Записник са осамдесет седме седнице Комисије за жалбе одржане 28.03.2019
САВЕТ ЗА ШТАМПУ
Комисија за жалбе
Бр.88
28.3.2019.
Сремска Митровица
ЗАПИСНИК
Са 87. седнице Комисије за жалбе, одржане 28.3.2019. године, са почетком у 12 сати у Градској кући у Сремској Митровици
Присутни чланови Комисије: Стојан Марковић, Златко Чобовић, Вукашин Обрадовић, Владо Мареш, Вера Дидановић, Драган Ђорђевић, Љиљана Смајловић, Невена Кривокапић, Вишња Аранђеловић и Жељко Бодрожић
Одсутни чланови Комисије: Ивана Стјеља
Остали присутни: новинари локалних медија, Драган Ђорђевић, председник УО Савета за штампу, Зорица Вишњић, заменица Стојана Марковића за тачку 5 дневног реда, Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу
Дневни ред:
1.Разматрање жалбе Удружења Црта на текст објављен у листу „Палеж“
2.Разматрање четири жалбе Ненада Живковића на текстове објављене на порталу „Епанчево.рс“
3.Разматрање жалбе Велибора Вукашиновића на текст објављен у магазину „Таблоид“
4.Разматрање жалбе Владимира Врбашког на текстове објављене на порталу „Република.рс“
5.Разматрање жалбе Гвоздена Николића на текст објављен на порталу „Озонпрес“
1.Удружење „Црта“ жалило се Савету због текста у којем је, како је наведено, велики број инфомација објављен супротно одредбама Кодекса. Чланови Комисије сматрали су да, иако се новинарка Јасмина Продановић овога пута није жалила, треба нагласити да је Кодекс прекршен и у односу на њу. Вукашин Обрадовић је указао да је прекршена одредба која се односи на обавезу поштовања достојанства и интегритета особе о којој се пише. Он је подсетио на то да Комисија доста често расправља о текстовима у „Палежу“ и предложио да се у одлуци и то наведе, јер мора да се нагласи разлика између медија који једном нешто погреше и оних који континуирано крше Кодекс. Са овим се сагласила Љиљана Смајловић, наглашавајући да нису сви прекршаји исти, јер је овде очигледно реч о жељи и намери да се неко увреди. Драган Ђорђевић је подсетио да је да је Комисија већ одлучивала и о жалби Јасмине Продановић, односно да није први пут да лист објављује увреде на њен рачун. Невена Кривокапић је додала да посебно треба скренути пажњу на то да су у тексту објављени и њени лични подаци, број телефона и мејл адреса и да сада свако може да то злоупотреби. Након дискусије, Комисија је једногласно одлучила да су прекршене тачка 1 и 2 Поглавља И и тачка и Поглавља ВИИ.
2.Ненад Живковић поднео је жалбе на четири текста, наглашавајући да портал „Епанчево”, данима са Телевизијом Панчево води хајку против њега и ствара атмосферу линча. Комисија је о жалбама водила обједињену раправу. У току расправе, Златко Чобовић је оценио да нема никаве дилеме да је Кодекс прекршен, те да је реч о „хушкачким“, а не новинарским текстовима. Невена Кривокапић је истакла да је посебно проблематично то што су данима објављивани текстови у којима се не саопштавају никаке нове инфомације, већ је идеја да се читаоцима „урежу“ у памћење одређене квалификације. Додала је и да код нас већ постоји тренд да се да се неко дискредитује објављивањем низа текстова који се понављају сваки дан. Вукашин Обрадовић је сугерисао да се у одлукама о овим жалбама упозори на све чешћу, неприхватљиву појаву да медији објављују серије текстова на исту тему, што има одлике кампање. Ови текстови су типичан пример за то, јер не постоји никакав разлог да се објављују из дана у дан, сем да се Живковић дискредитује на један, не само непрофесионалан, него и нецивилизацијски начин. Љиљана Смајловић је рекла да се ретко срећемо са овако „страшним текстовима којима се неко потпуно дехуманизује“. Ово је, како је нагласила, врста текстова која је у Немачкој пред Други светски рат објављивана о Јеврејима, када се такође писало да они „смрде“. Драган Ђорђевић је прочитао део текста у којем се Живковић, кога све време називају „Смрадом“, у само једној реченици представља као „лажни новинар, професионални опозиционар, промотер насиља, лажни борац за мир, опсесивни материјалиста, ученик шпијуна, сарадник непријатеља Србије“… Комисија је, по окончању дискусије, једногласно одлучила да су у сва четири текста прекршене тачка 5 Поглавља И, тачка 6 Поглавља ИВ, тачка 4 Поглавља В и тачка 1 Поглавља ВИИ.
