Zapisnik sa sto dvadeset prve sednice održane 24.02.2022

SAVET ZA ŠTAMPU

Komisija za žalbe

Br.122
24.2.2022.
Beograd

ZAPISNIK

Sa 121. sednice Komisije za žalbe, održane 24.2.2022. godine u 18 sati onlajn

Prisutni svi članovi Komisije: Olivera Milošević, Zorica Višnjić,Vlado Mareš, Dragan Đorđević, Vida Petrović Škero, Jelka Jovanović, Tamara Skrozza, Bojan Cvejić, Zlatko Čobović, Jelena Petković i Snežana Andrejević

Ostali prisutni: Gordana Novaković, generalna sekretarka Saveta za štampu

Dnevni red:

1.Razmatranje žalbe Nataše Stojković na tekst objavljen na portalu „Rešetka.rs“

2.Razmatranje žalbe prof. dr Dragana Antića na tekstove objavljene u dnevnom listu „Blic“ i na portalu „Blic.rs“

Razmatranje druge žalbe prof. dr Dragana Antića na tekst obajvljen u dnevnom listu „Blic“i na portalu „Blic.rs“

4.Razmatranje žalbe Slavice Stojanović, Ivane Nikolić i Marije Hrnjaz na tekst objavljen na portalu „Kurir.rs“

5.Razmatranje žalbe Jelke Jovanović na tekstove objavljene na portalima „Novosti.rs“, „Kurir.rs“ i „Blic.rs“

1.Žalbu je podnela Nataša Stojković, koju muž optužuje da je pokušala da otme decu. U okviru teksta je emitovan i video – razgovor sa mužem koji štrajkuje ispred policijske stanice, u kojem on otkriva lične podatke o njoj i deci.U toku rasprave, Tamara Skrozza je istakla su joj u vrhu najomraženijih, kad je etika u pitanju, upravo ovakvi slučajevi u kojima se ljudi svađaju preko medija, a gde se mediji u okviru kampanje, koja traje danima, svrstavaju na jednu ili drugu strani. Ovo je školski primer takve situacije, a odgovor redakcije je najblaže rečeno smešan –oni ili nisu svesni moći medija i svoje odgovornosti ili se šale. Otkrili su sve detalje i identitet ne samo žene, nego i dece. Dodala je da ovakvih slučajeva, nažalost, ima sve više, do sada uglavom kada je bila reč brakorazvodnim parnicama javnih ličnosti, a sada su to sve češće ljudi koji nisu javne ličnosti. U svakom slučaju, reč je o pojavi koja zabrinjava i koja ima užasne posledice. Vida Petrović Škero se saglasila sa tim da je Kodeks prekršen, i dodala da ne odobrava to što medij uopšte dolazi na poziv oca da uzima izjavu o tome kako se supružnici sukobljavaju, umesto da vodi računa o interesu dece. Najproblematičniji je svakako, snimak očeve izjave, koji medij nije ni morao da objavi, a posebno je porazan njihov odgovor – da će snimak ukloniti ako majka to traži i ako to urade i drugi mediji, jer bi i sami morali to da urade, da niko ne traži. Vlado Mareš je, nasuprot ovome, rekao da će glasati da Kodeks nije prekršen. Saglasio sa sa ocenom da ovakve stvari ne bi trebalo da izlaze u javnost, jer je reč o privatnim stvarima u koje ne treba „gurati nos“. S druge strane, reč je o čoveku koji je u neprilici, on traži pomoć od medija, a pomoć koju su mu pružili jeste u interesu dece. Oni su tu zbog informacije da je majka