Из родитељске Вибер групе у таблоиде: Како поруке подршке протестима завршавају у таблоидима и полицији

(Извор: БИРН) Плашим се да су мог мужа пратили после састанка Савета родитеља“, написала је Нада* (име промењено) у Вибер групи родитеља ученика једне основне школе у Србији.

Други отац у групи потврдио је Надине сумње и написао имена двојице мушкараца који су пратили њеног мужа након састанка Савета родитеља њихове школе.

Након што је овај отац именовао двојицу мушкараца, позвала га је полиција и тражила да дође на разговор. Нада је пошла са њим из солидарности.

Испоставило се да је један од именованих људи заправо бизнисмен близак владајућој Српској напредној странци, који је поднео пријаву полицији тврдећи да му је угрожена безбедност, јер је његово име послато групи од око 500 чланова.

Ово је само један у низу примера који показују како је полиција саслушавала грађане због Вибер порука у последњих неколико месеци, од како се широм земље одржавају протести којима се тражи, између осталог, одговорност за погибију 16 људи који су страдали због пада надстрешнице на тек реновираној Железничкој станици у Новом Саду 1. новембра.

Вибер групе су у међувремену постале популарни канал комуникације међу људима који подржавају протесте – у њима договарају састанке или акције подршке студентима у блокади и просветарима у штрајку. Њихове преписке нису само завршавале у полицији, већ – у више наврата – и у таблоидима.

Кад полиција почне да чита Вибер поруке

Нада за БИРН објашњава да је састанак Савета родитеља школе коју похађа њено дете био посвећен питању да ли подржати наставнике који су у штрајку. Каже да је пре састанка чула да ће присуствовати најмање два члана Српске напредне странке.

„Пошто су чланови Савета родитеља углавном жене, рекла сам мужу да мора и он да иде [на састанак]“, каже Нада и додаје да, због присуства људи блиских властима, атмосфера на састанку „није била нималопријатна“.

„Они су имали такав наступ, да су они ту дошли да они нама кажу шта треба и шта не треба [да радимо] и тако даље. Мој муж је отишао пре краја састанка, сам. Један од њих двојице га је пратио. Када је дошао кући, рекао ми је: ‘Где си ме послала, брате мили, сад знају и где живим’,“ прича Нада.

Када је те ноћи легла да спава, почеле су да пристижу поруке на Виберу. Једна је гласила: „Они [двојица мушкараца] су били на састанку. Твој муж је ушао у расправу с њима.“

Након што је у групи написала да је забринута што су пратили њеног мужа, један отац је послао имена људи.

Министарство унутрашњих послова Србије није до тренутка објављивања овог текста одговорило БИРН-у на питања у вези са позивом полиције том оцу, нити о кривичној пријави једног од мушкараца који је био именован у поруци на Виберу.

У другом инциденту, 24. априла, становник Новог Сада је у локалној Вибер групи написао поруку која је по оцени судије „угрозила безбедност председника Србије Александра Вучића“.

Он је, како се наводи, поделио линк ка кратком видео клипу са Вучићевом изјавом и уз њега написао: „Ево колико лажи је само у овом кратком видео снимку наш председник драги избаљезгао. Њему не треба робија него електрична столица“

Убрзо је дошла полиција и одведен је у станицу где је испитиван и задржан због сумње да је угрозио безбедност председника. Стављен је на месец дана у кућни притвор уз електронски надзор и забрањено му је коришћење телефона и интернета.

Како Вибер преписке родитеља и наставника заврше у таблоидима

Откако су студенти блокирали факултете тражећи одговорност за погибију људи у Новом Саду, а просветари у знак подршке ступили у штрајк, грађани који их подржавају организовали су се у неформалне групе, често користећи Вибер као начин комуникације.

На Виберу су се тако спајале комшије, групе грађана који кувају за студенте, или родитељи школараца.

Међутим, порука из ових Вибер група често су завршавале у таблоидима, служећи као почетна тачка за кампање блаћења.

