Комисија за жалбе Савета за штампу: Новости, Политика, Индексонлајн, Информер и Озонпрес прекршили Кодекс

(Извор: НУНС) Комисија за жалбе Савета за штампу, на јуче одржаној седници одлучивала је о седам жалби које су поднете против онлајн медија у протеклом периоду. Одлучено је да су сви медији, међу којима су портали Новости, Политика, Индексонлајн, Информер и Озонпрес, прекршили Кодекс новинара Србије.

Повратак у деведесете

Адвокат Димитрије Илић подено је жалбу Савету за штампу у име јавне тужитељке Вишег јавног тужилаштва у Београду Јасмине Пауновић против портала Politika.rs због текста под насловом „Амерички утицај на српско правосуђе: Амбасадор Хил на Копаонику окупио своје љубимце из тужилаштва“ који је пренет 8. новембра са портала Васељенска.

У тексту се, између осталог, наводи: „Окупљени на овом догађају, који носи назив ’Година у променама’, нашли су се поред Стаменковића и тужитељке које многи зову „Лажне Лауре“ – Бојана Савовић и Јасмина Пауновић. Управо су ове тужитељке, под јасном контролом америчког амбасадора, у претходном периоду изазвале бројне скандале својим деловањем, а све уз подршку западних структура и амбасадора Хил. Савовић и Пауновић су, како многи верују, део америчке агенде за подривање суверенитета српског правосуђа“.

Адвокат Илић у жалби пише да „текст обилује нетачним подацима који су тенденциозно представљени у интересу омаловажавања и понижења личности и професионалних достигнућа Јасмине Пауновић“. Он наводи да Пауновић није била учесница конференеције о којој текст на порталу Политике говори, већ да је у том периоду (6-8. новембра 2024) била у Београду на свом радном месту“.

Илић је поднео још једну жалбу због истог текста у име друге јавне тужитељке која се помиње, Бојане Савовић. Како пише у другој жалби, Савовић је била на конференцији, „као и многи други јавни тужиоци из целе Републике Србије, али није имала активну улогу“.

Наглашено је и да је нетачно да је конференцију организовао амерички амбасадор Кристофер Хил, већ да је организатор био Високи савет тужилаштва.

Политика није одговорила на жалбе.

Дискусију поводом ове жалбе започела је представница Удуржења новинара Србије Јелена Петковић која је рекла да је спорни текст написан искључиво као напад на личност и карактер тужитељки и тужилаца који се помињу.

„Политика се није потрудила да тужитељке позове и провери шта је од овога тачно. Овај текст је искључиво један памфлет који има за циљ да напада нечији карактер“, рекла је Петковић.

Представница Независног удружења новинара Србије Тамара Skrozza рекла је да је овај текст плаши зато што представља повратак у деведесете.

Представница јавности Ана Мартиноли је прочитала поједине формулације из текста и рекла да садржај не личи нимало на новинарски текст и да улива страх и несигурност.

Јелка Јовановић из Асоцијације медија подсетила је да део јавност Политику и даље сматра озбиљним медијем. Она је нагласила да је посебно опасно што се овакав садржај објављује у листу са најдужом традицијом.

Председавајући члан Комисије Златко Чобовић надовезао се на претходна излагања и рекао да Политика и Новости, када неће да потпишу своје новинаре, а желе да објаве такав текст, користе друге изворе.

„У овом случају су се позвали на портал Васељенска. Мени смета овде што ми немамо и жалбу против извора који је то написао… Оно што је чињеница је да је медиј одговоран за садржај који објављује без обзира да ли је створен од стране уредника или новинара тог медија или је садржај пренет“, рекао је Чобовић.

Комисија за жалбе једногласно је одлучила да је Политика у спорном тексту прекршила Кодекс новинара Србије у делу који се односи на истинитост извештавања, односно на обавезу новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извештава. Такође, Кодекс је прекршен јер у тексту није направљена јасна разлика између чињеница, коментара, претпоставки и нагађања и обавезу консултовања више извора.

Комисија је одлучила и да је Кодекс прекршен у делу који се односи на одговорност новинара, поштовање приватности, као и на новинарску пажњу, слепо веровање извору и прећуткивање чињеница које смогу битно да утучу на став јавности.

Кампање против личности све чешће

Аладин Паучинац је преко пуномоћнице, адвокатице Кристине Тодоровић, поднео жалбе против портала Информер, Новости и ИндексОнлајн због текстова који су објављени 21. октобра, а тичу се инцидента који се догодио тог дана у Новом Пазару, а који су изазвали навијачи истоименог фудбалског клуба.