tukla decu, deca su dodeljena ocu na staranje, cela priča je jako teška, ali je suština da su mediji hteli da pomognu i da ne treba tražiti „dlaku u jajetu“, jer otkrivanje imena ne znači mnogo. Zorica Višnjić je rekla da u ovom slučaju postoji interes javnosti, pošto su već objavljeni snimci majke kako tuče decu, ali je taj interes mogao biti zadovoljen samo objavljivanjem vesti o protesu pred policijom, te da ništa preko toga, poput intervuja sa ocem, nije opravdano. Ovako se otišlo u neprihvatljivom smeru, jer mediji nastavljaju da održavaju tenzije zbog čitanosti. Zlatko Čobović je takođe mislio da je Kodeks prekršen. Rekao je da ne može i neće da ulazi u to ko je u ovom porodičnom sporu u pravu, ali da je medij, ako već nije mogao u živom prenosu da utiče na to šta će otac reći, morao da ukloni podatke koji otkrivaju identitete majke i deteta. Veruje, međutim, da je Kodeks prekršen sa predumišljaljem, jer je i u prijavi policiji ostavljeno ime deteta, iako su drugi podaci sakriveni. Nepriihvatljivo je, kako je dodao, i objašnjenje redakcije da će snimak ukloniti kada to urade i drugi mediji, jer to što su i drugi nešto uradili, a šta će možda biti predmet nekog drugog postupka, nije opravdanje za kršenje Kodeksa. Snežana Andrejević je rekla da je njen utisak da ne postoji drugi razlog za ponašanje oca sem želje da obezbedi ishod spora u svoju korist. Ne može da okarakteriše to kao poziv u pomoć, i neprihvatljivo joj je objašnjenje da on na taj način štiti svoju decu. Ovo, kako je istakla, uopšte nije trebalo objavljivati, jer u ovakvim slučajevima nema mesta senzacionalizmu. Navela je da je u Srbiji prošle godine pred sudovima bilo više od 30.000 novih slučajeva porodičnog nasilja, što je zaprepašćujuće veliki broj i ozbiljan društveni problem i mediji bi trebalo da se bave tim problemom i da pišu o tome, ali ne pojedinačnim slučajevima i na ovakav senzacionalistički način. Zato nema dilemu da je Kodeks prekršen. Jelena Petković je navela da građani mogu da traže pomoć od medija, ako misle da institucije ne rade dovoljno brzo, pa i u ovakvim slučajevima. Mediji bi, međutim, morali da imaju u vidu da su ovakve situacije posebno osetljive i duboko privatne, te da moraju da prilikom izveštavanja o tome postupaju sa povećanom pažnjom i sa puno obzirnosti, što ovoga puta nije bio slučaj i zbog toga je Kodeks prekršen. Olivera Milošević je naglasila da građani koji se obraćaju medijima ne moraju da poznaju Kodeks, ali novinari i urednici moraju, pa tako moraju da budu svesni i opasnosti od živih prenosa, dok je Bojan Cvejić dodao da je portal, ako već nije mogao da interveniše u toku živog prenosa, morao odmah potom da interveniše i ukloni sporne delove. Nakon rasprave, Komisija je sa deset glasova za i jednim protiv odlučila da je prekršena tačka 1 poglavlja VII, tačnije smernice 1 i 2 u okviru te tačke.

