IZVEŠTAJ SA TRIBINE “DA LI SU MEDIJI SPREMNI ZA INTERNE KODEKSE”

IZVEŠTAJ SA TRIBINE “DA LI SU MEDIJI SPREMNI ZA INTERNE KODEKSE”

(održane 28.januara 2022.godine posredstvom ZOOM platforme)

Veoma mali broj medija u Srbiji ima izjavu o uredničkoj misiji, set principa ili neki sličan dokument u vezi sa principima uređivačke politike, a za izradu internih etičkih kodeksa zainteresovani su uglavnom onlajn mediji, od kojih bi većina prihvatila pomoć stručnjaka u izradi i primeni takvog dokumenta. Ovo su neki od rezultata istraživanja Saveta za štampu, koje je predstavljeno na onlajn tribini održanoj 28. januara 2022. godine.

Usvajanje i primena internih kodeksa dobe novinarske prakse je jedna od aktivnosti iz akcionog plana za sprovođenje medijske strategije, a Savet za štampu je, kako je saopšteno, smatrao da je prvi korak sprovođenje ankete o tome koliko medijskih kuća ima takve kodekse, da li ih smatraju važnim i da li imaju kapaciteta da ih sami izrade i primenjuju, odnosno kakva im je pomoć u tome potrebna.

Kako je objasnila Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu, Kodeks novinara Srbije, po kojem radi Savet za štampu, usvojen je 2006. godine, a Savet je 2016. izradio i posebne Smernice za primenu Kodeksa u onlaj medijima, koje su dopunjenje 2021. godine. Bez obzira na to, u Savetu za štampu i Misiji OEBS-a u Srbiji, koja je finansijski podržala ovaj projekat, veruju da ima prostora i potrebe da i same medijske kuće izrade svoja interna pravila, pre svega da bi se autonomija redakcije zaštitila od ekonomskih i političkih uticaja vlasnika, odnosno izdavača, što je posebno važno za javne servise i medije na jezicima nacionalnih manjina, koji su takođe anketirani.

Rezultate ankete predstavio je Stevan Ristić, predsednik Upravnog odbora Saveta za štampu i autor istraživanja. On je naveo da je onlajn ispitivanje sprovedeno na dostupnom uzorku od 85 vlasnika, direktora i glavnih urednika televizija, dnevnih novina, periodične štampe, radija i online medija, među Kojima su oba javna medijska servisa i devet medija na jezicima manjina. Ukupno je odgovorilo 28 medija, od kojih jedan javni servis – Radio-televizija Vojvodine, dva “manjinska medija” – Hlas Ljudu i Novinsko – izdavačka ustanova Makedonski informativni i izdavački centar d.o.o. Pančevo, još četiri televizije i pet radio stanica, četiri izdavača periodične štampe, jedan dnevni list, jedan nedeljnik i jedna novinska agencija, dok su ostali portal. Na pitanje da li imaju neki set principa koji se odnosi na uređivačku politiku ili sličan dokument pozitivno je odgovorilo više od polovine ispitanika (52.2%), dok bi 76% prihvatilo pomoć u izradi tog dokumenta,. Samo u 14 odsto slučajeva mediji tu vrstu dokumenata drže javno dostupnim.

Malo medija zainteresovano za samoregulaciju

Svi mediji su odgovorili pozitivno na pitanje da li priznaju nadležnost Saveta za štampu, dok dve trećine ispitanih kažu da je informacija o priznavanju nadležnosti jasno naznačena, vinjetom ili na drugi način, u okviru medija koji vode. Svakodnevno u svom radu 95.8% ispitanih se vodi Kodeksom novinara Srbije, dok svi ispitanici smatraju da je poštovanje Kodeksa važno. Da Kodeks novinara Srbije pokriva sve važne aspekte odgovornog novinarstva smatra 91.7 odsto, a isti broj ispitanih kaže da novinare početnike upoznaje sa Kodeksom novinara Srbije, u slučaju da im nije (dovoljno) poznat. Interesantno je da su u istom procentu ispitani odgovorili da su u njihovim redakcijama svi angažovani novinari upoznati sa Kodeksom novinara Srbije.

Ispitanici iz onlajn mediji kažu da Smernice za primenu Kodeksa novinara Srbije u onlajn okruženju koristi 81.8% njih. Više od pola ispitanih (54.2) odgovorilo je pozitivno na pitanje „Da li vaš medij ima kapaciteta da sam izradi interni etički kodeks“, a 87.5% bi prihvatilo pomoć za izradu tog akta. Obuku kao vrstu potrebne podrške navodi najveći broj medija (63.6%). Istovremeno zainteresovani su i za ekspertsku podršku i razgovore sa drugim medijima u cilju razmene iskustava i pomoći u vezi sa izradom internog etičkog kodeksa. Na pitanje „Imate li u vašem mediju pravila i procedure koje zaposlene štite od diskriminacije na radnom mestu” 75% je odgovorilo sa Da, dok je na pitanje „Da li u vašem mediju postoje pravila zaštite na radu, koja uključuju i zaštitu na radu u neprijateljskom okruženju (izveštavanje sa nasilnih protesta ili tokom ratnih dejstava)“ 70.8% odgovorilo sa Ne. Kod oko trećine ispitanih koji su na prethodno pitanje odgovorili sa Da, tek 29.4% ima angažovanu osobu koja je odgovorna za primenu tih pravila.

