Оштар извештај Европске комисије о Србији: Истакнут низ проблема у односу државе према медијима

(Извор: Цензоловка) Одсуство функционалног РЕМ-а, додељивање државног новца медијима који крше Кодекс, проблеми око уредничке аутономије и рада јавних сервиса, концентрација на медијском тржишту, погоршана безбедност новинара, све више напада и претњи – ово је део листе проблема у медијима које је Европска комисија истакла у најновијем годишњем извештају о владавини права у Србији за 2026. годину. Извештај је оштар и када је реч о ситуацији у правосуђу, борби против корупције и институционалној контроли власти

Извештај је написан оштрим дипломатским тоном, и доста је сличан нацрту интерног извештаја (нон-пејпера) Европске комисије из маја који је у међувремену процурио у медије. Цензоловка је о томе писала овде.

Проблеми које истиче у области медија тичу се низа области – од рада регулатора, новинарске безбедности, поделе државног новца медијима, ситуације на медијском тржишту и концентрације власништва итд.

Ситуација у свим овим областима, судећи према извештају Комисије, изазива забринутост.

РЕМ

Као први проблем истакнуто је Регулаторно тело за електронске медије, односно чињеница да и даље нема функционалног Савета.

На његово формирање, како се подсећа, чека се још од новембра 2024, а тек је јула 2026. ово питање покренуто у Парламенту.

„У међувремену је аудиовизуелно тржиште било остављено без регулатора који би реаговао на прекршаје закона. Поједини ТВ канали су почели да емитују програм у кабловској мрежи Телекома Србија без потребне дозволе за емитовање. Неки од тих канала добијали су и јавна средства, а на њима су гостовали јавни функционери“, пише Европска комисија.

Од последица непостојања РЕМ-а истакнуто је и то што од 2022. године није додељена пета фреквенција, и то што нису усвојена нека подзаконска акта о раду јавних медијских сервиса, укључујући и правилник о именовању управних одбора.

Србија, како се наводи, није предузела значајније мере за борбу против манипулације информацијама и страног мешања. РТ Балкан и даље емитује програм на српском језику преко кабловског оператера Телеком Србија који је у већинском државном власништву, на основу дозволе коју је Савет РЕМ-а издао 2024. године.

Пројектно суфинансирање

Европска комисија наводи да, иако закон прописује да поштовање етичких стандарда представља један од кључних критеријума за доделу новца, „поједини медији који су кршили Кодекс наставили су да добијају новац“.

„Иако је Савет за штампу делотворно пратио поштовање Кодекса новинара у штампаним медијима, то није утицало на правичност расподеле јавног суфинансирања”, наводи ЕК и додаје да је Савет 2025. године примио 185 жалби, што представља нагли скок у односу на 2024. годину, када је било 88 жалби.

У документу се констатује и да је Савет посебно забринут због нове праксе истовременог објављивања идентичних текстова у више медија, често са потпуно истим насловима. Ти текстови нису задовољавали основне новинарске стандарде и деловало је да им је циљ да нанесу штету особама које се у њима помињу.

Уређивачка аутономија и плурализам јавних медијских сервиса

„И даље постоји забринутост због уређивачке аутономије и плурализма јавних медијских сервиса”, констатује Европска комисија.

Подсећају да је Монитор медијског плурализма за 2026. утврдио да је индекс независности јавних сервиса у Србији погоршан и да је ово област „високог ризика”. Ни измене закона јуна 2025. нису обезбедиле њихову пуну финансијску независност, па је РТВ морала да се финансира из буџета да надокнади недостатак прихода од претплате.

Нису донети ни нови подзаконски акти, укључујући и онај којим се уређује поступак избора новог повереника за заштиту права гледалаца.

Комисија наводи да и даље постоји забринутост због ограниченог плурализма и пристрасног извештавања у корист власти, да су јавни сервиси на мети критика због неизвештавања о протестима, а подсећају и да су поједини новинари отпуштени због личних и друштвених политичких ставова. Истакнуто је и да је нова директорка (Мања Грчић, прим. нов.) именована у фебруару 2026. након поступка који су критиковала удружења и током ког се други кандидат повукао због неправилности.

Концентрација на тржишту

Медијско тржиште, упозорава ЕК, постало је концентрисаније након измена Закона о јавном информисању 2023, када је предузећима у јавном власништву омогућено да поседују медије.

„У околностима даљег концентрисања медијског тржишта, политички и економски утицај на медије, укључујући уређивачку политику, представља разлог за озбиљну забринутост”, истиче ЕК.

Наводи се и да се „појавила забринутост” због политичког притиска на критичке медије након што је објављен разговор између директора Телекома Владимира Лучића и Стена Милера, који су се договарали како да се ослабе медији Јунајтед групе. Након тога, подсећа се, дошло је до промена у менаџменту и уредништву Н1.

Концентрација се одвија и на локалу. Европска комисија подсећа да је мали број истих фирми покренуо или купио неколико локалних медија у неким општинама, укључујући и оне у којима су били одржани избори у марту 2026.

