Новаковић: Појединим медијима говор мржње је уређивачка политика
(Извор: Зоомер.рс ) Јуче је у Београду одржана регионална медијска конференција „Where have diverse voices gone”, на којој је учествовао и наш портал, као пример добре праксе прекограничне сарадње за причу о иницијативи „Отворени Балкан”.
На конференцији су представљени резултати мониторинга медија у балканских земљама. Основни налаз овог мониторинга у свим земљама јесте висока присутност сексизма, или ти говора мржње према женама, као и говора мржње према ЛГБТ заједници.
Говорећи на панелу „Медији и говор мржње: улога (само)регулације”, представница Савета за штампу Гордана Новаковић истакла је политичари и даље користе запаљиву реторику која подстиче дискриминацију и говор мржње, али и да имамо медије којима је ширење негативних стереотипа о мањинским групама и политици суседних држава уређивачка политика.
„То је неки општи оквир, али ако се погледају појединачни текстови – тешко је наћи говор мржње у самим текстовима. Он се преселио из текстова у коментаре читаоца, који нису толико на порталима медија, већ на званичним страницама на друштвеним мрежама. Ту је говор мржње директнији“, истакла је Новаковић и додала да некада медији интонирају текст тако да намерно испровоцирају ове коментаре, а некада одређени догађаји, као што су Прајд или фудбалске утакмице, сами по себи провоцирају коментаре. Међутим, некад није јасно шта је до тих коментара довело.
„Имали смо низ расистичких коментара на вест о смрти Кофи Анана. Ко је то могао да очекује? Исто тако, појавили су се хомофобни коментари након пријема на ком се наша премијерка појавила са својом партнерком. Некад је тешко предвидети шта може да испровоцира ту врсту коментара“, објаснила је Новаковић.
Медијски стручњаци све чешће примећују једну врсту манипулације коју медији користе, где свесно бирају саговорнике који су познати по негативним и непријатељским ставовима.
„Они говоре оно што новинари желе да кажу, а не смеју, а онда се пред Саветом за штампу бране да су они само пренели нечије мишљење“, закључила је Новаковић.
Када је реч о жалбама које добија Савет за штампу, већи број жалби се односи на дискриминацију него на говор мржње. Део проблема је то што Савету за штампу може да се обрати само особа која је лично угрожена, или невладине организације које заступају права мањинских група угрожених говором мржње или дискриминацијом у медијима. Најчешће су то Роми и ЛГБТ особе, а затим косовски Албанци и Хрвати. Трећина жалби се решава медијацијом и то су најчешће управо теме везане за говор мржње, те медији често без проблема уклоне спорни садржај након реакције Савета за штампу, што је оцењено као позитивни помак, као и то што је дискриминаторног садржаја према ЛГБТ особама све мање.
Novaković: Pojedinim medijima govor mržnje je uređivačka politika