Извештавање појединих медија о девојчици из Бора: Од сензационализма до кршења етичких стандарда, али и закона (ВИДЕО)
(Извор: Инсајдер) Током 11 дана извештавања о нестанку и судбини Данке Илић, бројни медији су у трци за кликом, погазили све етичке стандарде. Данима су смењивали скандалозни наслови и објављивале такозване ексклузивне вести и то – позивајући се на информације из истраге. И као да то није било довољно, након тврдњи из МУП-а да је Данка убијена и апела да се не објављују детаљи злочина – челници полиције су били ти који су јавно износили стравичне детаље. одлучне реакције и санкција надлежних а то су – Министарство информисања, Регулаторно тело за електронске медије и канцеларија поверника и даље – нема.
Уредник и новинар су дужни да са пажњом примереном околностима и у складу са правилима новинарске струке, пре објављивања информације, провере њену истинитост и потпуност, али и да информације пренесу веродостојно. Тако каже закон. Међутим, сензационалистичко, узнемирујуће и срамотно извештавање појединих таблоида откако је нестала двогодишња девојчица из Бора, показало је право лице медијске сцене у Србији. Без имало саосећања са породицом, преношењем непроверених детаља и теорија нестанка мале Данке – поједини медији су погазили све етичке стандарде новинарства, али и основна правила људскости и пристојности.
„Кршено је правило које каже да нагађања не смеју да буду представљена као чињенице. Кршено је правило које каже да новинар не сме да грубо оптужује људе без икаквих доказа. Кршено је правило које каже да постоји претпоставка невиности. Ми знамо да је ова жена из Румуније била практично оптужена за киднаповање туђег детета. Прекршено је правило које каже да није дозвољено узнемиравање и застрашивање грађана. Прекршено је правило које каже да се не разговара са породицама које су доживеле трагедију. Не смеју да се злоупотребљавају емоције и ментални статус људи о којима се извештава“, изјавила је за Маркер Тамара Skrozza, чланица Савета за штампу.
После ужасних информација из МУП-а да је Данка убијена, извештавање је постало још горе и потпуно ван контроле. И то је једна страна медаље. На другој су управо припадници МУП-а. Док дели апеле да медији не објављују детаље злочина, њихови челници а чак и неки бивши против којих се воде кривични поступци – управо то чине. Јутрос је начелник Управе криминалистичке полиције Нинослав Цмолић на једној кабловској телевизији откривао језиве детаље о наводном начину убиства девојчице. И некадашња државна секретарка МУП-а, Дијана Хркаловић, оптужена за трговину утицајем, јуче је током гостовања, јавно објавила имена и презимена двојице осумњичених, као и из којих су села.
„Чињеница да из полиције долазе људи, сада већ са именима и презименима и одају информације из истраге, баш као и чињеница што смо 3. маја имали ситуацију да је начелник београдске полиције отворено рекао – ја знам да овим кршим закон, али. Дакле, те чињенице показују да систем не функционише или да будем и конкретнија – да систем уопште не постоји“, оценила је Skrozza.
И док се медији утркују ко ће доћи до веће сензације и ексклузиве, као да постоји било каква ексклузива у трагедији једне породице – надлежни углавном ћуте.
Министарство информисања јуче је апеловало на медије да одговорно извештавају, али данас нису одговорили на питања Инсајдера да ли су поднете прекршајне пријаве против медија који су кршили етичке стандарде али и закон. Не одговара ни Регулаторно тело за електронске медије, које има механизме да санкционише непрофесионално извештавање. Из канцеларије Повереника који такође има овлашћења да утврди одговорност за цурење информација из институција су нам одговорили – да тренутно врше редован инспекцијски надзор за ову годину и не могу да нам одговоре у датом року.