Мониторинг Савета за штампу: Ало, Српски Телеграф и Информер највише кршили Кодекс новинара Србије
(Извор: НУНС) Савет за штампу је током мониторинга девет штампаних медија у периоду од 1. јула до 31. децембра 2023. године забалежио 4141 прекршај Кодекса новинара Србије. Највише прекршаја имали су Ало, Српски Телеграф и Информер, саопштено је данас на презентацији резултата мониторинга који су спровеле Тамара Скрозза и Вера Дидановић.
Шестомесечни мониторингом обухваћено је девет дневних листова који се дистрибуирају на националном нивоу. Највише прекршаја имао је Ало (1065), затим следе СрпскиТелеграф (980), Информер (791), Курир (448), Вечерње новости (430), Блиц (229), Политка (121), Нова (62) и Данас (15).
Медији су највише кршили тачке Поглавља 4, које се односи на одговорност новинара и то 1629 пута, као и тачке Поглавља 1, које се односи на истинитост извештавања (1624). Такође, у веома великом броју прекршене су и тачке из Поглавља 7, које се односи на поштовање приватности (990 прекршаја).
Тамара Скрозза је рекла да су медији у Поглављу 4 највише кршили право на претпоставку невиности, а било је и скривеног оглашавања, као и дискриминације.
„Оно што је ове године новитет јесте кршење Поглавља 1, које је одмах ту поред Поглавља 4, а то је истинитост извештавања. Ми смо приметили да је то, пре свега, захваљујући изборној кампањи. Дакле, када је почела изборна кампања, ми смо имали више прекршаја појединачно по текстовима“, навела Скрозза.
Она је рекла да је приметно масовно кршење Поглавља 7, које се односи на заштиту приватности, а посебно обавеза заштите идентитета малолетника.
Вера Дидановић је говорила о извештавању медија током предизборне кампање.
„Већина медија извештава о идејама и активностима власти, али уз потпуно прећуткивање и селектовно информисање када је реч о оном што је негативно везано за власт и то се дешава у огронмном броју медија“, казала је Вера Дидановић.
Она је рекла да су медији готово потпуно затворени за промоцијиу ставова и идеја опозиције, што је у нескладу са обавезом објективног, потпуног истинитог и благоворменог информисања.
„Извештавање о опозицији је углавном негативно и у таблоидима налазимо огроман број непотписаних текстова у којима се износе неистине о опозиционим странкама и њиховим лидерима уз потпуно игнорисање њихових демантија“, објаснила је Дидановић.
Она је додала да су се данима спроводиле кампање у којима су се понављали исти текстови са свим кршењима Кодекса који су били доследни, а да је новина преношење постова анонимних налога на друштвеним мрежама из којих се извлаче наслови о „плановима Ђиласовске опозиције“.
„То су они наслови ’ако изгубимо на изборима, запалићемо државу’, ’поново би да запале државу’, без икаквог доказа за то уз кршење више различитих одредби Кодекса. Такође, предстваници опозиције се неосновано повезују са људима који су означени као непријатељи Србије, Курти, усташе, тај зли Запад и слично“, објаснила је Вера Дидановић.
Провладини медији су објављивали рекације власти на изјаве и ставове опозиције које нису претходно пренели, додала је она.
Тамара Скрозза је рекла да је занимљиво то што су таблоиди оптужили листове Нову и Данас да су кршили изборну тишину и да су навијали за једну страну и да су били врло активни у тим оптужбама.
Осим политике, проблематично је и извештавање у рубрици црне хронике, док се извештавање медија о естради проширило на писање о учесницима ријалитија и њиховим рођацима, пријатељима или комшијама, који су непознати широј јавности.
Ауторка: Ивана Крагуљ