Медији крше Кодекс

(ФоНет) – Најчешћа кршења Кодекса новинара Србије су она која се тичу истинитости извештавања, неразликовања чињеница од коментара, дискриминација, као и непоштовање ауторских права, речено је данас на панелу Медиа маркета, првог бизнис сајам медија, информисања, комуникација и маркетинга.

Председавајући Комисије за жалбе Савета за жалбе Владо Мареш изјавио да је било највише посла око текстова на тему Параде поноса и избеглица са Блиског истока.

Имали смо посла са хомофобијом која је изражена у медијима, рекао је Мареш и оценио да се ту ишло у крајност и новинари су имали поребу да изнесу своје мишљење, а не да раде свој посао.

Мареш је рекао да је и у случају извештавања о избегличкој кризи дошло до онога што се може назвати говором мржње, ксенофобије и потребе новинара да, уместо да раде свој посао, опет износе свој став.

То су згодне теме око којих муњевито долази до сукоба еврољубитеља и евромрзитеља и онда се они преко медија хватају за врат о стварима које немају везе ни са једном ни са другом темом, рекао је Мареш.

Предвиђам да нас слично очекује између русофила и русомрзитеља и опет новинари неће радити свој посао, додао је он.

Бранимо колеге које се неосновано критикују, посебно са позиције политичара и институција, рекао је Мареш.

Члан Комисије Владимир Радомировић говорио је о искуствима са Комисијом док није био њен члан, већ само уредник портала Пиштаљке и када је подносио жалбе и када су подношене жалбе против тог портала.

Он је навео пример када је Пиштаљка поднела жалбу против Новости када су преузели њихов текст о Развојној банци Војводине без навођења извора, као и жалбу Тањуга против Пиштаљке због информација о накнадама чланова Управног одбора.

Обе те тужбе решене су у корист Пиштаљке пре него што сам ја постао члан Комисије, рекао је Радомировић.

Члан Комисије Златко Чобовић рекао је да медији у Србији не обраћају пажњу на ауторска права и да је пред Комисијом све више жалби која се тичу непоштовања ауторских права.

Чобовић је указао да нема разлике међу медијима, између таблоидних и озбиљних писаних, електронских и портала, када је реч о кршењу ауторских права.

Без дозволе и навођења имена аутора и извора, плаћања ауторских хонорара, преузимају се делови или цели текстови, а о фотографијама да и не говорим, указао је Чобовић.

Према његовим речима, користе се и условни трикови препричавањем дела текста или навођења извора у трећем, четвртом пасусу.

Чобовић је навео пример спора који траје 26 година у првом степену и то није пресуђено, односно поступку који је пресуђен у првом поступку 2012. године, али пресуда није извршена.

Прописи какви су и ефикасност њиховог спровођења погодује злоупотреби ауторског права и њиховог кршења.

Број жалби је порастао у протекла три месеца, па је од 1. јула примљено 49, што је неуобичајено у летњим месецима, речено је на панелу.

Обично, како наводе у Комисији, за три месеца буде око 20 до 25 жалби. До сада је у 27 случајева потврђено кршење Кодекса, а у два случаја договорена је медијација.