Пуно прекршаја мало жалби
(Извор: Хрватска ријеч) – Након недавног инцидента у Сонти између неколико младића од којих је један догађај пријавио Хрватском националном вијећу и Демократском савезу Хрвата у Војводини као инцидент темељен на националној основи и реагирања надлежних, поједине новине представиле су представнике Хрвата у Србији као »инструменте Загреба« и »националне екстремисте«.
»Није ружичасто«
Према ријечима предсједника Одбора за праћење повреде мањинских права у ХНВ-у Дарка Баштовановића, који је и сам био изложен негативним новинарским написима због овога догађаја, није риједак случај да су Хрвати у Србији изложени, како наводи, медијском линчу уколико реагирају на неки догађај који се догодио у Хрватској или овдје, у Србији а везан је за Хрвате. Баштовановић каже да је од прошле године у ХНВ-у прикупљено 600 страница и 311 негативних медијских написа о Хрватима те да им је у плану објавити публикацију у којој ће све то бити обједињено и представљено уколико пронађу финанцијска средства за то.
Да медијска сцена у Србији ни мало није ружичаста истиче и генерална тајница Савета за штампу Гордана Новаковић. Она каже да је ово независно и саморегулативно тијело које окупља издаваче, власнике тисканих и онлине медија и новинских агенција и професионалних новинара посљедње три године проводило мониторинг осам дневних новина с националном покривеношћу те да имају податке како број прекршаја Кодекса новинара непрекидно расте.
»У 2015. (у раздобљу травањ – студени) забиљежили смо 2962 прекршаја, у 2016. – 4402., а у 2017. години 4717 таквих текстова. Ако се узме у обзир да је једним текстом често прекршено више точака Кодекса, укупан број прекршаја Кодекса је много већи. Такођер, 2017. године смо радили и пилот истраживање на осам најпосјећенијих портала који немају тискана издања и утврдили да су, за само девет тједана, колико је трајао мониторинг, прекршили Кодекс у чак 4344 текста«, каже Новаковић.
Савет за штампу
Она наводи да се на дискриминацију на националној основи углавном жале Роми, неуспоредиво рјеђе Албанци, док су у протеклих шест година, колико Савет ради, имали једва по једну жалбу која би се односила на припаднике других нација међу којима су и Хрвати. Новаковић истиче да је тијеком прошле године било шест жалби по овом основу – четири су се односиле на Роме, по једна на Албанце, Бошњаке и Хрвате. Она каже да је жалбу у вези с Хрватима поднијела чланица Комисије за жалбе Тамара Скроза на текст у дневном листу Српски телеграф под насловом Хрвати уче децу да буду кољачи.
»Свакако мислим да је спорних текстова протекле године било више од тог једног, па је зато важно да припадници хрватске националности, као и свих других мањинских група буду упознати с тим да имају могућност и право да нам се обрате кад год вјерују да су оштећени нечим што је о њима објављено«, каже Новаковић.
Она уједно и позива све грађане да уколико су особно оштећени објављеним садржајем да поднесу жалбу Савету за штампу.
»Ако објављени садржај повређује права одређене групе лица, жалбу може поднијети и организација која се бави заштитом људских права. Жалбу може поднијети и сваки од 11 чланова Комисије за жалбе, који у том случају не судјелује у расправи и одлучивању о њој. У име малољетног дјетета жалбу може поднијети родитељ или други старатељ, или нетко трећи уз сугласност родитеља, односно старатеља«, каже Новаковић и даље објашњава да када Комисија за жалбе одлучи да је прекршен Кодекс новинара Србије, медиј који је објавио тај текст има обвезу објавити ту одлуку Комисије, и то у року од пет дана уколико је ријеч о дневним новинама и порталима, односно у року од десет дана ако је тједник.
Како каже, ово важи само за медије који су прихватили пуну надлежност Савета за штампу, док медији који нису у суставу саморегулације немају обвезу објављивати њихове одлуке. Њима се изричу јавне опомене, које се објављују на мрежној страници Савета и о томе обавјештавају друге медије.
Ј. Дулић Бако