3. Велибор Вукашиновић поднео је жалбу сматрајући да је спорним текстом прекршено више тачака Кодекса новинара Србије из одељака Истинитост извештавања, Новинарска пажња и Поштовање приватности. Невена Кривокапић је, у току дебате, рекла да је уз жалбу достављена неуобичајено обимна и детаљна документација и да је готово невероватно да се „Таблиод“ потпуно оглушио о то. Да су се мало потрудили, рекла је, могли би у тој документацији да пронађу и податке за неке нове текстове или за даља истраживања. Љиљана Смајловић је рекла да то несумњиво говори о намери редакције, јер да су икада хтели да објективно и професионално пишу, сигурно би прегледали ту документацију. Сличног мишљења био је и Златко Чобовић, док је Вишња Аранђеловић указала на то да је ово идентична ситуција у вези са необјављивањем одговора као она на претходној седници Комисије, која у вези са порталом „Инфоврањске“ није донела одлуку. Рекла је да поздравља то што је Комисија променила мишљење и да се нада да ће се тога држати и убудуће. Златко Чобовић је, међутим, рекао да ова ситуација није идентична као случај с порталом “Инфоврањске”, јер је редакција “Инфоврањских” објавила одговор, односно деманти директорке Високе школе. У овом случају “Таблоид” није објавио одговор, иако му је деманти достављен. Тако да, по његовој оцени, Комисија није променила мишљење, а и у случају “Инфоврањских” Комисија није ни донела одлуку. Комисија је, после расправе, једногласно одлучила да су прекршене тачка 4 Поглавља И и тачка 6 Поглавља ИВ.
4. Адвокати Владимира Врбашког поднели су жалбу због шест текстова веома сличног садржаја, који се баве, наводним „прљавим пословима“ овог, како је наведено, „контроверзног бизнисмена“. Вукашин Обрадовић је указао да је и у овом случају реч о серији текстова који се баве једном особом, те да и то делује као кампања коју портал води протов њега. Посебно је нагласио да је објављено више текстова, дан за даном, при чему се 90 одсто садржаја понавља у сваком тексту. Поновио је да у одлуци треба упозорити на ову, све учесталију, праксу у нашим медијима. Сличног мишљења били су и остали чланови Комисије, а Златко Чобовић је приметио да је доста необично да Врбашки није уопште реаговао на серију текстова, односно да није ни одговорио на питања редакције, нити је послао деманти. Комисија је, затим, једногласно одлучила да је прекршена тачка 3 Поглавља ИВ.
5. Из расправе и одлучивања о жалби Гвоздена Николића био је искључен власник „Озонпреса“ Стојан Марковић. Уместо њега у дискусију и гласању учествовала је Зорица Вишњић, која је и председавала седници у том делу. Она је на почетку поставила питање – како заштити дигнитет Савета за штампу од оваквих покушаја инструментализације којима прибегава Николић. Навела је да он злоупотребљава Савет и користи случај Стојана Марковића против Савета. Николић, истакла је, свуда јавно говори да не признаје надлежност Савеза за штампу, не објављује одлуке Комисије када његов портал прекрши Кодекс, а упорно подноси жалбе, при чему, сваки пут, директно или индиректно, уцењује чланове Комисије да гласају у његову корист. Љиљана Смајловић је рекла да се апсолутно не слаже са тим да се приспитује могућност да ли Савету могу да се жале медији који нису признали његову надлежност, када Савет већ прихвата жалбе на те медије. Истакла је да Комисија мора да се бави садржајем жалбе, а не тиме ко је жалбу поднео, нити има право да „одстрани некога зато што се стално жали и да каже да је „нервира таква инструментализација“. Она је додала да Комисија и треба да буде строжа према медијима у које воде чланови Савета, јер они морају да буду етичнији од других. Владо Мареш је, међутим, рекао да Комисија има право и на самоодбрану. „Имамо сукоб између Стојана Марковића и Гвоздена Николића, који је мени симпатичан када је усмерен ка публици која га прати, али не би смео да се прелама преко нас. Ми смо у опасности, јер имамо члана Комисије који у том сукобу учествује, тако да нећемо моћи да оправдамо своју одлуку, колико год се држали принципа. Једноставно – остаће то: кадија те тужи, кадија ти суди“, истакао је и додао да жели обојицу да замоли да прекину са оваквом праксом и да у свом сукобу „заобиђу Савет“. До тада ће, како је рекао, у случају да било ко од њих двојице поднесе жалбу против оног другог, гласати да није прекршен Кодекс, јер не види други начин да се тај проблем реши. Љиљана Смајловић је рекла да Комисија мора да одлучује о свакој жалби и да можда треба размислити о томе да ли у Комисији треба да седе чланови који не желе да разговарају о неким жалбама. Зорица Вишњић је објаснила да њено реаговање није било усмерено ка томе да жалбу не треба