Комисија за жалбе Савета за штампу: Лист Нова и портал АЛО су пркршили Кодекс, без одлуке о ОзонПрессу

(Извор: НУНС) На синоћ одржаној седници Комисије за жалбе Савета за штампу у Пресс центру УНС-а, разматрале су се три жалбе. Жалбе су биле поднете против Листа Нова и портала ОзонПресс и Ало. Ало и Нова су прекршили више тачака Кодекса, док Комисија није усагласила одлуку кад је реч о ОзонПрессу.

ОзонПресс и Глас западне Србије у сопственом сукобу злоупотребљавају Савет за штампу

Прву жалбу Комисији упутио је Гвозден Николић, а односила се на два текста који су објављени на порталу ОзонПресс под називима ,,Брутални напади на слободу грађана“ и “Тодоровић обилато наградио Гвоздена и синове, добили преко 4 милиона динара”. Текстови говоре о финансирању медија од стране града Чачка, где се наводе сва средства која је добила фирма ГЗС ДОО чији је Николић власник, као и две фирме које су у власништву његових синова. У текстовима се они повезују са Српском напредном странком.

Николић је у жалби навео да су у текстовима изнете неистине, паушалне оцене и увреде на рачун њега и његове породице. Наиме, он каже да је ОзонПресс овим текстовима довео у заблуду своје читаоце „да се ради о ,Гвоздену и синовима који су пљачкаши и који раде нешто противзаконито”.

Николић даље објашњава да средства од града Чачка није добио он већ ГЗС ДОО на конкурсу за медије и то у складу са законом.

Уз жалбу су достављени и увредљиви коментари на друштвеним мрежама на рачун Николића и његових синова, за које он тврди да су намерно пуштени јавно.

Како стоји у жалби, ГЗС ДОО је редакцији Озона послао деманти који није објављен.

ОзонПресс је одговор на жалбу упутио након истека рока где су указали на то да подносилац жалбе јавно истиче да не признаје надлежност Савета за штампу. Они су предложили да жалба буде одбачена. Међутим, како је на седници навела генерална секретарска Савета за штампу Гордана Новаковић, то није у складу са Правилником нити Статутом Савета за штампу.

У одговору се даље наводи да се у текстовима говори о чињеницама које се односе на расподелу буџетских средстава на медијском конкурсу, да у тексту постоји линк ка томе тако да информације из текста могу да се провере. Даље, како кажу, нису Николића и његове синове оптужили да су криминална група и да раде нешто незаконито.

Што се коментара тиче, истичу да је Гвозден Николић јавна личност и да мора да истрпи критику, а демнати који је Николић упутио, према редакцији ОзонПресс-а није био у складу са законом и због тога није објављен.

Предлог одлуке Савета за штампу је да је Кодекс прекршен у Тачки 6, Поглавља 4, која се односи на етику и културу јавне речи, у овом случају на модерацији коментара.

Дискусију на седници је отворила представница Независног удружења новинара Србије (НУНС) Милена Васић.

Она је рекла да је дискутабилно да ли је у тексту изнесен говор мржње.

„Говор мржње је такав начин говора који због одређеног личног својства позива на насиље или дискриминацију. Ово јесу изузетно увредљиви коментари, али не бих рекла да они представљају говор мржње. Без обзира на то, они су пустили изузетно увредљиве коментаре“, истакла је Васић.

Златко Чобовић из Асоцијације медија сматра да у овом случају нема прекршаја Кодекса.

„Очигледно је да је подносилац жалбе контрадикторан јер у жалби каже да новац није додељен њему него је додељен Гласу западне Србије, а он је власник те приватне фирме. А после у демантију потврђује да је то власништво његове породице, што је неспорно јер су регистровани у АПР-у“, каже Чобовић.

Према његовом мишљењу ни у тексту ни у коментарима није повређен Кодекс.

Представник јавности Родољуб Шабић се сложио са Златком Чобовићем.

Тамара Скрозза из НУНС-а и Филип Шварм из Асоцијације медија сматрају да два медија, ГЗС и ОзонПресс, злоупотребљавају Савет за штампу јер су годинама у сукобу који не могу да реше, те су одлучили да не гласају у овом случају.

Шест чланова Комисије је гласало за предог Савета. Будући да је за одлуку потребно седам гласова, Комисија није успела да усагласи одлуку.

Политичка дискриминација Ало-а

Следећа жалба која је разматрана била је она коју је против портала Ало поднео Радован Цицварић, због текста са насловом “НЕКА ВИДИ СРБИЈА КО БИ ТО ДА РУШИ ДРЖАВУ Дабић: Нема власти мимо избора!”. У тексту, који говори о говорницима на протестима “Србија против насиља”, пренети су ставови државног секретара Ђорђа Дабића. Наводи се да је Радован Цицварић човек којем “из америчке амбасаде сипају милионе сваке године на рачун НВО предузећа”, а његов син Павле „вечити студент из Ужица“, та да је бина на протестима „резервисана само за послушнике страних амбасада“.

Цицварић у жалби наводи да су у тексту изнете неистините и непроверене информације и да је “пренет политички став једног политичара који је преузет као став редакције, те да су он и његов син представљени као људи који „руше Србију“.

У одговору на жалбу Ало одбацује наводе из жалбе.

„У спорном тексту нису бјављене неистините и непроверене информације, нити је Радовану Цицварићу повређена претпоставка невиности“, стоји у одговору.

