Кршење Кодекса новинара – ни тмурни бројеви не показују сав „бездан српске штампе“
(Извор: Глас Америке) – Кодекс новинара Србије у години која се завршава највише су кршили листови Српски телеграф и АЛО, док се дневници Данас и Политика налазе на дну листе по броју прекршаја, саопштили су у среду представници Савета за штампу. Међу порталима на врху неславне листе су Еспресо, Србија данас и БКТВ њуз, док су се најбоље показали портали 021, Б92, Мондо и Ноиз, речено је на конференцији за новинаре Савета за штампу.
Поређења ради, у 2015. години посматраних осам дневних штампаних листова прекршило је Кодекс у 2.962 случаја, у 2016. је било 4.402 прекршаја док је у 2017. тај број порастао на 4.717. Занимљиво је, међутим, да су ове године листови кршили правила новинарског понашања по више пута у текстовима, те је број текстова у којима се крши Кодекс готово упола мањи од броја прекршаја.
Чланица Комисије за жалбе Савета за штампу, Тамара Скроза, рекла је да не овогодишњи неславни шампион по броју прекршаја остао исти као и прошле године – Српски телеграф са 1.282 прекршаја, док је на другом месту Ало са 1.070 прекршаја.
На неславној листи новинарског професионализма Курир држи треће место са 1.016 прекршаја, док четврто место заузима Информер са 953 који је „пао“ са другог места, на ком је био прошле године. Иако то личи на напредак, Скроза је нагласила да то ипак није показатељ да се у том листу број прекршаја смањио, већ да је у другим штампани медијима број непоштовања правила порастао.
Блиц се налази на петом месту, Вечерње новости на шестом, док су Данас и Политика на седмом, односно осмом месту.
Скроза је казала да је лист Политика имао 38 прекршаја што га означава као лист који најмање крши Кодекс. „По овој табели Политика заслужује сваку похвалу, али по мом мишљењу – никако. У тој истој Политици ове године имали смо измишљање аутора текста, што је до сада незапамћено, имали смо и пример мизогиније какав није виђен ни у једном таблоиду. Треба бројеве узети са резервом и имати у виду уређивачку политику и правац у ком лист иде“, рекла је она.
Медији правила и смернице најјчешће крше ненавођењем извора информација (у свим рубрикама), следе кршење права на приватност и откривање идентитета жртве и осумњчених, уз често кршење претпоставке невиности као и непоштовање културе јавне речи кроз преношење непримерених и неприкладних речи у рубрикама које преносе вести из ријалити програма“, рекла је Скроза.
Скроза је казала да је највећи број листова крши и поглавље које пропусује да медији не треба политички да се сврставају, као и поглавље које се односи на то да новинар не сме слепо да верује извору информација. Новинари су три пута више него у 2015. години прикрили и намерно у текстовима прећутали неке информације које би могле да читаоце наведу на доношење закључка, рекла је она.
Скроза је истакла да је у 2017. години био повећан број наслова у штампаним медијима у којима се јавност неоправдано узбуњивала и застрашивала, што то забрањено Кодексом новинара.
Доценткиња Факултета политичких наука Јелена Сурчулија Милојевић је казала да је су за девет недеља истраживња онлине медији у Србији имали 4.344 прекршаја, од којих је највећи број прекршаја имао портал Еспресо – чак 1.548, што је готово трећина укупног броја прекршаја. Следи Србија данас са 938, Телеграф са 824 и БКТВ њуз са 525 прекршаја.
Најмањи број кршења кодекса био је на порталима 021, Б92, Мондо и Ноиз са 102 прекршаја.
Сурчулија Милојевић је казала да се највећи број непоштовања Кодекса новинара Србија односио на ненавођење извора информација, кршење права на приватност и претпоставке невиности и непоштовање културе јавних речи. Често се крши и правило да наслов мора да одговара садржају.
Члан Комисије за жалбе Савета за штампу Петар Јеремић оценио је да би број прекршаја био смањен да „постоји правосудни систем у Србији који би казнио медије који не поштују Кодекс“ и апеловао на све медије да исправе неправилности. Он је појаснио да је Комисија бележила само неспорне случајеве кршења Кодекса, а одбацивала све у којима постоји нека дилема.
Учесници конференције посебно су скренули пажњу да је случај убијене певачице Јелене Марјановић и ове године био омиљена тема таблоида, наводећи примере тешког кршења етике у текстовима који су се том темом бавили.
„Ја не разумем зашто се тиме баве“, рекао је Петар Јеремић и препричао разговор са „уредницом једног таблоида“ која је рекла да њен лист о томе пише јер на тај начин „помаже полицији у истрази“, пошто полиција не може да изнуди доказ од осумњиченог за убиство, као и да тврде да се форензичка анализа ради на основу медијских написа.
Пошто се у таблоидима отворено пише и о малолетној ћерки убијене певачице, Јеремић је поручио „само да се запитају шта ће бити кад то дете буде довољно старо једног дана да ‘изгугла’ своје име“.
„Ни ови бројеви не приказују адекватно бездан у коме се налази српска штампа“, закључила је Тамара Скроза.
Вељко Поповић