Најмање прекршаја у „Данасу“, „Ало“ шампион у кршењу Кодекса новинара

(Извор: Данас) Истраживањем које седму годину заредом спроводи мониторинг Савета за штампу, од првог јула до 31. децембра претходне године детектовано је 5.715 текстова који крше Кодекс новинара Србије. У неким текстовима није прекршена само једна тачка већ више њих истовремено. Такође, тежина прекршаја није увек била једнака.

Савет за штампу је од почетка јула до краја децембра 2021. пратио, као и претходних шест година, дневне новине: Ало, Блиц, Данас, Вечерње новости, Информер, Курир, Политика и Српски телеграф, а први пут и новине Објектив и Нова.

Тамара Скрозза, чланица Комисије за жалбе Савета за штампу указује да постоје текстови који се налазе на ивици кршења Кодекса, али и они који га крше свакодневно.

„Имамо нпр. лист „Нова“ који је често на граници кршења кодекса, али не можемо да меримо тежину кршења кодекса за неозначавање ПР садржаја са кршењем претпоставке невиности“.

Гордана Новаковић, генерална секретарка Савета за штампу, сагласна је да постоје случајеви који представљају тежи прекршај, те да број прекршаја није оно што је пресудно битно, јер није тежина сваког прекршаја иста.

„Апсолутни шампион је као и претходних година је Ало, а традиционално најмање имају Данас и Политика. Највише прекршаја има о истинитости извештавања, а наша претпоставка је да је то због ближења избора, јер су најчешће прекршене тачке 1 и 2“, каже Скрозза.

Она сугерише да су неозначени ПР садржаји мање заступљени сада у односу на претходне године.

Скрозза је подсетила да су злочини, као што је случај породице Ђокић, подигли број кршења претпоставке невиности. Такође, каже да је број узнемирујућих садржаја у наглом порасту, посебно након вести о криминалном клану који је хорорично третирао људска тела.

„Поглавље 7 које се односи на право на приватност такође је кршено у великој мери, али је је то најчешће био случај када је реч о јавним личностима. Иако су њихова права на приватност ограничена, она ипак постоје. Ово се посебно односи на приватност деце јавних личности“, објашњава Скрозза и додаје да не постоји јавни интерес да у медијима читамо како је над сандуком кукала нечија мајка или сестра, иако је природно да ће медији пропратити смрт неке јавне личности.

Кршење истинитости извештавања прекршено је 2.101 пут за разлику од претходног периода када је прекршено 873 пута.

Скрозза подсећа да су неки листови који нису раније излазили и недељом, почели да се штампају викендом и да је то такође допринело порасту овог броја.

„У овој врсти монаторинга постоје ипак неке индивидуалне разлике у етичности медија. Осим што се види да је број прекршаја повећан, из извештавања се види да се ближе избори, јер се повећао број кршења кодекса на политичким странама. Повећан је и број текстова за које се може сумњати да су креирани у истом центру, рецимо пример из новембра изашао је наслов ‘Вук ме избацио из странке’, при чему та изјава не постоји ни у тексту ни у реалности. Такође, све чешће се извлачи у наслов нешто што не постоји у тексту“, објашњава новинарка Вера Дидановић.

Она је додала да се дешава да се у више различитих листова користе текстови без потписа аутора, али и увредљиви изрази као нпр. „шиптар“, посебно у насловима текста.

У односу на 2020. годину, најчешће су кршене одредбе које се односе на поглавље Одговорност новинара, пре свега на кршење права на претпоставку невиности, обавезу поштовања културе и етике јавне речи као и поглавље Поштовање приватности.

Najmanje prekršaja u „Danasu“, „Alo“ šampion u kršenju Kodeksa novinara