Спровођење медијских закона

Европска комисија оцењује да се медијски закони не спроводе како треба.

„Медијски закони и стратегија, нарочито у погледу правичности јавног финансирања и транспарентности власничких структура, не спроводе се на одговарајући начин. Медији често у великој мери зависе од јавног суфинансирања због великог броја регистрованих медија и ограниченог тржишта оглашавања, нарочито на локалном нивоу”, наводи се.

Други облици јавног финансирања, попут набавке услуга информисања и оглашавања, додељују се кроз мање транспарентне поступке, пише Европска комисија.

Није боља ситуација ни у погледу транспарентности јавног финансирања и власништва.

„Регистар медија и даље не открива крајње власнике сваког медија, пошто су многи власници наведени као зависна друштва”, пише у документу. Још нису спроведене мере из претходне стратегије, попут оних које би обезбедиле праведну и транспарентну расподелу државних тендера за оглашавање, а није довршена ни приватизација медијског сектора.

Одбијање институција да доставе информације

У Србији се новинари, констатује Европска комисија, често суочавају са одбијањем органа јавне власти да доставе информације, као и са потпуним изостанком одговора.

Повереник за информације од јавног значаја и даље не може да обезбеди извршење својих одлука принудним мерама – према извештају Повереника за 2025, на који ЕК подсећа, већи проценат одлука донетих по жалбама новинара остао је неизвршен него одлука по жалбама других подносилаца.

„Приступ осетљивим информацијама од јавног значаја ускраћиван је нарочито у предметима који се односе на штету по животну средину, капиталне пројекте, коришћење јавних ресурса, озакоњење бесправно изграђених објеката и суфинансирање медијских пројеката”, констатује се у извештају.

Безбедност новинара

Комисија се на самом крају дела о медијима осврнула на можда и најбитније питање – нападе на новинаре и њихову безбедност.

„Безбедност новинара додатно се погоршала, уз пораст физичких напада, претњи, застрашивања и говора мржње. (…) Број физичких напада, претњи, застрашивања и случајева говора мржње према новинарима порастао је, а власти их нису доследно осуђивале. Претње и озбиљни напади пријављени су и у контексту локалних избора у марту 2026. Новинарке су биле нарочито изложене претњама и нападима, посебно на интернету”, наводи Европска комисија.

Настављени су вербални напади високих функционера на новинаре, подсећа се у документу, али дешавали су се и напади са других страна.

„Поједини физички напади на новинаре догодили су се пред полицијским службеницима који нису интервенисали, а забележени су и наводи да је полиција примењивала силу према новинарима, спречавала медијске раднике да извештавају са протеста и краткотрајно приводила новинаре”, пише ЕК.

У документу се скреће пажња и на нереактивност правосуђа – тек мали број пријављених случајева, како се наводи, завршен је правоснажно.

Осим ових напада, Европска комисија скреће пажњу и на шпијунске софтвере за праћење новинара и активиста, координисане нападе ботова на налоге независних медија и организација цивилног друштва, као и на пораст SLAPP тужби.

„Случајеви стратешких тужби против учешћа јавности (SLAPP) и даље постоје и све више ометају рад истраживачких медија и организација цивилног друштва. У 2025. години забележено је 14 таквих случајева, у поређењу са седам током 2024. Србија ће морати да се усклади са правним тековинама ЕУ, укључујући правила о раном одбацивању очигледно неоснованих захтева и обезбеђивању правних средстава против злоупотребе судских поступака”, истиче се.

На крају, Европска комисија подсећа да није остварен никакав напредак у утврђивању одговорности за убиства Даде Вујасиновић, Славка Ћурувије и Милана Пантића. У случају Ћурувије, како се подсећа, Врховни суд је утврдио да је ослобађајућа пресуда донета уз повреду закона, али то није променило правоснажну одлуку.

Ни у осталим областима – правосуђу, борби против корупције и раду власти – ситуација није много боља.

Европска комисија истиче да су законске измене из јануара 2026. ослабиле аутономност тужилаца и судија, а иако је Србија делимично исправила примедбе Венецијанске комисије, политички притисак на судије и тужиоце расте. Пада ефикасност код кривичних предмета, Тужилаштво за организовани криминал се суочава с притисцима, а истрага урушавања надстрешнице остаје без помака.

Када је реч о корупцији, нема доследне и чврсте праксе гоњења и пресуда за корупцију на високом нивоу, слабо се проверавају имовински картони функционера, а узбуњивачи трпе притисак. Систем институционалне контроле власти је такође у проблемима – Скупштина слабо обавља своју контролну функцију јер нема стварне расправе у парламенту, а посланици, како се констатује, тек ограничено могу да утичу на законе. Нарочито интензивну јавну расправу изазива начин на који председник врши своја овлашћења јер превазилази уставне оквире.

Осим тога, закључује се у извештају, и организације цивилног друштва су под све већим притиском и нападима.