Комисија за жалбе Савета за штампу: Медији су прекршили све професионалне стандарде извештавајући о нестанку и убиству двогодишње девојчице из Бора

(Извор: НУНС) Комисија за жалбе Савета за штампу, на јуче одржаној седници у Прес центру Удружења новинара Србије, одлучила је да су штампани медији Ало, Курир, Информер и Блиц, као и њихови портали прекршили Кодекс новинара Србије. Поред ових медија, Кодекс су прекршили и портали Република, Телеграф и К1 инфо.

У протеклом периоду на адресу Савета за штампу стигле су три жалбе. Прва је била против писања листа Ало, друга против листа и портала Курир, а трећа против 11 медија који су извештавали о нестанку и убиству двогодишње девојчице Д.И. из Бора.

Правдање полицијске бруталности оптужбама на рачун оштећених

Прва жалба о којој је расправљала Комисија за жалбе била она коју је поднело Удружење „Да се зна“ против портала Ало.рс због текста под насловом „ОТКРИВАМО! ЛГБТ УДРУЖЕЊЕ „ДА СЕ ЗНА“ ПРОДАЈЕ ДРОГУ У СВОЈИМ КАНЦЕЛАРИЈАМА Борба за права геј особа им је параван за диловање!”, који је објављен 10. марта ове године, у ком новинари тврде да се ова организација бави продајом наркотика.

Како је наведено у жалби, Ало „тенденциозно оптужује Удружење Да се зна да се бави продајом дроге, не пружајући ниједан једини доказ за те тврдње“, желећи да уруше углед и кредибилитет те организације.

Они сматрају да је прекршена и претпоставка невиности, као и да није наведен ниједан извор информација у тексту.

У одговору на жалбу, Виктор Петровић, одгворни уредник Ало-а тврди да нема ничег спорног у тексту.

„У тексту смо изнели сазнања наше редакције која нам је предочио извор близак Удружењу „Да се зна“, чије речи се и цитирају у тексту, да се то двоје људи, који се жале на полицијску бруталност, бави шверцом наркотика и да су у том стану држали дрогу која је и пронађена током претреса“, наводи се у одговору, између осталог.

Он такође наводи да у саопштењу МУП-а пише да је надлежно тужилаштво тражило да се „против те две особе поднесе кривична пријава за кривично дело неовлашћено држање опојних дрога” и да је то доказ за тврдњу о препродаји дроге.

Дискусију о овом тексту започела је Тамара Скрозза из Независног удружења новинара Србије. Она је рекла да новинари нису могли из саопштења МУП-а да изведу закључак да се ради о продаји дроге.

„Чак ни сама полиција не говори о томе. Ако су се ослонили на МУП, нису смели изнети овако озбиљне оптужбе“, навела је Скрозза.

Представник Асоцијације медија Филип Шварм се осврнуо на акцију коју је спровела полиција.

„То је заиста била брутална акција. Ја ово саопштење видим као прикривање и заташкавање. Овде постоји намера да се ови људи криминализују. Они нису смели написати да је то био пункт за продају дроге“, рекао је Шварм.

И представник јавности Родољуб Шабић сложио се са њима.

„У саопштењу не пише да је Удружење трговало дрогом… Тај текст нема везе са МУП-овм саопштењем“, рекао је он.

Након краће дискусије, чланови Комисије за жалбе јендогласно су донели одлуку да је Ало прекршио Кодекс новинара Србије у одредбама које се односе на истинитост извештавања, односно, у тексту изнете неосноване оптужбе и да није консултовано више извора пре изношења става, као и да је прекршена претпоставка невиности.

Није у интересу јавности да знају детаље свирепог убиства

Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Милена Васић поднела је против дневног листа и портала Курир жалбу због текста под насловом „ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ ЗВЕРСКИ УБИЈЕН У ЗАТВОРУ: Цимери га терали да пије мокраћу, силовали га метлом и поломили му ребра (ФОТО)“ који је објављен 20. марта на Курировом порталу и текстова „Старца у затвору терали да пије мокраћу и до смрти га силовала тројица цимера осуђена због прекршаја!“ и „Пензионера у ћелији силовали до смрти, а сада кривицу пребацују један на другог!“, који су објављени 21, односно 22. марта у штампаном издању овог медија.

