Да ли је исправно узимати изјаву од детета на протесту – шта кажу новинари
(Извор: УНС) Новинарка Н1 Жаклина Таталовић је на протесту одржаном у Новом Саду, због страдања 14 људи након урушавања надстрешнице на Железничкој станици, изјаву узела и од деветогодишњег дечака. Док су овај поступак неки таблоиди и председница Народне скупштине Републике Србије Ана Брнабић оценили као злоупотребу детета, из Н1 су истакли да је Таталовић са дечаком разговарала на захтев родитеља, опходећи се према њему са пуним уважавањем.
О томе да ли су у овом случају прекршене етичке норме, Удружење новинара Србије (УНС) разговарало је са новинарском струком. Шта каже Кодекс, за УНС су говориле генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић и чланице Комисије за жалбе овог саморегулаторног тела Оливера Милошевић, Тамара Скроза и Јелка Јовановић.
Новинара и психолога Драгана Илића УНС је питао да ситуацију сагледа из психолошког и медијског угла. Саговорници УНС-а били су различитих, а неки чак и потпуно опречних становишта.
Драган Илић: Родитељ који даје сагласност одговоран је за дете
Новинар и психолог Драган Илић рекао је УНС-у да овај случај види као исфабриковану причу.
„Мислим да се у овом конкретном случају направила вештачка прича. Тиме се бавила и Ана Брнабић. На тај начин се дискредитују новинарка и телевизија која је пренела изјаву. Поред детета је био отац, који је и дао сагласност да се дете снима. Није дете дошло само ту“, образложио је Илић.
Он је ипак апострофирао да причу треба сагледати из новинарског и психолошког угла.
„Када је у питању новинарски део, ако је ту родитељ који је дао сагласност, не постоји проблем. Ако ме као психолога питате да ли бих родитељу рекао да дете од девет година води на протест, одговор је да то није место за дете. То су две различите ствари које јасно треба да се разграниче“, додао је Илић.
Дете од девет година, како је додао, није у стању да схвати концепт политике, па је зато и гласање дозвољено само онима који су старији од 18 година.
„Протест је био миран и није било ни најављено ни планирано да ту буде насиља, али то није излет. То није место где бих довео или поручио некоме да доведе дете. Дете треба да заштитимо од стреса, имаће га довољно у животу“, наставио је он.
Ипак, у овој ситуацији се, како додаје, ради о одлуци родитеља, а не новинарке.
„Оно за шта критикују Жаклину и прилог не стоји. Политичари се са децом грле у току сваке кампање. Ако је ту родитељ који даје сагласност, он је одговоран за дете“, додао је Илић.
Оливера Милошевић: У обзир треба узети околности у којима се новинарка налазила
Представница УНС-а у Комисији за жалбе Оливера Милошевић рекла је да, ако се строго гледа Кодекс, Таталовић није поступила у складу са њим, али да треба имати у виду и ситуацију у којој се све време налазила екипа Н1, док је извештавала са протеста. Док су трпели увреде, претње и физичке насртаје тешко је било, додала је Милошевић, стриктно одредити да ли је нешто етички исправно.
„Моје мишљење је да то не треба радити, али да у обзир треба узети и околности у којима се то дешавало, као и то да њена намера није била да злоупотреби дете. Родитељи су јој практично рекли ‘Нека каже он шта мисли’, што је она, верујем, несрећно уважила, а онда је на њу кренула хајка. Треба имати у виду да то није била унапред смишљена манипулација, да је новинарка извештавала у несретним околностима, као и да је екипа Н1 била једна једна од ретких које су публици из минута у минут преносиле информације са протеста“, додала је она.
Милошевић је рекла да, по њеној процени, Таталовић није била ни свесна да крши било коју професионлану норму, узевши у обзир да је добила сагласност родитеља.
Гордана Новаковић: Може се говорити о злоупотреби емоција и недовољне могућности расуђивања
Генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић рекла је да не може да рећи да ли је на снимку, објављеном на порталу Н1, прекршен Кодекс новинара Србије, јер Комисија за жалбе Савета за штампу још увек није одлучивала о томе.
