики број врло тешких прекршаја Кодекса. У питању су текстови у којима се тврди да поједини људи и организације желе смрт председника Вучића.

„Имали смо серију текстова где су практично нагађања представљена као чињенице након атентата на Доналда Трампа. Па смо имали наслове: ’Вучић на мети, боде очи као Трамп, Фицо, Орбан’. А један од метода којима је стваран утисак да неко спрема атентат на председника је и искривљавање изјава, попут у насловима: ’Оленик потврдио, хоћемо Вучићеву главу’, што се никад није десило“, казала је она и подсетила на вишедневну кампању која је вођена против новинарке Тамаре Скроззе која је од стране представника власти и таблоида оптужена да жали што Вучич није убијен.

Бојан Цвејић је рекао и да је у већини текстова на дневно-политичким странама недостајала тзв. друга страна, односно, да одређене личности нису контактиране за коментар или потврду информације. Он је додао да се често дешавало да исти текстови буду објављени у више медија.

„Објављено је на пример истраживања о утицају литијума на животну средину, а да није наведен никакав извор, нити ко је израдио студију на коју су се позивали“, рекао је Цвејић.

Он је поменуо да ни ове године, у таболидима нису изостали погрдни називи за Абанце и Хрвате и да су се термини „Усташе и Шиптари“ појављивали и у насловима текстова.

Црна хроника и кршење Кодекса

Поред политчке рубрике, Кодекс је, према мониторингу, највише кршен у рубрици „црне хронике“.

„И ту смо забележили у ових шест месеци да је објављено више од 50 извештаја са сахрана особа које нису јавне личности, са фотографијама, описима и цитирањем чланова породице са лица места. То је посебно било упечатљиво у новембру након трагедије у Новом Саду када је живот изгубило 15 људи“, рекао је Цвејић и појаснио да иако у старом Кодексу нигде изричито не пише да је забрањено извештавати са сахрана, у питању су били прекршаји који се односе на непоштовање приватности и на злопотребу емоција људи.

Он је подсетио да нови Кодекс новинара и новинарки Србије који се примењује од ове године, изричито забрањује извештавање са сахрана осим уколико је реч о високопрофилисаним јавним личностима, али и да у том случају треба водити рачуна да ли постоји јавни интерес.

Поред тога, у рибрикама „црних хроника“ често је откриван идентитет осумњичених и жртава злочина.

„Иако то у већини случајева није директно откривање имена и презимена или објављивање фотографије, износи се низ детаља из њиховог приватног живота који јасно указују на то о коме се ради, од имена чланова њихових породица, фотографије кућа у којима живе, где раде, чиме се баве, и све оно што је специфично, а што их, поготово у мањим местима, може учинити препознатиљивим“, објаснио је Цвејић.

Он је рекао да су спекулације о самом чину, мотивима и претходним дешавањима постале стандард, да се у највећем броју тих случајева интервјуишу и цитирају комшије и тако преносе спекулације, непотребни детаљи и непроверене информације.

Указао је и да су медији објавили серију текстова о суђењу за масовно убиство у Основној школи „Владислав Рибникар“ у Београду и да су поједини медији извештавали о дешавањима из суднице иако је суђење било затворено за јавност.

Вера Дидановић је подсетила и на извештавање медија о нападу на израелску амбасаду када су се медији такмичили у изношењу неоснованог нагађања о “вехабији из Младеновца“, како су назвали нападача, као и на извештавање о потери за Алијом Балијагићем који је осумњичен за двоструко убиство.

Негативне кампање против естрадних личности које критикују друштвена дешавања

Најновији мониторинг забележио је мањи број прекршаја Кодекса у естрадним рубрикама, али, као и на политичким странама, водиле су се негативне кампање против одређених естрадних личности које су износиле критичке ставове о стању у друштву. У овим случајевима прекршено је право на приватност и достојанство личности, уз доста спекулација и непроверених информација из анонимних извора, а да људи о којима се пише нису позивали да дају свој коментар на то.

Осим тога, таблоиди и даље преносе садржај и праве текстове о томе шта се дешава у ријалити програмима у којима се, између осталог, приказују непримерени и порнографски садржаји.

