Гошће Н1: Новинарски кодекс се крши свакодневно
(Извор: Н1) – Годишњи извештај Савета за штампу показује да је у 2016. години осам дневних листова прекршило Кодекс новинара у 5.477 текстова, што је чак 2.000 кршења више него што је био случај у 2015. Нема података за електронске и онлајн медије.
Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, каже да је то тело радило мониторинге за 2015. и 2016. На основу тога, дошло се до податка да се најчешће крши претпоставка невиности, затим да не постоји јасна разлика између онога што су чињенице, претпоставке и коментари, да се износе клевете, позива се на само један или анониман извор без потврде. „И жалбе се најчешће односе на такве ствари“, додаје.
Бојана Јовановић, заменица уредника КРИК-а, каже да се новинарски кодекс крши свакодневно, а да је главни разлог за жеља да се повећа читаност и тираж. Новинари јуре за кликовима, и мање се води рачуна о кршењу новинарског кодекса, навела је.
У одређеном броју случајева новинари знају да крше кодекс, што се види по томе да ли су спремни да објаве извињење, каже Новаковићева. „Има уредника медија који тврде да је кодекс превазиђена ствар“, додаје..
Како каже, и један број уредника таблоида верује да је је немогуће правити таблоид поштујући кодекс, што, како оцењује, није тачно.
Недавно је предмет полемике био и текст Крика о бившој супрузи градоначеника Београда Марије Мали. За једне је ово требало да буде бомба која није експлодирала у нашим медијима, а за друге пример злоупотребе.
Наиме, бивша супруга градоначелника Београда у интервјуу за КРИК рекла је да јој је Синиша Мали испричао да је организовао рушење „неких колибица“ у Херцеговачкој улици у Савамали.
„Искрено, моје лично мишљење, Савет се није бавио тиме ни на који начин, мени тај текст јесте на граници кад је у питању поштовање етичких стандарда“, каже Новаковић. Она набраја да се улази у породичне ствари, да је реч је о извору који има интерес у томе, а да неке ствари не могу да се провере, као на пример да ли је он то њој рекао, па остаје да се извору верује.
Јовановићева каже да је Марија Мали говорила и о другим стварима – о оф шор пословима, томе да је учествовала у прикривању имовине Агенцији за борбу против корупције, отворила је више питања него што је рушење у Савамали, и на која могу да реагују надлежне иституције.
Говорећи о одговорности, Новаковићева наводи да она постоји и да је новинарима важно да их колеге не осуде и да им није свеједно кад се бране пред комисијом, по жалби.
„Заиста верујем у то да је морална одговорност веома битна ствар и да је озбиљна санкција кад вас неко означи као прекршиоца етичких стандарда“, каже Гордана додајући да је сваком иоле озбиљнијем медију важно да буде кредибилан.
Једна од најзначајнијих ствари коју је КРИК урадио је објављивање базе имовине политичара. Та база показује много више него што политичаре закон обавезује да ураде, односно у Србији не постоји закон који јавне функционере обавезује да пријављују имовину чланова породице, изузев супруге и деце.
„Не постоји, али постоји нови нацрт Закона о Агенцији“, наводи Јовановићева.
Она каже да је КРИК сваког министра контактирао. „Желели смо да попричамо с њима о томе, да представимо шта смо истражили, открили да нам објасне начин на који су стекли неке ствари“, наводи.
Враћајући се на текст о Марији Мали, Јовановићева каже да је њихова новинарка месецима одржавала контакт с бившом супругом градоначелника Београда, да је она сама пристала јавно да говори, и да није било трговине утицајем. Она каже да КРИК није залазио у приватност породице.
Министарка Ана Брнабић поставила је КРИК-у питање са којим правом и на основу ког закона је објављена адреса на којој живе њена мајка и њен брат, који нису постављена лица, нити јавне личности.
Функционери имају право на ограничену приватност, каже Новаковићева, и новинар процењује да ли је у питању мала повреда приватности или јавни интерес, и о томе се воде полемике свуда у Европи.
Јовановићева каже да нису објављени сателитски снимци већ документа о власништву некретнина, и да су крили увек кућне бројеве. „Ми у КРИК-у сматрамо да је министарка Брнабић извела медијски спин, након што смо објавили базу имовине политичара, изашла је с том причом о нарушавању приватности како би скренула пажњу са садржине њеног профила на нашем сајту. Запретила је да ће се обратити Поверенику за информације од јавног значаја, није то учинила, колико је нама познато. И ниједном се није обратила редакцији да укаже на проблем шта је конкретно засметало“, тврди заменица уредника КРИК-а.