Информер је у тексту под насловом „ЛАЖНИ ЕКОЛОГ АЛАДИН ПАУЧИНАЦ МЕЂУ ВАНДАЛИМА У НОВОМ ПАЗАРУ! Позивали на клање Срба, протестовали против литијума, а данас каменовали полицију“ описао Паучинца као активисту који је на челу невладине организације која је „предводила лажне еколошке протесте предвиђене да сруше власт у Србији“ и која је „позивала на клање Српског народа“.

Новости су поводом поменутог инцидента објавиле два текста, први под насловом „Аладин Паучинац – екстремиста који насиље види као ’легитиман’ вид политичке борбе“, који је пренео и портал Индексонлајн, и други „ШТА ПАУЧИНАЦ РАДИ НА НЕРЕДИМА У НОВОМ ПАЗАРУ? Активисти НВО се прво боре против литијума, а сада праве хаос на спортским дешавањима“, у којима је означен као организатор дешавања у Новом Пазару.

Текст на порталу Индексонлајн је у међувремену уклоњен.

Тодоровић је у жалби навела да Паучинац није учествовао у нередима, односно, да „није предводио навијаче, нити је њхов припадник или сарадник“. Такође, наводи се да је у текстовима, у којима није назначен извор информација, приказан као вандал и издајник, да се своде на претпоставке, као и да Паучинац није контактиран од стране новинара.

У жалбама се истиче и да су оптужбе у Информеру, да је „позивао на клање Српског народа“ и Новостима, да „генерише осећај несигурности међу грађанима Србије“ и да „позива на истребљење српског народа“, клевете на рачун Паучинца.

Ниједан од наведених портала није одговорио на жалбу.

Представник Локал преса Филип Шварм отоворио је дискусију поводом ове жалбе и рекао да је у питању сраман текст.

„Овај текст је потпуно у духу таргетирања људи, цртања мета на леђа. Када неком кажете да хоће да изврши покољ људи, ово је још један допринос бешчашћу у коме живомо. Посебно је опасно што се дешава у мултинационалној средини и због агресије коју режим издаје из дана у дан“, навео је Шварм.

Тамара Skrozza је рекла да је посреди пример кампање које медији све чешће воде против одређених људи.

„Ужасно је злокобно и није у духу онога за шта се ми залажемо овде. Чињеница је да се слични текстови или исти текстови појављују симултао у више медија и то је први знак да је реч о кампањи против одређене особе“, приметила је Skrozza.

Оливера Милошевић из Удружења новинара Србије навела је да начин на коју су медији писали у овом случају представља претњу по безбедност личности.

Комисија за жалбе одлучила је једногласно да су медији прекршили Кодекс у делу који се односи на истинитост извештавања и обавезу новинара да тачно, објективно, потпуно и благовремено извести о догађајима од интереса за јавност, као и неспојивост новинарске професије са објављивањем клевета и гласина.

Сви портали су прекршили одредбе из поглавља Истинитост извештавања, као и тачку из поглавља Одговорност новинара која се односи на обевезу поштовања етике и културе јавне речи.

Политички ангажман је неспојив са новинарством

Драгана Ћендић жалила се Савету за штампу на писање портала Ozonpress јер текст под насловом „Збрисао ми, нисам га уфатила, који је објављен 27. октобра, према наводима из жалбе, садржи неистине и увреде на њен рачун са намером да је дискредитује у јавности. Такође наводи да јој се спорним текстом „црта мета на чело“ и да јој је угрожена безбедност.

Ћендић је у жалби указала и на коментаре који су објављени на сајту Ozonpressa, за које сматра да су увредљиви, мизогини и понижавајући.

Спорни текст на порталу Ozonpress објављен је поново 13. новембра, као најчитанији у октобру.

У одговору на жалбу коју потписује директор Озон медије Небојша Јовановић пише да је жалба коју је Ћендић поднела Савету за штампу „само део медијске и политичке петпарачке кампање коју она и њени ментори Гвозден Николић и Драган Вучићевић, спроводе против наше редакције (Ozonpress)”, а све у склопу хајке коју су покренули чланови и функционери Српске напредне странке.

Озон у одговору наводи и да Ћендић инструментализује и уводи Савет за штампу у „прљаву политичку кампању“, да она суштински не признаје његову надлежност и да Озон медија неће даље учествовати у поступку пред саморегулатором јер је то штетно за редакцију Ozonpressa.

Тамара Skrozza је рекла да ови медији већ дуже време покушавају да инструментализују Савет и да га користе за своје међусобне конфлике и додала да ће бити уздржана по питању гласања о прекршају Кодекса.

„Оно што ми се не свиђа јесте чињеница да ми олако прелазимо преко ангажмана Стојана Марковића (власника и уредника портала) у локалној скупштини. Ја мислим да смо ми требали негде да се осврнемо и кажемо да то није допустиво по нашем Кодексу… То је најстроже забрањена ствар“, нагласила је она.

