О Медијској стратегији расправљано у Нишу, усвајање до половине априла

(Извор: Медиа Реформ) – Према речима Дејана Стојановића из Министарства културе и информисања, председника Радне групе за израду Медијске стратегије, очекивани рок за усвајање нове Медијске стратегије јесте друга половина априла. Након Новог Сада, у Нишу је данас одржана јавна расправа о Нацрту ове стратегије. Прилике за дискусију на ову тему биће и 25. фебруара у Чачку и 27. у Београду.

Нова Медијска стратегија разликује се од претходног стратешког документа пре свега у делу који се односи на положај новинара и њихову заштиту, као и у оном сегменту који је усмерен на медијску писменост и дигиталне компетенције, а чега је, према речима Стојановића “у претходном стратешком документу било само у назнакама“.

Друштво новинара Ниша против позитивне дискриминације

На јавној расправи председница Друштва новинара Ниша Данијела Иванковић истакла је да то удружење има неколико примедби на садржину Нацрта Медијске стратегије, превасходно на део који се тиче успостављања повољног окружења за медије цивилног сектора, а који сматра потпуном дискриминацијом, јер ће, како истиче, медији цивилног сектора имати већа права у односу друге.

„Они су непрофитни. Шта то значи? А остали медији? Колико смо ми профитни, без обзира на то што се зовемо комерцијални медији? То свако од нас најбоље зна. У каквом плусу ви послујете, а у каквом плусу послују непрофитни медији цивилног сектора? Против тога смо да они имају повластице, без обзира што то неко сматра позитивном дискриминацијом. Мишљења смо да сви треба да имамо једнаке услове на медијском тржишту“, подвукла је Иванковић.

Директор ТВ Врање и ТВ Бујановац, члан удружења ПРОУНС, Зоран Величковић истакао је да нема ништа против медија цивилног сектора, али да „никако у исти кош не треба стављати медије цивилног сектора код пројектног суфинансирања“, јер се, како истиче, тиме руши тржишни принцип.

„Ако су медији цивилног сектора повлашћени у сваком погледу, са смањењем накнада, са избегавањем одређених трошкова… На тај начин се уводи дискриминација, што мислим да није добро и није одрживо. Треба наћи начин за паралелни развој цивилног сектора, а да се традиционални, локални и регионални медији не урушавају“, закључио је Величковић.

На ове тврдње реаговао је Никола Панић из Удружења Бум 018, који је истакао да медији цивилног сектора у финансијском смислу никако нису повлашћени.

„Проблем је у томе што медији цивилног сектора у сат времена могу да имају 6 минута рекламног програма, а комерцијални 12 минута. Такође, када су конкурси на локалном нивоу у питању, ту смо такође непривилеговани, јер ако су, на пример, укупна средства 50 милиона, за медије цивилног сектора опредељено је 5, што је дискриминација у старту“, навео је Панић.

Колико саморегулаторних тела је потребно новинарској професији?

Данијела Иванковић овом приликом истакла је да се Друштво новинара Ниша залаже за оснивање већег броја саморегулаторних тела, уместо постојања само Савета за штампу, и то не једино у Београду.

„Има све више електронских медија, и сматрамо да има све више простора на овом медијском небу за оснивање и саморегулаторних тела везаних за електронске медије. Ми овде у Нишу можемо да се организујемо, колеге у Чачку могу да се организују, у Ваљеву…“

На предлог Иваковић реаговао је директор ФоНета Зоран Секулић, који је истакао да би подржао идеју да се рад Савета за штампу прошири на електронске медије, али да се ни по коју цену не формирају нова саморегулаторна тела.

„Ја сам за то да се јача домет, ауторитет и утицај Савета за штампу, оваквог какав јесте, не да свако направи свој савет и свако по своме да тумачи новинарски Кодекс, ерго да самим тим добија из локалне средине верификацију поштовања Кодекса да би могао да конкурише за локалне паре. То је изигравање и закона и кодекса“, одлучан је Секулић.