У јануару, прорежимски сајт из Новог Сада, НС уживо, објавио је чланак под насловом: „КЛИМАВО ЈЕ, ДАНАС ИМА ДОСТА ВИШЕ ДЕЦЕ У ШКОЛИ!“ – Паника међу креаторима ХАОСА! ОПОЗИЦИОНАРИ позивају преко ВИБЕРА и друштвених мрежа остале активисте да повећају бројност!”

Уз текст су објављене Вибер поруке у којима су чланови групе позивали на подршку наставницима, као и порука једне мајке која је позивала да што више људи присуствује окупљању у знак подршке просветарима.

Месец дана раније, таблоид Информер објавио је преписку родитеља ученика основне школе и њихове учитељице.

У објављеним порукама се види да су родитељ питали учитељицу да ли се њихова деца изводе са часова како би блокирала раскрсницу као део протеста. Учитељица је одговорила да нема такву информацију.

Упркос томе, Информер је видео у ком су објављене поруке објавио под насловом: „Скандал тресе Србију: Разредна тера основце на протест.”

Исти таблоид је у јануару објавио сличан чланак са насловом: „Наставница хушка ученике на насиље!”

Уз чланак је објављена преписка на Виберу у којој је наставница написала: „Не би било лоше да се ујединимо и, ако је могуће, смакнемо зликовца” – мислећи на председника Вучића.

Порука је такође завршила на Фејсбук страници градоначелника Зајечара Бошка Ничића, који је питао да ли „позив да се смакне злотвор” представља злоупотребу деце у политичке сврхе и да ли је, у демократској држави, „ово нормално и не санкционише се?!”

У каснијој објави, Ничић је ову преписку назвао „јавном кореспонденцијом” коју је, како је навео, добио од родитеља и ученика из те групе.

Информер је у јануару објавио и текст под насловом: „Еколошки талибан Бојан Симишић хушка родитеље да не шаљу децу у школу: Наставља се злоупотреба малолетника од стране опозиције.”

У тексту се тврди да „Бојан Симишић из невладине организације Еко стража наговара родитеље да не шаљу децу у школу” уз слике Вибер порука у којима Симишић предлаже да се спроведе анкета у којој би родитељи гласали да ли подржавају слање деце у школу или не.

Такође је предложио да се родитељи организују и да тог дана не пошаљу децу у школу у знак подршке штрајку наставника.

За разлику од многих других родитеља, наставника и грађана чије су поруке завршиле у новинама, Симишић је рекао да зна како је постао мета, наводећи да му син иде у разред са „једним од најтврђих СНС присталица на Твитеру.”

„Каква особа шаље преписку из родитељске групе таблоидима? Ко означава оца другог детета као ‘Еколошког талибана’?“ питао је он у објави на Твитеру.

Адвокат из Новог Сада Срђан Ковачевић више пута се нашао у таблоидима због преписки у Вибер групама.

Портал НС уживо објавио је 20. марта чланак под насловом: „Сад је све јасно! Процурела преписка: Ђиласов адвокат контролише студенте, преко зборова хоће да изазивају хаос (ФОТО).”

У тексту се наводи да се на ТикТоку појавила Вибер преписка која, тврди Информер, показује да Ковачевић „контролише” студенте који протестују, односно да Драган Ђилас, лидер Странке слободе и правде, преко Ковачевића и студената покушава да се „наметне као вођа опозиције“. Ковачевић је раније заступао једну фирму повезану са Ђиласом.

Информер је објавио и бројне друге чланке на основу Ковачевићевих порука из Вибер група.

Ковачевић за БИРН каже да „ниједан нормалан грађанин” не би очекивао да се њихове приватне поруке појаве у таблоидима.

„Право на приватност је уставна и законска категорија коју сви морају да поштују и примењују.

Међутим… овај режим већ доста дуго ствара паралелну стварност у којој је само њима све дозвољено, па и то да и приватни разговори заврше у таблоидима. Тако да ме ништа више не чуди од њих,” каже он.

Ковачевић ипак није пријавио кршење приватности тужилаштву или Савету за штампу.

„Тренутно није време за дуге судске поступке, ово је време за борбу за слободу,” рекао је.

Да ли су дописивања на Виберу приватна?

