Комисија за жалбе Савета за штампу: Ако је суђење затворено за јавност медији не смеју да објављују исказе учесника у поступку
(Извор: НУНС) На јуче одржаној седници Комисије за жалбе Савета за штампу одлучено је да су Блиц, Информер, Политика, Ало, Курир, Вечерње новости и Српски телеграф, који су извештавали са суђења родитељима малолетног К.К. прекршили Кодекс, као и сајт Пинка и Информер који су једну верску заједницу повезали са убиством. Према оцени Комисије, Јужне вести нису прекршиле Кодекс.
У протеклом периоду на адресу Савета за штампу стигло је 12 жалби, од којих су две решене договором, тако да је Комисија за жалбе синоћ одлучивала о 10 жалби.
Јавне личности морају да трпе критику јавности
Прва жалба о којој се одлучивало била је жалба Срђана Нонића против редакције Јужних вести која, како тврди, није модерирала коментаре на вест о формирању Комисије за анализу трошења буџета у претходне четири године, а чији је члан Нонић, и тиме прекршила сопствена правила.
Он сматра и да је ауторка текста под насловом „Нове плаћене функције у Општини Медијана и прва неслагања у владајућој коалицији“ намерно изоставила образложење одлуке о формирању комисије, што је довело до низа увредљивих коментара на сајту Јужних вести.
„Неодговорно постављање коментара, доводи до тога да кад неко чита коментаре долази до размишљања да ли треба да се оформи комисија за Срђана Нонића, који има афере, запошљава непостојећу жену у Паркинг сервис и ко зна шта све мути, а уједно се ухлебио“, навео је Нонић између осталог.
Он је у прилогу жалбе доставио скриншотове коментара.
Из Јужних вести сматрају да је жалба неоснована.
Они су у одговору на жалбу навели да су о истој теми и на исти начин писали 2017. године када је такође формирана иста комисија и да је жалилац у тексту поменут једино у делу где су наведени чланови комисије. Такође, наводе да грађани Ниша треба да знају због чега је формирана ад хоц комисија када је анализу трошења буџета могла да обави Државна ревизорска институција, градска или екстерна ревизија.
Што се тиче објављених коментара, из Јужних вести наводе да не желе читаоцима да ускраћују право да коментархишу, да сматрају да коментари нису увредљиви већ критички и да је било много коментара који нису одобрени.
Предлог одлуке Савета за штампу је био да нема прекршаја Кодекса, како у самом тексту, тако и у коментарима читалаца. Према мишљењу Савета за штапму, информације које су објављене у тексту су од јавног интереса, а коментари не представљају претње, увреде, непристојан речник, говор мржње, увреде по расном или националном основу, нити незаконит садржај.
Представница Асоцијације медија у Комисији за жалбе Јелка Јовановић отворила је дискусију у вези са овом жалбом. Она је рекла да је сагласна са предлогом одлуке.
Представница Удружења новинара Србије Оливера Милошевић рекла је да је жалилац у тексту споменут само једном и да није видела лошији третман подносиоца жалбе у односу на друге чланове комисије.
„Заиста, јавни интерес је извештавати о оваквој теми и важно је да грађани Ниша то знају, а такође је важно да се дозволи критика и мишљење грађанима који финансирају ту комисију. Не видим да је било неког говора мржње, претњи, нешто што би угрозило његову сигурност“, рекла је Оливера Милошевић и додала да јавне личности морају бити спремне на ставове грађана који им се не допадају.
Надежда Будимовић из Локал преса се сложила да није било прекршаја Кодекса и похвалила је модерацију коментара Јужних вести.
Након кратке дискусије Комисија за жалбе је једногласно одлучила да није било прекршаја Кодекса од стране Јужних вести.
Ширење верске нетрпељивости због кликова и сензационалнизма
Хришћанска заједница Јеховини сведоци поднела је четири жалбе против портала Ало, Pink.rs, Србија данас и Информер јер су у извештавању о убиству које се догодило у Нишу 8. септембра, када је наводно ћерка усмртила мајку, ову верску заједницу повезали са догађајем. Наиме, у више текстова ови медији су навели да су обе биле чланице Јеховиних сведока, називајући их „сектом“, што су они демантовали у жалбама.
Две жалбе, против портала Србија данас и Ало, решене су договором.
У жалбама против Пинка и Информера наведено је да су “медији начином на који су извештавали јавност о овом догађају вишеструко повредили Кодекс новинара, вређајући достојанство жртве, али и ширећи нетрпељивост према Јеховиним сведоцима“.
