Одлука Савета за штампу против КРИК-а опасан преседан у новинарству

(Извор: КРИК) Савет за штампу неправедно је прогласио КРИК кривим за кршење Кодекса новинара Србије у тексту који је настао у оквиру глобалног пројекта „ФинЦЕН досијеи“, а поједини закључци Савета у њиховој одлуци нису ни тачни.

Тако, Савет тврди да нисмо објавили доказ да су банке означиле 99 новчаних трансакција групације Минецо као сумњиве – иако је у нашој причи објављен део извештаја америчког Трезора где се управо ово спомиње. Шокантно је и то што нас је Савет казнио јер, по њиховом мишљењу, нисмо објавили довољно документа до којих смо дошли у истраживању – иако би тиме био озбиљно угрожен узбуњивач који је новинарима доставио тајне извештаје америчког Трезора. Савет нема мандат да одређује шта од документације новинари треба да објаве, нити је обавеза објављивања докумената предвиђена кодексом. КРИК сматра да је заштита извора једна од најважнијих новинарских обавеза и стога не можемо да прихватимо овакву одлуку Савета, јер бисмо тиме дали легитимитет штетној пракси у новинарству која занемарује узбуњиваче. Осим овога, Савет тврди да смо прекршили кодекс и јер нисмо желели да објавимо увредљиво саопштење о нашем раду, а које је Минецо преко своје ПР заступнице Александре Христов послао другим медијима. Указујемо читаоцима и да КРИК није имао „фер суђење“ у овом случају, јер Савет пре доношења одлуке није прегледао сву документацију коју смо им доставили, а од гласања се нису изузели чланови комисије који су у пријатељским односима са Христов. Није услишена наша молба да се поново гласа о случају. У овом тексту ћемо објаснити све разлоге због којих редакција КРИК-а сматра да је оштећена оваквом одлуком Савета и зашто је та одлука опасан преседан за новинарство.

Пише: КРИК

Наша прича о рударском конгломерату Минецо повезаним са више случајева корупције настала је у оквиру глобалног новинарског пројекта „ФинЦЕН досијеи“. КРИК је у овом пројекту био партнер са чак 400 новинара из 108 редакција у 88 држава, укључујући угледне светске новинарске организације међу којима су Међународни конзорцијум истраживачких новинара (ИЦИЈ), амерички БуззФеед Неwс и британски ББЦ.

Анализирали смо процуреле тајне извештаје америчког Трезора, односно његовог одељења за спречавање финансијског криминала (ФинЦЕН) и објавили сва занимљива открића у вези са нашом земљом. Све организације које су учествовале у пројекту радиле су по истим правилима и нико, сем КРИК-а у Србији, није кажњен због учешћа у њему.

Пројекат је настао захваљујући узбуњивачу који је из Трезора изнео поверљиве извештаје ФинЦЕН-а и доставио их новинарима америчког БуззФеед Неwс-а. Због овога, узбуњивач се изложио великом ризику – јер су у Америци изузетно високе затворске казне за изношење поверљивих докумената. Озбиљност ситуације може да се види и из саопштења ФинЦЕН-а, одељења америчког Трезора, које је јавно реаговало пре него што су текстови објављени и упозорило да је откривање њихових тајних извештаја кривично дело.

Због осетљивости ситуације, радило се веома пажљиво. БуззФеед Неwс и ИЦИЈ, новинарске организације које су водиле пројекат, одлучили су да може да се објави садржај документације, али не и сама документа – јер би тиме био директно угрожен узбуњивач, коме прети озбиљна затворска казна.

Део ББЦ-јевог текста који показује да је и овај медиј поступао са документима из пројекта „ФинЦЕН досијеи“ на исти начин као КРИК.

КРИК је, поштујући овај договор, објавио најважније и најзанимљивије информације из докумената, а у текстовима је цитирао њихов садржај и прецизно наводио из којих докумената су цитати. Објавили смо и делове појединих извештаја – искључиво оних за које смо имали дозволу партнера са којима смо радили на овом новинарском пројекту.

Део BBC-јевог текста који показује да је и овај медиј поступао са документима из пројекта „ФинЦЕН досијеи“ на исти начин као КРИК

Пажљивост и брига о узбуњивачу су нас, међутим, доста коштали – због њих нас је Савет за штампу осудио за кршење Кодекса новинара Србије.

Новинари кажњени што нису објавили документа која могу да угрозе изворе

Члановима Савета заштита извора и узбуњивача очигледно није на врху листе приоритета – казнили су нас јер, по њиховом становишту, нисмо објавили довољно докумената. Сматрамо невероватним да нико из комисије Савета није уочио превагу битности заштите извора информација.

