Прекршени закони, кодекс и етика: Како се понашају власт и медији након убистава
(Извор: Н1) У обраћању представника власти јавности, али и извештавању већине медија, а после два масовна убиства у Србији, прекршени су сви закони, сви кодекси као и етика, сагласне су гошће емисије Н1 Нењс нигхт, бивша председница врховног суда Вида Петровић Шкеро и професорка ФПН Александра Крстић.
Изјаве представника власти у којима износе детаље трагедије, личне податке о малолетном извршиоцу злочина, али и председника Србије који је, како је изјавио, затражио враћање смртне казне је популистички потез који је изузетно опасан, јер друштво враћа у назад, изјавила је бивша председница врховног суда Вида Петровић Шкеро.
„Деценијама смо се бавили против смртне казне, у жељи да постанемо део заједнице која се боре за људска права, учинимо цивилизацијски корак напред, и нико нам то није наметнуо, сами смо се борили деценијама. И онда када председник државе, који је по струци правник, изговори реченицу да је за смртну казну, то значи да је он против Устава у којем пише „људски живот је неприкосновен и нема смртне казне“, да жели да врати освету и врати нас у доба када је важило правило „око за око, зуб за зуб“, рекла је Петровић Шкеро.
Она каже и да је све време од немилих догађаја, од када се десило масовно убиство које је учинило дете против детета, па онда млад човек против младих, очекивала да је морао да се појави неко ко ће бранити Устав и законе, и да каже да је доста злоупотребе, и то је требало да буде републички тужилац или министар полиције.
„Најстрашнија је изјава беогрдског начелника полиције који је прекршио толико права да се у чуду питамо да ли је то незнање, притисак, распиривање жеље да се створи атмосфера линча јер је то недопустив начин говора. То је био немушти говор, говор мржње, то што је он урадио је све што не сме да се уради. Вађење података из личног живота, информације везане за сам догађај, показивање слика, то је уношење панике, то је позив на агресију, и онда не чуди што у јавности расте жеља за смртном казном“, објашњава Петровић Шкеро.
Она каже и да је извештавање новинара после злочина било недопустиво.
„Невероватно шта је урађено. Да не говорим о законима, довољно је само погледати новинарски кодекс. Најгоре је било када су деца излазила из школе „Владислав Рибникар“ и новинари интервјуишу децу, малолетну децу, избезумљену и уплакану, без сагласности родитеља, кршиш закон и кодекс. Таква количина мучења деце је невероватна, па онда да неко сними папир на којем је списак деце, да ли се неко од новинара запитао како се та деца и ти људи осећају“, рекла је Шкеро.
Када је реч о предлогу Александра Вучића да се смањи старосна граница за малолетнике, починиоце тешких кривичних дела, Шкеро каже да се такве мере и закони не доносе непосредно после злочина и не за један дан.
„Тако дати предлог је невероватно. Та промена једног, вуче многе промене других закона. Чак и да се такав закон донесе, он се не може примењивати ретроактивно. Ја просто не могу да замислим да је неко предлозио тако нешто, да је влада покренула промене, а да нису ушли озбиљно у разговоре са психолозима, педагозима, стручњацима. Такво, хитро реаговање је недопустиво“, објашњава Петровић Шкеро.
Професорка ФПН Александра Крстић каже да је скуп „Србија против насиља“ био својеврсна комеморација на отвореном, на којој су грађани одавали почаст невиним жртвама у стравичним злочинима.
„Дошли су млади, људи са породицама и главна порука је шта нам се догодило, већ како чемо изаћи из трауме, свега што нам се десило. Ово је друштво које је потпуно разваљено. А власт, уместо да смире тензије, они раде супротно. Хушкање, унемиравање јавности, говор мржње све то траје годинама. И у свему томе медији имају велику одговорност, са извештавањем које подупире насиље, практикује извртање чињеница, манипулације, лажне вести, и наративе који подстичу глорификацију насиља“, каже Крстић.
Она каже да новинари не треба да именују починиоце злочина, не преносе њихове мотиве, немојте да до детаља описују злочине, јер то не само што глорификује злочинца већ додатно узнемирава и јавност.
„Медији не треба да се баве мотивима злочина, треба да смање тензије и да се обрате нацији, али не популистички, него на рационални начин и то је одлика добре власти. Код нас све мање младих жели да се бави новинарством због оваквог стања у друштву, док је на западу сада супротно. Све је више оних који би да мењају нешто. После злочина моји су ме студенти питали како би требало да извештавају да би нешто променили и то је добро“, објашњава Крстић.
Новинари сада могу нешто промене, сматра Крстић и истиче да сада могу да науче шта не треба да раде када се овако нешто деси, да не смеју да оду код породице упере камеру и кажу причај као и да уредник није бог, већ да свако понаособ одлучује о чему ће и како да извештава.