„Тиме што је у фокус јавности доведена верска припадност учесника догађаја (која је при том нетачна) која није ни у каквој вези са самим догађајем о којем се пише, управо представља сензационализам који води у дискриминацију“, стоји у жалбама.
Наслови текстова на које су се жалбе односиле су: “Познато где је Марина које је осумњичена да је убила мајку” и „Вероватно су је на силу терали да мења неке навике: Сектолог открива могуће мотиве убиства у Нишу“ у Информеру и „НИШЛИЈКА КОЈА ЈЕ ПРЕКЛАЛА МАЈКУ БЕЖАЛА ОД КУЋЕ 15 ПУТА: Комшије описале сцену коју су виделе КОБНОГ ДАНА!“ и „ПОСТОЈИ ОПАСНОСТ ДА ПОНОВИ КРИВИЧНО ДЕЛО Марини која се сумњичи да је заклала мајку одређен притвор без саслушања“ на сајту Пинка.
Ниједна редакција није одговорила на жалбу.
Предлог одлуке Савета за штампу у оба случаја је да је било прекршаја Кодекса и то у делу који се односи на истинитост извештавања, према којем новинари треба да изевштавају тачно, објективно, потпуно и благовремено, као и да консултују више извора. Затим, поглавље Кодекса о одговорности новинара, према којем новинар мора да се супротстави свима који крше људска права или се залажу за било коју врсту дискриминације, говор мржње и подстицање насиља, као и смернице о новинарској пажњи према којима новинар мора бити свестан опасности од дискриминације коју могу да шире медији.
Информер није испоштовао ни право на одговор будићи да су Јеховини сведоци послали демнати, а Пинк је био недоступан, тако да њима деманти није ни уручен.
На седници се прва за реч у овом случају јавила Милена Васић, представница Независног удружења новинара Србије. Она је рекла да су обе жалбе основане.
“Код нас постоји једна континуирана кампања против свих мањинских верских заједница, поготово када се извештава кроз црну хронику. Шири се извесна врста страха и панике и нетрпељивости према свим другим верским заједницама које нису ове три доминантне управо на тај начин што се припадност једној верској заједници доводи у везу са извршеним кривичним делом. Мислим да је потпуно ирелевантно да ли је или није, неко од учесника овог догађаја члан верске организације, а утолико горе што није, што се заправо преношењем лажне информације додатно преноси стигма на читаву заједницу“, казала је Милена Васић.
Оливера Милошевић је рекла да је овај случај подесћа на извештавање медија о случају убиства девојчице Данке Илић, када се у медијима убиство доводило у везу са националном припадношћу осумњичених.
Надежда Будимовић је предложила да се гласа о прекршају Кодекса у делу који се односи на обавезу новинара и уредника да праве јасну разлику између чињеница које преносе, коментара, претпоставки и нагађања.
„Део текста на који се жалилац жали се односи на претпоставке и нагађања и инсинуације које се представљају као чињенице“, рекла је Будимовић.
Комисија је прихватила предлог Надежде Будимовић и једногласно је одлучила да су оба медија прекршила Кодекс новинара Србије по свим тачкама које су предложене.
Преко неименованог извора до детаља са суђења које је затворено за јавност
Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Милена Васић поднела је седам жалби против штампаних и онлајн издања Блица, Информера, Политике, Ало-а, Курира, Вечерних новости и Српског телеграфа због извештавања са суђења родитељима малолетног К.К. који је починио масовно убиство у ОШ „Владислав Рибникар“ 3. маја прошле године.
Она сматра да је Кодекс новинара Србије прекршен и да медији нису смели да обајве сведочење К.К. јер је јавност искључена из поступка у складу са Уставом и законима Републике Србије.
„Оног тренутка када је у поступку донето решење суда да се јавност искључи из поступка, суд је одлучио и да ли јавност има прво да зна детаље поступка одлучујући да се затварањем суђења за јавност штити пречи интерес малолетника“, стоји у жалби.
Васић такође сматра да је у спорним текстовима прекршено више тачака Кодекса које се односе на одговорност новинара. Наиме, како наводи, Кодекс забрањује коришћење узнемиравајућих садржаја и оних који могу имати штетан утицај на децу, а новинар је дужан да поштује достојанство деце и жртава злочина, као и да негује културу и етику јавне речи.
