Мониторинг Савета за штампу и истраживање БИРН-а: Таблоиди са највише прекршаја наплаћују стотине страна огласа

(Извор: НУНС) Девет националних штампаних медија направило је 7.346 прекршаја Кодекса новинара и новинарки Србије у 4506 текстова у периоду од почетка јула до краја децембра 2025. године. Највише прекршаја у објављеним текстовима имали су лист Ало, Информер и Курир, показао је мониторинг поштовања Кодекса који је Савет за штампу спровео једанаести пут. Истовремено, најновије истраживање БИРН-а под називом „Анализа пракси оглашавања у медијима: Токови новца, недостатак критеријума и (не)поштовање етичких норми“ показало је да највећи део новца за оглашавање државе и приватних компанија одлази управо медијима који систематски крше Кодекс.

Савет за штампу је представио данас у Пресс центру УНС-а резултате најновијег мониторинга поштовања Кодекса новинара и новинарки Србије за период од 1. јула до 31. децембра 2025. године, који обухвата анализу садржаја девет штампаних медија са националном покривеношћу – Ало, Блиц, Данас, Вечерње новости, Информер, Курир, Политика, Нова и Српски телеграф.

Прва три места, према броју прекршаја етичких и професионалних стандарда, заузели су Ало са 2.004 прекршаја у 1.205 текстова, Информер са 1.456 у 837 текстова и Курир са 1.318 у 811 текстова. Најмање одступања од Кодекса новинара и ове године бележи лист Данас са 40 таквих текстова, те новине Нова са 117 садржаја у којима се бележе прекршаји Кодекса.

Аутор извештаја, новинар Бојан Цвејић рекао је да је готово у свим новинама повећан број прекршаја у односу на претходни мониторинг.

„Изузеци су Српски Телеграф, који је на нивоу од прошле године, а Блиц је једини који је значајно смањио број садржаја који нису у складу са етичким и професионалним стандардима и мислим да је то битно да напоменем“, рекао је Бојан Цвејић.

Лист Данас иако је имао најмање прекршаја, овог пута бележи скоро двоструко више прекршаја него што је имао раније“, додао је он.

Новинарка Вера Дидановић, која је такође радила на овом мониторингу, рекла је да је примећено да је велики број текстова са потпуно истим садржајем објављен у различитим медијима.

„То говори о постојању неког екстерног центра одакле ти садржаји стижу и пошто је реч о истим садржајима, реч је и о истим прекршајима. Најчешће су то текстови у форми ’памфелта’ у којима се крши више различитих одредби, првенствено оне које се односе на истинитост извештавања, независност од утицаја и одговрност новинара“, објаснила је Дидановић.

Како је рекла, то су обично текстови којима се дискредитују „противници режима“.

Генерална секретарка Савета за штампу, Гордана Новаковић, говорила је о раду Комисије за жалбе током прошле године. Она је рекла да су се жалбе које су добијали у некој мери поклапале са резултатима мониторнга.

„Добили смо 185 жалби прошле године и то је највише од када Савет за штампу ради. Просек је био од 100 до 120, али прошле године је то било знатно више. Већина ових жалби директно или индиректно се односила на протесте“, казала је Новаковић.

Она је рекла да је донето 105 одлука о прекршају Кодекса, у само 22 случаја није прекршен Кодекс, док су остале жалбе решене медијацијом или су жалиоци одустали од жалбе.

Највише прекршаја имали су Ало и Информер, по 18, Новости 14, док су други медији су имали до 5-6 прекршаја.

Новаковић је рекла и да се највећи број жалби односи на онлајн медије.

Медији који највише крше Кодекс омиљени међу државним и приватним оглашивачима

Поред мониторинга који је радио Савет за штампу, данас је представљено и истраживање БИРН-а о механизмима путем којих се јавни и комерцијални новац прелива у медијски сектор.

Ауторка истраживања Тања Максић рекла је да су домаћи медији годинама уназад у финансијској кризи и да зависе од државног новца.

“76% публике се ослања на интернет као свој главни канал информисања. Иза њега следи телевизија. Публика штампе је једина која се врло драматично смањује, али без обзира на то, држава заправо и даље фаворизује штампу“, казала је Максић.

Она је додала и да држава кроз конкурсе и јавне набавке подели више од 22 милиона евра сваке године.

Истраживање БИРН-а обухватило је 148 уговора јавних набавки за медијске и сродне услуге вредности преко 760 милиона динара.

„Највећи потрошач је Државна лутрија Србије, која је потрошила 205 милиона динара… Следећа по реду је Канцеларија за јавну и културну дипломатију, коју води Арно Гујон и они су у току 2025. потрошили 151 милион динара на два уговора, један је ‘Промоција српске културе у свету’ и други је ‘Дигитално промовисање културе у земљи и иностранству’, навела је Тања Максић. Она је додала да је највећи део новца отишао на маркетиншке агенције, што отежава праћење новца.

„Ако погледамо уговоре који су склопљени са издавачима медија, комапанија Тачно, односно Тањуг је најуспешнији. Они су од девет Министарстава добили преко 37 милиона динара“, рекла је Максић.

Према налазима истраживања таблоиди са великим бројем прекршаја Кодекса новинара Србије имали највише страна са огласима. Лист Ало, са забележена 2.004 прекршаја Кодекса, наплатио је преко 416 страна огласа, док је Информер са 1.456 прекршаја имао више од 308 страна.

Анализа интерних процедура 27 државних институција показала је да при одабиру медија не постоје критеријуми који би се односили на професионалне или етичке стандарде, већ се као једино мерило најчешће користи „најнижа понуђена цена“, што, како је оцењено на трибини, отвара простор за финансирање медија који крше права грађана на објективно информисање.

Ауторка: И.К.