Повратак државе у медије: Држава хоће да легализује то што је преко Телекома постала власник медија

(Извор: Цензоловка) Две године пошто је почео рад на Нацрту Закона о јавном информисању и медијима, када су чланови Радне групе помислили да ће на јавну расправу ићи онај који су подржала новинарска удружења, из министарства изненада стиже предлог који омогућава држави да поново буде оснивач медија и да легализује већ постојеће власништво Телекома

Процес измене и допуне Закона о јавном информисању и медијима почео је још крајем јуна 2021. године, када је тадашње Министарство културе и информисања донело одлуку о формирању гломазне радне групе од 35 чланова за израду радне верзије нацрта тог закона.

Она је требало да до 30. септембра прошле године достави министарству текст радне верзије нацрта поменутог закона, након чега би уследила јавна расправа. У септембру се појавила прва верзија Нацрта измена и допуна ЗЈИМ. Бројна медијска и новинарска удружења упозорила су да нацрт није у складу са Медијском стратегијом и Акционом планом за њено спровођење. Након тога следи дугачка пауза.

Заобилазни повратак државе у медије
Нови покушај доношења нацрта – који је, према Акционом плану за спровођење Медијске стратегије требало да буде завршен крајем 2021. Године – догодио се након формирања Министарства информисања и телекомуникација у новембру 2022. када нови министар оснива нову радну групу, која је требало да нацрт заврши до краја године.

На крају самог процеса израде нацрта закона, радна група из кабинета Министарства информисања и телекомуникација добија предлог да се у нацрт убаци члан, који ће заправо, како су објаснили поједини чланови групе, дозволити држави оснивање медија.

Поново је процес одложен, а коначно завршен крајем априла ове године. На крају самог процеса израде нацрта закона, радна група из кабинета Министарства информисања и телекомуникација добија предлог да се у нацрт убаци члан, који ће заправо, како су објаснили поједини чланови групе, дозволити држави оснивање медија.

Марија Бабић, правница Независног удружења новинара Србије (НУНС), каже за Цензоловку да су она и њене колеге наслућивали да тако нешто може да се деси, али да их је тај потез ипак изненадио.

„То није у складу са одлуком државе да изађе из власништва у медијима која је предвиђена и претходном и новом Медијском стратегијом”, каже Бабић која у таквом предлогу види разлог за то што су последњих месеци одуговлачили рад Радне групе. У већини случајева због представника државних институција, Радна група није имала кворум за рад да би се на састанку на којем се одлучивало о овом предлогу појавили сви предстваници државних институција, објашњава Бабић.

Важећи Закон о јавном информисању и медијима недвосмислено говори о томе да Република, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе не може непосредно или посредно основати издаваче медија, као ни установа, предузеће и друго правно лице које је у целини или делу у државној својини, односно које се у целини или делом финансира из јавних прихода.

Новим предлогом услови су, међутим, постављени кумулативно те, уколико неки од њих не буде испуњен – омогућиће држави да посредно буде издавач медија.

Против овог предлога су били сви чланови Коалиције за слободу медија, чији су чланови НУНС и АНЕМ. Остали чланови радне групе, као и представници државних органа, били су за овај предлог. Тако је већином гласова предлог усвојен и као такав ће ући у јавну расправу.

На тај начин покушава да се озакони нешто на шта медијски радници указују већ дуже време – да држава крши законе и стратешка решења која је сама усвојила, каже Бабић, која процењује да ћемо кроз измене ЗЈИМ и Закона о електронским медијима видети у којој мери ће још држава одступити од стратегије коју је сама усвојила.

„Ми већ имамо медије чији су издавачи компаније која су у индиректном власништву државе. Издавач појединих медија (Еуронењс и Блоомберг) је АРЕНА ЦХАННЕЛС ГРОУП доо, која је у вец́инском власништву Телекома. Сматрамо да се овим предлогом жели легализовати овакво поступање Телекома Србија”, објашњава Марија Бабић.

