Резултати рада Комисије за жалбе Савета за штампу у периоду од 1. маја до 31. августа

Фото: Прес центар УНС-а

У штампаним и онлајн медијима, као и у претходном периоду, најчешће су кршене одредбе Кодекса новинара Србије које се односе на истинитост извештавања, а затим на обавезу поштовања приватности и забрану дискриминације и говора мржње. Број жалби је у сталном порасту, а и даље је у 90 одсто случајева истим текстом прекршено више одредаба Кодекса новинара. Ово је показала анализа одлука Комисије за жалбе Савета за штампу периоду од 1. маја до 31. августа 2016. године.

У ова четири месеца Савету за штампу поднете су укупно 43 жалбе, што је нешто више него у претходном периоду, а Комисија је донела 26 одлука. Од разматраних жалби, само у два случаја је одлучила да није било повреде Кодекса новинара. У 24 случаја констатовано је да је учињен прекршај, а од тога су у 12 случајева Кодекс прекршили медији, који су прихватили пуну надлежност Савета за штампу, док је 12 јавних опомена изречено медијима који нису прихватили пуну надлежност Савета за штампу. Само три жалбе су решена медијацијом, посредовањем између подносилаца и редакција, што показје да редакције још нису спремне да признају и исправе своје грешке.

Комисија је констатовала да је у овом периоду чешће него раније кршено правило поштовања претпоставке невиности, пре свега у вези са случајевима убиства певачице Јелене Марјановић и силовања и убиства трогодишње девојчице из околине Зајечара. Чешће него раније, утврђено је и кршење правила о забрани дискриминације и говора мржње, што је, вероватно, резултат повећане активности невладиних организација, које су чешће подносиле жалбе по овом основу.

Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, осврнула се на конферeнцији за новинаре одржаној 8. септембра, на новину која је почетком године унета у Статут Савета за штампу, а којом је омогућено члановима Комисије за жалбе , што су они искористили , па је на седницама у јуну и јулу Комисија разматрала осам таквих жалби.

Случајеви:

Случај који је привукао највише пажње у овом периоду, а који и даље добија велики простор у медијима, јесте убиство превачице Јелене Марјановић. Свакога дана „откривани“ су нови детаљи о убиству и о томе ко је убица, указивало се на чланове породице Марјановић као потенцијалне убице, а описивано је и понашање и осећања малолетног детета убијене. Петар Јеремић, члан Комисије, поднео је жалбе због драстичног свакодневног кршења Кодекса у извештавању о убиству певачице против четири дневне новине, на основу резултата мониторинга који споводе он и чланица Комисије Тамара Скроза. Комисија је одлучила да су сви прекршили Кодекс новинара по више основа -од истинитости извештавања  (посебно због представљања нагађања  и претпоставки као чињеница), кршења претпоставки невиности, права на приватност… Чланови Комисије су нарочито указали да су сви извори анонимни, као и да је посебан проблем то што медији нису водили рачуна о етичком правилу да дете не сме бити угрожено тиме што ће на било који начин бити учињено препознатљивим. Медији су у овом случају објављивали све податке и фотографије малолетне ћерке убијене певачице.

Други случај који је потресао јавност, а због којег су Скроза и Јеремић поднели жалбе,  био је силовање и убиство трогодишње девојчице из околине Зајечара, где су се медији „такмичили“ ко ће изнети што монструозније детаље овог ужасног злочина. Комисија је оценила да су медији прекршили правила о истинитости извештавања, одговорности новинара и поштовању приватности. Посебно је указано на непоштовање достојанства жртве. Комисији је значајно помогло и саопштење Родољуба Шабића, повереника за слободан приступ информацијама од јавног значаја и заштиту података о личности, који је, увидом у „папире из истраге“,  утврдио да ништа од онога што су медији објавили као садржај обдукционог налаза, записника са саслушања убице и из осталих докумената из истраге, није било тачно.

Петар Јеремић је, говорећи о случају убиства Јелене Марјановић на конференцији за новинаре, рекао да је од колега које уређују неке од таблоида незванично чуо да они верују да су радили у јавном интересу, тиме што су помагали полицији да ухвати убицу, тачније да „сломе“ мужа на кога полиција сумња, али нема доказе. Комисија за жалбе је због тога посебно указала да новинари не смеју да раде посао полиције, нити правосудних органа, да је њихово да информишу, а не да проназале убице.