Stevan Ristić je istakao da je očigledno da je samo mali broj, od ukupno oko 2500 medija u Srbiji, zainteresovan za samoreguregulaciju, kao i da upitnik nije ni poslat onim medijima koji svakodnevno krše Kodeks novinara Srbije, a koji od toga imaju korist, jer se projektno sufinansiranje medjskog sadržaja pretvorilo u to da država obilato dotira poslušničke medije. Rekao je i da se kod nas uglavnom govori o polarizaciji društva na način da jedan deo medija podržava vlast, a drugi je kritikuje ili podržava opoziciju, ali da je zapravo podela takva da postoje profesionalni mediji koji odgovorno rade svoj posao i zbog toga trpe posledice i oni koji, zarad finansijskog blagostanja, rade neprofesionalno.

Miroslav Janković, predstavnik OEBS-a je rekao da je realizacija jedne od aktivnosti iz akcionog plana koje se odnosi na interene kodekse, pre svega u javnim servisima i u medijima na jezicima nacionalnih manjima, bila dobar povod da se proveri koliko su i ostali mediji zainteresovani za izradu i primenu takvih dokumenata, a da je posebno važno i to što je Srbija u izbornoj godini, zbog čega bi mediji trebalo da prihvate i razumeju da imaju dodatnu odgovornost za kvalitet javne reči, naravno uz poštovanje njihove uređivačke politike. On je najavio da bi druga faza projekta bila rad sa medija koji su izrazili interesovanje za izradu internih kodeksa na izradi tih propisa, što bi trebalo da bude realizovano ove godine.

Procedure za neprijateljsko okruženje

Učesnici tribine su ukazali na važnost samoregulatornih mehanizama i ulogu koji Savet za štampu ima u tome, ali i na potrebu da se mediji koji profesionalno obavljaju svoj posao dodatno osnaže i kroz usvajanje dodatnih internih pravila i procedura. Zorica Višnjić, urednica Lozničkih novosti, je, tako, posebno istakla da bi toj redakciji, a verovatno i drugima, bile potrebna pravila za postupanje novinara u neprijateljskom okruženju (npr. prilikom nasilnih protesta), jer se sada oslanjaju isključivo na svoja prethodna iskustva, što, kako se pribojava, u budućnosti neće biti dovoljno. Dodala je i da bi te novine rado prihvatile ekspertsku pomoć u tom delu. Petar Jeremić, menadžer za etiku u Adria media grupi je takođe ukazao na važnost samoregulatornih pravila i procedura, kao i na potrebu za stalnom edukacijom novinara i urednika za primenu etičkih kodeksa, istakavši da to ne ide ni brzo, ni lako, ali da se, posle nekog vremena, pomaci ipak vide. Stojan Marković iz Ozonpressa je rekao da je važno da se novinari pridržavaju Kodeksa i da poštuju odluke Saveta za štampu, ali je dodao da misli da ipak nije neophodno da svaki mali medij ima svoj interni kodeks, jer Kodeks novinara daje sasvom dobar osnov za profesionalno postupanje. Podsetio je da je u medijsku strategiju uneta odredba da je uslov da mediji dobiju sredstva na konkursima za projektno sufinansiranje da prihvate nadležnost Saveta za štampu i da se nada da će tako biti i u novom zakonu o javnom informisanju. Više učesnika je ukazalo na problem državnog finansiranja medija koji kontinuirano krše Kodeks, a Dragan Kremer je podsetio da strani donatori sve češće, kao kriterujum za dobijanje sredstava, postavljaju uslov da medij poštuje profesionalne standarde i prihvata nadležnost Saveta za štampu, kao samoregulatornog tela. Rekao je da ima lokalnih medija koji su već izradili interne procedure, koje bi mogle biti upotrebljene kao polazna osnova i za izradu etičkih pravila i za druge medije, da ne bi morao svaki da ih izrađuje iz početka, jer je jasno da za to nemaju resurse i da je analiza koja je urađena dobra polazna osnova za utrđivanje potreba medija.

Zaključci:

Anketno istraživanje pokazalo je da mediji koji prihvataju nadležnost Saveta za štampu imaju potrebu i za internim kodeksom i drugim dokumentima kojima bi bliže (samo)regulisali svoj novinarski posao, kao i dobili jasne procedure i pravila za vanredne događaje vezane za obavljanje posla

Podaci dobijeni anketiranjem biće upotrebljeni za sastavljanje liste medija kojima je potrebna pomoć za izradu internih kodeksa i procedura

Savet za štampu i OEBS će u toku ove godine realizovati drugu fazu projekta, koja podrazumeva pruženje pomoći, pre svega lokalnim medijima, za izradu kodeksa dobre novinarske prakse

Zabrinjava podatak da Javni servis RTS nema interni Kodeks, niti je odgovorio na upitnik, dok je odziv medija na jezicima nacionalnih manjina takođe bio loš

Ohrabruje to što 95.8% ispitanika kaže da se u svom poslu vodi Kodeksom novinara Srbije, kao i podatak da svi ispitanici smatraju da je poštovanje Kodeksa važno.