i 3. Rektor Univerzieta u Nišu Dragan Antić podneo je dve žalbe koje se odnose na seriju tekstova objavljenih od kraja novembra 2021. do kraja januara 2022. godine, a kojima je, kako je naveo, prekršeno više tačaka iz poglavlja I, V i VIII. Komisija je o žalbama vodila objedinjenu raspravu. Dragan Đorđević je naglasio da je tema o kojoj list piše legitimna, u javnom interesu je i trebalo je baviti se time, ali je ne na ovakav ničin. U objavljenim tekstovima nema praktično ni jednog dokaza za iznete tvrdnje, nema sagovornika, čini se da je reč o kampanji i zato će glasati da je Kodeks prekršen. Snežana Andrejević je ukazala da je izveštavanje o trgovini uticajem ili o korupciji od opšteg značaja i zato bi onaj na koga se to odnosi morao da istrpi i teži rečnik od običnog građanina. U ovom slučaju, postoji izveštaj DRI koji ukazuje na neke nepravilnosti, ali on nije čitaocima predstavljen i obrazložen. Sve što je napisano može biti istina, ali način na koji je to prezentovano krši odredbe Kodeksa. One je istakla da na svim fakultetima ima nepravilnosti, kako pokazuju izveštaji Državne revizorske institucije, jer fakulteti imaju dve vrste prihoda – iz budžeta i od samofinansirajućih studenata i često se prihodi i troškovi mešaju, ne troše ne onako kako je planirano ili se koriste nenamenski, Sve to jeste veoma značajna tema, ali tekst, zbog ovakvog načina pisanja, gubi legitimitet koji bi mogao da ima. Zlatko Čobović je rekao da je apsolutno neprihvatljivo da se ne pozove ni rektor, ni bilo ko drugi sa univerziteta, te da to sigurno nije nesmotrenost, već namera ili neznanje. Takođe i naslovi su senzacionalistički i tendenciozni, jer u naslovu piše, recimo, da se „ispituju malverzacije“, a zapravo tek treba da se ispita da li postoje. Tamara Skrozza je istakla da je šteta da je upropašćena dobra tema i što je sada i neki drugi mediji koji bi hteo da se time bavi u startu onemogućen da to uradi zbog ovakve obrade teme. Posle svih ovih tekstova, čitalac može da veruje ili da ne veruje u ono što piše, a to ne bi smelo, jer bi morali da budu ponuđeni dokazi, ovako to stvarno deluje kao kampanja. Ima dosta infomacija za koje ne znamo ko je izvor, niti da li taj izvor ima svoj interes. Zorica Višnjić je rekla da je deo tektova napisan na osnovu izveštaja DRI, na koji se „Blic“ poziva, a deo infomacija je insajderske prirode, tako da nije sve paušalno i bez osnova. Ono što tekstovima sasvim sigurno nedostaje jeste druga strana, jer je nedopustiivo da se napiše i jedan, a ne sedam tekstova, a da se niko sa univerziteta ništa ne pita. Komisija je, potom, jednoglasno odlučila da su prekršene tačke 2, 4 i 5 poglavlja I, i tačke 2 i 3 poglavlja V. Ista odluka doneta je i za drugu žalbu.
Žalbu su podnele supruga i ćerke nastradalog čoveka, tvdeći da je objavljena netačna informacija da ga je „samlela“ mašina, te da je ovo izazvalo veliko uznemirenje porodice. Jelka Jovanović je, u toku debate, istakla da je Kodeks nesumnjivo prekršen, ali da je poseban problem odgovor advokata „Kurira“ da u trenutku objavljivanja vesti nisu znali tačan uzrok smrti. Zašto su onda spekulisali, upitala je. Vida Petrović Škero je, takođe, ukazala na to da je odgovor redakcije manipulativan, jer se tvrdi da je verno prenet teskt iz drugog medija, a zapravo je dodato to da je mašina „samlela“ čoveka. Svesno su, kako je rekla, to dodali da bi stavili senzacionalistički naslov koji će privući čitaoce. Jelena Petković je navela da joj je uvek žao kada porodice, pored svega što prožive kad dođe do nesreće, moraju da istrpe i ovakve medijske napise. Rekla je da je Kodeks prekršen i da sve navodi na zaključak da su svesno izmenili originalni tekst, izostavljajući detalje koje bi žrtvu učinili prepoznatljivom, da bi mogli da stave ovakav naslov. Olivera Milošević je rekla da je reč o „jezivoj zloupotrebi tragedije“, te da je list „dodatno samleo porodicu“ nastradalog čoveka. Tamara Skrozza je posebno naglasila da je plaši činjenica da nekim medijima smrt nije dovoljno strašna, nego mora da se „obogati nekim horor detaljima“. Komisija je jednoglasno odlučila da su tekstom prekršene tačka 1 poglavlja I, tačka 1 poglavlja V i tačka 2 poglavlja VII.
Članica Komisije za žalbe Jelka Jovanović podnela je žalbu na tri medija i četiri teksta u vezi sa izveštavanjem o saobraćajnoj nesreći u kojoj je poginulo dete. Jelka Jovanović nije učestvovala u raspravi i odlučivanju o ovoj žalbi. Bojan Cvejić je rekao da mu veoma smeta što ovakve nesreće postaju mete tabloida u pokušaju da dođu do što većeg broja klikova. Sličnu situaciju smo, rekao je, imali nedavno kada se dete utopilo u Dunavu i apsolutno je nedopustivo da mediji iskorišćavaju porodične tragedije za klikove, a onda Komisiji pišu da su hteli da skrenu pažnju javnosti na problem. Vida Petrović Škero je, takođe, ukazala na, gotovo uvredljive, navode redakcija koje ovakvo izveštavanje pravdaju time da su hteli da odaju poštu mrtvom detetu. Snežana Andrejević je rekla da je obično uzdržana kada žalbe podnose članovi Komisije, ali da će ovoga puta napraviti izuzetak je važna suština, da se zaštiti javni interes. Po njenom mišljenju, strašno je prikazivati ovakve video snimke, ali da to u ovom slučaju manje vređa od odgovora redakcija, koji su na ivici cinizma, a kojima se opravdava „jezivi senzacionalizam“. Komisija je jednoglasno odlučila da su sva tri medija prekršila tačke 4 i 5 poglavlja IV i tačke 1 i 3 poglavlja VII.

Sednica je završena u 19.15 sati.

Zapisnik vodila Predsedavajuća

Gordana Novaković Olivera Milošević