У наведеним текстовима Курир извештава о тешком, свирепом убиству које се догодило у затвору у Падинској Скели, преносећи низ узнемирујућих детаља тортуре коју је жртва трпела, пише у жалби.

„Садржај објављен у сва три текста о детаљима сексуалног злостављања које је С. Б. трпео у затвору, објављивање његовог пуног имена и презимена, као и фотографије са Фејсбук профила најгрубље кршење права на приватност и на пијетет, нарочито у ситуацији када је злостављано лице преминуло и не постоји начин да оно само заштити своју приватност“, навела је Милена Васић у жалби.

Такође, скренула је пажњу на то да „објављени садржај може изузетно узнемирујуће да делује како на породицу жртве, тако и на читаву јавност, јер се ради о несвакидашњем, изузетно бруталном злостављању“.

Из Курира су одговорили да су „наводи поднете жалбе неосновани у целости“, те да је овај медиј поступио у складу са Кодексом и Законом о јавном информиснају и медијима.

Како пише у одговору, од интереса за јавност је да известе о трагичном догађају који се десио у „казнено-поправном заводу, под будним оком службеника Министарства правде“, да су аутори поступили са дужном новинарксом и професионалном пажњом и да нису прећутали ниједну чињеницу.

„Напротив, сва сазнања и чињенице су детаљно изнета у спорним текстовима, те је јавности омогућено да на основу обимне чињеничне грађе донесе свој суд о предметним информацијама“, стоји у одговору Курира.

Они су у прилогу доставили саопштење Вишег јавног тужилаштва у Београду, које је цитирано у текстовима и кажу да се у том случају не може говорити о одговорности новинара и праву на приватност.

Тамара Скрозза се прва јавила за реч, када је у питању овај случај.

„Када би мене питали зашто постоји Кодекс, рекла бих због оваквих тестова. Из одговора адвоката се види да они не разумеју Кодекс и медије“, навела је она.

Родобљуб Шабић је рекао да је у тексту Курира једино тачно да су пренели саопштење тужилаштва.

„Шокиран сам чињеницом да је све то описано у саопштењу јавног тужилаштва. Рећи да је неко сексуално злостављан је сасвим довољно, а не описивати све. И Удружење тужилаца је реаговало на ово саопштење“, напоменуо је Шабић.

Представница јавности Сања Павловић је рекла да извештавање Курира о овом случају није у јавном интересу.

„Важно је да истакнемо зашто ово није интерес јавности. Ми огугламо на све и после ако насиље није брутално и зверски, онда то није насиље“, навела је она.

Комисија за жалбе је у овом случају, такође једногласно, одлучила да су прекршене одредбе које се односе на право на приватност, објављивање узнемирујућих садржаја и обавезу поштовања права жртве, коришћење часних средстава, као и претпоставку невиности.

Сви медији који су извештавали о нестанку и смрти двогодишње девојчице прекршили су Кодекс

Удружење „Пријатељи деце Србије“ поднело је жалбе против више медија због извештавања о нестанку и смрти двогодишње девојчице Д.И. из Бора. Како је рекла генерална секретарка Савета за штампу Гордана Новаковић, неки медији су након што је Савет затражио од њих одговор на жалбу уколнили текстове са својих портала, а неки су објавили извињење. Остале су жалбе које су поднете против дневних листова и портала Информер, Курир, Блиц, Ало и портала Република.рс, Телеграф.рс и К1 инфо.

Како се наводи у жалби ови медији су „извршили екстремну секундарну виктимизацију детета жртве и читаве породице, исказали потпуно непоштовање према жртви и њеној породици, изнели гомилу бруталних лажи и полуистина у вези нестанка и смрти детета, неосновано таргетирали кривце међу члановима породице, конструисали лажне исказе у вези истраге, узнемиравали јавност навођењем изјава некомпетентних и нерелевантних извора и квазиексперата“, а наглашено је и да се експлоатација овог случаја наставља и након подношења жалбе.

Из Курира су у одговору на жалбу навели да је она неоснована и то су аргументовали тиме што сматрају да је тема од великог интереса за јавност и да су „изнете информације истините и опште познате“. Такође, када се ради о њиховом извору из тужилаштва, позивају се на Закон о јавном информисању и медијима према коме новинари нису дужни да открију извор информација.