Чак и када бисмо покушали да разумемо да нису узели у обзир заштиту извора, Савет и даље није имао основу да нас прогласи кривим по овом питању. Нигде у новинарском кодексу не пише да је новинар дужан да објављује документа која је сакупио током свог рада – штавише, овакву праксу има свега неколико редакција у Србији, међу којима је КРИК.

На седници Савета је више пута поновљено да се КРИК-у „не може веровати”, а чланови комисије који су то изговорили нису дали ниједан аргумент за овакав став и грубе нападе.

Оно што је, међутим, било шокантно је то што се током седнице доводило у питање постојање самог пројекта „ФинЦЕН досијеи” иако су у њему учествовали водећи светски медији – ББЦ, Ле Монд, Сüддеутсцхе Зеитунг, АБЦ, Радио Цанада…

„На основу чега ми знамо да постоје сумњиве трансакције? На основу тога што они (КРИК) тврде да је то тако?”, рекла је секретарка Савета Гордана Новаковић. Чланица Савета Љиљана Смајловић је имала слично виђење, коментарисала је да компанију Минецо оптужујемо због нечега што смо „чули”.

„Ми не можемо да знамо да ли су имали увид или нису или је то једноставно исфабриковано”, додао је члан комисије Златко Чобовић, док је Смајловић кратко закључила: „Кажем: ’Ако немаш доказе, не оптужуј људе’”.

Осим ових изречених неистина, ипак је највећа она која се налази у писаној одлуци Савета, а у којој се дословце наводи да нисмо објавили документ – који јесте објављен и налази се у нашем тексту.

Савет нас осудио јер нисмо објавили документ који јесмо објавили

У образложењу одлуке Савет наводи да „кључна информација из (КРИК-овог) текста да је интерном провером банка утврдила да је спорно чак 99 трансакција ове фирме, није поткрепљена никаквим доказима…”. Ово је апсолутна лаж.

Испод другог међунаслова текста о Минецу (који можете прочитати на овом линку) можете да видите јасан доказ о тих 99 сумњивих трансакција групације Минецо – објавили смо део поверљивог званичног извештаја америчког Трезора управо о тим трансакцијама. За ово објављивање смо имали дозволу партнерских организација.

Део одлуке Савета (лево) и КРИК-овог текста (десно) из чега се види да је оптужба Савета на наш рачун велика неистина

Нејасно је како је Савет могао да изнесе овако грубу неистину – једино смислено објашњење је да чланови комисије нису ни прочитали наш текст пре него што су нас осудили.

КРИК поседује доказе за сваку реч која је објављена у тексту о Минецу, као и за све остале истраживачке текстове на нашем сајту. Свака истраживачка прича пред објављивање пролази процес „фацт-цхецкинг”-а (провере чињеница) што значи да особа која није радила на причи објективно проверава да ли је свака реченица у тексту поткрепљена неким доказом. Наша редакција је више пута тужена и на суду је увек доказано да су нам приче тачне.

Управо овакав начин рада донео је кредибилитет КРИК-у и створио поверење читалаца, а то поједини чланови Савета не разумеју.

У конкретном случају, као што смо већ навели, читаоцима смо понудили све детаље из докумената пројекта „ФинЦЕН досијеи”, а одлуку о томе шта од докумената треба да се објави доносили смо уз одобрење партнера, водећи се тиме колико њихово објављивање може да угрози узбуњивача.

То је пример добре новинарске праксе, која се примењује у признатим међународним медијима на које се КРИК угледа.

Заштиту извора и узбуњивача сматрамо најважнијом новинарском обавезом и увек ћемо, упркос прекору Савета, пажљиво мерити шта од документације смемо да објавимо, и пазити на то колико документа откривају о нашим изворима и да ли их могу угрозити. Сматрамо да смо радом на овој причи потпуно поступили по правилима Кодекса. Тешко нам је да поверујемо да нас је Савет казнио због тога.

Истичемо и да је КРИК можда први медиј у Србији који је кажњен због необјављивања докумената, а који је у исто време редакција која је последњих година, уз колеге из неколико истраживачких портала, највише урадила по овом питању – на свом сајту направила архиву докумената која су сакупљена у раду и учинила их доступним читаоцима.

Необјављен наводни „деманти”

Савет нас је казнио због још једне ствари. Тврде да смо криви јер нисмо објавили писмо Минеца – које нити је било прави деманти, нити је послато на адресе чланова редакције КРИК-а, али јесте осталим медијима који су пренели наше истраживање.

КРИК је групацији Минецо упутио детаљна питања више од десет дана пре објављивања истраживања и били смо на располагању за сва појашњења која су тражили. У тексту смо им дали велики простор за одговоре, а осим што смо их цитирали, у чланку смо линковали и њихов допис, који има седам страница. Дакле, читаоци су имали пуну слику њиховог виђења ситуације и сматрамо да смо максимално испоштовали правило „друге стране”.

