Анализа СЋФ: Критички медији 884 пута на мети таблоида током 2023.

Илустрација: Мане Радмановић

Током 2023. пет таблоида – Информер, Ало, Српски телеграф, Вечерње новости и Курир, објавили су најмање 628 текстова који негативно представљају критичке медије или новинаре, показао је мониторинг Славко Ћурувија фондације.

У тим текстовима новинари или медији који извештавају критички о владајућем режиму били су на мети напада чак 884 пута. Најчешће су то били новинари из Јунајтед групе – 80 одсто напада односи се на њих, када се саберу све категорије. Најнападанији су телевизија и портал Н1 (225 пута), Нова портал (220 пута) и дневни лист Данас (178 пута).

Ових пет таблоида су, иначе, у прошлој години, према извештају Савета за штампу највише кршили Кодекс новинара Србије. У њима медији Јунајтед групе годинама носе епитет „тајкунских медија”. Родоначелница овог израза је тадашња премијерка Ана Брнабић, која је сама дефинисала „тајкунске медије” као медије у Шолаковом власништву. Таблоиди су током 2023. године најчешће извештавали о нападима управо премијерке Брнабић на критичке медије.

Игор Божић, програмски директор Н1, каже за Цензоловку да таргетирање, вређање и претње новинарима Н1 трају годинама.

„Као што се види из анализе Фондације Славко Ћурувија значајну улогу имају таблоиди, али не само они. Неретко терцирање стиже од посланика, министара, премијерке и самог председника. Када све то увежете са ботовима на друштвеним мрежама, добијате токсичну атмосферу и ненормалне услове у којима новинари раде“, напомиње Божић.

Подсетио је на језиве претње Ксенији Павков, новинарки Н1, због извештавања са протеста у Новом Саду.

„Новинари су постали лака мета свима, и властима, и таблоидима, али и групама које верују у своју истину и притом то испољавају агресивно. Наравно да очекујемо да држава заштити новинаре. Уосталом, посао државе је да заштити своје грађане. Истовремено, ми у Н1 не видимо да се то дешава. Штавише, број претњи се драматично увећава и нико ништа не ради тим поводом“, истиче програмски директор Н1.

ПЕТРОВИЋ: КАМПАЊЕ ПРОТИВ КРИТИЧКИХ МЕДИЈА И НОВИНАРА ИДУ ИЗ ВРХА ВЛАСТИ

У анализираним текстовима критички медији најчешће су били на мети због своје уређивачке политике, али и због избора саговорника, гостију или колумниста, понашања њихових новинара, па чак и – објава са друштвених мрежа тих новинара.

Таблоиди их представљају као медије који раде у интересу одређених политичких актера или странака, или их поистовећују са њима и представљају их као „непријатеље” државе и владајуће странке, који „чине све како би дестабилизовали Србију“.

Уочена су четири наратива које таблоиди користе у нападачким текстовима. У многим текстовима се преплићу два или више наратива: одбрана култа личности Александра Вучића; демонизација и дехуманизација новинара; етикетирање новинара као издајника и плаћеника и дискредитација и ширење неповерења према медију.

Критички медији најчешће су били на мети таблоида због своје уређивачке политике, али и због избора саговорника, гостију или колумниста, понашања њихових новинара, па чак и – објава са друштвених мрежа тих новинара.

Дневни лист Данас је на редовном репертоару таблоида. Међу најбруталнијим нападима које је забележила ауторка анализе Даница Ђокић јесу текстови таблоида Ало, где су чланове редакције Данаса називали „класичним пацерима”, „гебелсовцима” и „усташама”.

На мети таблоида углавном су се нашле медијске куће, али има и текстова у којима се негативно помињу појединачни критички новинари или медијски радници.

То је најчешће био случај са директором вести ТВ Нова Слободаном Георгиевим (14) и главним и одговорним уредником листа Данас Драгољубом Дражом Петровићем (12).

Петровић за Цензоловку каже да напади на Данас и њега трају од 2015. године, и да су све бруталнији.

„Имамо свакодневне кампање у медијима против критичких новинара, а реторика се са годинама све више заоштрава и много је радикалнија. То је постао део амбијента у којем живимо. Круцијална ствар је да све те кампање иду из врха власти, да они координирају кога треба за шта напасти у тим медијима. Таблоиди заправо обављају прљав медијски посао за власт“, оцењује Петровић.

Он додаје да линч критичких новинара у таблоидима води нападима и у реалном животу.

„Имао сам неколико ситуација у којима су ме људи на улици псовали, и мислим да се то десило захваљући тим кампањама“, тврди Дража Петровић.

НАГАЂАЊА, КЛЕВЕТЕ, УВРЕДЕ…

Највећи број напада потекао је од самих таблоида, али се у анализи указује да политичари и таблоиди „нападају“ у сагласју, јер користе идентичан наратив и речник. С обзиром на утицај и моћ коју ти политичари имају, може се закључити да су они ти који креирају негативну атмосферу према новинарима, а да се то потом прелива у таблоиде, наводи се у анализи.

У текстовима таблоида критички медији и новинари често су представљени као издајници и страни плаћеници који раде на дестабилизацији Србије. Исто тако их нападају и политичари.

Информер је такође оптужио „поједине медије” да у „бруталној кампањи и хибридном рату против своје земље не презају ни од чега – призивају грађански рат у Србији, ударају на све институције које имају префикс ’српско’…”

Често таблоиди у кампањи наступају заједнички. Забележено је 86 тема, у оквиру којих је објављено 199 текстова (31 одсто укупног броја), које су бар два, а некад и свих пет таблоида објављивали идентично или готово идентично. Истовремено је сваки као извор наводио – себе.

