Европска комисија: Пад надстрешнице постао симбол слабости институционалног поретка Србије
(Извор: Бета-021 Радио) Недостаци у раду Тужилаштва за организовани криминал за ризик имају недоследност у истрагама корупције које су власти у Србији покренуле након пада надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду. То пише у извештају Европске комисије (ЕК) о владавини права за 2025. годину, данас објављеном у Стразбуру.
Комисија је навела да је пад надстрешнице постао симбол слабости правног и институционалног поретка Србије, као и да је покренуо масовне студентске и грађанске протесте, који су довели до оставке премијера и пада Владе Србије.
Извештај, у одељку за Србију, покрива рад правосуђа, борбу против корупције, медијске слободе и друге теме, а о паду надстрешнице наводи се да истраге о наводној корупцији још нису завршене, као и да постоје бројне потешкоће у успостављању евиденције о оптужницама и пресудама у случајевима корупције на високим нивоима.
Додаје се да Агенција за спречавање корупције активно открива и анализира системску корупцију, али да њен рад друге институције прате ограничено.
Тешкоће остају за узбуњиваче који откривају корупцију, а изузећа од Закона о јавним набавкама и даље се широко користе за заобилажење његове примене, при чему механизми надзора не раде довољно, наводи се у извештају.
У одељку о правосуђу, ЕК наводи да је Србија наставила спровођење уставне реформе ради јачања независности правосудних органа, али да је политички притисак на тужилаштво остао висок, као и да треба додатно ојачати транспарентност Високог савета судства.
Попуњавање упражњених места судија и тужилаца такође наилази на тешкоће, а чињеница да су четири упражњена места у Уставном суду остала непопуњена је забрињавајућа, додаје се.
У одељку о слободи медија, наводи се да је Србија у јуну усвојила нови сет медијских закона како би се ускладила са европским стандардима, али да и даље постоји велика забринутост поводом питања Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).
„Кашњење и недостаци у поступку избора новог Савета РЕМ подривају поверење јавности у тај процес“, наводи се у извештају и додаје да Савет за штампу, са друге стране, ефикасно прати поштовање Кодекса новинара Србије.
Наводи се да све већа брига постају питања уређивачке политике, аутономије и плурализма јавних сервиса, као и да су мере за повећање транспарентности у власничким структурама и јавном финансирању медија само делимично уведене.
У извештају се додаје да се новинари, а нарочито новинарке, и даље суочавају са честим одбијањима јавних органа да открију информације од јавног значаја, као и да је безбедност новинара све више забринавајућа.
Комисија наводи да је ефикасност рада Парламента и даље отежана због, како тврди, недостатка истинске политичке дебате.
Организације цивилног друштва се суочавају са све већим притиском, а утицај Акционог плана за развој тог сектора тек треба да се покаже, закључује ЕК у делу извештаја који се тиче Србије.
За разлику од извештаја из 2024. године, који се фокусирао на законодавне и техничке реформе, извештај за 2025. годину се позива на конкретне догађаје, као доказе системских слабости.