Нови нацрти медијских закона представљају још један корак уназад за слободу медија у Србији

(Извор: НУНС) Европска федерација новинара (ЕФЈ) придружила се данас партнерским организацијама платформе Медиа Фреедом Рапид Респонсе (МФРР) у подизању узбуне због два нацрта медијских закона које је предложила Влада Србије због неусаглашености са међународним стандардима о слободи изражавања. Ако буду усвојени, они ће представљати регресиван корак са широким импликацијама на слободу и плурализам медија. Како се јавна расправа о закону наставља, МФРР позива Владу Србије да повуче проблематичне измене које су унете у најновије нацрте и обезбеди усаглашеност са претходно договореном Медијском стратегијом државе.

Најновији нацрти Закона о јавном информисању и медијима и Закона о електронским медијима, које је израдило Министарство информисања и телекомуникација, предлажу оквир који би блокирао реформу Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и отворио пут за повратак у потпуно државно власништво над приватним медијима, укључујуц́и Телеком Србију. МФРР изражава забринутост што предложене измене нису у складу са међународним и европским стандардима о слободи медија и слободи изражавања и што радикално одступају од циљева Медијске стратегије коју је Влада Србије усвојила 2020. године.

Прво, нацрт Закона о електронским медијима не предвиђа избор нових чланова Савета РЕМ-а након усвајања новог закона, упркос томе што су Нацртом закона прописани потпуно нови критеријуми за њихов избор, као и овлашц́ени предлагачи, како је предвиђено Медијском стратегијом коју је усвојила Влада Републике Србије. РЕМ се суочио и са домац́им и међународним критикама, укључујуц́и и критику МФРР-а, због недостатка независности и политички мотивисаних процеса доношења одлука. Такође је било широко распрострањених критика о томе како се именују чланови РЕМ-а. Изостављени су и предлози измена којима би се Савет РЕМ-а обавезао да усвоји Кодекс рада – промена којом би се боље регулисала етика његових чланова. Ако би био усвојен, овај предлог би учврстио политичку контролу над РЕМ-ом и блокирао преко потребне реформе за јачање независности регулатора.

Друго, нови предлог Закона о јавном информисању и медијима не успоставља законске одредбе које би обезбедиле да сви медији морају да испуне етичке стандарде да би добили средства из јавног суфинансирања. Према претходном нацрту, санкције које је издао Савет за штампу могле би довести до тога да медији не добију јавни новац од суфинансирања садржаја од јавног интереса. Међутим, нова правила отварају простор за штампане и онлајн медије који нису прихватили надлежност Савета за штампу. За те медије такви критеријуми не би важили, што значи да могу да наставе да некажњено крше професионалне стандарде и да и даље добијају јавна средства. Бојимо се да ц́е то довести у неповољнији положај медије који се придржавају професионалних стандарда и додатно подстац́и ширење дезинформација и насилне реторике у српском медијском окружењу. Ова промена је контроверзно укључена у последњем тренутку од стране владе и о њој се није расправљало у широј Радној групи која је основана за разматрање нацрта закона, а коју чине чланови цивилног друштва и новинарске заједнице.

Трец́е, Влада је у оба нацрта закона уврстила и идентичну одредбу која би суштински олакшала повратак у државно сувласништво приватних медија у Србији. Према садашњој Медијској стратегији, директно и индиректно власништво државе над приватним медијима је забрањено. Међутим, нови закон би формално омогуц́ио држави да поново буде сувласник и оснивач медија. Тиме би се формално легализовала текуц́а власничка ситуација над телекомуникационим провајдером Телеком Србија, који је у вец́инском државном власништву, што крши важец́и закон. Ако буде усвојен, МФРР страхује да би нови закон додатно учврстио контролу владе над Телекомом Србија и представљао штетни нови облик заузимања медија у земљи кандидаткињи за ЕУ ​​која вец́ годинама доживљава највец́у кризу независног новинарства.

На крају, МФРР истиче да нови предлози радикално одступају од Медијске стратегије, значајног плана који је развијен након широких консултација са новинарском заједницом, што је Влада Србије водила као доказ своје посвец́ености позитивној реформи медијског пејзажа. Овај нови приступ такође подрива дугогодишњи рад новинарских удружења и радних група на обликовању закона и њиховом приближавању правном оквиру ЕУ и другим европским стандардима.

Наше организације упозоравају да би, ако буду усвојени, нови закони поткопали национално и међународно поверење у Медијску стратегију и поставили озбиљна питања за посвец́еност владе унапређењу слободе и плурализма медија у оквиру свог потенцијалног приступања Европској унији. Уместо увођења позитивних корака у овом правцу, прошлу годину обележили су кораци уназад, као што су многе наше организације приметиле након посете Београду, и у најновијем извештају Европског парламента.

МФРР стога дели забринутост коју је недавно изнела Коалиција за слободу медија у Србији и позива владу да поништи проблематичне измене уведене у два предлога закона о медијима и обезбеди да њихове одредбе буду у складу са међународним стандардима о слободи изражавања. Како се јавна расправа о закону наставља, апелујемо на владу да се врати разговорима са Коалицијом и другим групама које остају привржене реформи медијског пејзажа у Србији у складу са европским вредностима. Кључне одредбе се морају поново интегрисати у нацрте закона, посебно оне које предвиђају демократскије управљање РЕМ-ом. Наше организације ц́е наставити да помно прате ситуацију у Србији и позивају на системску реформу медија.

Потписнице:

ARTICLE 19 Evropa
Европски центар за слободу штампе и медија (ЕЦПМФ)
Европска федерација новинара
Free Press Unlimited (FPU)
Међународни институт за штампу (IPI)
OBC Transeuropa (OBCT)