Резултати рада Комисије за жалбе у периоду јануар – јун 2022.године

Резултати рада Комисије за жалбе у периоду јануар – јун 2022.године

(представљени 20.7.2022. године у Прес центру УНС)

Од почетка године на адресу Савета за штампу стигле су 44 жалбе, од којих је у процедури 10, осам жалби је одбачено из формалних разлога, док је пет решено медијацијом. У једном случају Комисија није могла да донесе одлуку, док је у свим осталим одлучено да је Кодекс прекршен, саопштено је на трибини, на којој су предстваљени и најинтересантнији случајеви о којима је Комисија одлучивала.

Оцењено је да је добро што је повећан број жалби које се решавају тако што се постигне договор између подносиоца жалбе и редакције, те да је охрабрујуће да је у првих шест месеци тај проценат био нешто изнад 20 одсто. Међу њима је и случај већ познат јавности – два текста која су се односила на то да се мајмунске богиње, наводно, шире самомеђу геј популацијом. Две редакције су се извиниле и уклониле текстове”, рекла је Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, представљајући резултате Комисије за првих шест месеци 2022. године.

Фото: Пресс центар УНС-а 

Када јер реч о случајевима у којима договор није постигнут пре него што је стигао пред Комисију ни у једном није одлучено да Кодекс није прекршен. Они који су се жалили увек су у били праву, указала је она и рекла да је једини изузетак колумна Марка Видојковића у листу “Данас” која се односила на Роме, а где су чланови били подељени, тако да Комисија није могла да донесе одлуку да ли је Кодекс прекршен или није.

“Тамо где је Комисија одлучила да је Кодекс прекршен ради се о 11 одлука који се односе на медије који су прихватили пуну надлежност Савета, док се осам одлука односи на медије који нису и њима су изречене јавне опомене. Најчешће жалбе биле су на текстове у “Блицу”, који је пет пута кршио Кодекс и, на нашу велику жалост, ниједну одлуку нису објавили”, истакла је Новаковић.

Кодекс је два пута прекршио “Ало”, по једном “Телеграф.рс”, “Курир”, “Новости” и “Стори”, јавне опомене су два пута изречене “Информеру” и порталу “Решетка.рс”, а по једном “Дневнику”, “Новој”, “Сремскомитровачком портал” и порталу “Објектив”.

О зускама и влашкој магији

Најчешће жалбе односиле су се на права мањина и дискриминацију и ширење стереотипа, као и извештавање о несрећама, док се део жалби односио и на прекршаје у вези са заштитом идентитета деце.

Представница УНС-а у Комисији за жалбе и председавајућа у претходних шест месеци Оливера Милошевић подсетила је а би новинари требало да буду одговорни својим читаоцима И да не манипулишу њиима, али и одговорни према људима о којима пишу – да не нарушавају њихово право на приватност, да их не дискриминишу, не уништавају им животе.

“Протеклих шест месеци имало смо три жалбе које се тичу повреде права националних мањина, прву је поднела Влашка народна странка због два текста на портал “Ало.рс”, чији наслови већ указују да је реч о сензационалистичком начину представљања једне националне мањине”, рекла је Милошевић.

То није први пут да се о томе пише, али у овим текстовима “Ало” је, како је рекла, отишао корак даље користећи непримерене изразе, који нису нигде овако директно помињани. Комисија је у овом случају одлучила да је Кодекс прекршен, а Милошевић је напоменула да ауторка текста није разумела грешку, да се у одговору на жалбу позвала на то да је само пренела речи туристичког водича.

Друга слична жалба је поднета је на текст објављен на порталу “Дневник.рс”, о ловакињама које долазе у Београд да раде као кућне помоћнице. Иако, како каже, контекст и цео текст није негативан, новинар је требало да зна да су изрази “тотице” или “зуске” које је употребио када је говорио о Словакињама погрдног значења, као и да је изједначавање припадница једне националне мањине са спремачицама и кућним помоћницама увредљиво и дискриминаторно.

Последњи случај о ком је Оливера Милошевић говорила је онај у ком Комисија није успела да донесе одлуку јер су четири члана сматрала да јесте, а четири да није прекршен Кодекс.