Одговорни уредник Ало-а Виктор Петровић навео је у одговору на жалбу да се њихова редакција у потпуности придржавала свих законских и моралних норми.

“Током извештавања с лица места користили смо искључиво податке из званичних извора, односно саопштења МУП Србије и Тужилаштва. Наши репортери су из места Бањско Поље, где је дете нестало, и Бора, наравно, преносили атмосферу, описивали акције полиције и све друго што је РЕДОВАН И УОБИЧАЈЕНИ новинарски посао”, наведено је у одговору. Он додаје да су сазнања из извора блиских истрази пласирали опрезно.

Извршни директор и главни и одговорни уредник Телеграфа Игор Ћузовић одговорио је у име редакције тог портала. Он је навео да су се новинари Телеграфа трудили да дају допринос потрази и да су извештавли без „сензационалистичких текстова, преношења непроверених информација и спекулација, уз дужно поштовање свима који су укључени у ову причу”. Такође је одбацио могућност кршења Кодекса.

Информер, Блиц, Република и К1 нису одговорили на жалбе.

Комисија је водила обједињену расправу у овом случају.

Јелка Јовановић из Асоцијације медија рекла је да су овакве теме посебно осетљиве и тешке за извештавање.

„Посебно је страшно што је реч о детету. Изузетно је тешко писати о овоме и мерити да ли ћеш да пређеш границу или не. Начелно, медији су сви у овом случају прекршили Кодекс и обичаје доброг извештавања, чему донекле кумује то што су били недоступни званични извори. Све је то неукусно, посебно што је породица развлачена“, казала је Јовановић.

Родољуб Шабић је рекао да се о овом случају пишу и говоре само спекулације, да нико не зна ништа, а сви пишу свашта.

„Мени је овде проблем, са становишта финог дефинисања наше одлуке, то што текстови јесу различити и биће да нису баш све одредбе кодекса повређене у свим текстовима, али немам никакву дилему да је брутално гажен Кодекс у сваком тексту“, рекао је Шабић.

Председавајућа чланица Комисије Јелена Петковић додала је да је у Кодекс кршен у сваком смислу.

„Од измишљања, лажи, полуинформација, лажних информација,  додавања… и онда имамо онај један део, што не можете на први мах да ухватите, а то је да се имплицира нешто, али не директно и онда је то поигравање и нека врста злоупотерба неких информација и јако је тешко кроз Кодекс све то дефинисати“, казала је она.

Представница Локал преса Надежда Будимовић је рекла да нису сви текстови исти, али да им је заједнички недостатак мере доброг укуса, што не постоји као формулација у етичком кодексу.

„Али постоји један члан, а то је дужна пажња и мислим да сви ови текстови имају проблем са дужном пажњом. Али оно што мене у овим текстовима брине јесте неколико злоупотреба, односно, ови текстови показују до које мере ће бити злоупотребљаван Амбер Алерт“, рекла је Будимовић и додала да се у свим случајевима које је разматрала Комисија злоупотребљава јавни интерес.

Она је истакла да је симптоматично колико је људи, стручњака разних профила било спремно да спекулише и нагађа и кога су све медији преносили као релевантне саговорнике.

Комисија је једногласно одлучила да су сви медији у извештавању о овом догађају прекршили одредбе које се односе на истинитост извештавања, и обавезу новинара да извештава са дужном новинарском пажњом.

Поред тога, одлучено је да је Информер у више текстова које је објавио прекршио одредбе о праву на приватност, одговорности новинара и односу према изворима информисања.

Српски телеграф такође је прекршио одредбе о одговорности новинара, односно, поштовање достојанства лица о којима се извештава и праву на приватност. Исте прекршаје направио је и сајт Српског телеграфа Република, уз додатак да у једном тексту наслов не одговара суштини текста.

Ало је начинио исте прекршаје попут Инфоремера и Српског телеграфа.

Портал К1 инфо прекршио је одредбе поглавља које се односи на независност од притиска и право на приватност, а Курир је прекршио право на приватност и одредбе о одговорности новинара.

Ауторка: Ивана Крагуљ