Резултати рада Комисије за жалбе Савета за штампу у периоду новембар 2014-фебруар 2015. године

(представљени на трибини 11. фебруара у Медија центру)

Савет за штампу, у сарадњи са Независним удружењем новинара Србије, представио је резултате свог рада, 11. фебруара 2015, на скупу у београдском Медија центру. Уводничари, генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић, председавајући Комисији за жалбе Иван Цвејић и члан Комисије Владо Мареш, оценили су медијску сцену у протекла три месеца и представили најзанимљивије жалбе на медијске садржаје. Гооворили су и о дилемама које је Комисија имала приликом разматрања појединих жалби и образложили неке од одлука.

Преглед рада

Гордана Новаковић је саопштила да је у периоду од 15.10.2014. до 10.02.2015. Савет примио 36 нових жалби, што је знатно више него у претходном тромесечном периоду. Разлог за то може бити, како је рекла Новаковић, и то што је претходни период обухватио лето, када, по правилу, има мање жалби. У последња три месеца, Комисија за жалбе Савета за штампу одлучивала је о 23 жалбе – у 16 случајева одлучено је да је Кодекс новинара Србије прекршен, док у једном случају чланови Комисије нису могли да усагласе ставове. Новаковић је напоменула да је тренутно осам жалби у процедури, а да су тек две решене медијацијом, што указује да редакције и даље нису спремне да признају грешке и договоре се подносиоцима жалби. Од 16 случајева кршења Кодекса, три пута су то били медији који нису прихватили пуну надлежност Савета за штампу, па су им изречене јавне опомене. Новаковић је приметила и да је у девет случајева Комисија закључила да је прекршено више тачака Кодекса, а најчешће су крешене одредбе:

Неразликовање чињеница од коментара, претпоставки и нагадјања – девет пута
Непоштовање претпоставке невиности – четири пута
Дискриминација и непоштовање етике и културе јавне речи – по три случаја.

На питање новинара за које медије је Комисија за жалбе утврдила да су прекршили Кодекс новинара, Гордана Новаковић је навела Ало (4 пута), Курир (3), Информер (2), Новости (2), и Telegraf.rs и Блиц (по једном). Комисија је изрекла јавне опомене порталима Глас западне Србије (два пута) и Телепромптер (једном).

Новаковић је навела да је дневни лист Информер раније прихватио надлежност Савета за штампу, али након што је Комисија донела одлуку да је тај медиј прекршио Кодекс, главни уредник је одлучио да се повуче из система саморегулације.

Занимљиво је то што је Министарство културе и информисања РС поднело жалбу Савету за штампу

због објављивања порнографских садржаја на насловној страни дневних новина. Комисија је била суочена са дилемом да ли да поступа по овој жалбу, јер Министарство није лично оштећено објављеним садржајем, али је одлучила да прихвати жалбу коју ће размотрити на седници крајем фебруара.

Председавајући Комисији за жалбе Иван Цвејић нагласио је да су ове бројке охрабрујуће јер говоре да је Савет постао препознатљива институција, али да би, имајући у виду реалну ситуацију у медијима, број жалби требало да буде знатно већи. Цвејић је и овом приликом позвао градјане да су обрате Комисији за жалбе, истичићу да је Савет за штампу једино тело које дугочно може променити праксу у медијима.

Цвејић је, такође, позвао и ПР и рекламне агенције на српском тржишту да обрате пажњу на одлуке Савета за штампу и да их користе као референце приликом својих будућих пропагандних акција.

Фото: Медија центар Београд

Случајеви и дилеме

Цвејић је навео неколико случајева који су били посебно занимљиви Комисији за жалбе, али и индикативни у односу на тренутну ситуацију у медијима.