Случај глумице Данице Максимовић, чије фотографије са нудистичке плаже је, без њеног одобрења, објавио „Курир“, подигао је такође велику прашину у јавности. Комисија за жалбе, којој се Даница Максимовић обратила, утврдила је да је „Курир“, без обзира што је реч о јавној личности, повредио њено право на приватност, као и да је, тајним снимањем на месту на којем је то забрањено, прекршио Кодекс у делу који се односи на обавезу коришћења часних средстава.

У протеклом периоду један броје медија престао је да објављује одлуке Комисије за жалбе, указали су представници Комисије, уз оцену да ће убудуће саопштавати који медији не поштују своје обавезе. Далила Љубичић, извршна директорка Асоцијације медија, казала је да је незванично објашњење које су добили од неких медија, својих чланова, било да су сматрали да то не морају да раде уколико је подносилац жалбе члан Комисије, пошто ту не постоји „оштећена страна“, којој би тиме требало пружити моралну сатисфакцију. Став Савета је, међутим, јасан –  све одлуке о томе да је неки медиј прекршио Кодекс морају да се објаве, јер жалбе које подносе чланови Комисије имају идентичан третман пред Комисијом, као и оне које подносе лично оштећени грађани или институције.

Упутство за примену Кодекса у онлајн медијима

У Савету за штампу у току је израда Упутства за примену Кодекса новинара Србије у онлајн окружењу. На нацрту документа, који је при крају, ради осмочлана радна група коју је формирао Савет, а пројекат финансира Министарство културе и информисања. Један од чланова радне групе, адвокат Милош Стојковић, објаснио је да је основни циљ документа да, с једне стране, истакне важност поштовања етичких правила, а, с друге стране, да одговори на изазове у онлајн медијима. Он је рекао да је посао при крају и да ће се нацрт документа, који прати структуру Кодекса, врло брзо наћи на јавној расправи. Упутство има и део који се бави специфичностима онлајн окружења: установљава правила која се односе на објављивање одговорних информација на интернету, на коришћење информација са друштвених мрежа и оних које потичу из електронске комуникације, као и на то какав је третман модерације коментара и садржаја које стварају корисници. Овај документ, како је рекао, треба да помогне Комисији при одлучивању и да пружи путоказ онлајн медијима, не само традиционалним медијима који имају своја интернет издања, већ и свим осталим порталима који имају структуру медија и објављују медијске садржаје.

Председавајући Комисији за жалбе Стојан Марковић је истакао да би, по његовом мишљењу, Савет за штампу требало да прошири надлежност и на електронске медије. О томе је било речи  и на недавно одржаном регионалном скупу у Босни и Херцеговини, када је констатовано да не постоји ниједан оправдан разлог због којег и електронски медији не би били у ингеренцији савета за штампу, када је у питању кршење новинарских кодекса, јер државна регулаторна тела углавном не функционишу добро и не баве се етичким питањима. Он је додао да се то види и на примеру Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) у Србији, које није у пуном саставу, одуговлачи са одлукама и, како је нагласио, није изрекло било какву санкцију, нити одлучивало о било којој жалби на кршење новинарске етике. Комисија за жалбе је, с друге стране, показала одлучујући о жалбама државних званичника, да не подлеже притисцима, већ се  руководи искључиво Кодексом и новинарском етиком. 

Закључци:

– Број жалби Савету стално расте, али се и број прекршаја Кодекса свакодневно повећава

– Чланови Комисије ће и даље користити право да подносе жалбе, које им је омогућила допуна Статута, упркос томе што медији покушавају да избегну обавезу да објаве одлуке Комисије

– Као и до сада, Комисија ће реаговати на све прекршаје, неће подлегати никаквим притисцима, а одлуке ће доносити у складу с правилима и непристрасно

– Комисија је позвала полицију и тужилаштво да, посебно у случајевима убистава који изазивају велику пажњу јавности, одреде особе које ће медијима давати информације, како би се избегло објављивање нагађања и утркивање у пласирању неистина

– Доношење упутства за примену Кодекса у онлајн медијима, чија израда је при крају, требало би да допринесе већем поштовању професионалних етичких стандарда у онлајн окружењу

ВИДЕО: Снимак трибине „Одлуке Комисије за жалбе Савета за штампу у протекла три месеца“
08.09.2016. / Прес центар УНС-а