Оливера Милошевић је указала на то да аутор текста није потписан и сложила се са Skrozzom да се у овом случају ради о сукобу Гвоздена Николића и Стојана Марковића, а да је Ћендић постала „колатерална штета“ тог сукоба.

„Не слажем се са тим да, ако је неко сарађивао са неким медијем, власник тог медија може да се назове ’шефом’… Коментари у тексту попут ’девојка са ибарске магистрале’ су непотребни и потпуно мизогини и не видим потребу да се испод овог текста објави твит који алудира на њен физички изглед. Не видим никакав смисао свега тога, осим да постоји некаква намера“, рекла је Милошевић.

Она је додала да је текст тако написан да не може децидно да се каже да постоји прекршај Кодекса, али да се за коментаре то може рећи.

Надежда Будимовић из Локал преса се надовезала и рекла да је текст „на граници доброг укуса“ и додала да је начин на који је редакција Озона одговорила Савету за штампу непримерен, а да су коментари који су пуштени на сајту ружни и недопустиви.

Комисија за жалбе већином је одлучила да је да је у овом случају прекршен Кодекс објављивањем увредљивих коментара.

Дисквалификација преко медија

Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу Ана Мартиноли поднела је жалбу против портала Новости јер је у тексту под насловом „ОПОЗИЦИЈА У ПОКУШАЈУ ЗЛОУПОТРЕБЕ ФДУ – Препознатљив рукопис Прогласа” означена као организатор студентске блокаде на Факултету драмских уметности у Београду, а „посебно поражавајуће је да су наведене злоупотребе академског простора праћене и беспризорним користољубљем и остваривањем личних амбиција”, стоји у тексту Новости.

“У тексту се на мој рачун износе оптужбе за злоупотребу професионалног и академског положаја и трговину утицајем. Коначно, текст износи низ неистина које у великој мери задиру у мој приватни живот, а, у конкретном случају, информације из приватног живота ни на који начин не доприносе дебати од јавног интереса”, наводи Мартиноли у жалби, притом напомиње да није контактирана од стране новинара Новости ради провере навода.

Спорни текст, како пише у жалби, сматра притиском на рад Комисије за избор сарадника на ФДУ, чија је чланица.

У одговору на жалбу Новости су истакле да у жалби „није наведено којим је то тачно наводима из спорног текста су учињене наводне повреде, већ је подноситељка у жалбеном реферату само цитирала одредбе Кодекса новинара Србије за које тврди да су повређене објављивањем спорнога текста“.

У одговору такође стоји да се Мартиноли није обратила Новостима са захтевом за „одговор“ или исправку и да би у том случају уредник захтев размотрио, а „највероватније и објавио“.

Милена Васић, представница Независног удружења новинара Србије, рекла је да овако тенденциозно написан текст нема поенте демантовати јер би то само угрозило лично достојанство жалитељке.

„Ово је потпуно једна срамота и низ вредносних судова који нису засновани ни на кавим чињеницама и доказима, а такође су део једног специфичног фељтона који се догодио против свакога ко је подржао студентске протесте и након тога је била серија оваквих текстова о разним људима“, нагласила је Васић и додала да је и овај текст пример једне хајке.

Јелена Петковић се сложила са Миленом Васић и приметила је да ни овај текст није потписан од стране аутора.

„Ово није коментар, ово је напад на Ану, хајка, напад на њену личност и карактер… Важно је да се овај текст појављује када су у друштву подигнуте тензије, да се Анине активности означавају као екстремистичке и да се уплићу у њен приватни живот. Ово је, пре свега, таргетирање и угрожавање њене безбедности“, рекла је Јелена Петковић и додала да не псотоји ништа новинарско у предметном тексту.

Филип Шварм је указао на то да је речник који је коришћен у текству заправо речник тренутне власти.

„То је један систем дисквалификације људи који дуго траје. Имамо седам непотписаних текстова у којима је лексика потпуно иста. Ту лексику слушамо од људи који су предстваници власти, који су најодговорнији у држави“, рекао је Шварм.

Тамара Skrozza је рекла да је спорни текст „толико бесмислен да га чак нису пренели ни други медији“ што значи да „неко ипак размишља“.

Комисија за жалбе је једногласно одлучила да је у тексту Новости прекршен Кодекс по свим тачкама које се односе на истинитост извештавања, односно, обавезу новинара да тачно и објективно извештава, да прави разлику између чињеница и нагађања, неозначавање извора информација и консултовање више извора и објављивање неоснованих оптужби.

Комисија је такође одлучила да је прекршена обавеза новинара да не сме да подреди извештавање другим интересима осим интересима јавности, а прекршено је и правило новинарске пажње и забране дискриминације, као и поштовање приватности.

Ауторка: Ивана Крагуљ