Према њеној оцени сви наведени медији прекршили су ова правила, а Блиц, Ало, Курир, Вечерње новинсти и Српски телеграф су прекршили и претпоставку невиности стваљајући на насловне стране наслове и поднаслове „Криви су мама и тата“, односно „Мајка је крива, стално је викала на мене да будем бољи“ и ,,Да тата није имао пиштољ, ја не бих убио“.
Васић даље наводи да су сви медији прекршили тачке Кодекса које обавезују новинаре на поштовање приватности, избегавање спекулација.
На крају, Васић констатује да се сви медији крију иза „незваничног извора“, а с обзиром на то да се ради о суђењу које је затворено за јавност, сматра да су користили нечасна средства у раду што је забрањено Кодексом.
На жалбу Милене Васић одговорили су Мондо (издавач Курира) и Новости.
Мондо је у одгвору навео да су наводи из жалбе неосновани, те да су поступили у складу са Законом о јавном информисању и медијима и Кодексом новинара Србије.
Навели су да је тема о којој су писали „од највишег могућег интереса за јавност“, да нису у обавези да открију идентитет извора и да је нетачно да су извештавали сензационалистички. Такође, наводе да су информације изнете у тексту истините и опште познате и да у тексту нема ниједног дела у ком наводе читаоце на закључак да су за масовно убиство криви родитељи дечака.
Издавач Курира негира да је јавност искључена из поступка „да би породице оштећених биле поштеђене медијске сензације…, јер су породице оштећених присутне на самом суђењу“ и на медијској сцени.
Такође, наводе да је „прећуткивање битних информација само по себи прекршај Кодекса“ и да прећуткивање информација не доприноси јавној дискусији.
Уредница сајта Новости Андријана Нешић и уредник рубрике „хроника“ Милан Весковић одговорили су у име Новости на жалбу Милене Васић.
Они су навели да већина породица рањених и страдалих није прхватила одлуку суда да искључи јавност из поступка и позвали су Милену Васић да се „подробније информише о теми коју обрађује“.
У истом маниру поручили су Савету за штампу да се суди родитељима К.К, да су поштовали достојанство деце и жртава и да је новинар праћењем овог процеса дају одговор на питање „ко је крив“.
Наводе да су дужни да благовремено јавности известе о томе шта је довело до злочина како се „слично више никада не би поновило“.
Предлог одлуке Савета за штампу у овом случају је да су прекршене тачке Кодекса које се односе на објављивање поверљивих информација, више тачака поглавља које се односи на одговорност новинара, као што су поштовање претпоставке невиности, забрана коришћења узнемиравајућег и штетног садржаја, заштита достојанства и неговање етике и културе јавне речи. Такође, према оцени Савета за штампу прекршене су смернице о поштовању приватности, као и коришћењу часних средстава у прикупљању информација.
Представница јавности Ана Мартиноли се сложила са предлогом одлуке и осврнула се на одговре Новости и Курира.
„Дакле, није интерес јавности да се на овај начин извештава о једном од најтрауматичнијих догађаја којима је ова заједница била изложена у некој скоријој историји. Такође, моменат у коме се позива на то да се користе подаци који су се већ раније наводили, а који су већ тада били кршење Кодекса је етички проблематично. Дакле, не можеш да кажеш ’већ је једном прекршено, па сад нема везе, наставићемо да кршимо’. У томе такође видим проблем“, навела је Мартиноли.
Надежда Будимовић је рекла да је јасно да су све наведене тачке Кодекса прекршене.
„И јасно је да је ’незванични извор’ имао пуне руке посла тога дана да обиђе све те редакције и јасно је да су наслови страшни и кликбејт и да је цела ова прича у свим медијима пласирана тако да изазове што више кликова и што више прегледа“, рекла је Будимовић и додала да је тачно да је ова тема од великог интереса, али је погрешан начин на који ови медији обрађују ту тему.
Јелка Јовановић је напоменула да су одговори на жалбе непрофесионални и да уопште није важно да ли је неко сагласан са одлуком суда или не.
„Те се одлука мора поштовати, посебно када је реч о малолетницима који су у овом случају и жртве и кривац. Ту нема спора, то би морао да зна и адвокатски тим Курира и уредници Новости“, нагласила је Јовановић.
И по овој жалби Комисија је једногласно одлучила да су сви медији прекршили Кодекс по свим предложеним тачкама.
Ауторка: Ивана Крагуљ