„Ако се неко буде жалио на поменути снимак, Савет за штампу ће одлучивати о томе. Због тога не могу унапред да кажем да ли је прекршен Кодекс или не. Нагласила бих и да ми не одлучујемо о томе да ли је Жаклина Таталовић прекршила Кодекс, односно не утврђујемо појединачну одговорност новинара или уредника, већ да ли је то учинио медиј који је објавио снимак. Уколико неко жели да преиспита како се понела Таталовић, требало би да се обрати Суду части новинарског удружења чији је она члан. Суд части је надлежан за одлучивање о томе“, додала је Новаковић.
Иако, како је истакла, без одлуке Комисије за жалбе не може говорити о томе да ли је Н1 прекршио Кодекс новинара Србије, Новаковић је за УНС причала о одредбама Кодекса, као и о томе шта она мисли о овој ситуацији.
„У Кодексу пише да је забрањено интервјуисање малолетника без сагласности родитеља. У овом случају родитељ је, како је саопштено, дао сагласност, а идентитет детета није откривен. Ипак, проблем је што се у овој ситуацији може говорити о томе да ли је било злоупотребе емоција и недовољне могућности расуђивања саговорника. Чак и уколико је родитељ тражио да дете говори, новинар, односно уредник је тај који коначно одлучјује о томе шта ће објавити и да ли је то у складу са правима и итересом детета. Не видим ни јавни интерес да се детету у овој ситуацији постављају питања у вези са будућим учестовањем у протестима, “, додала је она.
Ипак, Новаковић је рекла да је куриозитет то што се таблоиди, који врло често крше права детета сада залажу за њих.
„То је исто занимљива ствар – да су се таблоиди који готово на дневном нивоу крше права детета појавили као највећи заштитници права деце и Кодекса новинара. Било би лепо да се сви мало више заиста бавимо правима деце, те да свако пође од себе и води рачуна о ономе што објављује“, додала је она.
Тамара Скроза: У овом случају пред јавним интересом све тезе падају у други план
Док је Новаковић рекла да не види јавни интерес да се одступи од Кодекса, представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) у Комисији за жалбе Савета за штампу Тамара Скроза, опречног је мишљења. Она је рекла да се због јавног интереса, као ултимативне етичке вредности, у овом случају може одступити од Кодекса.
„Формално-правно, новинар би за такву врсту интервјуа требало да има пристанак родитеља. Ако има пристанак, нема проблема. Када је родитељ пристао, он је одговоран. Треба имати у виду и јавни интерес као ултимативну етичку вредност. Пред њиме све друге тезе падају. Овде је јавни интерес био толики, да бих чак и ја урадила исту ствар“, додала је она.
Скроза је истакла и да дете није рекло ништа што би га инкриминисало, већ да је дало слику Србије.
„‘Ја сам на протесту, уплашен сам, али ћу долазити и даље’- то је слика која илуструје ситуацију у земљи, а одатле и јавни интерес. Због пристанка родитеља, ја ту не бих тражила етичку грешку. Разговори са децом су иначе увек пипави и нисам склона томе да их на било који начин новинарски користимо. Ипак, постоје ситуације у којима можемо или морамо и то. То су околности које најбоље говоре о ситуацији у којој се налазимо“, додала је она.
Јелка Јовановић: Апелујем на колеге да децу не укључују уживо у програм
Представница Асоцијације медија у Комисији за жалбе Савета за штампу Јелка Јовановић рекла је да у овом случају препознаје кршење етичких норми.
„Строго гледано, то се свакако коси са етичким стандардима и може да се уврсти у злоупотребу малолетника. Морам да кажем да су пре свега одговорни родитељи који су дете довели на протест и дали дозволу за обраћање. Међутим, морам да кажем, разумем и родитеље, и ја сам деведесетих водила дете на грађанске протесте. Ипак, апелујем на све колегинице и колеге, без обзира на то на којој телевизији раде и да ли имају дозволу или не, да не снимају децу, а посебно да их не укључују уживо у програм“, додала је она.
Аутор: А. Ничић