Друштвене мреже – преношење садржаја

Грађанка из Врања се жалила на дневни лист Курир зато што је пренео снимке пацијената из болнице који су оригинално снимљени за ТВ прилог, али нису емитовани, зато што нарушавају права пацијената. Међутим, снимци су постављени на друштвене мреже одакле их је преузео Курир и уреднички обрадио. Чланови Комисије за жалбе нису могли да се усагласе око тога да ли је Кодекс прекршен, имајући у виду да је постављањем на друштвеним мрежама спорни снимак заправо јавно публикован, и да је „Курир“ пренео већ објављен садржај. Мишљења су била подељена – од оцене да је Курир урадио праву ствар критикујући праксу неетичког снимања пацијената, до става да нема оправдања за преузимање материјала којим се грубо крши новинарска етика.

Горан Јевтић – претпоствака невиности

Случај писања Блица о глумцу Горану Јевтићу није представљао дилему за Комисију за жалбе. Закључак Комисије је да је овим текстовима прекшена одредба Кодекса која се односи на поштовање претпоставку невиности. Горан Јевтић је јавно жигосан као кривац пре него што је и започео судски процес, без обзира што ни у једном од објављених текстова није директно речено да је крив.

Употреба увредљивих термина

Члан Комисије за жалбе Владо Мареш издвојио је случај извештавања о фудбалској утакмици измедју Србије и Албаније током које се на стадиону појавио дрон са заставом Велике Албаније. Био је то мамац, рекао је Мареш, на који су се „закачили“ многи медији, пре свега таблоиди, који су покренули баражну ватру вређања Албанаца, која јер резултирала и паљењем објеката чији су власници Албанци. Група Албанаца се жалила Савету и Комисија за жалбу због употребе термина „Шиптар“ приликом извештавања о овим догађајима и Комисије је одлучила да је тиме прекршен Кодекс, јер то вређа и дискриминише припаднике једне националне зајендице. Мареш је напоменуо да би било добро када би уредници новинарима дали Кодекс новинара, како би их подсетили како треба извештавати. „Поштујући Кодекс новинар чува и своје достојанство“, закључио је Мареш.

Борба против цензуре – изазов за новинарство

Владо Мареш је говорио и о томе да је Савет успео да остане саморегулаторно тело у чији рад се до сада држава и политичари нису мешали, и изразио уверење да ће се Комисија за жалбе врло брзо суочити са озбиљним проблемом – перфидном цензуром која се полако уводи. Мареш сматра да је на делу скривена цензура коју спроводе уредници и новинари који намећу политички, а не професионални, новинарски „резон“. Наводећи случај Информера, који је на насловној страни објавио да председник НУНС-а Вукашин Обрадовић подржава атентат на премијера Вучића, Мареш је нагласио да се у Србији враћа раније популарна дисциплина стварања непријатеља. Комисија је једногласно одлучила да је Кодекс у овом случају најгрубље прекршен. Мареш је навео и пример ТВ Пинк у чијој емисији је Обрадовић био вредјан на најсрамнији начин, те реакцију премијера Вучића на писање истраживача БИРН-а, оценивши да такви инциденти представљају негацију новинарства. „Медији су, рекао је Мареш, постали ПР и потпароли режима и тренутно се налазимо у нечему што представља сумрак новинарства“.

Улога и мандат Савета

После презентација, представници Савета за штампу су одговарали на питање из публике.

Једно од њих се односило на неконзистентност праксе Јавног тужилаштва које није реаговала на бројне насловне странице таблоида, које својим садржајем недвосмислено шире панику, а нарочито имајући у виду привођење грађана и новинара током мајских поплава због објава на друштвеним мрежама.

Иван Цвејић је нагласио да Савет за штампу и Комисија за жалбе немају амбиција да постану врста трибунала који осуђује и да не зна зашто тужилаштво не реагује. Лично, Цвејић се сагласио да су случајеви који су били мање опасни за јавност врло брзо процеусуирани, док је за поступке таблоида изостала реакција. Цвејић је рекао да Савет нема другог начина да утиче на таку праксу медија осим да јавно, на оваквим скуповима, или током свог рада, указује на такве трендове и њихове последице.