разматрати, него да ли постоји начин да се проблем, који је све израженији, реши и како да се Комисија постави убудуће, јер је очигледно да Николић инструментализује Савет да би се обрачунао са Марковићем. Љиљана Смајловић је рекла да он тим жалбама тестира чланове Комисије да би доказао да су пристрасни и да крше утврђене стандарде, односно да хоће да потврди своје лоше мишљење о њима. Са овим се сагаласио и Жељко Бодрожић, а Вукашин Обрадовић је нагласио да Комисија треба да ради свој посао и да размишља о томе какве поруке шаље својим одлукама. „Ми имамо свој посао и своју мисију, а то како се Гвозден Николић односи према Савету је ствар његове етике, културе и домаћег васпитања и на то не треба да се обазиремо“, рекао је. Златко Чобовић је навео да се једино не слаже са Љиљаном Смајловић да Комисија треба да буде строжа према својим члановима, већ верује да треба да има исте критеријуме за све. Сагласан је са тим да свака жалба мора да се разматра, чак и када ју је поднео неко ко не признаје Савет, јер су таква правила. Додао је да му је јасна намера подносиоца жалбе, али не и његов мотив. Владо Мареш је појаснио да ни он није рекао да жалба не треба да се разматра, него да треба наћи неко решење за овај проблем. Говорећи о садржају жалбе, Златко Чобовић је рекао да можда има основа да је Кодекс прекршен једино коментарима читалаца, док у самом тексту не види прекршаје који су наведени у жалби. Смерница у тачки 4 Поглавља један односи се на редакцијске обраде саопштења, на рачун подносиоца жалбе нису изречене никакве увреде и клевете, нити му је повређена претпоставка невиности. Позивање на обавезу да га консултују пре објављивања текста, такође су неоснована, јер је пренета преписка са вајбер групе, у којој је и оно што је он написао. Такође, нема основа ни део жалбе који се односи на кршење ауторских права, јер објављена фотографија није у власништву жалиоца. Невена Кривокапић је рекла да, када су коментари у питању, за њу је озбиљан проблем, на који је већ скренула пажњу и приликом расправе на претходној седници – то што на порталу „Озонпрес“ нема никаквих правила за коментарисање, па тако не можемо ни да знамо којим се критеријумима руководе када одлучују да ли да их објаве или не, нити је јасно да ли раде премодерацију. Што се тиче садржаја коментара, на граници су између мишљења и вредносних судова. Зорица Вишњић је оценила да су људи реаговали мало емотивније, јер им је ближи човек који је остао без руке у рату, него Николић који износи увредљиве квалификације на његов рачун. Додала је и да Гвозден Николић, као јавна личност, мора да буде спреман да истрпи и негативне коментаре када се већ упушта у такву врсту полемике. Вукашин Обрадовић је истакао да, кад су коментари у питању, генерално имамо шизофрену медијску ситуацију. Он је подсетио да је првобитни став СХАРЕ фондације, али и других који се тиме баве, био да коментари додатно осветљавају ставове јавности и да медији морају да буду обазриви када уводе било какве рестрикције у односу на коментаре. Онда су се, међутим, појавили ботови и то је потпуно преокренуло ситуацију, и сада је велико питање како пронаћи средину, односно баланс, јер неки коментари могу да говоре више од текста, али то није правило. Невена Кривокапић је рекла да се она тиме бави последњих шест година, да то није ни мало лако питање, те да чак и Европски суд за људска права годинама вага између права на слободу мишљења и злоупотребе тог права. Реч је о „живој ствари“ која ће се свакако још мењати. Зорица Вишњић је нагласила да је „хејт говор“ у Србији постао друштвено прихватљив и да медији свакодненво преносе такве изјаве политичара, а Комисија треба да штити јавни говор од коментара читалаца. Додала је да у овом случају разуме читаоце који су бурно реаговали, саосећајући са човеком кога доживљавају као хероја, а извргнут је руглу. Вера Дидановић је рекла да не може да се одлучи да ли је Кодекс прекршен коментарима, јер јој је у овом случају тешко да одреди где је граница дозвољеног права на изражавање мишљења на овакав начин, односно у којој мери су употребљени термини увредљиви, с обзиром на чињеницу да су у јавном говору постали прихватљиви термини типа „олош“, што делује далеко грубље од термина „билмез“. Након расправе, Комисија је једногласно утврдила да Кодекс није прекршен објављеним текстом, док одлука у вези са коментарима није донета, јер су три члана Комисије гласала „за“ одлуку да је реч о прекршају Кодекса, четири су била „против“, а три „уздржана“, па није било потребне већине од осам гласова ни за једну одлуку.
Седница је завршена у 14 сати.
Записник водила Председавајући
Гордана Новаковић Стојан Марковић