Колико штампани медији у Србији поштују новинарски кодекс?
(Извор: Форум Инфо) Претпоставка невиности, објављивање порнографских и узнемирујућих садржаја и право на приватност неке су од кључних тачака и принципа новинарског кодекса које штампани медији у Србији највише крше. Анализа Савета за штампу је показала да је девет дневних новина за четири месеца Кодекс новинара Србије прекршило више од 3.300 пута, док је Комисија за жалбе у претходној години одлучивала о 84 жалбе на извештавање медија.
Највише прекршаја новинарског кодекса у извештавању медија Савет за штампу бележи у поглављу које се тиче одговорности новинара и истинитости извештавања.
Тачка која се највише крши све време од кад радимо мониторинг је претпоставка невиности. Затим објављивање порнографских и узнемирујућих садржаја, и тога смо у том посматраном периоду имали драстично много. Потом тачка 6. која се односи на етику и културу јавне речи, а која се по правилу у таблоидима крши најчешће када се преносе сдржаји из ријалити програма и такође тачка која се често крши односи се на забрану дискриминације и ширење говора мржње када је реч о мањинским групама. Оно што смо приметили је пораст у броју прекршаја који се односе на нарушавање приватности и то пре свега у рубрикама црне хронике или се баве породичним трагедијама и несрећама и у том смислу имамо пораст узнемирујућих садржаја – објашњава генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић.
Комисија за жалбе у 2022. одлучивала је о упола мање жалби него претходних година, делом захваљујући томе да је 20 жалби решено медијацијом. Пођеднак број жалби се односио на кршење истинитости извештавања и права на приватност.
Оно што је обележило претходну годину када је реч о жалбама је интервју са серијским силоватељем који је објавио Информер и који је изазвао јако бурне реакције јавности. Ми смо добили велики број жалби обичних грађана који нису били укључени у то и које по правилу рада Савета нисмо могли да разматрамо. Ми смо одлучивали по жалби Аутономног женског центра на тај текст. Друга каратеристична ствар је да смо имали повећан број жалби које су се односиле на децу, односно на злоупотребе деце и добијали смо их од Центара за социјални рад. По први пут смо имали више случајева да се деца користе за добијање бракоразводних парница и добијање стартељства и то од стране родитеља који нису јавне личности – додаје Гордана Новаковић.
Медији који крше принципе новинарског кодекса и медијске праксе по правилу не би могли да добијају средства на медијским конкурсима. Савет за штампу локалним самоуправама доставља извештај о медијима који су кршили кодекс, али је питање колико се те одлуке уважавају.
Ти медији и даље добијају новац и оно што је видљиво из недавног истраживања БИРН-а је да заправо највећи део новца иде локалним телевизијама које нису у нашој надлежности, али и добром делу таблоида који су нама први на листама серијских кршитеља Кодекса. Да ли је неко елиминисан из конкурса због тога не знамо, јер општине немају обавезу да нас информишу шта су урадили са нашим обавештењем – закључује Новаковић.
У Савету се надају да би овакву ситуацију могао да унапреди нови Закон о информисању којим је предложено да елиминаторни критеријум буде да ли медији прихватају надлежност Савета и понашају се у складу са Кодексом, а онда и колико често тај Кодекс и крше.