Након што је прича објављена, Минецо се више није обраћао КРИК-у, већ је послао писмо свим другим медијима који су пренели наше откриће.

У том писму, компанија Минецо није демантовала ниједну чињеницу из нашег текста, нити је изнела неке контрадоказе. Писмо се своди на омаловажавање редакције КРИК, за коју се тврди да „заступа нечије интересе“, да објављује „тенденциозне, исконструисане и лажне тврдње“, а изнета је и неистина да је КРИК „одбио да прецизира“ своја питања и „онемогућио компанији да пружи јасан одговор“.

КРИК је у досадашњој пракси објављивао демантије и на сајту преносио све реакције у којима се аргументовано тврди да нешто у нашим причама није било чињенично тачно. И увек ћемо то радити. С друге стране, медији нису дужни да преносе агресивне ПР текстове који, позивањем на деманти, покушавају да добију простор у медијима како би га искористили за изношење неистина и вређање чланова редакције. Ово је посебно битно у ери „лажних вести” и на новинарима је одговорност да не објављују неистине на свом сајту.

Закон о јавном информисању и медијима (ЗЈИМ) је јасан у одређивању правила која би деманти требало да испуни да би био објављен. Пре свега, Минецов допис није упућен одговорном уреднику портала КРИК (у складу са чланом 83 ЗЈИМ), а његова садржина не испуњава услове за објављивање (члан 98, став 1, тачке 6 и 8) јер писмо Минеца не садржи тврдње о чињеницама, већ се састоји од мишљења и не односи се на информације на које Минецо тврди да одговара. Дакле, то писмо није имало основне законске елементе исправног демантија.

Као пример добре праксе, члановима Савета указујемо на пресуду у случају Емир Кустурица против портала ЦИНС. Наиме, Виши суд у Београду је 2018. године пресудио да ЦИНС није био дужан да објави Кустуричин одговор, пре свега зато што је Кустурица у свом писму изнео низ увредљивих ставова о овом порталу, а не чињенице. Тај случај је врло сличан ситуацији коју смо ми имали са групацијом Минецо – с тим што у нашем случају писмо чак није ни било упућено нама.

Нефер услови у којима је донета одлука

Основни проблем који је довео до ове неправедне одлуке је то што КРИК-у није омогућено фер „суђење“ пред Саветом за штампу.

Чланови комисије нису сагледали сва наша образложења и доказе које смо им послали пре него што су донели одлуку, што се види на снимку седнице. Они који су судили о КРИК-овом тексту су јавно рекли како им је „тешко да испрате случај”, да је наш текст „компликован” и да је више ствари „нејасно”, а секретарка Савета је чак рекла да члановима комисије није послала додатна документа која је редакција КРИК-а доставила, јер је било „превише материјала”.

Уместо да одлучивање о нашем случају због овога одложе за наредну седницу, чланови комисије за жалбе Савета су ипак решили да одмах гласају. Овако брзоплето одлучивање у комплексним случајевима (истраживачким причама на којима се месецима радило) може само да нанесе штету истраживачком новинарству.

Још један проблем који се догодио приликом гласања је то што су поједини чланови Савета приватно блиски са ПР-ком Минеца Александром Христов, а нису се изузели из гласања. Управо они су били најгласнији да се КРИК осуди за кршење кодекса.

Због овога, КРИК се накнадно жалио и замолио чланове Савета да погледају сву документацију и поново гласају о нашем случају, што је Савет одбио.

Надамо се да ће Савет, иако не жели да поново одлучи о нашем случају, размислити да у будућности уведе опцију жалби на њихове одлуке и другостепени орган који би по њима одлучивао. Пружити могућност да нека одлука буде преиспитана је суштина сваког правичног одлучивања.

Без обзира на ову одлуку Савета, КРИК ће у свом раду наставити са добром новинарском праксом коју примењују професионални медији у свету. Наставићемо да поштујемо новинарски кодекс, сваку информацију ћемо проверити више пута и пазићемо на заштиту извора и узбуњивача. На тај начин смо и изградили кредибилитет и поверење читалаца.

Чланови наше редакције су добитници многих домаћих и страних новинарских награда због професионалности у свом раду, на шта смо поносни.

Редакција КРИК-а истиче да не желимо да доводимо у питање постојање и надлежност Савета за штампу, јер сматрамо да је постојање таквог тела неопходно.

Ипак, нисмо у ситуацији да прихватимо одлуку Савета о нашој истраживачкој причи Поглед у „Минеkо“ империју: Гигант умешан у корупцију има проблем с банкама, јер представља опасан преседан чијим би прихватањем КРИК дао легитимитет штетним новинарским праксама – које занемарују изворе и узбуњиваче.

Odluka Saveta za štampu protiv KRIK-a opasan presedan u novinarstvu