Са друге стране, Зоран Величковић истакао је да „када Савет за штампу буде почео да функционише као Савет за штампу који поштује Кодекс новинара, а не да има неку селективну примену и другачије аршине за једне, а другачије за друге, онда ћемо сви да прихватимо његову надлежност“.

Реаговали су и из Локал преса. Стојан Марковић истакао је да ово удружење даје подршку Савету за штампу као саморегулаторном телу.

„Свака намера формирања нових савета је на штету саморегулације и грађана као крајњих корисника, јер урушава и обесмишљава саморегулацију. Савет за штампу не постоји превасходно због медија, већ због грађана, који треба на адекватан начин да буду заштићени од нас када кршимо Кодекс који смо сами написали“, сматра Марковић.

Он предлаже и да се део надлежности РЕМ-а и РАТЕЛ-а пребаци на Савет за штампу, те да Савет за штампу постане Савет за медије, тако што ће под његову надлежност осим штампе и онлајн медија, доћи и електронски медији.

Локал прес је дао сугестију и да право учешћа на конкурсима за суфинансирање медијских садржаја од јавног значаја имају само они штампани и онлајн медији који признају надлежност Савета за штампу.

„Ако не признајеш надлежност саморегулаторног тела, онда не можеш да тражиш да те држава финансира од пара грађана као пореских обавезника“, каже Марковић.

Драган Кремер из Фондације за отворено друштво сматра да би пресуде Савета за штампу требало да буду обавезујуће приликом одлучивања о расподели средстава.

„Требало би да се презицира у смислу ’подносилац који има више од оволико негативних оцена Савета за штампу у овом периоду не може да буде учесник конкурса за чија средства новац обезбеђују грађани Србије’. Такође, сматрам да би требало, и залагаћу се да можда и мера признавања надлежности Савета за штампу буде обавезајућа за учествовање на конкурсима, и да то буде дефинисано законима“, подвукао је Кремер.

Анекси или издвојена мишљења?

Зоран Секулић је на јавној расправи истакао да је Асоцијација медија изричито против анекса који су саставни део Нацрта стратегије.

„Сматрамо да су анекси, односно издвојена мишљења ретроградна и да представљају ревизију комплетног концепта медијске реформе који је до сада у Србији спроведен“.

Према мишљењу Драгана Кремера, ова документа безразложно су названи анекси, а јесу у формалном смислу, и по садржини, два издвојена мишљења два члана, Драгане Чабаркапе и Нина Брајовића.

„Не могу издвојена мишљења појединаца бити третирана на истом нивоу и са истим уважавањем као већинско мишљење радне групе, јер чему онда радна група“, истакао је Кремер и додао да предлаже да се о наводима из издвојених мишљења изјасне радна група као колективно тело, надлежно Министарство културе и информисања и кабинет председнице Владе Србије који води ову јавну расправу.

„Ако подрже било шта од тих тачака, да знамо, да уствари и држава, односно извршна власт, жели да у даљи процес медијских проблема врати повампирање Танјуга, параван над власништвом Политике и Вечерњих новости, да жели регионалне јавне сервисе које ће основати држава, јер су то ствари које су брутално и у чеоном судару са свим осталим тенденцијама у стратегији“.

Уколико је тако, сматра Кремер, имаћемо „шизофрени документ који ће унутар себе поништавати оно добро што је могао да донесе“.

Расправа јавна, али неприступачна свима

На јавној расправи у Нишу обратио се и Драган Ђорђевић из Одбора за људска права Ниш, који је указао на чињеницу да се о Нацрту медијске стратегије расправља у неприступачном простору, те да се на тај начин дискриминише део грађана. Фондација ПОНС претходно је издала саопштење о овом питању.

Примедбе, предлози и сугестије у вези са Нацртом стратегије могу се доставити Кабинету председнице Владе Србије, на мејл медијска.стратегија @гов.рс или на адресу Немањина 11, Београд (са назнаком „Нацрт стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији“), најкасније до 1. марта 2019. године.

http://mediareform.rs/o-medijskoj-strategiji-raspravljano-u-nisu-usvajanje-do-polovine-aprila/