Rezultati rada Komisije za žalbe i monitoringa poštovanja Kodeksa novinara u dnevnim novinama od 1. jula do 31. decembra 2023. godine

Izveštaj o monitoringu poštovanja Kodeksa novinara Srbije u dnevnim novinama u periodu od 1. jula do 31. decembra 2023. predstavljen je 13. februara 2024. godine na tribini pod nazivom „Koliko mediji poštuju Kodeks novinara Srbije“ koja je održana u Pres centru Udruženja novinara Srbije.

Devet dnevnih listova koji se distribuiraju na nacionalnom nivou napravilo je 5.551 prekršaj Kodeksa novinara Srbije, a mediji koji su najviše kršili Kodeks u periodu od 1. jula do 31. decembra 2023. godine su Alo, Srpski Telegraf i Informer. Najviše su se kršila poglavlja Kodeksa koja se odnose na odgovornost novinara i istinitost izveštavanja, saopšteno je na prezentaciji rezultata monitoringa koji je sproveo Savet za štampu, a koja je održana 13. februara 2024. godine.

Šestomesečnim monitoringom, koji su radile Tamara Skrozza i Vera Didanović, obuhvaćeno je devet dnevnih listova koji se distribuiraju na nacionalnom nivou. Evidentiran je 4.141 tekst u kome je prekršena bar jedna tačka Kodeksa, pa je zabeležen ukupno 5.551 prekršaj.

Najviše prekršaja po tekstovima imao je Alo (1065), zatim slede Srpski Telegraf (980), Informer (791), Kurir (448), Večernje novosti (430), Blic (229), Politka (121), Nova (62) i Danas (15).

Na početku prezentacije izveštaja Tamara Skrozza je napomenula da se monitoring ne uzima u obzir kada je u pitanju finansiranje medija putem medijskih konkursa, već samo odluke Komisije za žalbe Saveta za štampu.

Prema monitoringu, mediji su najviše kršili tačke poglavlja 4, koje se odnosi na odgovornost novinara i to 1629 puta i tačke poglavlja 1, koje se odnosi na istinitost izveštavanja (1624). Takođe, često su kršene i tačke iz poglavlja 7, koje se odnosi na poštovanje privatnosti (990 prekršaja).

U poglavlju 4 mediji su najviše kršili pravo na pretpostavku nevinosti, a bilo je i skrivenog oglašavanja, kao i diskriminacije, kazala je Tamara Skrozza.

„Ono što je ove godine novitet jeste kršenje poglavlja 1 koje je odmah tu pored poglavlja 4, a to je istinitost izveštavanja. Mi smo primetili da je to, pre svega, zahvaljujući izbornoj kampanji. Dakle, kada je počela izborna kampanja, mi smo imali više prekršaja pojedinačno po tekstovima“, navela je.

Ona je dodala i da je primetno masovno kršenje poglavlja 7, koje se odnosi na zaštitu privatnosti, a posebno obaveza zaštite identiteta maloletnika.

O vlasti sve najbolje, o opoziciji sve najgore

Ovo je prvi pur za devet godina koliko Savet za štampu radi monitoring dnevnih novina da je period praćenja prekršaja Kodeksa obuhvatio celu kampanju za parlamentarne, pokrajinske i lokalne izbore u delu gradova i opština.

Vera Didanović je ukazala na to da je u toku predizborne kampanje većina medija izveštavala o idejama i aktivnostima vlasti, ali uz potpuno prećutkivanje i selektivno informisanje kada je reč o onom što je negativno vezano za vlast.

Ona je rekla da su mediji gotovo potpuno zatvoreni za promocijiu stavova i ideja opozicije, što je u neskladu sa obavezom objektivnog, potpunog istinitog i blagovormenog informisanja.

„Izveštavanje o opoziciji je uglavnom negativno i u tabloidima nalazimo ogroman broj nepotpisanih tekstova u kojima se iznose neistine o opozicionim strankama i njihovim liderima uz potpuno ignorisanje njihovih demantija“, objasnila je Vera Didanović i kao primer navela slučaj „Aleksić i tast“ gde su mediji izveštavali o navodnim zloupotrebama budžetskog novca opozicionog lidera Miroslava Aleksića i njegovog tasta potpuno zanemarujući njegova podsećanja da je zbog takvog pisanja dobio više sudskih presuda.

