Милиони опредељени за медије нестали из буџета Новог Сада и Панчева, градова који су били међу највећим финансијерима прорежимских таблоида и телевизија

Таблоиди који крше кодекс неће моћи више да рачунају на новац са медијских конкурса (фото: Цензоловка)

Према Одлукама о буџету Града Новог Сада и Града Панчева за 2024. годину, износ за медијске конкурсе драстично је смањен. Већ годинама се на конкурсима за медије за град Панчево издваја око 40 милиона динара (прошле године 42), док је ове године опредељено само 4,4 милиона динара.

Слично је и у Новом Саду – ранијих година издвајано је 85 милиона (из два конкурса), док је ове године буџет за медијске конкурсе смањен више од шест пута и износи 13,9 милиона динара.

Остали већи градови који издвајају већу количину новца за медијске конкурсе, попут Ниша (85 милиона прошле године и 85,5 милиона ове), Новог Пазара (прошле године 46, ове 39), за 2024. годину предвидели су исте или сличне износе.

Градови попут Лесковца или Суботице су и повећали издвајања. Суботица са 46,3 милиона у 2023. години на 51 милион у 2024. Лесковац је увећао средства за медије за чак 10 милиона – са 40, колико је било прошле, на 50 милиона ове године.

Слично је и са осталим градовима у Србиији: Врање је прошле године определило за медијске конкурсе 25 милиона, а ове године за пет више; Пирот са прошлогодишњих 35 на овогодишњих 40 милиона; Зрењанин је за медијске конкурсе наменио по 20 милиона и прошле и ове године; Чачак прошле године 25 милиона, сада 20.

Није јасно због чега су износи за медије у Новом Саду и Панчеву драстично умањени, нити да ли ће и на који начин новац за медије бити додељен. У оба града обећани су нам одговори, који до данас нису дошли до нас. Није нам одговорено ни да ли ће ребалансом буџета бити увећана средства за медијске конкурсе, нити на шта ће бити потрошен новац који је претходних година служио за суфинансирање медијских садржаја.

Тамара Филиповић из Независног удружења новинара Србије (НУНС) за Цензоловку каже да нема оправдања за овакво драстично смањење буџета за пројектно суфинансирање.

За медијске конкурсе Панчево већ годинама издваја око 40 милиона, док је ове године опредељено само 4,4 милиона. У Новом Саду се до прошле године издвајало 85 милиона, али је ове године тај износ 13,9

„Нови ЗЈИМ прописује да се једном у три године ради свеобухватна анализа потреба за медијским садржајима у датој заједници која би требало да садржи и неопходан буџет на годишњем нивоу који се издваја у те сврхе. Када органи који расписују конкурсе буду израдили ову анализу, више неће бити могуће паушално одређивати колико новца ће алоцирати за информисање“, објашњава Филиповић.

Она сматра да ће укидање новца за медијске пројекте имати за последицу ускраћивање релевантних информација грађанима које су им потребне да би доносили информисане одлуке.

„То је оно што смо заправо хтели да избегнемо изменама медијских закона и да унапредимо разноврсност и квалитет медијских садржаја. Али сваки закон може да се изврне у своју супротност, што се нама у Србији дешава већ деценијама уназад“, напомиње она.

Новим Законом о јавном информисању и медијима, који је донет у октобру прошле године, пооштрени су критеријуми за оцењивање пројекта. Конкурсне комисије, као и раније, оцениће колико се сваки пријављени медиј држи професионалних и етичких стандарда.

Обавезно је приложити податак да у претходној години није изречена мера Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) или Савета за штампу (СЗШ) – за штампане и онлајн медије. Сада постоји и санкција за кршење те одредбе за одговорно лице, од 50.000 до 150.000 динара.

Сада је обавезно приложити податак да у претходној години није изречена мера РЕМ-а или Савета за штампу. Постоји и санкција за кршење те одредбе за одговорно лице, од 50.000 до 150.000 динара. Да ли поједини градови желе да избегну овакве услове?

Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, за Цензоловку каже да не може да зна зашто су износи за медије смањени у наведеним градовима, али да се нада да ће нове одредбе унапредити систем пројектног финансирања медија.

„Мислим да је добро што је уведено бодовање пројеката, јер се смањује могућност произвољног одлучивања. Сада чланови конкурсне комисије у принципу неће моћи да игноришу наше одлуке, као што се до сада дешавало, већ ће морати да одузму бодове медијима који имају изречене мере регулаторних или саморегулаторних тела, под претњом санкција из закона“, напомиње Новаковић.

Поштовање Кодекса, које је као услов за добијање државног новца у једној од фаза предугачког процеса усвајања Закона о информисању и медијима, било је предмет озбиљне расправе међу члановима радне групе за израду закона, повремено се чинило да ће свако моћи да оснива своје савете, на чему су инсистирале поједине владине-невладине организација илити ГОНГО, удружења која подржавају власт.