“Два удружења поднела су жалбу због колумне Марка Видојковића у листу “Данас”, у којој се бавио злоупотребом Рома у политичке сврхе. Они су у жалби указали да је вређао и омаловажио Роме. У одговору главног уредника Данаса Драгољуба Петровића истиче се да није било дискриминације, да су се извинили, повукли текст са сајта, а потом је уследила нова колумна у којој аутор објашњава прву, односно да му мета нису били Роми, већ режим”, рекла је Милошевић. Она је објаснила да у овом случају Комисија није имала довољан број гласова, али да су имали дискусију где је део њих мислио да се Видојковић служио иронијом и цинизмом, што је дозвољена доза претеривања. Други су мислили да је о истој теми могло да се пише и на други начин.

Заштита малолетника

Представница Асоцијације медија у Комисији за жалбе Јелка Јовановић рекла је да је двоје чланова који раде у листу “Данас”, укључујући и њу, било изузето из гласања на тему колумне Марка Видојковића и подсетила да је у међуремену повереница за заштиту равноправности донела је мишљења да у овом случају јесте реч о дискриманцији Рома.

Она се осврнула и на случајеве који се тичу социјалне заштите, како штићеника, тако и запослених у социјалним службама.

“Имали смо више жалби које се односе или на повреде права деце, у случају трауматичних развода или насиља у породици, али смо имали и један попут онога када су деца самовољно напустила Дечје село из Сремске Каменице. Неколико деце штићеника је тада отишло у своје природне породице без дозволе и то је у неким медијима на неспретан начин представљено, чиме су повређена и њихова права, јер су идентификовани, али и цела институција Дечјег села је повређена”, истакла је Јовановић. Десило се, како је напоменула, још неколико сучајева да су се жалили људи из Центра за социјални рад или они чија су права повређена.

Јовановић је рекла да је важно да постоје овакве жалбе, а напоменула је да је и сама поднела жалбу у случају детета које је погинуло на Новом Београду.

“Медији су на порталу пренели фотографију са Фејсбука, на којој се види адреса породице, објавили снимке на којима се виде и чују родитељи који плачу анд телом детета и ту је било правдања да је то учињено из најбоље намере. Оправдање је било и да се на том месту често претрчава улица, да су својим писањем испословали да се направи додатни пешачки прелаз”, истакла је Јовановић и додала да је лепо што је акција успела, али да је исто тако недопустиво да се жртве, посебно деца, на тај начин “развлаче” по медијима.

Сандра Перић, представница Коморе социјалне заштите, која је у протеклом периоду поднела неколико жалби Савету за штампу је указала да је откривање идентитета деце, посебно када је реч о осетљивој категорији корисника социјалне заштите озблиљан проблем и да медији често не воде рачуна о томе да објављјући њихове личне податке могу да их “обележе” за цео живот, будући да ро остаје на Интернету трајно. Она је указала и на то да би и социјални радници и установе морали да буду доступнији медијима, јер би се тиме избегло овакво проблематично извештавање и додала да се нада да ће сарадња са Саветом за штампу довести и до тога.

ЗАКЉУЧЦИ

* Од почетка године стигле су 44 жалбе, Комисија ће о њих 10 тек да одлучује крајем јула, осам жалби је одбачено, док је пет решено медијацијом.

*У истом периоду Комсија није донела ниједну одлуку да Кодекс није прекршен, они који су се жалили су углавном били у праву.

* Све је више случајева који се решавају тако што се постигне договор пре него што се стигне до Савета, што је охрабрујуће. У односу на укупан број жалби 20 одсто је оних који се реше медијацијом.

* Најчешће су се жалбе односиле се на права мањина и дискриминацију и ширење стереотипа, као и извештавање о несрећама, док се део жалби односио и на кршења у случају заштите идентитета деце.

* Новинари често нису ни свесни да својим извештавањем шире предрасуде и стереотипе, нити колико је то увредљиво за припаднике одређених мањина, због чега им је потребна додатна едукација у овој области.

* Потвреда права деце и откривање његовог идентиета је озбиљан проблем, чак и када иза тога не стоји лоша намере, већ жеља медија да помогну, рецимо у проналажењу несталог детета, па је и овом случају потребно разговарати са новинарима и уредницима како би изменили и унапредили редакцијске праксе.

Видео: Трибина „Рад Комисије за жалбе у 2022. години“