Zabeleženo je i da provladini mediji objavljuju reakcije vlasti na izjave i stavove opozicije koje nisu prethodno preneli, a bilo je i naslova sa njihovim navodnim izjavama, iako to nikada stvarno nisu rekli. Takođe, primetno je mnogo tekstova kojima je cilj bio da se unese razdor među opozicione stranke.

Kampanje protiv socijalnih protesta

Monitoring je pokazao i da su brojni mediji u izveštavanju o višenedeljnom štrajku Pošte istog dana saznali da iza svega stoje „Đilas i Šolak“, dok u tekstovima ne postoje nikakvi dokazi za te tvrdnje, što govori mnogo o načinu uređivanja medija, u smislu da svi dobijaju informacije iz jednog centra.

Socijalni protesti građana (štrajk pošte i poljoprivrednika) u predizbornoj kampanji su okarakterisani kao politički, informacije su se objavljivale selektivno, a  činjenice se prećutkivale.

„Kada su se izbori završili onda su tabloidi koji su prednjačili u ovakvom izveštavanju optužili Novu i Danas da su kršili izbornu tišinu i da su navijali za jednu određenu stranu i bili su vrlo aktivni u tim optužbama“, kazala je Tamara Skrozza.

Crna hronika – kršenje prava na privatnost dece, narušavanje dostojanstva žrtve i kršenje pretpostavke nevinosti

Osim politike, problematična je, kao i obično, bila i crna hronika, a Tamara Skrozza je navela nekoliko karakterističnih slučajeva.

„O ubistvu sedamnaestogodišnje Noe Milivojev mediji su detaljno izveštavali kršeći sva moguća pravila. Prekršeno je pravo na pretpostavku nevinosti. Mi smo istog dana imali fotografiju, ime i prezime i adresu osumnjičenog. Prekršeno je pravo na dostojanstvo žrtve time što je detaljno iznošen način na koji je osumnjičena osoba navodno uništavala delove njenog tela. Time su se mediji bavili danima, nedeljama i mesecima. Ni to nije bilo dovoljno pa su se uključile famozne komšije“, rekla je Skrozza i napomenula da ’komšije’ nisu relevantni svedoci i izvori, iako su bile vrlo zastupljene u crnim hronikama.

U posmatranom periodu naročito je bilo zapaženo da su se pojavljivali čitavi serijali o maloletnom ubici iz Ribnikara. Prema rečima Tamare Skrozze ovakavo izveštavanje remeti društveni konsenzus čitave stvari i dodatno uznemirava porodice žrtava jer je od tog dečaka napravljena neka vrsta medijske zvezde.

„Imamo druge teme kojima bi mediji trebali da se bave kada je u pitanju masakr u Ribnikaru. Time se mediji nisu bavili, suštinom stvari, fenomenom , uzrocima itd. nego su se bavili stanjem u psihijatrijskoj bolnici. To nije izveštavanje u javnom interesu“, navela je ona.

Na estradi (skoro) ništa novo

Kada je reč o estradi, ono što je zanimljivo je da fokus nije više samo na rijalitiju, nego se krug estradnih ličnosti proširio na ljude nepoznatih zanimanja, a koji su porodica, prijatelji i navodni ljubavnici ljudi koji se pojavljuju u rijalitijima.

„Tako da sad imamo veliki broj ljudi koji do sada nisu uopšte bili poznati, a onda dodatno imamo i njihove bližnje koji su još manje poznati i za koje još manje znamo šta predstavljaju i zašto su tu gde su. Tako da su čitave stranice estrade koje su na početku naših monigtoringa pre devet godina bile posvećene ovom ili onom pevaču, pa sad nama može da se svidi ili ne svidi, sada je posvećeno anonimnim ličnosti koje jedino pričaju prljavštine iz spavaćih soba jedni o drugima. To je opšta tema“, objasnila je Skrozza.