ПРИЗНАВАЊЕ САВЕТА ЗА ШТАМПУ УСЛОВ ЗА УЧЕСТВОВАЊЕ НА КОНКУРИСМА
Највеће измене закона се односе на пројектно суфинансирање производње медијских садржаја од интереса за јавност.

Предвиђена је и већа транспарентност влашништва и финасирања медија кроз додатне информације које ће се наћи у Регистру медија, затим успостављање Регистра продукција при АПР-у како би се пратио новац који продукцијама долази од стране државе.

Признавање надлежности Савета за штампу је постало један од услова за штампане и интернет медије како би могли да учествују на конкурсима.

„Тај предлог ће, надамо се, допринети професионализацији медија или ће бар спречити да они којима је уређивачка политика заснована на кршењу професионалних стандарда не троше новац пореских обвезника”, каже Бабић.

„Планирано је да се успостави Јединствени информациони систем за спровођење и праћење суфинансирања пројеката у области јавног информисања, али ће се те одредбе примењивати тек од 2025. године, па нисмо сигурни како ће функционисати док она не буде успостављена”, напомиње Бабић.

Марија Обреновић, председница Управног одбора ПУ Локал прес, такође мисли да таква одредба даје простор за различита тумачења и да може на мала врата поново да уведе државу у медије.

Спорни члан нацрта новинар Недим Сејдиновић оцењује „као тектонски поремећај који ће обесмислити сва друга добра законска решења уколико опстану”.

„Циљ изласка државе из власништва је био да се направи равноправна тржишна утакмица и да се отклони непосредан утицај на уређивачку политику јавних предузећа која су се бавила информисањем. Тачно је да се током реформе десило да су медији из државних прешли у страначке руке, али је финансирање тих медија властима постао известан проблем, па су се морали кршити закони или изводити гимнастички поступци. Сада се враћамо корак уназад, јер држава жели да још чвршће контролише медијску сцену, да има још начина да плаћа подобне уреднике и новинаре, те да угрози опстанак ово нешто мало већих независних медија“, напомиње Сејдиновић.

Како обесмислити добра законска решења?
Нацртом је предвиђено и унапређење радних и професионалних права новинара. Нова одредба се односи на право на искључење с посла, што је ново у нашем правном систему.

За Локал прес, у Нацрту закона има позитивних решења – обавеза да медијски конкурси буду расписани до 31. јануара, бодовање биографија кандидата за чланове комисија, као и самих пројектних предлога, те обавеза признавања надлежности Савета за штампу за штампане и онлајн медије који конкуришу за новац грађана, као и увођење онлајн платформе за спровођење и праћење конкурсног суфинансирања.

Због представника државних институција, Радна група често није имала кворум за рад, да би се на састанку на којем се одлучивало о предлогу да се омогући држави да посредно буде власник медија – појавили сви (Марија Бабић, НУНС)

И према мишљењу новинара Недима Сејдиновића, најважније новине у закону се тичу процедура конкурсног суфинансирања и јачања улоге Савета за штампу, али и унапређења положаја мањинских медија и препознавања важности медијске писмености.

Сејдиновић, ипак, није уверен да ће све позитивне промене у закону бити и усвојене.

„Обично се код нас медијски закони усвајају или мењају током летњег периода, када је смањена пажња јавности. Чини ми се да су све позитивне ствари у нацрту закона склоне промени у наредним месецима, односно да ће власт хтети да измени све што јој се у овом тренутку не свиђа и што јој може донети умањење могућности да контролише и корумпира највећи део медијске сцене, претварајући је у карикатурална пропагандна средства севернокорејског типа”, оцењује Сејдиновић.

„Ако због међународних организација у закону опстану и нека добра решења која ограничавају моћ власти у медијској сфери, она једноставно неће бити поштована. Као и до сада. Не може се стратегијама и променама закона натерати власт да поштује закон”, каже наш саговорник.

Ауторка текста: Ивана Предић