Из Ало-а даље објашњавају да, што се тиче синтагме „рушење Србије“, у спорном тексту она „представља еклатантан пример стилске фигуре синегдохе. У конкретном случају целином се означава њен део, па се речју „Србија“ у наведеној синтагми означавају представници највиших државних органа власти, чију смену захтевају организатори и учесници протеста Србија против насиља“.

Предлог Савета у овом случају је да су прекршене Тачке 1, 2, 4 и 5 Поглавља 1 које се односи на истинитост извештавања, Тачка 1 Поглавља 4 (одговорност новинара) и Тачке 1 и 3 Поглавља 5 које се тиче новнарске пажње. Такође је прекршена и Тачка 4 Поглавља 5, дискриминација по политичком мишљењу.

Тамара Скрозза из НУНС-а је поздравила одлуку Ало-а да одговарају на жалбе, што раније нису чинили, али је рекла да сматра да је Кодекс прекршен.

„Одговор на жалбу је прилично поражавајућ. Да неко сматра да преношење објава са Твитера медиј ослобађа одговорности, да је синтагма рушење Србије употребљена као метафора, да изједначавамо државу Србију са највишим државним функционерима… ово су ствари које би све нас требало да забрину као медијску заједницу“, навела је Скрозза.

Златко Чобовић се сложио са Тамаром Скроззом и додао да је интересантно да се одговор на жалбу своди на елаборацију „напада на државу“, а да нема речи о другим наводима.

Чобовић је нагласио да медији морају бити одговорни за оно што преносе и не смеју ставове политичара преносити као апсолутну истину.

Јелена Петковић из Удружења новинара Србиије (УНС) се надовезала на излагање Чобовића, „Ово чак није објављено у новинарској форми. Дакле, ово није написано ни као вест. Читаоци овог портала ни не знају ко је ова особа, само је прекопиран статус са Твитера и презентовано је као став редакције. Ово није вест, ни извештај“. Петковић је нагласила да је ово пример политичке дискриминације.

Комисија је једногласно одлучила да је Ало овом тексту прекршио све наведене тачке Кодекса.

Дисквалификује Савет за штампу, а жали се

Последња жалба односила се на дневни лист Нова и на текст „Све везе Радиочића и ВЈТ, који ће гонити“. Текст говори о приватним познанствима Горана Петронијевића, браниоца Милана Радиочића, која се доводе у везу са вишим јавним тужиоцем Ненадом Стефановићем. Наиме, Марио Спасић упутио је жалбу у којој је навео да је поменути текст базиран „на наводним информацијама из неименовнаног извора“.

У жалби још стоји да се „износе детаљи из личног живота судије Вишег суда у Новом Саду инсинуирајући да евентуални партнерски однос између двоје лица може бити разлог симуловања истраге против Радоичића. Што се тиче Мариа Спасића, у тексту је наведено да је „у питању особа сумњиве биографије која се сада представља као секретар такође ГОНГО организације“.

Спасић тврди да није контактиран у вези са текстом.

У дговору на жалбу из листа Нова кажу да су у тексту саопштене информације које су од раније познате јавности и да је заснован на изјавама саговорника који је затражио да остане неименован, што је у складу са Чланом 3, Поглавља 1 Кодекса новинара Србије.

Уз одговор на жалбу, из листа Нова су Комисији доставили документацију на основу које је писан текст.

Предлог Савета био је да је прекршена Тачка 1 Поглавља 5 (новинарска пажња), Тачка 3 Поглавља 6 која се односи на извор информација због коришћења анонимног извора, ради изношења вредносног суда, Тачка 1 Поглавља 9 које се тиче ауторства.

Оливера Милошевић из УНС-а рекла је да предмет одлуке треба да буде само део текста који се односи на подносиоца жалбе.

„Ми овде имамо неименовани извор за давање вредносног суда и мислим да делује као да је тај измишљени извор био потребан да би аутор изнео тај вредносни суд. Што се тиче фотографија, мислим да је Кодекс прекршен“, рекла је Милошевић.

Она се осврнула на део жалбе у којој Спасић каже „да је свестан да ће Савет ОБАВЕЗНО одбити жалбу“, али да жели да остане забележено како Савет неке медије фаворизује, а неке анатемише.

„Ово је дисквалификација нас, као Комисијие за жалбе и ја желим да остане забележено како он нас анатемише и то апсолутно није у реду“, рекала је Милошевић

Златко Чобовић сматра да Кодекс није прекршен у делу текста који говори о подносиоцу жалбе.

„Чињеница је да је биографија подносиоца жалбе непотпуна, да не кажемо сумњива. Неспорно је и да је организација чији је он секретар ГОНГО, то сви знају, основана у маниру ове власти“ , образложио је Чобовић.

Будући да је он секретар једне организације, Чобовић сматра да је Спасић јавна личност и да је његово право на приватност сужено. А што се тиче ауторства фотографија, Спасић није аутор фотографија већ неко други.

„По нашем Кодексу та фотографија не би требало да се преузме, али пошто је његово право као јавне личности сужено, а у јавном интересу је да се објави текст о Радоичићу и том тужиоцу. У функцији тог текста је ова фотографија објављена“, закључио је Чобовић.

Комисија је гласала да је Кодекс прекршен када је у питању новинарска пажња, део који се односи на изворе информација и ауторска права, док за кршење поштовања приватности није било довољно гласова.

Снимак седнице Комисије за жалбе Савета за штампу:

Ауторка: Ивана Крагуљ