Дебата о независности и улози РЕМ-а и Савета за штампу

(Извор: ебраничево) У организацији Центра за развој локалних медија данас је одржана прва дебата од укупно четири на тему “Независност и улога регулатора”, у оквиру пројекта „Будућност је у слободним локалним медијима”.

Панелисти су били Зоран Секулић, директор и уредник ФоНет –а, Тамара Скроза, новинарка ФоНет-а и чланица Комисије за жалбе Савета за штампу и Оливера Милошевић, потпредседница УНС-а и чланица Комисије за жалбе Савета за штампу, а дебати су присуствовали пожаревачки новинари. У складу са темом панелисти су говорили о улози и раду Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и Савета за штампу.

“Када је у питању медијска регулатива ја сам без трунке илузија. Учествовао сам својевремено у изради прве медијске стратегије 2011. године у име целе медијске заједнице и тада смо имали наде да ће промена законског оквира нешто побољшати у медијској сфери, а на крају смо добили у пракси потпуну политичку злоупотребу. Данас је тај систем злоупотребе и употребе медија по мом мишљењу доведен скоро до савршенства. Крајње консеквенце целе ствари је да грађани Србије нису правовремено, целовито нити свеобухватно обавештени о томе шта се збива јер су перманентно суочени са производњом привида”, сматра Секулић и додаје да су они ретки медији који покушавају да се отму и да се држе елементарних стандарда професије и кодекса на маргини.

Скроза је истакла да је Регулаторно тело за електронске медије потпуно зависно од власти.

,,Било која власт да је била у питању, РЕМ је био под њеним утицајем, било да је у питању додела фреквенција или санкционисање медија. Од 2003. године до данас РЕМ је испостава власти и регулаторно зависно тело. Они имају висока овлашћења и надлежности које не користе на прави начин”, истакла је Скроза.

Како је додала, идеја је да се заштите медији који незаконито и неетично извештавају, а критикама су изложени професионални медији, односно они који се перципирају као опозициони. Оцењује да је улога РЕМ-а потпуно обесмишљена.

Милошевић сматра да је РЕМ заробљен, а самим тим и медијска сцена, те да је тешко данас уопште замислити како је могуће изаћи из тог заробљеништва у ситуацији када у Србији имамо заробљен целокупан систем институција које се нужно не везују за медије али су део друштва.

“РЕМ је замишљен по угледу на неке друге регулаторе, међутим, ми као друштво и као медијска заједница смо склони да све претворимо у супротност од онога што је замишљено. Такву ситуацију имамо и са РЕМ-ом који не само да је политизован, него практично постоји да би штитио и награђивао медије са дугом историјом кршења свих професионалних стандарда, медије који су дуги низ година обмањивали јавност, који шире говор мржње и дезинформације. Суштина је у томе колику моћ има медијска заједница да нешто промени, ја мислим да није довољна”, казала је Милошевић.

По њеним речима, што се тиче Савета за штампу ситуација је другачија. Било је тенденција, каже, да се убаце у савет представници нерепрезентативних удружења али то се није догодило, међутим и даље ти притисци постоје. Било је чак прича и о оснивању паралелних Савета за штампу тако да ће, оцењује Милошевић, та борба да траје и у будућности.

“Многи новинари на локалу, а поготово јавност, немају довољно информација о раду Савета за штампу и мислим да бисмо у наредном периоду требали да порадимо на томе да представимо јавности рад савета, које могућности постоје и у чему се огледају. Податак од последњег мониторинга је да од 41 жалбе добар део долази са локала, односно људи се жале на кршење кодекса у локалним медијима”, истакла је Милошевић.

Скроза, која је у Савету за штампу од оснивања, каже да је прављен годинама и подсећа да је почео са радом у септембру 2011. године и да од тада функционише без престанка. Бави се спровођењем и поштовајем Кодекса новинара Србије и одлучује по жалбама људи и медија који се осете повређено.

,,Савет за штампу је саморегулаторно тело и за разлику од РЕМ-а не бира га скупштина и једино тело које су успела да направе међусобно завађена новинарска удружења и око кога се окупила новинарска заједница. Једина је медијска организација која има позитивне оцене у свим досадашњим извештајима Европске комисије о напретку Србије у процесу европских интеграција”, нагласила је Скроза.

Постоје, примећује Скроза, две струје – политичка, која се жали на медије из оправданих или неоправданих разлога и друга која подразумева да се медији међусобно тужакају.

,,У овом тренутку то се дешава зато што је најављено да ће медији који су више пута санкционисани пред Саветом за штампу имати мања буџетска давања. Савет за штампу се залагао да медији признају и поштују његову надлежност, а не да се броје црвени картони”, објаснила је Скроза.

Панелисти нису нарочито оптимистични да ће у будућности нешто да се промени на боље, али су изразили наду да ће млађе генерације наставити да се боре као што то они сада чине.

Аутор: А. Грујић