 „Kada se sve sabere, situacija nije vesela. Mislim da treba za istoriju da ostane zabeleženo kako se u ovom vremenu pisalo i izveštavalo“, zaključila je.

Komisiji stiglo 125 žalbi tokom prošle godine

Generalna sekretarka Saveta za štampu Gordana Novaković predstavila je rad Komisije za žalbe tokom posmatranog perioda.

Ona je rekla da je tokom prothodne godine stiglo 125 žalbi, od čega 50 u periodu monitoringa. Komisija je razmatrala ukupno 30 žalibi. U 12 slučajeva je odlučeno da Kodeks nije prekršen, dok je u ostalim slučajevima čak 51 put je prekršeno poglavlje 1, koje se odnosi na istinitost izveštavanja. Zatim sledi poglavlje 5 – novinarska pažnja- koje je prekršeno 33 puta, poglavlje 4 – odgovornost novinara – 22 puta, a privatnost 14 puta.

„Ono što je i u žalbama i u monitoringu prisutno je da je najčešće u ovim tekstovima prekršeno više tačaka Kodeksa. Nikad nije u pitanju samo jedna tačka ili samo jedno poglavlje“, dodala je Gordana Novaković.

Ona je navela i da su se prvi put tokom predizborne kampanje, ali i nakon izbora Komisiji za žalbe obraćali politički akteri, kako stranaka na vlasti tako i iz opozicije.

Zaključci :

– U odnosu na prethodni monitoring, zabeležen je izvestan rast prosečnog mesečnog broja prekršaja Kodeksa, ali ipak nije dostignut rekord iz 2021. godine, kada je zabeležena najveća mesečna učestalost kršenja Kodeksa u poslednjih pet godina.

– I dalje tabloidi prednjače u kršenju Kodeksa. Najveći broj prekršaja ove godine napravio je Alo, a kao najprofesionalniji i ove godine pokazao se Danas.

– Ukupno je zabeležen 4141 tekst u kome je prekršena bar jedna tačka Kodeksa, ali se ne može govoriti o jasnom trendu rasta ili pada uočenog broja prekršaja Kodeksa.

– Kao i ranijih godina, Kodeks se najčešće krši u izveštavanju o domaćim političkim temama, krivičnim delima i estradnim temama.

– Najčešće su kršene tačke poglavlja 4, koje se odnose na odgovornost novinari  poglavlja 1, koje se odnosi na istinitost izveštavanja. U veoma velikom broju krše se i tačke iz poglavlja 7, koje se odnosi na poštovanje privatnosti.

– Većina medija je tokom predizborne kampanje iscrpno izveštavala o aktivnostima i kampanji vlasti, uz potpuno prećutkivanje svega što je negativno u njenom radu. Istovremeno uočljiva je potpuna zatvorenost za promociju stavova i ideja opozicije.

– Izveštavanje o opoziciji uglavnom je izrazito negativno.

– Građanski protesti koji su održani tokom predizborne kampanje okarakterisani su kao politički, „u organizaciji Dragana Đilasa i Dragana Šolaka“.

– U izveštajima o krivičnim delima najčešće su kršene tačke o obavezi poštovanja prava na pretpostavku nevinosti, zaštiti maloletnika i dostojanstva žrtve.

– U slučaju masovnog ubistva u beogradskoj školi ”Vladislav Ribnikar”, mediji se nisu bavili suštinom, propustima sistema, posledicama po društvo, već efemernim aspektima tragedije.

– Termin ”estrada” je daleko širi nego ranije: to više nisu samo pevači i rijaliti zvezde, već bivši učesnici rijalitija, njihovi bračni partneri, bivši partneri, ljubavnici i ljubavnice, prijatelji.

– Nastavljena je praksa detaljnog prenošenja događaja iz rijaliti programa – s eksplicitnim opisima seksa, svađa i nasilja, ali i onoga što se dešava učesnicima, a formalno ne spada u rijaliti.