Недавно је донет и нови Правилник о суфинансирању пројеката за остваривање јавног интереса у области јавног информисања, који је објављен крајем јануара у Службеном гласнику. За разлику од претходног, нови правилник предвиђа бодовање предложених чланова при избору комисије, бодовање пројеката по критеријумима и обавезно расписивање конкурса до 1. марта текуће године, уз претњу санкцијама уколико се позив не објави до наведеног датума.

И Панчево и Нови Сад годинама на конкурсима подржавају и медије који редовно крше Кодекс новинара Србије. Према подацима Савета за штампу, у 2023. години „шампиони у кршењу Кодекса“, као и претходних година, били су о Српски телеграф, затим Ало и Информер, Вечерње новости, па Курир. Управо те медије финансирају и поменути градови.

Само прошле године Град Нови Сад је кроз два конкурса издвојио 2,3 милиона динара за Адрија медију, у чијем је саставу таблоид Курир. Таблоид Ало је добио 1,5 милиона, Вечерње новости 2,34 милиона динара. Највише новца отишло је Новосадској ТВ – чак 12,34 милиона динара. Новац су добиле и друге комерцијалне телевизије које подржавају власт – Б92 чак три милиона, ТВ Прва и Коперникус по милион.

Евидентно је да за непрофесионализам и кршење Кодекса телевизије углавном пролазе некажњено, с обзиром на то да РЕМ већину времена не ради свој посао и не кажњава емитере за бројне прекршаје.

Град Панчево већ годинама финансира таблоиде, али и панчевачке медије који имају изречене мере Савета за штампу и Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Наиме, током 2019. године Радио-телевизији Панчево изречене су три мере упозорења, али је и након тога, 2020. године, ова медијска кућа преко продукција добила чак 19 милиона динара, од укупно 40 милиона, колико је издвојено за конкурс.

Исте 2019. године Кодекс новинара Србије кршио је и портал epancevo.rs, који је добио чак девет опомена Савета за штампу, али је тај медиј на панчевачком медијском конкурсу 2020. године добио 1,7 милиона динара, а новац су добијали и у другим општинама. Приликом доделе средстава, конкурсна комисија ни тада, као ни годинама раније и касније, није узимала у обзир чланове тадашњег Закона о јавном информисању и Правилника о обавези прибављања изречених мера од регулаторних и саморегулаторних тела, нити кршење Кодекса новинара Србије и медијских закона и правилника.

Лошу праксу извештавања преузео је и недељник Панчевац, који је постао својеврсни шампион у кршењу Кодекса током претходних година. Током 2022. и 2023. тај недељник је добио најмање 13 јавних опомена Савета за штампу. Ипак, то није спречило комисију и градоначелника да им, као и сваке године, доделе по нешто више од пет милиона динара.

Панчево сваке године финансира и неке од таблоида који највише крше кодекс, попут Информера, Српског телеграфа, Ало, Курира…

Неизвесно је да ли ће, у складу са новим законом и правилником, медији који крше Кодекс остати ускраћени за буџетски новац. Евидентно је да за непрофесионализам телевизије углавном пролазе некажњено, с обзиром на то да РЕМ већину времена не ради свој посао и не кажњава емитере за бројне прекршаје.

Након доношења новог Закона о електронским медијима РЕМ је, према мишљењу Тамаре Филиповић, генералне секретарке Независног удружења новинара Србије, упао у још већу хибернацију и сад ама баш ништа не испуњава од својих законом предвиђених обавеза.

„Из тог разлога један од критеријума – приврженост етичким стандардима за електронске медије – комисије ће оцењивати највишом оценом, јер РЕМ није радио свој посао, и због тога ће, рецимо, штампани и онлајн медији бити у горој позицији, јер Савет за штампу вредно ради свој посао“, сматра Филиповић.

Неизмерно је важно да Агенција за привредне регистре у што краћем року почне да бележи сва јавна давања која одлазе ка медијима, а што је прописано новим законом (Тамара Филиповић, НУНС)

Када су у питању скромни буџети опредељени за пројектно суфинансирање, који су и до девет пута нижи него у претходној години у појединим општинама, она сумња да је већ пронађен начин да се онима који не поштују професионалне стандарде те не раде у интересу јавности већ у интересу различитих интересних група додели новац кроз друге механизме као што су јавне набавке, директни уговори итд.

„Због тога је неизмерно важно да Агенција за привредне регистре у што краћем року почне да бележи сва јавна давања која одлазе ка медијима, а што је прописано такође новим ЗЈИМ“, истиче секретарка НУНС-а.

Нови ЗЈИМ и Правилник је између осталог увео и новину да подржани пројекат не подразумева праћење друштвених, економских, политичких, културних, спортских и других дешавања на дневном нивоу (вести, централна информативна емисија, јутарњи програм, преглед дана и сл.), што је уобичајени концепт велике већине подржаних пројеката током последњих осам година.

Правилником је предвиђено да се процес пројектног суфинансирања реализује преко Јединственог информационог система, који би према Закону требао да почне да се примењује следеће године.

Што се тиче конкурсних комисија, и тај члан је детаљнији и сада постоји и посебан формулар за њихове биографије, који би, према оцени Тамаре Филиповић, требало да покаже стручност људи који седе у комисијама за оцену пројеката.

Ауторка: Ивана Предић