Ако медији крше кодекс, жалите се Савету за штампу

Савету за штампу, који „суди по новинарском кодексу“, грађани се жале на неистине и непоштовање приватности, медији на крађу текстова и фотографија, а невладине организације на дискриминацију, каже секретарка Комисије за жалбе тог савета Гордана Новаковић на седници на Филозофском факултету у Нишу.

Члановима овог саморегулаторног тела, чија је Комисија за жалбе први пут одржала седницу ван Београда, годишње пристигне око 80 жалби, док се о њима разматра сваких месец дана.

Гласањем одлучују да ли је у конкретном случају прекршен новинарски кодекс који је за њих, како је речено на седници, „оно што је суду закон“. Улога Савета, како кажу његови чланови, није да кажњава, него да медијима укаже на грешке како их не би понављали.

Прва седница Комисије за жалбе Савета за штампу ван Београда (фото: Јужне вести)

За чланове Савета наше одлуке су обавезујуће у смислу да морају да их објаве, што је врста моралне казне и осуде, а грађани који су се жалили добију моралну сатисфакцију – објашњава Новаковићева.

Додаје да одлуке у којима се закључи да су одређени медији прекршили кодекс, дугорочно гледано, могу довести до тога да им падне тираж или да их оглашивачи избегавају.

Седници су присуствовали и професори и студенти Департмана за новинарство Филозофког факултета у Нишу који су пратили како чланови Комисије доносе одлуке у 6 жалбених поступака.

Седницу пратили студенти и професори Департмана за новинарство Филозофског факултета у Нишу (фото: Јужне вести)

Студенти су први пут видели како функционише једино саморегулаторно тело новинарске професије које би за њу требало да буде најзначајније јер промовише етичке стандарде – каже Зоран Арацки, доцент на Департману за новинарство Филозофског факултета.

Медији у надлежности Савета за штампу, који су формирали сами новинари да би „регулисали ствари унутар своје професије“ су дневне новине, магазини, локални медији, портали међу којима су и „Јужне вести“ и новинске агенције.

Ако сумња да је у њиховим текстовима, фотографијама и аудио записима прекршен новинарски кодекс, право на жалбу има појединац, организација или институција који су директно погођени објављеним садржајем. Могуће је жалити се и у нечије име уз писану сагласност те особе.

У мају прошле године, на пример, Савету је жалбе против листова „Блиц“ и „Ало“ послао и сам председник Србије Томислав Николић, који им се, кажу у Комисији за жалбе, обратио као грађанин. Ниједна од ове две жалбе није била усвојена.

25. март 2015. године; Јужне вести, С. Ј.