Ана Тоскић Цветиновић из организације Партнери Србија, која се бави заштитом приватности, објашњава да се ниво приватности чета зависи од броја чланова.

„Ниво приватности варира. Када се на Вибер-у пређе број од 250 корисника, он прелази у категорију заједнице, што се сматра мање-више јавним каналом, где је ниво приватности ограничен,” каже она.

Тоскић Цветиновић додаје да људи не треба да претпостављају да имају приватност унутар групе.

„У оквиру групе… [можемо] веровати да смо у неком мање-више заштићеном окружењу, и самим тим имамо веће очекивање да ће та комуникација бити поверљива, што није увек случај,” упозорава она.

Тоскић Цветиновић каже да грађани чије се поруке објаве ван контекста могу да потраже правну заштиту и обрате се Поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

Да ли новинари смеју да објављују Вибер поруке?

Гордана Новаковић из Савета за штампу поставила је питање и како су новинари дошли до Вибер порука.

„Да ли су били члан групе? Ако јесу, да ли су се идентификовали као новинар или су заиста били родитељ, можда су по том критеријуму били у тој групи? … Или су до садржаја дошли преко треће стране, можда члана групе који им је то послао?” питала је Новаковић.

„И једно, и друго и треће, може да отвори питање онога што се у новинарском кодексу дефинише као коришћење часних средстава \[за прибављање информације],” додала је. „И тамо сад постоји обавеза новинара да се представи као новинар и да људима са којима разговара каже да ће то бити објављено.”

„Кодекс \[новинара] такође забрањује тајно снимање, прислушкивање и слично. Иако ово није сасвим иста ситуација, суштински може да се подведе и под то, да неко комуницира а да не зна да ће та комуникација бити јавна.”

Новаковић наводи да Савет за штампу до сада није примио ниједну жалбу због објављивања порука објављених у таблоидима.

БИРН је контактирао таблоиде који су објавили Вибер поруке грађана, али до тренутка објаве овог текста није стигао ниједан одговор.

Вибер групе лака мета: Једноставно фотографисање порука и кад приступ групама

Поставке Вибера такође могу представљати један од проблема – на овој апликацији врло је лако придружити се некој групи, доступни су бројеви телефона чланова групе, а омогућено је и фотографисање преписки без обавештавања других чланова групе.

Бојан Перков, истраживач у СХАРЕ фондацији, која се бави дигиталним правима и сајбер безбедношћу, објашњава да, иако Вибер наводи да користи енд-то-енд енкрипцију, чиме се обезбеђује висок ниво поверљивости комуникације, апликација је у власништву приватне компаније и њен начин рада није отвореног кода.

„Безбедност саме апликације не може се независно проверити, јер њен код није јавно доступан“, каже он.

„Када се корисник дода у Вибер групу, његов број телефона постаје видљив свим члановима те групе, чак и ако га они немају сачуваног у контактима, чиме се приватне информације излажу непознатим особама које могу имати различите намере и мотиве“, додаје Перков.

Он објашњава да чињеница да полиција испитује грађане због Вибер порука, не мора да значи да надзире нечију комуникацију – било ко може да се прикључи групи, слика поруке и затим их проследи полицији или политичарима.

Вибер не шаље корисницима обавештење када неко фотографише поруке на свом екрану.

„Неопходно је укључити самобришуће поруке, односно подесити да се поруке у групи бришу после одређеног интервала.“, саветује Перков.

„То подешавање укључује опцију да се на неким телефонима не могу направити скриншотови групног чета, док се на другим добије црн екран када се скриншотује и свим учесницима групе стигне нотификација ко је направио скриншот.“

Ипак, он додаје да „то не спречава никога да другим телефоном фотографише екран и тако направи копију преписке из групе.“

Перков наводи да постоје друге „бесплатне, апликације отвореног кода које користе енд-то-енд енкрипцију“, а боље штите приватност корисника. Неке омогућавају корисницима да – уместо броја телефона – поставе корисничко име.

„Такође је могуће подесити да број телефона буде приватан – што значи да га могу видети само они који га имају сачуваног у контактима“, закључује Перков.

Ауторка: Драгана Прица Ковачевић