Глигоријевић: Ова власт негује таблоиде

(Извор: Н1) – Новинарка недељника “Време” Јована Глигоријевић оценила је у Новом дану ТВ Н1 да актуелна власт у Србији негује таблоиде, што показује и недавни пример конкурса града Београда за суфинансирање медијских садржаја, на којем је 15 милиона динара из градског буџета додељено таблоидима.

Конкурс града Београда расписан је са идејом да подржи јавно информисање и допринесе “истинитом, непристрасном, правовременом и потупном информисању грађана Београда”, а упркос томе комисија је доделила по пет милиона динара за три таблоида – “Информер”, “Ало” и “Српски телеграф”- код којих је у протеклих неколико година регистровано вишеструко кршење професионалних новинарских стандарда.

Јована Глигоријевић за Н1 објашњава да чланови комисија за опредељивање средстава добијају правилник који су дужни да озбиљно науче и поштују, и у којем се сваки пут наводи да они који аплицирају за средства орају да доставе потврду да нису кршили одредбе етичког кодекса.

Међутим и ту, како објашњава, постоје процедурални проблеми. Један је то да је Савет за штампу који се бави разматрањем кршења Кодекса новинара, саморегулаторно тело, у које медији улазе добровољно, објашњава Глигоријевић и наводи пример Информера који не само да није члан Савета за штампу, већ се и главни и одговорни уредник тог таблоида јавно одрекао Кодекса новинара.

Затим, како каже, то што неко крши одредбе Кодекса не значи и да неће добити средства на Конкурсу, већ ће само добити мање бодова по том основу.

“Ова власт негује таблоиде. То се знало и без овога. То се види и по саставу комисија у локалним самоуправама које су конкурсе расписале, а имате оне који и не расписују конкурсе, попут Крагујевца. Имате парадржавна удружења новинара освнована у протекле три године, и самим тим они могу да буду чланови комисија, а не она удружења која смо навикли да видимо и којима је стало до кодекса јер су оснивачи Савета за штапу”, наводи она.

Новинарка “Времена” истиче да је пројектно финансирање замишљењо као нешто добро, али да је первертирано фингирањем медијских експерата и удружења, што је, како каже, забрињавајуће и оставља осећај немоћи.

Није поента у једној колони

Говорећи о најави Саше Јанковића и Вука Јеремића да ће упутити позив Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) са захтевом да надгледа изборе у Београду, Глигоријевич је рекла да сви претходни избори нису дали основа да грађани верују да су они сто одсто фер и поштени.

Стога је захтев опозиције према ОЕБС-у легитиман, сматра Глигоријевић и додаје да не верује да ће одговор ОЕБС-а на тај позив бити негативан. Уколико ипак до тога дође, то ће, према њеној оцени, показати да је ОЕБС још једна у низу организација којој Србија није баш у фокусу.

Гошћа Новог дана не верује ни да ће иза позива ОЕБС-у стати цела опозиција, јер је број тема о којој имају сагласност мали, иако би захтев за фер и поштеним изборима требало да буде нешто око чега имају сагласност.

“Нисам заговорница теорије о неопходности једне колоне, нисмо је имали ни 24. септембра 2000. Нисте имали СПО која је била јака странка и која је на председничке изборе изашла са својим кандидатом. Није поента у једној колони, него једној која оставља утисак да је довољно снажна да може да изнесе промену коју жели”, рекла је она, прецизирајући да на опозиционој сцени тренутно не види такву колону.

Ванредни избори зависе од истраживања јавног мњења

Глигоријевић сматра да одлука о томе да ли ће се уз београдске, ићи и на ванредне парламентарне изборе, зависи од резултата истраживања јавног мњења које на сто добија Александар Вучић.

“Од његовог доласка на власт, парламентарне изборе имамо на сваке две године, што би могло да значи да је 2018. време за скоро па редовне изборе”, указује она.

Додаје и да напредњаци можда процене да им мандат до 2020. није довољан да спроведу реформе о којима говоре, те да ће тражити време до 2022. чиме се прикључују и најаве из Брисела да би Србија до 2025. могла да постане чланица ЕУ.

Сматра и да је такво прављење предикција о уласку у ЕУ неозбиљно, јер Србија има 35 преговарачких поглавља од којих велики број није ни отворен, а сва морају да буду затворена пре чланства у Унији.

Истовремено оцењује да су грађани Србије индиференти према чланству у ЕУ, и да их пре свега интересује када ће живети боље, док у самој Унији проширење није у фокусу.

“Тренутно најбитнија тема у ЕУ је суочавање са изазовима мигрантске кризе. Проширење није тема број један осим за неколицину службеника који су задужени да се тиме баве. И ако не гледамо ствар само из сопствене перспективе, мигрантска криза јесте важнија тема”, оценила је она.

Вршњачко насиље постало бруталније

Говорећи о учесталим случајевима вршњачког насиља о којима се говори у медијима, Глигоријевић је рекла да има дилему да ли је вршњачко насиље у порасту или је реч о томе да коначно знамо како то да назовемо и више о томе причамо.

Ипак оцењује да вршњачко насиље дефинитивно јесте бруталније, и подсећа да подаци полиције показују да је број кривичних дела међу малолетницима смањен у односу на осамдесете године прошлог века, али да је истраживање “Времена” показало да иако је кривичних дела мање, она су тежа по ономе како се дефинишу у Кривичном законику.

“Мислим да је повећана бруталност. Значи да су та деца због нечега љута, бесна и фрустрирана”, оценила је она и додала да је реч о дубљем друштвеном проблему којим треба да се баве државни органи.

Каже и да су неке одредбе које садржи предлог тзв. Алексиног закона ушле у измене Закона о образовању и васпитању што је, према њеној оцени, добра ствар.

rs.n1info.com/a340756/Vesti/Vesti/Gligorijevic-Ova-vlast-neguje-tabloide.html