Марка Васиљевића из Регионалног центра за мањине занимало је колико медија који су прихватили надлежност Савета објављује одлуке Комисије за жалбе да су прекршили Кодекс. Гордана Новаковић је објаснила да већина медија објављује одлуке, али веома често у скраћеном облику.

„Проблем је најчешће и у томе што одлуку објаве у штампаном, а не и у, много читанијем онлајн издању, али је ситуација знатно боља у односу на почетке рада Савета“, додала је Новаковић.

Васиљевић је предложио да Савет пошаље информацију о објављивању одлука Комисије за жалбу онима који су случајеве покренули, како би имали комплетан увид у понашање медија.

Присутне је занимао и став представника Савета за штампу када су у питању друштвене мреже и ограничење слобода изражавања на овим платформама. Мареш је нагласио да Комисија за жалбе нема, нити жели да има, „батину“, већ је његов циљ да указује на неетичко писање и скреће пажњу на кршење новинарског Кодекса.

Цвејић је рекао да га лично веома занима однос друштвених мрежа и традиционалних медија и да је основна разлика измедју њих – одговорност. „ На друштвеним мрежама не морате имати никакву одговорност, ништа вас осим савести не обавезује да поштујете туђа права“, објаснио је Цвејић и додао да медији, са друге стране, итекако имају ту одговорност, али је често заборављају или пребенегавају.

Он је нагласио да често користи друштвне мреже у послу, али да постоји велики број отворених питања и код нас и у свету у вези са одговорношћу у овој сфери. Подсећајући да су неки велики листови укинули могућност коментарисања садржаја, Цвејић је нагласио да уважава њихове разлоге – увидом у коментаре постало је јасно да они не доприносе јавној дебати, већ представљају најчешће анонимни, организовани напад или одбрану ставова који су изнети у тексту.

Генерални секретар НУНС-а, једног од оснивача Савета за штампу, Светозар Раковић, подсетио је да је ово саморегулаторно тело за релативно кратко време од оснивања имало далеко богатија искуства него, на пример, РРА, много старије регулаторно тело са далеко већим ресурсима и капацитетима. Он је нагласио да је Савет у свом проактивном и ефикасном раду превазишао првобитна очекивања.

Раковић је питао, с обзиром на то да Савет има доста случајева који се односе на кршење ауторских права, да ли Комисија користи савете стручњака за ауторско право када одлучује о таквим жалбама, односно да ли користи експертизу у одлучивању о неким специфичним жалбама.

Новаковићева је одговорила да у досадашњој пракси Комисија није тражила спољне стручне савете, али да би Савет то могао да чини, када оцени да је потребно. Када је реч о кршењу ауторских права, указала је да је један од чланова Комисије Златко Чобовић, судски вештак за питања медијског ауторства.

Закључци:

– Нове технологије и медијске платфроме представљају сталне изазове за све актере на медијској сцени, укључујући и Савет за штампу. Пратећи дешавања у региону и свету, Савет ради на обавештавању чланова Комисије о новим трендовима и искуствима других саморегулаторних тела.

– Прикривена цензура и самоцензура представљају ризик и за Савет за штампу.

– Савет за штампу је позвао ПР агенције на српском тржишту да обрате пажњу на одлуке овог тела и да користе као референце приликом својих будућих пропагандних акција.

– Савет за штампу треба да размисли о томе да уведе праксу обавештавања подносилаца жалби о објављивању одлуке Комисије за жалбе у медијима који су прекршили Кодекс новинара Србије.

– Комисија за жалбе могла би да користи стручне савете специјалиста за одређене теме, уколико случај то захтева.

– Савет за штампу ће наставити да организује јавне скупове и скреће пажњу на уочене трендове у вези са поштовањем Кодекса новинара Србије.