Највећи број текстова у којима се нападају медији су непотписани, што је према новом Закону о јавном информисању и медијима забрањено. Члан 152 поменутог закона предвиђа и новчане казне од 50.000 динара до 150.000 динара за главног уредника медија који објави текст, чланак, прилог и други медијски садржај који није потписан именом и презименом, иницијалима или псеудонимом аутора или групе аутора.

Таблоиди су највише писали о нападима Александра Вучића, Ане Брнабић и Горана Весића на новинаре и медије (фото: снимци екрана)

ИНФОРМЕР ШАМПИОНСКИ: КРИТИЧКИ МЕДИЈИ СУ ОЛОШИ

Убедљиво највише негативних текстова о критичким медијима и новинарима је у 2023. години објавио портал таблоида Информер – чак 268. Више него дупло у односу на другопласирани Ало, који је објавио 119.

Политичари који су највише нападали медије и новинаре су Ана Брнабић (77), Александар Вучић (37) и Горан Весић (14 пута). Уз њих троје, још око 20 државних функционера је нападало критичке медије у таблоидима током прошле године.

Поред медија Јунајтед групе, највише напада имао је портал Директно (21) и недељник Време (8). Таблоиди су негативно писали и о НИН-у, КРИК-у, БИРН-у, Kossevu и Цензоловки, затим о Ал Џазири, Пешчанику, Инсајдеру, агенцији Бета, новинарским удружењима НУНС и УНС…

Осим израза „тајкунски медији“ који је већ одомаћен, коришћени су и „мрзитељски настројени”, „канализациони”, „хејтерски” или „плаћенички медији”.

За Информер су критички медији „олоши”, „изједначавају џелате и жртве, оправдавајући рањену српску децу”, „релативизују злочине над недужним Србима на Косову”. Република (портал Српског телеграфа) тврди да им „ништа није свето”, а Курир их назива „независним сејачима мржње”.

РЕТОРИКУ ФУНКЦИОНЕРА ТАБЛОИДИ НАСТАВЉАЈУ КРОЗ ТЕКСТОВЕ

Осим што сами нападају критичке медије и новинаре, таблоиди често преносе нападе који долазе од високих државних званичника и других политичара или јавних личности. Потом реторику функционера настављају кроз своје текстове.

Република је објавила вест са седнице Главног одбора Српске напредне странке на којој је председник Србије Александар Вучић читао наводе из листа Данас, називајући их „бруталном кампањом мржње” и додајући како, када имате „овакве приче”, „хиљаду пута дневно морате да демантујете нешто”.

Издвајајући баш овакве изјаве функционера као посебне вести, таблоиди утичу на креирање односа неповерења према критичким медијима и урушавање њиховог кредибилитета као медија који се баве темама важним за све грађане и грађанке, наводи се у анализи.

Анализа показује да често неки политичар или политичарка јавно каже или напише нешто негативно о критичком медију или новинару, док таблоиди потом то кампањски шире. Тако циклус напада на новинаре заправо полази од највиших државних функционера, а потом прелази у прорежимске медије, одакле се слива међу грађане у онлајн и стварни простор.

ЈЕДИНИ ОСЛОНАЦ НОВИНАРИМА – ЈАВНОСТ

Уз помоћ овакве реторике чврсто се влада, оцењује Игор Божић. Уверен је да ако би функционери који су задужени за подизање тензија у друштву дали сигнал свима који раде пропаганду за њих да се утишају, то би се и догодило.

Значајну улогу имају таблоиди, али не само они. Неретко терцирање стиже од посланика, министара, премијерке и председника. Када то увежете са ботовима на мрежама, добијате токсичну атмосферу и ненормалне услове у којима новинари раде (Игор Божић, Н1)

„Кључни проблем је што због реторике власти може да се нађе неки усамљени јахач који ће помислити да је исправно преузети ’правду’ у своје руке. Ко ће онда бити одговоран за напад на новинаре – онај који је изазвао то или сам нападач?“, пита се Божић.

Дража Петровић каже да тужбе могу да буду један од начина борбе против напада на новинаре у таблоидима, али сматра да једино Вучић може да реши тај проблем.

„Он је уредник свих таблоида. Довољно је да каже уредницима таблоида да престану да врше хајку на критичке медије“, каже Петровић.

Вера Дидановић из Савета за штампу наглашава да оптужбе на рачун критичких медија и новинара, попут тврдњи да раде против интереса државе, доводе до тога да новинари постају покретне мете, које нигде нису сигурне.

„У земљи у којој се закони не поштују и институције не раде свој посао, тешко је говорити о системском начину заштите новинара и медија. Оснивање регулаторног тела, по узору на РЕМ, у теорији је добра идеја, али пракса каже да ни РЕМ не користи своја овлашћења и не кажњава медије који непрофесионалним извештавањем доводе људе у опасност. Досадашње искуство показало је да постојећи Кодекс новинара не покрива многе неетичке поступке медија и сада је у току рад на његовим изменама. Али, шта очекивати као резултат ако медији који највише крше Кодекс потпуно игноришу опомене које добијају од Савета за штампу? У постојећим околностима, новинари и медији могу да се ослоне једино на јавност – али и она најчешће делује незаинтересовано и прилично ’зомбирано’. Изгледа да ћемо морати да чекамо тренутак буђења друштва и да се надамо да ћемо га дочекати“, закључује Дидановић.

Ауторка: Ивана Предић