Извештавање о несталој девојчици „изгледало као и сам злочин“: Чини се да ништа нисмо научили из претходне године

(Извор: Euronews) Од како се јавност заинтересовала за случај нестале девојчице у Бањском Пољу бројни медији, а највише поједини таблоиди и њихови портали ширили су дезинформације. Било је много примера кршења новинарског кодекса, а такве појаве су осудили министарство надлежно за област информисања и Савет за штампу. Стручњаци истичу да делује да нисмо ништа научили из случајева од претходне године и поручују да је важно да бирамо изворе информисања.

Једна од првих дезинформација која је објављена гласила је да је Данка пронађена. Осим тога, поједини портали су извештавали о наводној одговорности мајке, а пренета је и дезинформација да је мајка „гуглала“ гранични прелаз између Србије и Румуније. Осим тога, преношено је и да је вештачење њеног телефона наводно показло да је она обрисала много порука и позива. Писало се и односу Данкине породице с комшијама.

Одређени „инфлуенсери“ су тврдили на друштвеним мрежама да је мајка продала ћерку за одређени новац. 

Новинари су јуче на конференцији питали министра ко је таблоидима преносио информације из истраге, а министар је подсетио да је због тога ухапшен један полицајац. 

Апели и позиви Министарства и Савета за штампу

Огласило се Министарство телекомуникација и информисања, а министар Михаило Јовановић је у саопштењу позвао медијске куће и новинаре да приликом извештавања о убиству двогодишње девојчице поступе са највећом одговорношћу, поштовањем и пажњом.

„Важно је да се у овим тешким тренуцима води рачуна о достојанству жртве и њених породица, те да се избегавају било какве спекулације или непроверене информације. Молимо медије да се суздрже од сензационалистичког приступа који може додатно узнемирити јавност и нарушити приватност породице жртве. У оваквим ситуацијама, од есенцијалне важности је да јавност буде информисана са прецизношћу и саосећањем“, истакао је. 

Поручио је да је најважније да медији поштују Кодекс новинара и етичке стандарде пружајући тачне и проверене информације, истовремено штитећи и достојанство.

„Преношењем (тачних или измишљених) детаља злочина поједини медији данас су погазили све етичке стандарде новинарства, али и основне норме пристојности и људскости. Комисија за жалбе Савета за штампу је на последњој седници исказала дубоку забринутост због извештавања које је још пре недељу дана било недопустиво сензационалистичко и недостојно, али је данас досегло нови, несхватљиви, суноврат“, истакнуо је у саопштењу.

„Извештавање изгледало као и сам злочин“

Професорка Факултета политичких наука Милица Кулић каже да је извештавање о несталој девојчици изгледало „као и сам злочин – монструозно“. Напомиње да сада када знамо епилог, „ако је страдало дете као што јесте, страдала је и њена породица од стране новинара и од стране читавог друштва“.

„Разумем знатижењу јавности, разумем и новинарску знатижељу. Некако је то у природи новинарског посла. Али такође разумем и неку меру и етику која ову професију обавезује“, рекла је Милица Кулић з Euronews Србија. 

Додаје да много тога што смо видели у  медијима произилази из онога што се могло наћи на друштвеним мрежама, али истиче да се то преливало у традиционане медије, па чак и на националне фреквенције и у неке „условно поуздане изворе“.

„Питање је било у некој дебати пре неки дан која је била иницирана догађајима који су обележили претходну годину – да ли смо и шта научили из претходне године која је такође била монструозна и незапамћена? Чини се да ништа нисмо научили. Или да оно што смо научили не желимо да знамо. Монструозност нам се дешава. Оно што се никад није десило, изнова нам се дешава. А медији то, чини се, потхрањују“, упозорила је професорка. 

Додаје да је незгодно говорити о медијима као о једној групацији, зато што, када се позивамо на Кодекс новинара, онда позивамо оне људе који се већ држе кодеска. 

„Ови који се не држе кодекса, они не чују било кога. Никакво гостовање или јавна опомена ове врсте неће изменити њихов пут и другачије га трасирати“, навела је.

На питање шта се постиже таквим извештавањем, одговара да се постиже читаност, али указује и да су се појавиле кампање попут оне „Немој да кликнеш“.

„То је увек добродошло, али мало смо изместили фокус. Ми сада опомињемо публику да не читају такав садржај, а не опомињемо неколицину новинара, односно један број редакција да не праве такав садржај. Такође, не опоимињемо институције – ‘немојте слати ову врсту информација’. Ако нам је друштво дошло на ову ивицу морланог посрнућа, немојте нас гурати са те ивице“, поручује професорка ФПН-а.

„Важно је да бирамо извор информисања“

На питање како филтрирати информације и дистанцирати се од свега, а да истовремено не изгубимо емпатију, психолошкиња Ана Мирковић каже да је то јако тешко.

„Када се деси оваква ситуација, људска радозналост заиста добија ту димензију да желите да сазнате што више. Јуче је трендовао на друштвеним мрежама тај апел да се не кликће на разне изворе информација. Мислим да то може да буде један од начина“, навела је Мирковић за Euronews Србија. 

Напомиње да је јако важно да бирамо ко је извор нашег информисања и указује да таблоиди имају сензационалистичке вести које никоме не доприносе.

„Чак и она особа која кликће на то добија извесну дозу токсичности. Иде у стање менталне неравнотеже. Ја сам у ситуацији да пратим конверзације међу људима који говоре да не спавају данима и ноћима, да су ужасно узнемирени. Један од узрока узнемирености је та хиперстимулација порукама које љдуски мозак и људска душа не могу да сваре. Зато је јако важно да бирамо где ћемо се информисати, да бирамо кредибилне изворе информација и да не загриземо те удице које имају за циљ само да украду нашу пажњу и узму оно најружније из људске природе“, рекла је Мирковић за Euronews Србија.

Додаје да морају да постоје неке колективне мере и поручује да постоје закони и регулаторна тела.

„Ово се дешавало претходних десет дана у нашој земљи и годинама уназад, то је нешто што не сме да се дозволи. Мора да им се укине статус медија, нека буду блогери, теоретичари завере, људи који имају јасну агенду да контаминирају ово друштво, али не можемо да их зовемо медијима“, рекла је и додала да има много људи са ниским индексом медијске писмености који не знају да разликују праву од лажне информације.

С друге стране, каже да се свако од нас труди да пронађе неке личне механизме одбране. 

„Увек саветујем да се окренете разговору са људима који вам дају неку дозу добре енергије, или шетњи. Али када се деси нека оваква ситуација, оно што је рационално пада у други план, некако нас емоције преплаве и јако је тешко остати имун на се што се дешава“, каже Ана Мирковић.