Одлуке Комисије за жалбе

Током прошле године Савету за штампу је стигло 88 жалби од којих је 15 одбачено из формалних разлога или су жалиоци одустали, док је медијацијом решено шест жалби. Комисија за жалбе је само у четири случаја одлучила да Кодекс није прекршен.

Комисија за жалбе Савета за штампу на седницама које су се одржавале током прошле године одлучила је да су портали Politika.rs и Novosti.rs највише кршиле Кодекс, оба портала по осам пута. Портал Alo.rs је прекршио Кодекс седам пута, Информер.рс шест, Курир, РТВ Врање и Врањска четири пута, Blic.rs три и Република два пута.

Међу штампаним издањима Курир, Ало и Српски телеграф имали су по четири одлуке о прекршају, Информер три, Политика две и Вечерње новости једну.

Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић указала је на све већи број жалби које се односе на текстове објављене углавном на порталима, који заправо и нису новинарски текстови.

„Реч о некаквим памфлетима који су непотписани, нема никаквих извора, нејасно је одакле информације потичу. Идентични текстови објављују се врло често истовремено у рецимо четири, пет медија. Често садрже само три или четири реченице и у којима постоји једна полуинформација, на то се онда надовезује низ недоказаних и недоказивих оптужби, увреда и неки бесмислени коментари типа ’Србијо шта си дочекала да ти ови одлучују о будућности’ или тако нешто.“, рекла је генерална секретарка Савета.

Она је додала да сваки текст у медијима мора да буде објављен у складу са правилима и професионалним стандардима.

„Изричито је наведено у новом Кодексу да је уредник одговоран за сав садржај који објављује, тако да то преузимање из других медија, са друштвених мрежа или дословно преношење нечијег саопштења није никакво оправдање, нити изговор“, напоменула је Новаковић.

Одредбе Кодекса које су најчешће кршене на основу одлука Комисије за жалбе углавном се поклапају са резултатима мониторинга, указала је Новаковић.

Најчешће је кршено поглавље Истинитост извештавања (139 пута) и то тачке које се односе на објављивање неоснованих оптужби и на неразликовање претпоставке, коментара и нагађања.

Поглавље Одговорност новинара прекршено је 86 пута – најчешће тачке које се односе на исвештавање о деци и рањивим категоријама и злоупотребу емоција људи.

Поглавље Новинарска пажња прекршено је 91 пут, док је поглавље „Поштовање приватности“ прекршено укупно 43 пута.

Новаковић је нагласила и да „Политика“ није објавила ниједну одлуку о прекршају Кодекса.

Закључци:

-У односу на 2023. годину не бележи се ни тренд раста ни тренд смањења броја непоштовања кодекса, тачније ове године био је свега 31 прекршај мање;

-Највише прекршаја односи се на прво поглавље Кодекса новинара Србије – Истинитост извештавања. Следи поглавље Поштовање приватности, те поглавље Одговорност новинара;

-Кодекс је најчешће кршен у извештавању о домаћим политичким темама, садржајима из „црне хронике“ и естрадним темама;

-Већина медија је афирмативно извештавала о активностима и кампањи власти, док су представници опозиције били на мети критика;

-Велики број прекешаја Кодекса збележен је у извештавању са два велика циклуса протестац – летњег, против рударења литијума и протеста којим се тражи утврђивање чињеница везаних за рушење надстрешнице железничке станице у Новом Саду. Протести су у већини новина представљени у негативном светлу, а извештавање је било пре свега селективно, уз прећуткивање чињеница;

-Покренуто је више кампања против појединих јавних личности које су јавно оптужене у медијима да желе смрт председнику Александру Вучићу;

-Ненавођење извора је обележило праћење расправе о ископавању литијума;

-Објављено је више од 50 извештаја са сахрана особа које нису јавне личности, посебно у новембру након трагедије у Новом Саду када је погинуло 15 људи, што представља грубо кршење етичких и професионалних стандарда;

-Настављен је тренд масовног кршења Кодекса у „црним хроникама“, пре свега откривањем идентитета осумњичених и жртава;

-У рубрикама посвећеним естрадним личностима највише је кршено право на приватност, док је смањена количина садржаја који се односи на преношење догађаја из ријалити програма. Естрадне рубрике биле су повремено простор за таргетирање естрадних личности које су у јавности износиле критичка мишљења о стању у друштву.